{"id":1079,"date":"2011-08-19T13:30:37","date_gmt":"2011-08-19T13:30:37","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1079"},"modified":"2011-09-13T11:25:20","modified_gmt":"2011-09-13T11:25:20","slug":"brzina-svetlosti-i-maxwellova-konstanta-relativna-relativnost","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1079","title":{"rendered":"Brzina svetlosti i Maxwellova konstanta (Relativna relativnost)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Dipl. Ing. Goran Marjanovi\u0107<\/p>\n

 <\/p>\n

….Ovo je jedna od najzna\u010dajnijih, iako nenamerno u\u010dinjenih (proceduralnih), gre\u0161aka u razvoju nau\u010dne misli <\/strong>jer je time izgubljen ceo jedan svet \u2013 svet koji je sastavni deo postoje\u0107e realnosti ali potpuno inverzan onom za koji odavno znamo I koji nam je \u010dulno i merno dostupan dok ovaj drugi samo naslu\u0107ujemo i teorijski opisujemo kao <\/strong>virtuelan<\/strong>….<\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

Uvod: <\/strong>Brzina svetlosti je najpoznatija prirodna konstanta. Vrednost mnogih parametara, ali i valjanost mnogih teorija i postulata, utemeljeni su na njenoj veli\u010dini. U su\u0161tini to je brzina kojom se kre\u0107u fotoni kao kvanti elektromagnetnog zra\u010denja. Veli\u010dina ove fundamentalne fizi\u010dke konstante utvrdjena je \u2013 sa jedne strane \u2013 na osnovu vrednosti dobijene merenjem a sa druge – na osnovu elektro magnetne teorije J. C. Maxwell-a (James Clerk, 1831-1879). Naime, u svojoj \u201cDinami\u010dkoj teoriji elektromagnetnih polja\u201d objavljenoj 1865. godine Maxwell je definisao konstantu kojom je odredjen odnos izmedju elektri\u010dnih i magnetnih fenomena, pri \u010demu je taj odnos – u dimenzionom smislu – predstavljao brzinu i imao numeri\u010dku vrednost veoma blisku vrednosti izmerene brzine svetlosti.<\/p>\n

Iako je ova \u010dinjenica ukazivala samo na to da svetlost ima elektromagnetnu prirodu, ove dve veoma srodne, ali u su\u0161tini ipak razli\u010dite, fizi\u010dke kategorije su potpuno izjedna\u010dene i sasvim poistove\u0107ene i u kvalitativnom smislu! Na\u017ealost, jo\u0161 je ve\u0107a gre\u0161ka u\u010dinjena kada je ta \u201cobjedinjena\u201d vrednost brzine usvojena kao \u201cnajve\u0107a mogu\u0107a brzina kretanja bilo kog fenomena u prirodi\u201d, postav\u0161i tako klju\u010dna vrednost u Lorentzovim transformacijama.<\/p>\n

Ovo je jedna od najzna\u010dajnijih, iako nenamerno u\u010dinjenih (proceduralnih), gre\u0161aka u razvoju nau\u010dne misli <\/strong>jer je time izgubljen ceo jedan svet \u2013 svet koji je sastavni deo postoje\u0107e realnosti ali potpuno inverzan onom za koji odavno znamo i koji nam je \u010dulno i merno dostupan dok ovaj drugi samo naslu\u0107ujemo i teorijski opisujemo kao virtuelan. <\/strong>Prihvatanjem raznorodnosti pomenutih kategorija, \u201crazdvajanjem\u201d njihovih vrednosti i usvajanjem Maxwellove konstante, umesto brzine svetlosti, kao klju\u010dne vrednosti Lorentzovih transformacija bitno se pro\u0161iruje domen realnosti obuhva\u0107en ve\u0107 postoje\u0107im teorijama, uklju\u010duju\u0107i i jedan sasvim \u201cnovi\u201d svet u kojem je foton \u201cnormalna\u201d \u010destica sa potpuno realnom masom mirovanja i u kojem se sve sada\u0161nje virtuelne strukture poput tamne mase, tamne energije, egzoti\u010dne materije itd. \u201cprevode\u201d u domen realnog sveta …<\/p>\n

