{"id":1074,"date":"2011-08-17T06:06:02","date_gmt":"2011-08-17T06:06:02","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1074"},"modified":"2011-11-22T23:15:11","modified_gmt":"2011-11-22T23:15:11","slug":"zaboravljeni-toksicni-otpad","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1074","title":{"rendered":"ZABORAVLJENI TOKSI\u010cNI OTPAD"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Sa italijanskog jezika prevela Valentina Kolman<\/strong><\/p>\n

U\u017eivanje u duvanskom dimu nosi sa sobom otpu\u0161tanje u \u017eivotu sredinu vi\u0161e od 4000 hemijskih supstanci, od kojih mnoge sa iritiraju\u0107im, \u0161tetnim po zdravlje, otrovnim i kancerogenim dejstvom. Tokom faze sagorijevanja cigarete pu\u0161a\u010d udahne samo dio prozvedenih hemijskih agenasa, dio zadr\u017eava filter, jedan dio se ispu\u0161ta u spoljnu sredinu (pasivno pu\u0161enje), dok se preostali dio iznosi tako\u0111e u ambijent putem pepela.<\/p>\n

Koli\u010dina duvana koji ostaje nepopu\u0161en zajedno sa filterom \u010dini ono \u0161to se obi\u010dno naziva opu\u0161ak od cigarete. U opu\u0161cima je dakle mogu\u0107e prona\u0107i jako veliki broj hemijskih zaga\u0111iva\u010da, kao nikotin, benzen, volatilna organska jedinjenja, polonijum-210 i celulozni acetat, plasti\u010dna materija od koje je napravljen filter. Uzev\u0161i u obzir gdi\u0161nju potro\u0161nju cigareta u Italiji, izra\u010dunali smo \u0161tetno punjene ispu\u0161teno preko opu\u0161aka u \u017eivotnu sredinu, koje dosti\u017ee vi\u0161e stotina tona. S obzirom da opu\u0161ci cigareta sadr\u017ee otrovne, \u0161tetne, iritiraju\u0107e i kancergene preparate, na osnovu va\u017ee\u0107e normative za klasifikaciju opasnih materija oni bi trebali biti klasifikovani kao opasni preparati i kao takvi bi trebali biti tretirani. Umjesto toga i nasuprot ovom principu opu\u0161ci se odla\u017eu u \u017eivotnu sredinu na divalj na\u010din bez ikakvih kriterijuma. U ovom tekstu pristupili smo analizi problema potencijalno \u0161tetnog punjenja cigaretnih opu\u0161aka, ne samo u smislu hemijskog zaga\u0111enja, nego i pusto\u0161enja i smrti od po\u017eara, osim mogu\u0107ih akutnih posljedica po djecu od gutanja opu\u0161aka, sa ciljem da privu\u010demo pa\u017enju zakonodavaca, javne uprave i poslodavaca kako bi preduzeli informativno-edukativne korake za ispravno upravljanje ovim otpadom i izbjegli njegovo neselektivno uklanjanje.<\/p>\n

Klju\u010dne rije\u010di:<\/em><\/strong> opu\u0161ak od cigarete, pikavac, filter od cigarete, dim od cigarete, otpad, zaga\u0111enje \u017eivotne sredine.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>UVOD<\/strong><\/p>\n

Izmjenjeno stanje \u017eivotne sredine antropskog ili prirodnog porjekla, koje proizvodi neprijatnost ili manje ili vi\u0161e trajnu \u0161tetu, nazivamo zaga\u0111enje. \u010cini zaga\u0111enost sve ono \u0161to je opasno za \u017eivot, ili na zna\u010dajan na\u010din mjenja hemijsko-fizi\u010dke karakteristike vode, zemlji\u0161ta ili vazduha. Za na\u0161 zakonodavni sistem \u017eivotna sredina je osnovo dobro i ustavom zagarantovana apsolutna vrijednost. U cilju za\u0161tite \u017eivotne sredine posebno va\u017eni su zakoni koji se odnose na upravljanje otpadom. Otpad su svi oni predmeti, stvari i proizvodi koji nisu vi\u0161e u upotrebi i kojih je korisnik odlu\u010dio da se rije\u0161i. Kako bi se snizio njihov uticaj na \u017eivotnu sredinu neophodna je ispravna uprava procesima uklanjana u svim fazama: sakupljanje, transport, obrada i krajnje uklanjanje<\/em>.<\/p>\n

Nedavno je Evropska unija odobrila direktivu o protiv zakonitom djelovaju na \u017eivotnu sredinu koja odre\u0111uje krivi\u010dni postupak za neispravno upravljanje otpadom. Na osnovu ove direktive Evropske zajednice predvi\u0111ene su u stvari kazne za svakoga ko nezakonito odla\u017ee u \u017eivotnu sredinu potencijalno \u0161kodljive supstance\u00b9<\/span>.<\/p>\n

