{"id":1070,"date":"2011-08-12T09:07:52","date_gmt":"2011-08-12T09:07:52","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1070"},"modified":"2012-02-02T07:52:55","modified_gmt":"2012-02-02T07:52:55","slug":"umetnost-egzorcizam-i-socijalna-transformacija","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1070","title":{"rendered":"UMETNOST, EGZORCIZAM I SOCIJALNA TRANSFORMACIJA"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/p>\n

Tokom XX i XXI veka, u doba spiritualnih kriza, ispoljava se delovanje revolucionarnih i radikalnih politi\u010dkih pokreta, emaniranje globalnih utopisti\u010dkih paradigmi koje su se ostvarivale\/ostvaruju se nametanjem kognitivnih autoritarnih modela. Ovakvi modeli plediraju na bihevioralna reprogramiranja ljudskih bi\u0107a na povr\u0161nom, horizontalnom planu, uslovljena spolja\u0161njom mo\u0107i oru\u017eja i prisile. Jedna od alternativa na putu istinske integracije i progresa jeste mitotvorna, ritualisti\u010dka\u00a0 umetnost, koja ezoternim elementima vodi ka egzocizmu \u201ezlih duhova\u201c, tj potisnutih kolektivnih i li\u010dnih kompleksa, \u010dime otvara vrata istinskom ucelovljenju pojedinaca pa \u010dak i kolektiva.<\/p>\n

\u0160amanisti\u010dka i jezuitska praksa su, u istoriji spiritualnih pokreta, paradigmati\u010dni za proces egzorcizma i transfiguracije transpsihi\u010dkih energija.<\/p>\n

Stepen okultnog delovanja umetnosti mo\u017ee biti intimisti\u010dki, kao kod Mark Rothkoa, grupni-karakteristi\u010dno za Josepha Beuysa, ili \u010dak\u00a0 masovno subverzivan, \u0161to se mo\u017ee uo\u010diti kao posledica dejstva grupe Laibach u okviru Neue Slowenische Kunst pokreta.<\/p>\n

\u0160amanizam je spiritualno-magijski fenomen koji je, pod tim imenom, najvi\u0161e rasprostranjen u srednjoj i severnoj Aziji, ali se tehnike, koje bi se mogle nazvati \u0161amanisti\u010dkim, koriste i u Indoneziji, Australiji (medicine-man), Severnoj Americi i drugde.<\/p>\n

\u0160amanizam u svojoj biti predstavlja ekstati\u010dko-egzorcisti\u010dku tehniku op\u0161tenja sa duhovima, bilo duhovima prirode, duhovima umrlih, duhovima iz gornjeg i donjeg sveta, duhovima koji su zaposeli bolesnike ili \u010dak \u010ditavu zajednicu,\u00a0 itd. Pre stupanja u komunikaciju sa duhovima, \u0161aman mora do\u017eiveti \u201einicijati\u010dku smrt\u201c. On kroz snove, vizije i halucinacije do\u017eivljava komadanje (astralnog, eterskog) tela i ponovno ro\u0111enje. Ponekad\u00a0 obla\u010di \u017eensku ode\u0107u (da bi simboli\u010dki uklju\u010dio \u017eenski princip, prijem\u010div za astralne poruke), i redovno koristi hipnoti\u010dki repetitivni ritam \u0161amanskog bubnja, ne bi li podesio rad mozga na frekvenciju od 40 hz, povoljnu za otvaranje ka sadr\u017eajima kolektivnog nesvesnog.<\/p>\n

Ranije shvatan kao praznoverje primitivnih, \u0161amanizam danas biva shva\u0107en mnogo ozbiljnije, iz nekoliko razloga. U savremeno doba redukovane spiritualnosti, koje karakteri\u0161e odsustvo veze izme\u0111u \u201eja\u201c i \u201ejastva\u201c (u jungovskom smislu), svaki na\u010din obnavljanja veze izme\u0111u formalno-kognitivnih sadr\u017eaja i svojstava transcendentalnog uma je ultimativno signifikantan.<\/p>\n