Najve\u0107a mogu\u0107a brzina kretanja u prirodi<\/h3>\n

Po na\u0161em mi\u0161ljenju, zasnovanom prvenstveno na analizi izvornih radova Coulomba (Charles-Augustin de Coulomb, 1736 \u2013 1806) i Maxwella, izmerena brzina svetlosti nikako ne bi smela biti izjedna\u010dena, a pogotovo ne sasvim poistove\u0107ena, sa Makswellovom konstantom jer se radi o srodnim ali strukturno ipak razli\u010ditim formama \u2013 potpuno analogno pojmovima elektromotorne sile (E) i napona (U) u strujnom kolu koje su takodje veoma srodne ali ipak i bitno razli\u010dite veli\u010dine. \u0160to je jo\u0161 va\u017enije, vrednost Lorentzove konstante kojom je odredjena veli\u010dina relativisti\u010dkih efekata, nikako ne bi smela biti definisana na bazi vrednosti izmerene brzine svetlosti, tj. eksperimentalno ustanovljene brzine kretanja fotona!<\/p>\n

Naime, osnovu Teorije relativnosti \u010dine Lorentzove transformacije. Veli\u010dina relativisti\u010dkih efekata (porast mase, kontrakcija du\u017eine u pravcu kretanja, dilatacija vremena, \u2026) ovisi o vrednosti konstante gamma, \uf067 =1\/\u221a1-(v\/c)2<\/sup>, u kojoj parametar \u201cc\u201d predstavlja najve\u0107u mogu\u0107u brzinu kretanja u prirodi a to je \u2013 prema va\u017ee\u0107im konvencijama \u2013 brzina svetlosti \u010dija je vrednost gre\u0161kom poistove\u0107ena sa vredno\u0161\u0107u Maxwellove konstante. I tu je problem. U skladu sa ovakvom definicijom Lorentzove konstante ni jedna \u010destica sa realnom masom mirovanja nemo\u017ee dosti\u0107i brzinu svetlosti a foton, koji se (ipak) kre\u0107e tom brzinom, je definisan kao \u201c\u010destica\u201d bez realne mase (mirovanja) i ima virtuelnu masu m = E\/c2<\/sup>, \u0161to je – iako paradoksalno – \u0161iroko prihva\u0107eno.<\/p>\n

Ono \u0161to mi predla\u017eemo je pojmovno razdvajanje izmerene brzine svetlosti i Maxwellove konstante tako da se veli\u010dini \u201cc\u201d koja, po na\u0161em shvatanju, u Lorentzovim transformacijama predstavlja teorijsku vrednost „najve\u0107e mogu\u0107e brzine“ kretanja u prirodi vi\u0161e ne dodeljuje vrednost izmerene brzine svetlosti nego vrednost Makswellove konstante. Obzirom da je njena veli\u010dina neznanatno, ali ipak ve\u0107a od brzine svetlosti, ta bi vrednost u stvari trebala biti ona prava Lorentzova teorijska barijera i supstancijalnim objektima potpuno nedosti\u017ena brzina, koja se, kao takva, ni ne mo\u017ee eksperimentalno izmeriti, ali se \u2013 kako je to pokazao Maxwell – mo\u017ee dobiti na osnovu elektromagnetnih osobina vakuma.<\/p>\n

 <\/p>\n

Usvajanjem na\u0161eg predloga, Lorentzove transformacije ostaju iste, njihova invarijantnost se ne dovodi u pitanje ali kvalitativna razlika postaje ogromna jer sada \u201cluksonski zid\u201d mo\u017ee biti dostignut, pa i presko\u010den, bez naru\u0161avanja trenutno va\u017ee\u0107ih postulata i\/ili teorija.<\/p>\n