Tako i krajnji proizvod popu\u0161ene cigarete (nazvan opu\u0161ak ili pikavac) predstavlja ozbiljnju prijetnju za \u017eivotnu sredinu. Na slici 1 prikazan je tipi\u010dni opu\u0161ak cigarete sastavljen od filtera i nepopu\u0161enog dijela duvana.<\/p>\n

U\u017eivanje u duvanskom dimu nosi sa sobom otpu\u0161tanje u \u017eivotu sredinu vi\u0161e od 4000 hemijskih supstanci, od kojih mnoge sa iritiraju\u0107im, \u0161tetnim po zdravlje, otrovnim i kancerogenim dejstvom. Ova velika raznolikost supstanci prisutnih u duvanskom dimu porijeklom je u dijelu od duvana i njegovog sagorjevanja, u dijelu od hemijskih aditiva kojima je tretiran duvan i u djelu od sagorjevanja papira kojim je oblo\u017eena cigareta. Celulozni acetat, materijal od kojeg se sastoje filteri, tako\u0111e doprinosi zaga\u0111enju \u017eivotne sredine\u00b2’\u00b3<\/span>.<\/p>\n

Pona\u0161anje pu\u0161a\u010da svakako je u raskoraku sa zakonskim normama za za\u0161titu \u017eivotne sredine, u toliko \u0161to ovi osloba\u0111aju opu\u0161aka odbacuju\u0107i ih gdje stignu bez ikakve obazrivosti. Sedam od deset pu\u0161a\u010da izbacuje svoje jo\u0161 uvijek goru\u0107e opu\u0161ke kroz prozor auta, kao potvrda da je takva navika za njih ne\u0161to \u0161to smatraju normalnim. Takvo pona\u0161anje \u010desto je izazvalo po\u017eare sa materijalnom i li\u010dnom \u0161tetom\u2074<\/span>.<\/p>\n

CIGARETE: SASTAV, SAGORJEVANJE I TOKSIKOLOGIJA<\/strong><\/p>\n

Nisu sve cigarete jednake. Svaka marka, osim kori\u0161\u0107enja vlastitih mje\u0161avina duvana, sklona je da ubaci jedinstven i karakteristi\u010dan ukus i aromu vlastitom poizvodu putem tretmana duvana i upotrebom aditiva, odabranih na osnovu osobine „netoksi\u010dnosti za ishranu“. U svakom slu\u010daju, iako se svaki proizvod razlikuje, cigarete (vidi sliku 2) imaju odre\u0111ene zajedni\u010dke osobine:<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 papir omotan oko stuba duvana<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 filter ili podru\u010dje filtriranja<\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 stub duvana<\/p>\n

Papir.<\/strong> Kod cigarete duvan je omotan papirom koji dosti\u017ee 15-16 cm\u00b2 po svakoj cigareti i predstavlja 5% te\u017eine standardne cigarete\u2075<\/span>.<\/p>\n

Dakle ko popu\u0161i 15 cigareta dnevno udahne i vazduhom godi\u0161nje ra\u0161iri otprilike 82 500 cm\u00b2 papira, \u0161to je isto kao 137 listova formata A4.\u00a0 Na osnovu broja pu\u0161a\u010da procjenjuje se da je svake godine u svijetu vi\u0161e od 350 hiljada tona papira upotrebljeno za pravljenje cigareta\u2076<\/span>.<\/p>\n

Papir cigarete sastoji se od celuloze, djelimi\u010dno proizvedene od drveta. U toku tehnolo\u0161kih procesa rafiniranja i proizvodnje celulozi se dodaju razli\u010diti hemijski agensi, me\u0111u kojima hlor (velika mo\u0107 izbjeljivanja) i amonijum sulfat (koji olak\u0161ava sagorjevanje). Papir i aditivi tokom sagorjevanja reaguju sa kiseonikom iz vazduha, proizvode\u0107i tada brojna hemijska jedinjenja: iritiraju\u0107a, toks\u010dina i \u0161tetna po zdravlje\u2077<\/span>‘<\/span>\u2078<\/span>.<\/p>\n

Filter. <\/strong>Na svjetskom nivou, do po\u010detka ’50-ih godina, tro\u0161ene su u ve\u0107ini cigarete bez filtera. Po\u010dev\u0161i od tih godina, sve multinacionalne duvanske kompanije, kako bi obuzdale rastu\u0107i broj epidemiolo\u0161kih i nau\u010dnih dokaza o \u0161tetnosti duvanskog dima i mogu\u0107i negativni uticaj na potro\u0161a\u010de, po\u010dinju da isprobavaju razli\u010dite na\u010dne filtriranja duvanskog dima sa ciljem da \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e umire javno mjenje po pitanju \u0161tetnosti duvana. Tako je u SAD proizvodnja cigareta sa filterom porasla sa 0,6 u 1950. na 98% u 1998 godini. U dana\u0161nje vrijeme filteri su prisutni u vi\u0161e od 95% cigareta prodatih u SAD i vi\u0161e od 90% onih prodatih u svijetu\u2079’\u00b9\u2070<\/span>.<\/p>\n

