{"id":108,"date":"2011-06-20T23:23:02","date_gmt":"2011-06-20T23:23:02","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=108"},"modified":"2011-06-22T14:22:41","modified_gmt":"2011-06-22T14:22:41","slug":"teorija-opni-ili-teorija-grafa","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=108","title":{"rendered":"Teorija opni (ili) teorija grafa"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milun Dimi\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Autor u svom radu predstavlja matemati\u010dki model prostora koji va\u017ei za makro i mikro prostor. Taj model je proveren podatcima Sun\u010devog sistema i do danas nije bila poznata zakonitost da su veli\u010dine planeta u medjusobnoj zavisnosti. Do danas nije prema gosp. Dimi\u0107u bila poznata ni zakonitost rasporeda putanja nebeskih tela (30 orbita) i udaljenosti planeta od centra rotacije.<\/p>\n

Ovde je obelodanjena teorija prostora koja ima matemati\u010dku interpretacij i proveru. Pored toga model daje odgovor na Zenov paradoks, i pokazuje se teorija o postojanju samo jednog osnovnog broja.<\/p>\n

\u010cak i najnoviji \u0161turi izvestaji o otkri\u0107u nove planete Suncevog sistema pokazuju da se izvanredno slazu sa onim sto je napisano u teoriji opni (veli\u010dina, udaljenost).<\/p>\n

PROSTOR,\u00a0 Aproksimacije<\/strong><\/em><\/p>\n

1.Prostor je skup sastavljen od beskonacnog broja elemenata
\n2.Elementi skupa ( prostora) su beskonacno deljive velicine
\n3.Opna (graf) je povrs koja ogranicava proctor, elemente skupa ili tacke skupa.
\n4. Postoji elementarni skup ( proctor), Vo koji je beskona\u010dno deljiv i ograni\u010den povrsinom (opnom) .
\n5.Postoje intimni skupovi( prostori ),V1 > Vo i V\u2019 < Vo koji su ograniceni opnom,
\ni za koje va\u017ei uslov- V1\/ Vo = 1+ 1\/n i V0\/ V\u2018 = 1 + 1\/n ,
\nGde je n- beskona\u010dno veliki broj.
\nAnaliza prostora
\nZbog matematicke interpretacije prostora, zamenimo izraz prostor, zapreminom.
\nAko postoji uslov da je
\nV1\/ Vo = 1+ 1\/n,
\nonda postoji i intimna zapremina<\/p>\n

V2\/ V1 = 1+1\/n,
\nOdnosno
\nV3\/ V2 = 1+1\/n
\nVn\/ Vn-1 = 1+1\/n
\nKako je V1= V0 (1+1\/n),
\nV2= V1 (1+1\/n), . . .
\nVn= Vn-1(1+1\/n),
\nonda je
\nVn\/ V0 = (1+ 1\/n)n<\/p>\n

kad n te\u017ei beskona\u010dnosti, onda je
\nVn\/ V0 = e. . . . . . . . . . . . . (1)<\/p>\n

Usvajamo da je zapremina Vn prvi nivo beskona\u010dnosti (prva beskona\u010dnost) zapremine Vo .<\/p>\n

Kako je Vo = 1,
\nonda je Vn = e.<\/p>\n

Opna ili graf je povrs koja zatvara elemente skupa V.
\nSvaki element ima svoj graf (opnu).
\nKako je Vn = e beskona\u010dno deljiv skup, onda Vn = e moze biti i elementarnai skup (prostor,zapremina) .
\nAko je elementarni skup V = e , onda je prva beskonacnost tom skupu (prostoru, zapremini), (relacija 1) V= e*e
\nPonavljanjem izlo\u017eenog postupka, dolazi se do zapremina
\nV2 = e * V1= e2.
\nV2 je drugi nivo beskona\u010dnosti (druga beskona\u010dnost) elementarne zapremine Vo .
\nZapremina V3 je tre\u0107i nivo beskona\u010dnosti elementarne zapremine Vo , dok je zapremina VN n- ti nivo beskona\u010dnosti elementarne zapremine Vo.
\nVN\/ V0 = en. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (2)
\nZna\u010di postoje zapremine
\nVo=1, V1= e, V2= e2 . . . . . VN = en, me\u0111usobno sadr\u017eane i egzistencijalne.
\nAko se one pore\u0111aju u niz:
\n1, e, e2, e3 . . . . en . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .(3)
\ndobija se geometrijski niz brojeva.
\nPrirodni logaritam svakog broja ponaosob, pore\u0111ani po rastu\u0107oj vrednosti daju niz brojeva.
\n0,1,2,3,4 . . . . n . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (4)
\nIstom analogijom, polaze\u0107i od elementarne zapremine ka zapreminama manjim od elementarne, dolazi se do niza negativnih brojeva.
\n-n,\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026..-4,-3,-2,-1,0,+1,+2,+3,+4,\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026\u2026+n \u2026\u2026\u2026\u2026(5)
\nIz relacije (3) i (4) se da zakljuciti
\nu prirodi postoji samo jedan broj, i to je broj e i da brojevi brojnog niza (5), vode poreklo iz broja e.<\/p>\n

D I M E N Z I J E\u00a0 N E B E S K I H\u00a0 T E L A<\/strong><\/em>
\ni njihova povezanost sa Suncem, kao elementarnim skupom<\/p>\n