Obzirom da bi uzimanje u obzir na\u0161ih tvrdnji dovelo do kopernikanskog prevrata u nauci, i \u2013 sasvim neskromno tvrdim \u2013 do TRE\u0106E TEHNOLO\u0160KE REVOLUCIJE, poku\u0161a\u0107emo obrazlo\u017eiti ovu ideju. Po\u010dnimo zato od istorijski zabele\u017eenih \u010dinjenica.<\/p>\n

Istorijske \u010dinjenice<\/h3>\n

 <\/p>\n

Prou\u010davaju\u0107i kretanje Jupiterovog satelita Jo, Ole Christensen Roemer je 1676. godine pokazao da svetlost putuje kona\u010dnom brzinom i procenio njenu vrednost na oko 300 000 km\/sec. 1848. Hippolyte Fizeau je razvio svoj metod za merenje brzine svetlosti i dobio vrednost od 315 000 km\/sec. Pobolj\u0161anjem ovog metoda, Leon Foucault je 1862. godine novim merenjem dobio vrednost od 298 000 km\/sec. Tek 1972. godine kori\u0161\u0107enjem laserske tehnike preciznost je bitno pove\u0107ana a izmerena brzina svetlosti u vakumu iznosila je 299 792 456 \u00b11.1 m\/s. Nakon vi\u0161e ponovljenih merenja, na Generalnoj konferenciji jedinica mere (CGPM) odr\u017eanoj 1975. godine, za brzinu svetlosti u vakumu definitivno je utvrdjena vrednost od 299 792 458 m\/s, koja se koristi i danas.<\/p>\n

Sa druge strane, jo\u0161 1856.g. Wilhelm Eduard Weber i Rudolf Kohlrausch mere\u0107i odnos elektromagnetne i elektrostati\u010dke konstante, pra\u017enjenjem Lajdenske boce, dobili su brojnu vrednost tog odnosa veoma blisku vrednosti brzine svetlosti koju je izmerio Fizeau. Time su postavljeni temelji Maxwellove teorije.<\/p>\n

Kona\u010dno, u ranim 1860-tim, Maxwell je pokazao da se, prema elektromagnetnoj teoriji na kojoj je upravo radio, elektromagnetni talasi u vakumu prostiru brzinom \u010dija je vrednost jednaka odnosu koji su dobili Weber i Kohlrausch. Uo\u010div\u0161i veliku bliskost numeri\u010dke vrednosti ovog odnosa i vrednosti brzine svetlosti koju je dobio Fizeau, smatrao ovu \u010dinjenicu dokazom da svetlost ima elektromagnetnu prirodu, tj. dokazom ideje da je svetlost u stvari elektromagnetni talas, koju je 1846.g., u svom radu „Thoughts on Ray Vibrations“ izneo Michael Faraday. Ipak, nagla\u0161avamo da sam Maxwell nikada i nigde u svojoj teoriji nije poistovetio odnos elektromagnetnih i elektrostati\u010dkih fenomena sa brzinom svetlosti.<\/p>\n

Maxwellova konstanta<\/h3>\n

Vrednost Makswellove konstante je zaista neznatno ve\u0107a od izmerene brzine svetlosti i, uz odredjene konvencije koje \u0107e biti obja\u0161njene u nastavku teksta, ima vrednost: v = 3*108<\/sup> [m\/s]. Ova „neznatna“ razlika nema gotovo nikakav uticaj pri malim, srednjim pa ni velikim brzinama i ovo je verovatno jedan od osnovnih razloga zbog kojih je Maxwellova konstanta izjedna\u010dena sa brzinom svetlosti.<\/p>\n

Ako pa\u017eljivo preispitamo Maxwellov originalni rad [1], npr.: <\/em>„… we may define the ratio of the electric units to be a velocity… this velocity is about 300,000 kilometres per second.“, <\/em>mo\u017eemo videti da on zaista nigde nije rekao da je brzina svetlosti univerzalna konstanta<\/span> , nego je kao osnovnu konstantu definisao odnos izmedju elektri\u010dnih i magnetnih fenomena, pri \u010demu taj odnos – u dimenzionom smislu – predstavlja brzinu i ima brojnu vrednost koja je istog reda kao i brzina svetlosti !!!<\/p>\n