Proizvodnja cigareta sa filterom do\u017eivjela je nagli porast, posebno po\u010dev od 1964. kada je US Surgeon General objavio da je dim od cigareta bio uzrok raka na plu\u0107ima kod ljudi. Tako je me\u0111u multinacionalnim duvanskim kompanijama zapo\u010dela trka za pronala\u017eenje najboljeg filtera, koji \u0161to vi\u0161e filtrira, a manje izaziva opekotine, nastoje\u0107i svaka marka da sopstveni proizvod u\u010dini jedinstvenim\u00b9\u00b9<\/span>.<\/p>\n

Na \u017ealost u nedostatku odgovaraju\u0107ih kontrola omogu\u0107eno je dodavanje filterima potencijalno opasnih agenasa. Tako se desio apsurdan slu\u010daj Lorilarda (Lorillard, op. prev.) koji je od 1952 do 1957 godine pustio u promet 13 milijardi Kent Mikronajt (Kent Micronite, op. prev.) cigareta, \u010diji filter je sadr\u017eavao 10 mg azbesta „krocidolit\u201c uz prijateljsko upozorenje: „Just what the doctor odered… maximum health protection“ (\u201cUpravo ono \u0161to je ljekar prepisao, najve\u0107a mogu\u0107a za\u0161tita zdravlja\u201d, op. prev.)! Filter se sastojao od 30% azbesta i 70% pamuka i celuloznog acetata. Azbestna vlaka prona\u0111ena su u aktivnom dimu ve\u0107 kod prva dva udaha. Zaklju\u010deno je da pu\u0161a\u010d koji konzumira 15 cigareta dnevno, mogao je u godinu dana udahnuti vi\u0161e od 98 miliona vlakana krocidolita du\u017eih od 5 \u00b5m (\u0107elije makrofaga organizma ne uspjevaju da ih fagocitiraju i iscjepkaju a zatim elimini\u0161u, \u010dime vlakna predstavljaju trajnu opasnost kao strano tijelo, op. prev)\u00b9\u00b9’\u00b9\u00b2<\/span>. Dvadeset od trideset \u0161est radnika zaposlenih u odsjeku za proizvodnju ovih filtera preminuli su naknadno od raka plu\u0107a jer su udisali azbestna vlakna. Supruga jednog od ovih tako\u0111e je preminula usljed udisanja azbesta kod rutinskog \u010di\u0161\u0107enja radne odje\u0107e supruga\u00b9\u00b3<\/span>.<\/p>\n

Pritiskaju\u0107i me\u0111u prstima filter ima se utisak da se radi o \u010dvrstoj, spu\u017evastoj masi; ukoliko se me\u0111utim otvori, otkriva se da je oblikovan od vlakana celuloznog acetata, jedne sinteti\u010dke supstance sli\u010dne plastici, uobi\u010dajene u upotrebi za fotografske filmove, koja se dr\u017ee zajedno zahvaljuj\u0107i supstanci koja lijepi, glicerol triacetatu\u00b9\u2074’\u00b9\u2075<\/span>. \u010cesto se filteru dodaje aktivni ugljen, koji posjeduje sposobnost da zarobi (adsorbuje) razli\u010dite sastojke dima; kao gas i organske pare. Koli\u010dine aktivnog ugljena su izabrane na na\u010din da ne sputavaju potrebe pu\u0161a\u010da, to jest da ne upijaju u potpunosti jedinjenja ispu\u0161tena sagorjevanjem. Cilj je taj da pu\u0161a\u010du obezbjedi potrebnu koli\u010dinu onih agenasa koji odre\u0111uju organolepti\u010dku posebnost odre\u0111ene vrste cigareta i koli\u010dine alkaloida koje su mu neophodne kako bi zadovoljio svoju \u017eelju za pu\u0161enjem, to jest svoju apstinenciju.<\/p>\n

Uzrokovana procesima obrade filtera jedna odre\u0111ena doza ugljena i jedan dio vlakana acetata sklone su odvajanju od mase i mogu biti udahnute od strane pu\u0161a\u010da\u2079<\/span>. Ovo je dokazano na osnovu testova sprovedenih na 12 marki cigareta me\u0111u najprodavanijim. Iz ovih istra\u017eivanja proiza\u0161lo je da je jedna odre\u0111ena doza vlakana filtera, bilo udahnuta, bilo progutana, kako je uo\u010deno na osnovu vlakana prona\u0111enih u plu\u0107ima i \u017eelucima pacjenata pu\u0161a\u010da oboljelih od raka\u00b9<\/span>\u2075<\/span>‘\u00b9<\/span>\u2077<\/span>. U junu 1995. Filip Moris je povukao iz prodaje 8 milijardi cigareta sa o\u0161te\u0107enim filterom jer su izazivali ka\u0161alj i nadra\u017eenost o\u010diju i grla\u2079<\/span>‘\u00b9<\/span>\u2078<\/span>.<\/p>\n