Ako se prethodna razmatranja primene na Sun\u010dev sistem, dolazi se do slede\u0107eg:
\n\uf02d Ako je zapremina tela V= c * R3 gde je R- polupre\u010dnik tela, onda je
\nV1 \/ V0 = R13 \/ R03 gde je
\n\uf02d R0- polupre\u010dnik elementarne zapremine.
\nAko usvojimo pre\u010dnik Sunca kao elementarnu zapreminu za dalja razmatranja, onda se, koriste\u0107e saznanja iz relacije (2), mo\u017ee napisati:
\nRn3\/ R03= en
\nili Dn3\/ D03 = en , gde su Dn , odnosno Rn, pre\u010dnici odnosno polupre\u010dnici planeta.<\/p>\n

Ako je Dn pre\u010dnik Sunca koji iznosi 1392000 km i uzme se pri analizi za elementarnu zapreminu, onda su zapremine tela manjih od Sunca (unutra\u0161nje sfere) sa odgovaraju\u0107im pre\u010dnicima slede\u0107e:<\/p>\n

GRANICE SUN\u010cEVOG SISTEMA<\/strong><\/em><\/p>\n

i njihova povezanost sa Suncem kao elementarnim skupom
\nFizi\u010dki model prostora predpostavljen je kao skup beskona\u010dnog broja koncentricnih elementarnih prostora, medjusobno razdvojenih opnama, grafovima.
\nElement prostora je fizi\u010dki model prostora.
\nFizi\u010dki model prostora je opisan geometrijskom progresijom.
\nGranicne vrednosti konvergentnog skupa su odredjene kao granice prostora, opne ili grafovi.
\nGranica od Sunca , ra\u010dunata po jedna\u010dini (5) je:
\nR=
\nD\/2
\n(exp(1\/3))
\nn \u2026\u2026\u2026\u2026 7 )
\ngde je D\/2- polupre\u010dnik Sunca; n- broj spoljasne sfere ( granice ) a R odstojanje od Sunca.<\/p>\n

Na osnovu izlozenog proizilazi da Sunce poseduje 30 delimicno popunjenih granica, izmedju kojih kru\u017ee nebeska tela.
\nNajblize nebesko telo Suncu je Merkur i kruzi u okolini 13 granice.
\nErida je udaljena od Sunca 10123000000 km.i kruzi u okolini 29 granice.
\nUB313,po raspolozivim podacima je udaljen od Sunca 14 400 000 000 km ,i nalazi se na 30 granici Suncevog sistema.
\nPore\u0111enjem izmerenih vrednosti srednjih odstojanja radijusa planeta od Sunca sa izracunatim radijusima granica Suncevog sistema, po relaciji ( 6 ) , date su u sledecim vrednostima:<\/p>\n

T R E \u0106 I\u00a0 K E P L E R O V\u00a0 Z A K O N<\/strong><\/em><\/p>\n

Kako je udaljenost granica od Sunca definisana izrazom ( 7)
\nR= D\/2 * (exp (1\/3))n , gde je D- pre\u010dnik Sunca, n-broj granice ,onda tre\u0107i Keplerov zakon za granice Suncevog sistema izgleda ovako:
\na3\/T2 = const.
\nD\/2 = R polupre\u010dnik Sunca
\n(D\/2 * (exp (1\/3))n)3 \/ T2 = const.
\n(D\/2 * en)\/ T2 = const.
\nR * en \/ T2 = const.
\nKako je R- const. , onda je en\/ T2 = C1 , odnosno,
\nn=lnC1 *T2\u2026\u2026.( 8 )
\ngde je
\nn \u2013broj granice po kojoj kru\u017ei nebesko telo,
\nT- period kru\u017eenja,
\nIzraz (\u00a0 je zapravo treci Keplerov zakon .<\/p>\n

ZAKLJU\u010cAK<\/p>\n

1. Dimenzije prirodnih tela (nebeskih tela) su u funkciji etalona (Sunca) i prirodnog broja e .
\n2. Srednje vrednosti orbita po kojima kru\u017ee nebeska tela su u funkciji etalona (Sunce), i prirodnog broja e .
\n3. Teorija je indeti\u010dna za mikro i makro prostor, \u0161to zavisi isklju\u010divo od postavljenog etalona.
\n4. Od planeta,najve\u010da odstupanja od vrednosti prirodnih granica ispoljavaju Jupiter (6,82),Saturn (7,33), i Venera (14,23). Brojevi u zagradama predstavljaju poziciju na unutrasnjoj orbiti, vrednosti eksponenta n jednacine (6).
\n5. Nestabilne orbite ispoljavaju Merkur (13,26),Mars (17,37) i Neptun (26,32). Brojevi u zagradama predstavljaju poziciju na orbiti, vrednosti eksponenta n jedna\u010dine(7)
\n6. Odredjen je broj orbita Sun\u010devog sistema
\n7. Dat je novi izraz za treci Keplerov zakon (8).<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milun Dimi\u0107 Autor u svom radu predstavlja matemati\u010dki model prostora koji va\u017ei za makro i mikro prostor. Taj model je proveren podatcima Sun\u010devog sistema i do danas nije bila poznata zakonitost da su veli\u010dine planeta u medjusobnoj zavisnosti. Do danas nije prema gosp. Dimi\u0107u bila poznata ni zakonitost rasporeda putanja nebeskih tela (30 orbita) […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/108"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=108"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/108\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":202,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/108\/revisions\/202"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=108"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=108"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=108"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}