Mircea Eliade, kroz deskripciju duge kao imanentnog simbola, u svom kapitalnom delu \u201e\u0160amanizam i arhajske tehnike ekstaze\u201c, opisuje univerzalnost \u0161amanisti\u010dkih tehnika spajanja \u201eNeba\u201c i \u201eZemlje\u201c , odnosno racionalnog i nad-racionalnog (tj. kognitivnih sadr\u017eaja leve hemisfere mozga sa transverbalnim ucelovljuju\u0107im bljeskovima desne hemisfere), povezuju\u0107i ih sa drugim spiritualnim tradicijama:<\/p>\n

\"\"<\/a>\u201ePoznato je da mnogi narodi u dugi vide most koji povezuje Zemlju i Nebo, a posebno most bogova. Zato se pojavljivanje duge nakon oluje smatra znakom sti\u0161avanja boga (kod Pigmeja, npr.).\u00a0 Mitski junaci tako\u0111e pomo\u0107u duge sti\u017eu na nebo. Tako na primer, u Polineziji, maorski junak Tavaki i njegova porodica (…) redovno pose\u0107uju najvi\u0161e predele penju\u0107i se uz dugu ili koriste\u0107i se zmajem da bi oslobodili du\u0161e mrtvaca ili prona\u0161li svoje \u017eene-duhove. Istu mitsku ulogu duge nalazimo u Indoneziji, Melaneziji i Japanu.<\/p>\n

Iako posredno, ti mitovi ukazuju na vreme kada je op\u0161tenje izme\u0111u Neba i Zemlje bilo mogu\u0107e; nakon nekog doga\u0111aja ili obredne gre\u0161ke, op\u0161tenje se prekinulo, ali junaci i medicine-men ipak uspevaju da ga uspostave. (…) Australijski medicine-men, kao uostalom i mnogi drugi brojni \u0161amani i vra\u010di, samo privremeno, i za sebe, uspostavljaju taj ‘most’ izme\u0111u Neba i Zemlje, koji je u davna vremena bio dostupan svim ljudima.<\/p>\n

Mit o dugi kao putu bogova i mostu izme\u0111u Neba i Zemlje nalazi se u japanskim predanjima (…) a taj simbolizam sre\u0107emo jednako u Indiji i Mesopotamiji, kao i u Judaizmu (…) Bo\u017eiji presto opasan je dugom (Apokalipsa, IV, 3), a isti simbolizam stigao je i do hri\u0161\u0107anske umetnosti renesanse. Vavilonski ziqqurat ponekad je predstavljen sa sedam boja simbolizuju\u0107i sedam<\/strong> nebeskih predela: spratovima se stizalo do vrha kosmi\u010dkog sveta. Sli\u010dne ideje sre\u0107u se u Indiji, i \u0161to je jo\u0161 va\u017enije u australijskoj mitologiji (…) Na \u0161amanskim bubnjevima nalaze se crte\u017ei duge predstavljene kao most ka Nebu. U turskim jezicima, duga zna\u010di i most. (…) Upravo kroz muzi\u010dku ma\u0111iju bubnja \u0161aman mo\u017ee da dosegne najvi\u0161e nebo.\u201c<\/p>\n

Jezuitizam je spiritualni pokret nastao pod okriljem katoli\u010dke crkve tokom XVI veka. Pro\u017eet je kontroverzama, kako van crkve (smatran za militantni, fanati\u010dni red), tako i unutar crkve (zbog duhovnih ve\u017ebi redovnika, pro\u017eetih ezoterijom). Osnovao ga je znameniti Ignacio de Loyola (1491-1556), u mladosti iberijski oficir, \u010duven po\u00a0 brutalnom karakteru, koji je, nakon fatalnog ranjavanja u bici kod Pamplone 1521, do\u017eiveo iluminaciju i metanoju. Nakon toga postaje hodo\u010dasnik i obrazuje se po univerzitetima \u0161irom Evrope. U Parizu, 1537. godine osniva Dru\u017ebu Isusovu, koju Papa Pavle III priznaje za oficijelni rimo-katoli\u010dki red tri godine kasnije. Red se bavi duhovnim delom i njegovom primenom u svetu, a titula vrhovnog poglavara se imenuje generalom (kao podse\u0107anje na svetovnu vojni\u010dku karijeru osniva\u010da).<\/p>\n