Danas, u terminologiji savremene fizike, mo\u017ee se re\u0107i da brzina koju predstavlja Maxwellova konstanta i koja ima dimenziju brzine nije brzina bilo kog fizi\u010dkog fenomena, elektri\u010dnog, magnetnog, svetlosnog, gravitacionog ili bilo koje vrste nego samo teorijska vrednost brzine vektorske sume elektronskog spina i propagacije upravne na spin dok brzina svetlosti podrazumeva realnu brzinu kretanja fotona. Dakle brzina koju predstvalja Maxwellova konstanta a ne brzina svetlosti je invarijantna, fizi\u010dka barijera brzine prostiranja elektromagnetnih polja u vakumu, i koja mo\u017ee biti dostignuta samo teorijski, nakon utro\u0161ka beskona\u010dno velike koli\u010dine energije, \u0161to je naravno nemogu\u0107e!<\/p>\n

U skladu sa ovakvim tuma\u010denjem brzina svetlosti mo\u017ee ali i ne mora imati nepromenjivu vrednost – pri \u010demu svi postulati va\u017ee\u0107ih teorija ostaju o\u010duvani. Ovo je od velikog zna\u010daja jer je najnovijim istra\u017eivanjima nedvosmisleno potvrdjeno da je brzina svetlosti tokom istorije menjala svoju vrednost !<\/p>\n

Za\u0161to mi verujemo da je foton kao \u201c\u010destica bez mase\u201d (?) dostigao tu barijeru kada i sam Maxwell ka\u017ee [1]:<\/p>\n

„It is manifest that the velocity of light and the ratio of the units are quantities of the same order of magnitude.<\/span> Neither of them can be said to be determined as yet with such degree of accuracy as to enable us to assert that the one is greater than the other. It is to be hoped that, by further experiment, the relation between the magnitudes of the two quantities may be more accurately determined.“<\/em><\/p>\n

„In the mean time our theory, which asserts that these two quantities are equal, and assigns a physical reason for this equality, are not contradicted by the comparison of these results such as they are.“
\n(Page 436, Volume II)\"\"<\/a><\/em><\/p>\n

Dakle Maxwell tvrdi<\/span> (samo to) da su brzina svetlosti<\/span> (\u201cvelocity of light\u201d) i odnos elektri\u010dnih i magnetnih fenomena<\/span> (\u201cRatio of Units\u201d) kvantiteti istog reda veli\u010dine<\/span> koji, kao dva razli\u010dita kvaliteta, mogu imati i identi\u010dnu veli\u010dinu, tj. numeri\u010dku vrednost.<\/p>\n

Na\u017ealost, po objavljivanju Maxwellove teorije, uprkos druga\u010dijim idejama (Somerfield, Heaviside, npr.) ove dve veli\u010dine su potpuno poistove\u0107ene \u0161to je sasvim razumljivo jer je svetlost, u to vreme, bila jedini poznati fenomen sa tom brzinom.<\/p>\n

Krajem XIX veka izvedeni su neki eksperimenti u cilju merenja odnosa elektro magnetnih fenomena (Rowland in 1870, Rosa in 1889, Rosa and Dorsey in 1905) ali preciznost merenja je bila mala. Uo\u010dena razlika dobijenih vrednosti i izmerene brzine svetlosti zamaskirana je mogu\u0107im gre\u0161kama u merenju, tako da su ove vrednosti poistove\u0107ene a akcenat je dat na \u0161to preciznije merenje brzine svetlosti dok je merenje odnosa elektromagnetnih fenomena pao u zaborav. Ipak, problem fundamentalne razli\u010ditosti Maxwellove konstante i brzine svetlosti, iako dobro prikriven, ostao je prisutan.<\/p>\n