U dana\u0161nje vrijeme proizvo\u0111a\u010di cigareta isprobavaju nove visoko izbirljive filtere, sa dejstvom prije svega na najopasnije supstance, u cilju ve\u0107eg smanjenja rizika, nude\u0107i proizvod koji ne ograni\u010dava koli\u010dinu nikotina i \u010duva ukus dima cigarete\u00b9<\/span>\u2079<\/span>‘\u00b2<\/span>\u2070<\/span>.<\/p>\n

Filtriraju\u0107i sloj, po tvrdnjama duvanske industrije, bio je u stanju da snizi \u0161tetni teret koji udi\u0161u pu\u0161a\u010di. Tokom posljednjih decenija postalo je me\u0111utim o\u010digledno da je ovo samo djelimi\u010dno ta\u010dno: uvo\u0111enje filtera ne samo da nije izmjenilo uticaj na zdravlje, nego je imalo negativno dejstvo u dijelu pona\u0161anja, utoliko \u0161to je zavelo mnoge potro\u0161a\u010de po pitanju uzimanja prozvoda kao samo malo opasnog.<\/p>\n

Ova pogre\u0161na procjena proiza\u0161la je djelimi\u010dno i zbog na\u010dina pretra\u017eivanja sadr\u017eaja nikotina i katrana u podno\u017eju filtera, mjerenje izvr\u0161eno aspiriraju\u0107im ure\u0111ajima („smoking machine<\/em>„) koje su simulirale na standardni na\u010din, a ne u skladu sa stvarnim pona\u0161anjem pu\u0161a\u010da. Pu\u0161a\u010di u stvari ne uvla\u010de dim na standardizovan na\u010din kao ure\u0111aji, utoliko \u0161to u dimu tra\u017ee vlastiti vrhunac optimalne koli\u010dine nikotina. Sni\u017een sadr\u017eaj nikotina koji je primjenjen na osnovu zakona u razli\u010ditim dr\u017eavama, naveo je pu\u0161a\u010de na kompenzatorno prilago\u0111avanje u na\u010dinu pu\u0161enja: dublje i \u010de\u0161\u0107e uvla\u010denje dima, du\u017ee zadr\u017eavanje dima u plu\u0107ima, ili jednostavno pu\u0161enje vi\u0161e cigareta.<\/p>\n

Od septembra 2003. Evropska unija izmjenila je standardne parametre ma\u0161ine simulatora pu\u0161enja pribli\u017eiv\u0161i ih \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e stvarnom pu\u0161enju i zabranila je natpise \u201elight\u201c, \u201eultralight\u201c, \u201emild\u201c. Sli\u010dnu odluku donjelo je Odjeljenje pravde Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava (The United States Department of Justice, op. prev.) nakon nekoliko sudskih procesa sa proizvo\u0111a\u010dima cigareta\u00b2\u00b9<\/span>. Cigarete \u201elight\u201c sadr\u017eavale su manje katrana i manje nikotina nego obi\u010dne cigarete. Ali budu\u0107i da pu\u0161a\u010d zbog svoje zavisnosti tra\u017ei nikotin, on udi\u0161e sa ve\u0107om pohlepom, \u0161to izaziva promjenu u mehanizmu sagorjevanja uz ve\u0107u proizvodnju fine \u010desti\u010dne pra\u0161ine (<0,1\u00b5m). Ove \u010destice, si\u0161av\u0161i dublje u plu\u0107a, izazivale su pove\u0107an kancerogeni rizik na bronhopulmonarnom nivou. U svakom slu\u010daju prisustvo filtera obeshrabruje mnoge pu\u0161a\u010de u dono\u0161enju odluke o potpunom prestanku pu\u0161enja, uvjereni da pu\u0161enje cigareta sa filterom smanjuje, ako ne i uklanja, \u0161tetnost po zdravlje. Ovo pogre\u0161no ubje\u0111enje doprinosi, u sprezi sa ostalim faktorima, da se jo\u0161 uvijek u Italiji odr\u017ei visok (13 miliona, \u0161to je jednako 25,2% stanovni\u0161tva) broj pu\u0161a\u010da, sa svim onim \u0161to donosi u smislu morbiditeta (oko 186 000 bolni\u010dkih prijema godi\u0161nje), mortaliteta (oko 80 000\/godi\u0161nje) i tro\u0161ka u zdravstvu (oko 6 milijardi eura, \u0161to je jednako 6.7% tro\u0161ka u zdravstvu).<\/p>\n