Duhovne ve\u017ebe su pro\u017eete visokim stepenom asketizma, \u010dvrstom samodisciplinom, ultimativnom moralno\u0161\u0107u, i, kona\u010dno i najva\u017enije, autoegzorcizmom. Asketizam i moralnost su samo priprema za ezoterijsku tehniku imaginacije i transformacije psihe redovnika putem vizualizacija. Zna\u010dajne karakteristike Jezuitskog Reda su oslanjanje \u010dlanova na sopstvene snage, i li\u010dni uvidi dosegnuti kroz samostalni rad. Redovnici vi\u0161eg stepena su samo duhovni vodi\u010di, dok je unutarnja iluminacija pojedina\u010dnih posve\u0107enika glavni cilj i generator povi\u0161ene psihi\u010dke energije i duhovnih mo\u0107i.<\/p>\n

Sam Loyola je, u fazi hodo\u010dasnika, bio sklon imaginaciji i vizuelizovanju budu\u0107ih aktivnosti, \u0161to bi, naj\u010de\u0161\u0107e i vodilo teleolo\u0161kom cilju-njihoivom postvarenju. On bi bio satima udubljen u misli, naj\u010de\u0161\u0107e o tome kako da ostvari svoju duhovnu misiju, a \u0161to bi do detalja razradio putem slika u svojoj glavi, mnogo pre nego \u0161to bi po\u010deo da dela u realnom svetu.<\/p>\n

Tehnika imaginacije, o kojoj danas govore mnogi psiholozi, a pre toga i antropozof Rudolf Steiner, aktivira neuronsku mre\u017eu mozga i izaziva kod \u010doveka emotivno-telesne senzacije koje rezoniraju sa onima, koje bi se pojavile kada bi se zami\u0161ljeni doga\u0111aj zaista odigrao. S druge strane, na neki na\u010din, koji se jo\u0161 uvek ne mo\u017ee precizno nau\u010dno objasniti, ona deluje na morfogenetsko polje (kolektivno nesvesno) i vr\u0161i uticaj reprogramiranja istog, u stepenu koji respondira sa intenzitetom rada na imaginaciji i, paralelno, stepenom discipline i moralnosti adepta.<\/p>\n

Svrha autorestruktuiranja psihe kod Jezuita je u autoegzorcizmu, te potonjoj mo\u0107i egzorcizma kod vernika-laika. Te isceljuju\u0107e mo\u0107i su svakako sli\u010dne \u0161amanskim, iako su sredstva druga\u010dija, mada ne u potpunosti. Visoka posve\u0107enost i samodisciplina, te ritam (bubanj kod \u0160amana\/repetitivna molitva i pokore\/precizno temporalno programirano u\u010destale vizualizacije i unutarnji dijalozi) su, kao i prakti\u010dno delovanje-op\u0161tenje sa raznim duhovima i psihi\u010dko spiritualno \u010di\u0161\u0107enje pojedinaca i\/ili grupa, pokazuju visok stepen koherencije Jezuitizma i \u0161amanizma, \u0161to nije vidljivo na prvi pogled.<\/p>\n

Pogledajmo \u0161ta prakti\u010dno Loyola u\u010di, u znamenitim \u201eDuhovnim ve\u017ebama\u201c, o tehnikama vizualizacije, uz naglasak na ritam i temporalnost:<\/p>\n