Da je teorija relativnosti objavljena pre Maxwellove teorije verovatno se niko ne bi dvoumio oko toga da je Maxwellova konstanta broj\u010dano bliska i srodna ali kvalitativno ipak razli\u010dita fizi\u010dka kategorija od izmerene brzine svetlosti. Ovako, kada je TR objavljena mnogo godina kasnije (STR, 1905.g., OTR, 1916.g.) Maxwellova konstanta je postala glavni oslonac klju\u010dnog Einsteinovog postulata o konstantnosti brzine svetlosti. Maxwellove napomene su zaboravljene a brzina svetlosti je progla\u0161ena za fundamentalnu prirodnu konstantu. \u010cinjenica da je foton morao postati \u010destica bez mase nije smatrana apsurdnom, \u0161to ona u su\u0161tini jeste, nego je \u0161iroko prihva\u0107ena kao dokaz da je svetlost talasne prirode.<\/p>\n

Za\u0161to za sve ove godine ta gre\u0161ka nije otkrivena i ispravljena?<\/p>\n

Kao prvo, veoma je mali broj onih koji smatraju da su Maxwellova konstanta i brzina svetlosti razli\u010diti kvaliteti. Sa druge strane, Einsteinov autoritet je zaista veliki, TR potkrepljena odgovaraju\u0107im dokazima tako da bilo \u0161ta \u0161to zahteva neke korekcije ili protivure\u010di teoriji u bilo kom smislu – ne dolazi u obzir.<\/p>\n

Ipak, eksperimentalna realnost nam ukazuje na nedovoljnu \u0161irinu postoje\u0107ih teorija zahtevaju\u0107i nove ideje. Po na\u0161em mi\u0161ljenju re\u0161enje je vrlo jednostavno. Potrebna je samo mala promena u shvatanju i tuma\u010denju pojma najve\u0107e mogu\u0107e brzine u prirodi kao klju\u010dne veli\u010dina koja odredjuje vrednost Lorentzove konstante.<\/p>\n

Lorentzove transformacije u funkciji Maxwellove konstante<\/h3>\n

 <\/p>\n

Pogledajmo sada \u0161ta je zapravo Maxwellova konstanta.<\/p>\n

U savremenoj interpretaciji Maxwellove teorije, elektri\u010dna i magnetna polja mogu se \u0161iriti kroz prostor u formi talasa i prostirati brzinom koja zavisi od odnosa elektri\u010dne i magnetne konstante praznog prostora. Ta brzina jednaka je brzini prostiranja svetlosti a ima vrednost c=\u221a1\/\u03b5<\/em>0<\/sub>\u03bc<\/em>0<\/sub>, gde je \uf06d0<\/sub> permeabilnost (magnetna propustljivost) vakuma a \uf0650<\/sub> permitivnost (elektri\u010dna propustljivost), takodje merena u vakumu..<\/p>\n

Ipak, Maxwellu su pojmovi permeabilnosti i permitivnosti vakuma (\u03bc<\/em>0<\/sub> i \u03b5<\/em>0<\/sub>) bili potpuno nepoznati jer u to vreme nije bilo ni nagove\u0161taja Kvantne teorije polja.<\/p>\n

U originalnom radu Maxwellova konstanta ima vrednost:<\/p>\n

V = sqrt 1\/( \uf06d * \uf065),<\/p>\n

gde \uf06d predstavlja magnetnu, a \uf065 elektri\u010dnu konstantu praznog prostora, \u010dija je veli\u010dina odredjena eksperimentalno. Na osnovu tada dostupnih podataka sam Maxwell je dobio brzinu od V = 310 740 000 m\/sec.<\/p>\n

Ina\u010de, vrednosti \uf06d0<\/sub> i \uf0650<\/sub> koje se koriste danas nisu nezavisne veli\u010dine nego funkcije usvojenog mernog sistema jedinica. Da bi se izbegli brojni problemi koje su unosili razni sistemi jedinica (cgs, Heaviside-Lorentz, Gaussian …) u kojima veli\u010dine imaju razli\u010dite definicije i vrednosti, italijanski fizi\u010dar i matemati\u010dar Giovani Giorgi je 1901. godine predlo\u017eio vrlo prakti\u010dan sistem jedinica.<\/p>\n