Na kraju treba imati u vidu da je te\u0161ko ostvariti zaista efikasan filter, bilo zbog velikog broja supstanci u igri, bilo zato \u0161to bi to uskratilo cigareti njen poseban ukus. Paradoksalno najabolji je filter cigareta sama po sebi, barem u prvoj tre\u0107ini, kada dim sadr\u017ei manje \u0161tetnih materija. Jedan od na\u010dina da se unese manje opasnih agenasa bio bi taj da se ugasi cigareta prije nego se pre\u0111e 50% njene du\u017eine \u00b2’\u00b2\u00b3<\/span>.<\/p>\n

Stub duvana, aditivi i proizvodi sagorjevanja. <\/strong>Vi\u0161e od 3000 hemijskih supstanci su izolovane tokom same nesagorjevaju\u0107e prerade biljke duvana\u00b2\u2074<\/span>. Ove su ne samo prirodni sastojci biljke, nego i proizvodi porijeklom iz tla, atmosfere, od kori\u0161\u0107enja hemijskih supstanci u poljoprivredi i od procesa isu\u0161ivanja i sazrijevanja lista.<\/p>\n

Me\u0111u ovima su prona\u0111ena mnoga toksi\u010dna jedinjenja, kao nitrozamini, karcenogene supstance, derivati nitrita, amini, proteini i alkaloidi prirodno prisutni u biljkama, te radioaktivni elementi (Po-210 i Pb-210) vezani za fertilizatore koji se sastoje od polifosfata kalcijuma porijeklom iz zemlji\u0161ta apatita bogatih uranijumom. Duvanski dim, odre\u0111en kao najrasprostranjeniji kancerogen na svijetu, sastoji se u stvarnosti od slo\u017eene mje\u0161avine od preko 4000 hemijskih jedinjena, u kojoj se izdvajaju gasna i \u010desti\u010dna komponenta\u00b2’\u00b2\u2075<\/span>.<\/p>\n

Kada bacimo pikavac, osim filtera i za njega vezanog ostatka duvana, odla\u017eemo u \u017eivotnu sredinu \u010ditav niz opasnih supstanci me\u0111u kojima policikli\u010dne aromati\u010dne hidrokarbure, benzo(a)piren, benzen, arsenik, kadmijum, katran, formaldeid, amonijak, polonijum-210, acetatdehid, cianovodoni\u010dna kiselina (HCN, op. prev. ), aceton i mnoge druge\u00b2’\u00b2\u2076<\/span>. Duvanski dim se uop\u0161te naziva savr\u0161en aerosol<\/em> utoliko \u0161to sadr\u017ei gas, paru, teku\u0107e i \u010dvrste \u010destice, u ve\u0107ini veoma malih dimenzija, u promjeru od 0,01 do 1\u00b5m. Na tabeli 1 prikazani su glavni hemijski agensi prisutni u duvanskom dimu, izra\u017eeni u mg\/cigareta\u00b2<\/span>\u2077<\/span>.<\/p>\n

Kako bi razvio svoju aromu duvan treba biti pa\u017eljivo isu\u0161en, procesom tokom kojeg list prolazi kroz jednu vrstu fermentacije uz obrazovanje razli\u010ditih hemijskih agenasa. Sa ciljem da ukus u\u010dini jedinstvenim, duvanu se dodaju druge razli\u010dite supstance izabrane na osnovu njihove ne\u0161kodljivosti kao dodatka u ishrani. Sem samih proizvo\u0111a\u010da niko ne zna koji aditivi i kom postotku su kori\u0161\u0107eni za svaku pojedina\u010dno marku cigareta. Jedino \u0161to je sigurno je da aditiv mora biti ne\u0161kodljiv kada je progutan i, koliko o tome znamo, to nije uobi\u010dajen na\u010din na koji se koristi cigareta. Razli\u010diti kori\u0161\u0107eni aditivi sa sagorjevanjem su u stanju da proizvedu desetine opasnih hemijskih agenasa: primjera radi \u0161e\u0107eri, pri sagorjevanju, uve\u0107avaju postotak katrana; karamel proizvodi katehol, jedan od najopasnijih karcenogenih agenasa prisutnih u dimui cigare; glicerin proizvodi akrolein, supstancu koja inhibira akciju \u010di\u0161\u0107enja vibriraju\u0107ih treplji na bronhijalnom nivou\u00b9\u00b2<\/span>.<\/p>\n