\u201e (102) Prva je predvje\u017eba da sebi dozovem u pamet povijest onog doga\u0111aja o kome treba da razmatram; a to je kako su tri Bo\u017eanske Osobe gledale povr\u0161inu cijele kugle zemaljske, punu ljudi, i kako Presveto Trojstvo, vide\u0107i da su svi silazili u pakao, u svojoj vje\u010dnosti odlu\u010duje da druga Osoba postane \u010dovjekom te da spasi ljudski rod, i kako, kad se ispunilo vrijeme, \u0161alje k na\u0161oj gospi an\u0111ela Gabriela.<\/p>\n

(103) Druga je predod\u017eba predod\u017eba mjesta. Tu \u0107u gledati \u0161irok i prostran svijet u kojem borave toliki i tako razli\u010diti narodi; onda \u0107u isto tako napose pogledati ku\u0107u i stan na\u0161e mile Gospe u gradu Nazaretu, u pokrajini Galileji. (…)<\/p>\n

(105) Ovdje valja napomijenuti da tu istu pripravnu molitvu, (…) i te tri iste\u00a0 predvje\u017ebe treba bez promijene uzeti i u ovome tjednu, kao i drugim koji slijede, promjeniv\u0161i jedino oblik prema odre\u0111enom predmetu.<\/p>\n

(106) Prva je to\u010dka da gledamo jedne i druge osobe, i to najprije one na licu zemlje, toliko razli\u010dne po odijelu kao i po vladanju;\u00a0 jedne bijele ljude, druge crne; jedne u miru, druge u ratu; jedne koji pla\u010du i druge koji se smiju; jedne zdrave, druge bolesne; jedne gdje se ra\u0111aju, a druge opet koji umiru itd.<\/p>\n

Drugo, gledat \u0107u i promatrati tri Bo\u017eanske osobe kao na kraljevskom sjedi\u0161tu ili na prijestolu njihova Bo\u017eanskog Veli\u010danstva, kako motre cijelo lice i oblinu zemlje, i sve narode (…) Nakon toga motrit \u0107u \u0161to sve rade ljudi na zemlji: kako se me\u0111u sobom tuku, ubijaju (…) isto tako \u0161to rade Bo\u017eanske Osobe, kako naime tvore presvijetlo utijelovljenje Sina Bo\u017eijega (…)\u201c<\/p>\n

Nakon sna\u017ene vizualizacije, koja aktivira desnu, iracionalnu hemisferu mozga, Loyola u daljem tekstu uvodi ezoterni unutra\u0161nji dijalog (koji budi levu, kognitivnu hemisferu i doiprinosi integraciji svesnog i nesvesnog). Interesantno da se ovo u potpunosti poklapa sa Jungovim unutra\u0161njim dijalozima sa sopstvenim arhetipovima, o \u010demu pi\u0161e na vi\u0161e mesta u svojim \u201eSabranim delima\u201c. Loyola dalje pi\u0161e u \u201eDuhovnim ve\u017ebama\u201c:<\/p>\n

\u201e (109) Na svr\u0161etku treba da izvr\u0161im razgovor, razmi\u0161ljaju\u0107i \u0161to li sve imam kazati trima Bo\u017eanskim Osobama, ili utjelovljenoj Vje\u010dnoj Rije\u010di, ili Majci i na\u0161oj Gospi; i prema onome \u0161to budem \u0107utio u sebi molit \u0107u sve ono \u0161to \u0107e mi slu\u017eiti da \u0161to bli\u017ee slijedim i naslje\u0111ujem na\u0161ega Gospodina (…)\u201c<\/p>\n

Ameri\u010dki umetnik Mark Rothko (1903-1970), poreklom iz tada\u0161nje ruske imperije, u ranoj fazi svoje karijere je stvarao dela nadrealisti\u010dkog usmerenja. Elementi mita su oduvek bili prisutni u njegovom radu. Kasnije je evoluirao u mitomorfnu apstrakciju, koja je imala dodira sa tada aktuelnim pravcem apstraktnim ekspresionizmom. Me\u0111utim, Rothko je zapravo bio nedovoljno shva\u0107en. Esencija njegovog pristupa radu i motivacijase donekle podudaraju sa jezuitskim tehnikama, kao \u0161to \u0107e se kasnije videti u tekstu.<\/p>\n