Slede\u0107i izvorne Maxwellove ideje, Giovani Giorgi, je izmislio sistem jedinica (Giorgi sistem), prete\u010du Me\u0111unarodnog sistema (SI), u kojem se osnovna veli\u010dina u nekom izrazu mo\u017ee dobiti kao funkcija ostalih veli\u010dina bez ikakvog merenja. Na taj na\u010din, umesto nala\u017eenja vrednosti za \uf0650<\/sub> ili \uf06d0<\/sub> eksperimentalnim merenjem, njihova vrednost se mo\u017ee jednostavno izra\u010dunati.<\/p>\n

Sistem koji je Giorgi predlo\u017eio, poznat kao prakti\u010dan sistem, koristi metar, kilogram i sekundu (MKS) kao merne jedinice preko kojih je definisana vrednost konstante K u Coulombovom zakonu a time i vrednost magnetne permeabilnosti, tako da one u tom sistemu imaju slede\u0107u vrednost:<\/p>\n

K = 9 * 109<\/sup> [ Nm2<\/sup>\/ Coulomb2<\/sup> ]<\/p>\n

\uf06d0<\/sub> = 4 \uf070\uf020\uf02a\uf02010-7 <\/sup>= 1.256637 * 10-6<\/sup> [ Henry\/meter ].<\/p>\n

Po definiciji Coulombonovog zakona:<\/p>\n

\uf0650 <\/sub>= 1\/4\uf070 *K, tj. \u00a0\uf0650<\/sub> = 1\/36\uf070 * 109<\/sup> = 8.841941 * 10-12<\/sup> [ Coulomb\/Volt*m ].<\/p>\n

Odavde sledi da je odnos elektromagnetne i elektrostati\u010dke konstante:<\/p>\n

\uf062<\/strong> =<\/strong> sqrt 1\/( \uf06d0<\/sub> * \uf0650<\/sub>) = sqrt (36\uf070 * 109<\/sup> \/ 4\uf070 * 10-7<\/sup>) = 3 * 108<\/sup><\/strong> [ meter\/sec. ]<\/p>\n

i ovo je u stvari prava vrednost Maxwellove konstante.<\/strong><\/p>\n

Na\u017ealost, procedura i redosled definisanja fundamentalnih fizi\u010dkih entiteta su izmenjeni. Vrednost magnetne permeabilnosti \uf06d0<\/sub> je prihva\u0107ena po definiciji i u skladu sa usvojenim sistemom jedinica:<\/p>\n

\uf06d0<\/sub> = 4 \uf070\uf020\uf02a\uf02010-7<\/sup> [ Henry\/meter ],<\/p>\n

dok je za vrednost elektri\u010dne permitivnosti \uf0650<\/sub> umesto njene prave, izvorne, vrednosti koja proisti\u010de direktno iz Coulombovog zakona (1\/36\uf070*109<\/sup> C\/Vm) usvojena ona koja se dobija posredno – na osnovu izmerene brzine svetlosti. Imaju\u0107i u vidu da je Coulombov zakon (u bilo kojoj formulaciji) ta\u010dan samo za stacionarne uslove jer naelektrisanje svojim kretanjem proizvodi\u00a0 magnetno polje koje onda menja ja\u010dinu sile (ovi uslovi su op\u0161te poznati kao \u201celektroststi\u010dka aproksimacija\u201d), ovo smatramo sasvim nelogi\u010dnom procedurom.<\/p>\n

Dakle, \u010dinjenica – da se vrednost konstante u Kulonovom zakonu koji defini\u0161e intenzitet (pravac i smer) elektrostati\u010dke<\/span> sile kojom nepokretno ta\u010dkasto naelektrisanje deluje na drugo, takodje nepokretno naelektrisanje, odredjuje preko dinami\u010dkog entiteta kakav je brzina kretanja fotona, \u0161to je apsurd – potpuno je zanemarena i dana\u0161nja vrednost dielektri\u010dne konstante vakuma definisana na slede\u0107i na\u010din:<\/p>\n