\u0160TA SADR\u017dI OPU\u0160AK<\/strong><\/p>\n

Iako va\u017ena u zdravstvene svrhe, ne predstavlja predmet ove studije zaga\u0111enost vazduha u zatvorenom i na otvorenom prostoru proizvedena duvanskim dimom, \u010diji je uticaj kroz pasivno pu\u0161enje dobro poznat i predstavlja osnovu za zabranu pu\u0161enja u zatvorenom prostoru\u00b2<\/span>\u2078<\/span>.<\/p>\n

U ovom radu razmatra se doprinos zaga\u0111enju \u017eivotne sredine od strane opu\u0161aka, koje \u010dine filter i preostali duvan, tema za koju postoji kulturolo\u0161ka i normativna praznina.<\/p>\n

Opu\u0161ci su preostali dio od sagorjevanja cigarete i, uslovljeno osobinom filtriranja, sadr\u017ee brojna hemijska jedinjenja. Ne postoje potpuni i iscrpni koli\u010dinski podaci o sadr\u017eaju hemijskih agenasa u opu\u0161cima, tako\u0111e i stoga \u0161to zavisi od geografskog porijekla proizvodnje duvana, od aditiva koje koristi proizvo\u0111a\u010d i od na\u010dina na koji pu\u0161i korisnik duvanskih proizvoda. Sa ciljem da se opi\u0161e ova pojava i odredi njena veli\u010dina, pa\u017enja se usredsre\u0111uje na pojedine sastavne dijelove, izabrane kao predstavljaju\u0107e za zaga\u0111enost \u017eivotne sredine na prostoru Italije.<\/p>\n

Kako smo vidjeli ranije, filter cigarete pokazuje razli\u010dit uspijeh u zadr\u017eavanju razli\u010ditih supstanci. Da bi se imala ideja o mogu\u0107em zaga\u0111uju\u0107em sadr\u017eaju kojim opu\u0161ci doprinose na prostoru Italije uzimamo u obzir uspjeh filtrirana od 50%, odnosno pretpostavljamo da filter zadr\u017eava samo polovinu supstanci ispu\u0161tenih tokom sagorjevanja. U stvarnosti dio koji ostaje u opu\u0161cima ve\u0107i je od toga, po\u0161to mnoge supstancije ostaju u nepopu\u0161enom ostatku cigarete koja slu\u017ei kao filter. Ispita\u0107emo posebno slijede\u0107i sastav: nikotin, polonijum-210, volatilna organska jedinjenja, \u010desti\u010dni i kondenzovan materijal, toksi\u010dne gasove i celulozni acetat, materijal od kojeg se sastoji filter. Procijena zaga\u0111uju\u0107eg sadr\u017eaja zasniva se na broju pu\u0161a\u010da (15 miliona) kroz prosje\u010dan broj svaki dan popu\u0161enih cigareta od jednog pu\u0161a\u010da (15 cigareta) po koli\u010dini zaga\u0111uju\u0107ih agenasa ispu\u0161tenih iz svake ponaosob cigarete i po ukupnom broju opu\u0161aka odlo\u017eenih svake godine u \u017eivotnu sredinu (72 milijarde).<\/p>\n

Nikotin.<\/strong> Najva\u017eniji me\u0111u aktivnim sastojcima sadr\u017eanim u duvanu je nikotin, volatilni alkaloid, lako rastvorljiv u vodi. To je otrov toliko jak da su 50-60 mg, ubrizgani intravenski u bolus, u stanju da izazovu smrtni ishod kod \u010dovjeka. Ova supstanca ima toksi\u010dan uticaj na vodene organizme i one koji to nisu, kao i po \u017eivotnu sredinu. Svaka cigareta ga sadr\u017ei u prosjeku od 10 do 15 mg, od \u010dega 20% prelazi u dim a 50% bude razgra\u0111eno tokom sagorjevanja. U tom slu\u010daju mo\u017eemo predpostaviti da zarobljena u opu\u0161ku ostaje koli\u010dina od 4,5 mg nikotina. Nikotin se brzo upija i jednako brzo prera\u0111uje u organizmu (polu\u017eivot 2 sata). Ovo povla\u010di za sobom da u jednom tipi\u010dnom danu pu\u0161a\u010d unosi prili\u010dne koli\u010dine alkaloida bez da do\u0111e do pojave akutnog trovanja\u00b2<\/span>\u2079<\/span>‘\u00b3<\/span>\u2070<\/span>.<\/p>\n

Kako se u Italiji potro\u0161e 72 milijarde cigareta godi\u0161nje sa opu\u0161cima se u \u017eivotnu sredinu odla\u017eu oko 324 tone nikotina. Nikotin zadr\u017ean u u samo nekoliko desetina opu\u0161aka, ukoliko progutan, dovoljan je da izazove akutne kardiovaskularne i disajne smetnje odraslom \u010dovjeku. Ukoliko dijete proguta jedan opu\u0161ak, nikotin koji se u njemu nalazi mo\u017ee dovesti do disajnih smetnji i respiratorne paralize\u00b3<\/span>\u2070<\/span>. Bacanje opu\u0161aka na zemlju predstavlja opasnost po \u017eivotnu sredinu, utoliko \u0161to je nikotin lak za izdvajanje, tako da sa jednakom lako\u0107om prelazi u zemlji\u0161te, povr\u0161inske i podzemne vode, u faunu, tada ponovo u \u010dovijeka\u00b3<\/span>.<\/p>\n