Njegov rad je oduvek bio pro\u017eet spirirualnim, te\u017eio je metafizi\u010dkom razre\u0161enju ve\u010dnih pitanja-smrtnosti i ve\u010dnosti, a li\u010dne odgovore nalazio je u ni\u010deanskim retro-anti\u010dkim diskursima, Jungovoj psihologiji, i, pre svega, sopstvenoj du\u0161i i njenim neistra\u017eenim predelima.<\/p>\n

Rothkova platna, bilo nadrealisti\u010dka, bilo posve apstraktna, odi\u0161u ne\u010dim sakralnim, koje je dosezao razli\u010ditim putevima. Njegovi apstraktni, monohromatski kvadrati, pravougaonici, njihovi me\u0111uodnosi, njihova plasti\u010dnost i igra osnovnih boja prizivaju arhetipske sadr\u017eaje, oni u potpunosti rezoniraju sa nivoom simboli\u010dkog-i tako lansiraju psihu senzibilnijeg posmatra\u010da ka svetu astrala, konektuju ga na morfogenetsko polje i pobu\u0111uju drevne numinozne obrasce. Rothkova spiritualnost, je do\u017eivela vrhunac gra\u0111enjem\u00a0 Rothkove kapele , koja se nalazi u blizini Univerziteta St. Thomas u Houstonu, Texas. Ona je hermeti\u010dki zatvorena, bez stakala na zidovima. Oblikovana je geometrijski pravilno, bez ukrasa i ornamenata. Rothko ju je smatrao mestom hodo\u010da\u0161\u0107a i izrazom religioznosti, mnogo pre nego pukom umetno\u0161\u0107u\/arhitekturom. Kapela, gra\u0111ena tokom 60-ih godina XX veka, bila je inicijalno inspirisana rimokatoli\u010danstvom, ali je inspiraciju crpla i iz vizantijske umetnosti. Me\u0111utim, sve to je bilo samo na nivou ideje. Slike u kapeli se sastoje od monohromatskog triptiha sme\u0111ih tonova, i para triptiha levo i desno od centralnog. Izme\u0111u su postavljene jo\u0161 \u010detiri\u00a0 slike ve\u0107ih formata, a sve deluje impozantno, monumentalno i pro\u017eeto je, u mra\u010dnim tonovima, ne\u010dim arhajskim, vanvremenskim…\u00a0 Crkva, koja predstavlja kombinaciju posve svedene geometrije totalitarnog apstraktnog minimalizma i misti\u010dne atmosfere drevnih, praistorijskih svetili\u0161ta kao da, samim svojim prisustvom invocira numinozni ritual i emanira hijerofaniju kod posetilaca.<\/p>\n

Anna Chave, znamenita ameri\u010dka profesorka istorije umetnosti, u delu \u201eTvorenje mita\u201c, opisuje ciljeve, motivaciju i umetni\u010dki postupak Mark Rothkoa:<\/p>\n

\u201cPoput razli\u010ditih umetnika pre njega (William Blake, npr.), Rothko je predlo\u017eio ne da ilustruje, ve\u0107 da napravi mit. Mitske teme koje su ga okupirale bile su fundamentalne, \u0161to se ti\u010de relacije ljudskog bi\u0107a prema svetu i \u017eivotnom krugu, \u2018ljudska drama\u2019 ili \u2018tragedija\u2018, kako ih je zvao.<\/p>\n