\uf0650<\/sub> = 1 \/ (\uf06d0<\/sub> * c2<\/sup>)= 8.854171 * 10-12<\/sup> [ farad\/meter ],<\/p>\n

tako da Coulombova konstanta, umesto svoje originalne vrednosti zasnovane na usvojenom mernom sistemu jedinica dobija vrednost takodje posredno – iz permitivnosti vakuma (\u010dija vrednost je, kako smo videli, definisana preko brzine svetlosti …):<\/p>\n

K = 1\/4pi*\uf0650<\/sub> = 8.987569 * 109<\/sup> [ Nm2 <\/sup>\/ Coulomb2<\/sup> ].<\/p>\n

Ukratko, umesto da vrednost Maxwellove konstante bude sasvim nezavisna od brzine prostiranja svetlosti (brzine kretanja fotona) i njena vrednost odredjena samo odnosom elektromagnetnih fenomena \u010dija veli\u010dina proisti\u010de iz usvojenog sistema jedinica i Coulombovog zakona, uradjeno je sasvim obrnuto. Maxwellova konstanta je potpuno izjedna\u010dena sa brzinom svetlosti a vrednost elektri\u010dne permitivnosti i Coulombove konstante su predefinisane i korigovane na vrednosti koje im name\u0107e izmerena brzina svetlosti, \u0161to je paradoksalno jer su teorijsko-stati\u010dke veli\u010dine definisane na bazi eksperimentalno dinami\u010dkih veli\u010dina!<\/span><\/p>\n

Posledice su slede\u0107e.<\/p>\n

Foton kao kvant nosioc EM interakcije ne sme da ima realnu masu mirovanja \u010dime se izdvaja od svih drugih realno postoje\u0107ih objekata na\u0161eg sveta. Vrednosti trome i te\u0161ke mase a time i stvarnih kineti\u010dko \u2013 gravitacionih efekata u ekstremnio relativistickim uslovima su bitno razli\u010diti od onih koji su predefinisani teorijom relativnosti a razlika je tim ve\u0107a \u0161to je realna brzina kretanja bli\u017ea brzini svetlosti. Imaju\u0107i na umu postoje\u0107e probleme savremene teorijske fizike (tamna materija, tamna energija, egzoti\u010dna materija, teleportacija, zaustavljena svetlost,\u2026) koje joj name\u0107e eksperimentalna realnost, ovo pitanje trebalo bi \u0161to pre razre\u0161iti.<\/p>\n

Kako? Evo predloga.<\/p>\n

Razlika izmedju energije \u010destice utvrdjene preciznim merenjem i vrednosti koja se dobija na osnovu odnosa predjenog puta i vremena njenog preleta postaje sve ve\u0107a \u0161to su ve\u0107e energije odnosno \u0161to su realne brzine kretanja \u010destice bli\u017ee brzini svetlosti. Isto tako, direktno merenje odnosa elektri\u010dnih i magnetnih fenomena kori\u0161\u0107enjem moderne tehnologije moglo bi pokazati da se proizvod (\uf06d0<\/sub>*\uf0650<\/sub>) razlikuje od vrednosti c-2<\/sup> \u0161to bi dovelo do velikog napretka u razumevanju strukture materije.<\/p>\n

Time bi, dualnost talasno \u010desti\u010dnih objekata mogla biti opisana na jedan mnogo prirodniji na\u010din – kroz simetri\u010dnost \u00absub-luksonskih\u00bb i \u00absuper-luksonskih\u00bb entiteta u na\u0161em pojavnom svetu koji bi i sam po sebi predstavljao jedinstvo dvaju jednakih ali inverzno-opozitnih prostorno vremenskih kategorija.<\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/a>Zaklju\u010dak:<\/h3>\n