Polonium-210.<\/strong> Radioaktivni element alfa emisije posjeduje pove\u0107an kancerogeni potencijal. Svaka cigareta ima promjenjiv sadr\u017eaj poloniuma-210 (Po-210) zavisno od mjesta i na\u010dina gajenja duvana od kojeg se pravi\u00b3\u00b9<\/span>. Otkriven je po\u010detkom \u0161ezdesetih godina. Postojanje alfa radioaktivnosti biljka duguje djelimi\u010dno neposrednom upijanju radionuklida prisutnih u uranijumskim zemlji\u0161tima od strane korijena, dijelom upijanjem od strane trihome lista, olova i polonija-210 sadr\u017eanih u atmosferskim padavinama i na kraju vje\u0161ta\u010dkom \u0111ubrivu koje sadr\u017ei polifosfate\u00b3\u00b2’\u00b3\u00b3’\u00b3<\/span>\u2075<\/span>‘\u00b3<\/span>\u2076<\/span>.<\/p>\n

Postoje mnoge studije o rasporedu radioaktivnog sadr\u017eaja poloniuma-210 u cigareti. Jedna od ovih, koju je sprovelo Udru\u017eenje Tabakologije u saradnji sa S.J. Hemijskih nauka, Radiohemije, i Metalurgije Farmakolo\u0161kog fakulteta (L’Unit\u00e0 Complessa di Istituti „Scienze Chimiche, Radiochimiche e Metallurgiche“, op. prev.) sa Bolonjskog Univerziteta i sa ENEA (ranije akronim za Nacionalna ustanova za atomsku energiju, danas Nacionalna agencija za nove tehnologije, energiju i odr\u017eiv ekonomski razvoj, op. prev.) iz Bolonje, objelodanila je da dim od cigarete proizvedene na zapadu sadr\u017ei alfa radioaktivnost polonijuma-210 od oko 75 mBq, razli\u010dito raspore\u0111enu na aktivni dim (6,7%), pasivni dim (1,6%) i pepeo (91,7%); aktivni dim (5 mBq), pasivni dim (1,6 mBq), pepeo (68,8 mBq)\u00b3\u2074\u207b\u00b3<\/span>\u2076<\/span>. Druge studie otkrile su razli\u010dite vrijednosti Po-210\/cigareta, sa koncentracijama koje variraju od 6,84 do 17,49 mBq\u00b3<\/span>\u2077<\/span>.<\/p>\n

Parfenov smatra da se, u prosjeku, 50% polonija-210 prisutnog u duvanu prenosi u dim, 35% ostaje u pikavcu i 15% pronalazi u pepelu\u00b3\u2078<\/span>. Na osnovu Parfenovog razmatranja, pretpostavljaju\u0107i da srednja vrijednost sadr\u017eaja Po-210 iznosi 75 mBq, izra\u010dunali smo njegovo raspore\u0111ivanje u razli\u010dite odlomke \u0161to daje ovakvu podjelu: 37,5 mBq u aktivnom i pasivnom dimu cigarete, 26,0 mBq u opu\u0161ku i 11,5 mBq u pepelu. Ra\u010dunaju\u0107i da se svake godine u Italiji proizvede oko 72 milijarde opu\u0161aka, ukupni sadr\u017eaj alfa radioaktivnosti odlo\u017een preko opu\u0161aka u \u017eivotnu sredinu jednak je vrijednosti od oko 1.872 miliona Bq. Tome treba dodati radioaktivni sadr\u017eaj pepela cigareta koji uve\u0107ava \u010desti\u010dno ambijentalno zaga\u0111enje.<\/p>\n

Postoji rizik za \u017eivotnu sredinu posmatran globalno i otuda i za \u010dovjeka i razli\u010dite zajednice insekata, bakterija, itd., prisutnih u zemlji\u0161tu i u povr\u0161inskim vodama. Svi ovi organizmi mogli bi biti kontaminirani, unositi i\/ili talo\u017eiti u sebi ove supstancije i snositi \u0161tetne posljedice po zdravlje ovih radionuklida.<\/p>\n