Rothko je indicirao (\u2026)\u00a0 da je njegov pristup umetnosti inicijalno \u2018reformisan\u2019 preko \u2018studije dramatskih mitolo\u0161kih tema\u2019 . . .\u00a0 Kao i ranog \u010ditanja Nietzscheovog \u2018Ro\u0111enja tragedije\u2018. Nietzsche je razmatrao\u00a0 Grke kao \u2018voza\u010de ko\u010dija svih potonjih kultura\u2018 i razmatrao gr\u010dku tragediju \u2018najdubljom manifestacijom helenskog genija\u2019. Glavni uspeh gr\u010dke tragedije, kako je\u00a0 Nietzsche to sagledao, bila je da se ona ti\u010de direktno i efektivno krucijalne realnosti smrti i asistira auditorijumu u konfrontiranju sa neizbe\u017enom \u010dinjenicom sopstvene smrtnosti. Gr\u010dka tragedija je uspevala da da utehu svom auditorijumu otkrivanjem da \u2018ve\u010dnost istinskog bi\u0107a nad\u017eivljava svaku promenu u svetu pojava\u2019; iako individua mora i\u0161\u010deznuti, sam \u017eivot je ve\u010dan. Otkrovenja omogu\u0107ena gr\u010dkom tragedijom doprinela su osiguranju neprekidnosti \u017eivota i tako do oblika iskupljenja: \u2018Usudi se da vodi\u0161 \u017eivot tragi\u010dara\u2019, Nietzsche je insistirao, \u2018i bi\u0107e\u0161 iskupljen.\u2019 (…) Posledi\u010dno, Rothko je prepoznao pote\u0161ko\u0107u rada sa konceptom mita koji ne uklju\u010duje verovanja ili slike koje se otvoreno prihvataju, a bio je suo\u010den sa masovnim stavom odbijanja takve mitolo\u0161ke strukture za koju je inicijalno ose\u0107ao da nema alternative. Tokom 1947., Rothko je iskreno priznao da zavidi \u2018arhajskom umetniku\u2018 koji je \u017eiveo u prakti\u010dnijem dru\u0161tvu od na\u0161eg, u dru\u0161tvu gde je potreba za transcendentnim iskustvom bila razumljiva, i imala oficijelni status. Dok je arhai\u010dni umetnik mogao da kreira grupu posrednika, monstruma, hibrida, bogova i demijurga,\u00a0 moderni umetnik nije imao izvor za takav dostupan i \u017eivopisan niz karaktera. Rothko je ovo shvatio tokom\u00a0 1947.-me, u vreme kada je manje ili vi\u0161e odbacio svoje egzoti\u010dne nadrealne likove. U isto vreme ga je zabrinjavalo (od kasnih 30-tih) da li on ili ijedan drugi umetnik mogu nastaviti da rade bez pomo\u0107i takvih likova. Mislio je da je jedina preostala opcija za umetnika da jednostavno obrati pa\u017enju na neki svoj strahoviti nedostatak ili gubitak; bez monstruma i bogova, umetnost ne mo\u017ee izraziti dramu. Najdublji umetni\u010dki momenti izta\u017eavaju ovu frustraciju . Kada su odba\u010deni kao neodr\u017eivo sujeverje, umetnost je potonula u melanholiju. Zavolela je mrak, i upakovala je svoje predmete u nostalgi\u010dne pla\u0161nje polumra\u010dnog sveta.\u201c<\/p>\n

Anna Chave u daljem tekstu ukazuje na istinske motive Rothkoa, koji svakako ne predstavljaju\u00a0 heremeti\u010dno gledanje u pro\u0161lost i nostalgiju za zaboravljenim i odba\u010denim drevnim odgovorima na bolna pitanja, ve\u0107 kretanje ka budu\u0107nosti, kreiranje novih mitogeneri\u010dkih formi pro\u017eeti arhajskim isceljuju\u0107im estetskim obrascima. Ona, izme\u0111u ostalog, citira Adolph Gottlieba, apstraktnog ekspresionistu i Rothkovog prijatelja, koji kao da je najbolje razumeo Rothkove te\u017enje:<\/p>\n