Oslobadjanjem Maxwellove konstante vezanosti za izmerenu vrednost brzine svetlosti i usvajanjem njene vrednosti kao najve\u0107e mogu\u0107e brzine u prirodi oslobadjamo\u00a0 i materiju iz okova subluminalnih brzina dozvoljavaju\u0107i joj nove forme egzistencije i kvalitete koje sada zavise samo od lokalno-strukturnih osobina vakuma, pri \u010demu i sama brzina svetlosti, tj. brzina kretanja fotona, postaje invarijantna. Foton se kona\u010dno transformi\u0161e u \u00abnormalnu\u00bb \u010desticu sa realnom masom koju i iskazuje u brojnim eksperimentima, a sve teorije i postulati ostaju va\u017ee\u0107i. \u0160ta vi\u0161e \u2013 Maxwellova konstanta koja je sada oslobodjena svoje zavisnosti od izmerene brzine kretanja fotona i \u010dija vrednost je sada strukturno vezana samo za strukturu vakuma i njegove osobine \u2013 nudi nam jednu sasvim novu sliku i mogu\u0107nosti vidjenja, shvatanja i tuma\u010denja, kako kvantnog, tako i relativisti\u010dkog sveta. Ovo je od presudne va\u017enosti za savremenu fiziku jer ni struktura vakuma nema – niti mo\u017ee imati, kao ni bilo \u0161ta u prirodi – atribute apsoluta, \u0161to praksa i potvrdjuje.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

I<\/strong> <\/strong>na<\/strong> <\/strong>kraju<\/strong> <\/strong>– <\/strong>ono<\/strong> <\/strong>najlep<\/strong>\u0161<\/strong>e<\/strong>. U<\/strong>koliko<\/strong> <\/strong>prihvatimo da foton ima realnu masu mirovanja, ba\u0161 kao i sve druge poznate stabilne \u010destice, njihova struktura mo\u017ee biti obja\u0161njena u funkciji jednog elementarnijeg entiteta, osnovne opeke na\u0161eg sveta, od kojeg je sa\u010dinjeno sve – od atoma do najve\u0107ih nebeskih tela uklju\u010duju\u0107i, naravno, i sve oblike \u017eivota.<\/strong> <\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Literatura:<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

    \n
  1. „A treatise on electricity and magnetism\u201d <\/em>by James Clerk Maxwell, Dover<\/em><\/li>\n<\/ol>\n

    Publications Inc., reprint of the Third Edition published by the Clarendon Press in 1878.<\/em><\/p>\n

      \n
    1. THE VELOCITY OF LIGHT AND MAXWELL’S CONSTANT, Felipe O. Bertrand,<\/li>\n<\/ol>\n

      http:\/\/dgleahy.com\/dgl\/fob.htm<\/a><\/em><\/p>\n

        \n
      1. Coulomb’s Electric Torsion Balance Experiments, www.exphps.org\/pdfs\/projects\/coulomb%20experiments.pdf<\/a><\/em><\/li>\n
      2. On the Notation of MAXWELL\u2019s Field Equations,<\/li>\n<\/ol>\n

        http:\/\/www.zpenergy.com\/downloads\/Orig_maxwell_equations.pdf<\/a><\/em><\/p>\n

          \n
        1. A Dynamical Theory of the Electromagnetic Field,<\/li>\n<\/ol>\n

          http:\/\/en.wikipedia.org\/wiki\/A_Dynamical_Theory_of_the_Electromagnetic_Field<\/a><\/em><\/p>\n

           <\/p>\n

           <\/p>\n\n

          \nPodelite \u010dlanak: \n
          \n          \n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

          Dipl. Ing. Goran Marjanovi\u0107   ….Ovo je jedna od najzna\u010dajnijih, iako nenamerno u\u010dinjenih (proceduralnih), gre\u0161aka u razvoju nau\u010dne misli jer je time izgubljen ceo jedan svet \u2013 svet koji je sastavni deo postoje\u0107e realnosti ali potpuno inverzan onom za koji odavno znamo I koji nam je \u010dulno i merno dostupan dok ovaj drugi samo naslu\u0107ujemo […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[17,4,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1079"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1079"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1079\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1085,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1079\/revisions\/1085"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1079"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1079"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1079"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}