Ovim povodom neophodno je imati u vidu da Me\u0111unarodna Komisija za Radiolo\u0161ku za\u0161titu prepoznaje nedostatak doslijednosti na me\u0111unarodnom nivou u suo\u010davanju sa zaga\u0111enjem iz ambijentalnog ugla radiojedinjenjima i smatra neophodnim uvo\u0111enje jednog aktivnijeg pristupa. Komisija, kao \u0161to je navedeno u izdanju ICRP 103, smatra neophodnim razvoj jednog jasnijeg okvira kako bi se vrijednovao odnos izlaganja i doze na jednoj zajedni\u010dkoj nau\u010dnoj osnovi, kao i posljedice ovih uticaja na vrste koje ne pripadaju ljudskoj rasi. Komisija ima u toku odre\u0111ivanje jednog ograni\u010denog skupa biljaka i \u017eivotinja za pore\u0111enje, koji bi se koristio za obilje\u017eavanje glavnih ambijenata. Jednom izdvojene, te skupine mo\u0107i \u0107e predstavljati osnovu za jedan vi\u0161e izgra\u0111en pristup kako bi se razumjeli potencijalno \u0161tetni uticaji zaga\u0111uju\u0107eg sadr\u017eaja poloniuma-210 prouzrokovani opu\u0161cima cigareta\u00b3<\/span>\u2079<\/span>.<\/p>\n

Volatilna organska jedinjenja.<\/strong> Sagorjevanje duvana proizvodi bezbroj hemijskih jedinjenja, me\u0111u kojima mnoga pripadaju volatilnim organskim jedinjenjima: benzen, aceton formaldeid, toluen itd. Ra\u010dunaju\u0107i da svaka cigareta otpu\u0161ta oko 50mg volatilnih organskih jedinjenja i da od ovih 50% ostaje u filteru, proizilazi da sa opu\u0161cima odla\u017eemo u ambijent 1.800 tona volatilnih organskih jedinjenja\u00b2’\u00b3<\/span>.<\/p>\n

Amonijak i cianovodoni\u010dna kiselina. <\/strong>Sa dimom cigarete <\/strong>ispu\u0161taju se i gasovi, <\/strong>me\u0111u kojima i amonijak i cianovodoni\u010dna kiselina. Ovi, na osnovu kraljevskog Dekreta n\u2070147 iz 1927. i narednih izmjena i dopuna katalogizovani su u kategoriju toksi\u010dnih gasova. Svaka cigareta otpu\u0161ta oko 0,6 mg, od kojih 50% ostaje u filteru. Dakle na taj na\u010din sa opu\u0161cima svake godine u \u017eivotnu sredinu ispu\u0161tamo oko 21,6 tona ovih toksi\u010dnih gasova\u00b2’\u00b3<\/span>.<\/p>\n

\u010cesti\u010dni materijal.<\/strong> \u0160to se ti\u010de \u010desti\u010dnog materijala svaka cigareta ga proizvodi u prosjeku oko 40 mg. U \u010desti\u010dni materijal ubraja se i odvojena cjelina nazvana \u201ekondenzat\u201c, koja sadr\u017ei mno\u0161tvo hemijskih jedinjenja (policikli\u010dni aromati\u010dni hidrokarburi-PAH, benzopiren, katran, hrom, kadmijum i drugi metali itd.). Katran je karcinogeni agens \u010dija \u0161tetnost proizilazi iz skupa razli\u010ditih agenasa koje ima u sastavu.<\/p>\n

Pretpostaviv\u0161i da 50% \u010desti\u010dnog materijala proizvedenog sagorjevanjem cigarete ostaje u opu\u0161ku, na svaki odba\u010deni opu\u0161ak odla\u017eemo u \u017eivotnu sredinu 20 mg \u010desti\u010dnog materijala. Sveukupno sa \u010dikovima u \u017eivotnu sredinu zavr\u0161ava oko 1.440 tona \u010desti\u010dnog materijala koji sadr\u017ei stotine toksi\u010dnih, \u0161tetnih i kancerogenih jedinjenja\u00b2’\u00b3<\/span>.<\/p>\n

Celulozni acetat.<\/strong> Supstanca koja gradi filter, celulozni acetat, tako\u0111e predstavlja opasnost po \u017eivotnu sredinu. Ova supstanca je fotorazgradiva, ali ne i biorazgradiva. Kao poslijedica toga, nakon izlaganja UV zracima, rasipa se u zemlji\u0161te i u vode. Svaki filter ga sadr\u017ei oko 170mg. Uzimaju\u0107i u obzir godi\u0161nju potro\u0161nju cigareta u Italiji sljedi da u \u017eivotnu sredinu zavr\u0161e ukupno 12 240 tona celuloznog acetata\u00b9<\/span>\u2076<\/span>.<\/p>\n

Ukratko da ponovimo, imaju\u0107i u vidu upravo izneseno, o sposobnosti filtriranja preostalog stuba duvana i filtera mo\u017eemo re\u010di, makar na uop\u0161ten na\u010din, da je znatan \u0161tetni sadr\u017eaj odlo\u017een sa opu\u0161cima u \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n