\u201eRothko je mit opa\u017eao kao medijum, koji deluje, obezbe\u0111uju\u0107i sintezu realnog i ne-realnog, opipljivog i neopipljivog, u ispunjenijoj, autenti\u010dnijoj slici realnosti. Stvarati mit zna\u010di stvarati istine, a ne fikcije ili apstrakcije . Sa stanovi\u0161ta mitotvorca, reprezentativna umetnost mo\u017ee se razmatrati kao realisti\u010dna samo u artificijelnom smislu: \u2018Neki ljudi uvek iznova ponavljaju da se moramo vratiti nazad prirodi\u2019, komentari\u0161e Gottlieb . \u2018Prime\u0107ujem da nikada ne ka\u017eu da moramo i\u0107i napred prema prirodi. Izgleda mi da vi\u0161e brinu o tome da idemo unazad, nego \u0161to brinu o samoj prirodi. Ako bi modeli koje uzimamo bili do\u017eivljene vizije utvara, snovi, ili ponovno o\u017eivljavanje na\u0161e praistorijske pro\u0161losti, da li je to u manjoj meri deo prirode, je li to manje realisti\u010dno od krave u polju? Mislim da nije . . . . Po mom mi\u0161ljenju, izvesna takozvana apstrakcija zapravo uop\u0161te i nije apstrakcija. Nasuprot, ona je realizam na\u0161eg vremena .\u2019 “<\/p>\n

Iako izgledaju i disciplinarno i tehni\u010dki, i teleolo\u0161ki posve udaljeno, Rothkov apstraktni mitomorfni ekspresionizam i Loyolineduhovne ve\u017ebe zapravo imaju veliku\u00a0 meru\u00a0 kompatibilnosti.<\/p>\n

Veza izme\u0111u Loyolinih vizualizacija i Rothkovih apstraktnih mitotvorenja je u\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 neuro-lingvisti\u010dkom reprogramiranju psihe, u smislu kreiranja arhetipskih predstava koje razre\u0161avaju kako pojedina\u010dne, tako i kolektivne konflikte, vr\u0161e\u0107i\u00a0 egzorcizam tj. osve\u0161\u0107ivanje potisnutih kompleksa. To se posledi\u010dno oli\u010dava u sopstvenom spiritualnom \u201e\u010di\u0161\u0107enju\u201c jezuitskog redovnika ili pak u katarzi umetnika, ali i transformaciji njihovog okru\u017eenja, bilo putem duhovnog delovanja (jezuita) ili pak potpra\u017enog dejstva samog umetni\u010dkog dela.<\/p>\n

Ono \u0161to se mo\u017ee uo\u010diti je esencijalno identi\u010dna namera, bilo umetnika, bilo duhovnika, da, putem promi\u0161ljene i \u010dvrsto strukturirane estetike od koje se sastoje zami\u0161ljene (Loyola) ili pak realne (Rothko) slike, kod konzumenta (ili pak samog inicijatora) prizove isceljuju\u0107e psihi\u010dke predstave koje menjaju njegovu subjektivnu realnost, rekonektuju\u0107i\u00a0 ga sa drevnim, ve\u010dnim obrascima iz sveta ideja (ili: kolektivnog nesvesnog, morfogenetskog polja, aka\u0161e). A to je, opet, blisko \u0161amanizmu (veza Zemlje i Neba)…<\/p>\n

 <\/p>\n

Nastavak u slede\u0107em broju<\/p>\n

http:\/\/kpv.rs\/?p=1099#more-1099<\/a><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 Tokom XX i XXI veka, u doba spiritualnih kriza, ispoljava se delovanje revolucionarnih i radikalnih politi\u010dkih pokreta, emaniranje globalnih utopisti\u010dkih paradigmi koje su se ostvarivale\/ostvaruju se nametanjem kognitivnih autoritarnih modela. Ovakvi modeli plediraju na bihevioralna reprogramiranja ljudskih bi\u0107a na povr\u0161nom, horizontalnom planu, uslovljena spolja\u0161njom mo\u0107i oru\u017eja i prisile. Jedna od alternativa na […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[52,11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1070"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1070"}],"version-history":[{"count":6,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1070\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1738,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1070\/revisions\/1738"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1070"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1070"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1070"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}