{"id":1099,"date":"2011-08-30T07:08:57","date_gmt":"2011-08-30T07:08:57","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1099"},"modified":"2012-02-02T07:54:03","modified_gmt":"2012-02-02T07:54:03","slug":"umetnost-egzorcizam-i-socijalna-transformacija-drugi-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1099","title":{"rendered":"UMETNOST, EGZORCIZAM I SOCIJALNA TRANSFORMACIJA (drugi deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/strong><\/p>\n

Za razliku od intimisti\u010dke i subliminalne transformacije konzumenata Rothkove umetnosti, Joseph Beuys, krucijalno zna\u010dajni nema\u010dki umetnik druge polovine XX veka, te\u017ei radikalnoj i konkretnoj\u00a0 promeni ljudskog dru\u0161tva u celini. On sebe nedvosmisleno smatra antropozofom i \u0161amanom.<\/p>\n

Beuys u svom radu, koji je kombinacija predavanja, konceptualnih performansa i instalacija, te\u017ei ritualisti\u010dkom uklju\u010divanju posmatra\u010da u proces rada, koji ima terapeutsku i teleolo\u0161ku svrhu translacije dru\u0161tva od socijalno programiranih radnika otu\u0111enih od svog dela,\u00a0 ka grupi slobodnih pojedinaca-umetnika u svojim oblastima pregala\u0161tva.<\/p>\n

Beuys (1921-1986), autor performansa „Kako objasniti slike mrtvom zecu“ (1965), „Volim Ameriku i Amerika voli mene“ (1974), projekta 7000 hrastova, ideje o Socijalnoj skulpturi, posve je transparentno ukazivao na ishodi\u0161ta svog rada. Beuys se mo\u017ee u potpunosti shvatiti samo kombinacijom dva aspekta: 1) njegovih teoretskih postavki u kojima do tan\u010dina opisuje premise od kojih polazi, ezoteri\u010dne tehnike koje koristi i socijalne ciljeve koje \u017eeli da postigne i 2) transformativnih uvida do kojih posmatra\u010d\/grupa dolazi prisustvuju\u0107i performansima i konkretnim akcijama.<\/p>\n

Zato \u0107emo se u daljem tekstu manje baviti estetsko-eti\u010dkim aspektom Beuysovog umetni\u010dkog dela, a vi\u0161e teoretskim postavkama samog autora i kriti\u010dara njegovog opusa, \u0161to je u toj meri transparentno i eksplicitno da nije ni potrebno posebno istra\u017eivati vezu umetnosti i ezoterije-sve je ve\u0107 definisano i jasno.<\/p>\n

U veoma nekonvencionalnom intervjuu koji je Beuys, tokom 1984. godine, dao za nema\u010dki\u00a0 mainstream magazin Der Spiegel, on opisuje svoje postupke i ciljeve, pri \u010demu isti\u010de klju\u010dni uticaj antropozofa Rudolfa Steinera na svoje delo i umetni\u010dko-dru\u0161tvene ciljeve:<\/p>\n

\u201eDER SPIEGEL: Sloboda u spiritualnom \u017eivotu, jednakost pred zakonom,\u00a0 bratstvo u ekonomiji, kako je Steiner shvatao, ne zna\u010di li to neku vrstu apstraktnog sloma dru\u0161tva u kakvom danas \u017eivimo? BEUYS: Trostrukost ne podrazumeva isecanje dru\u0161tvenog organizma na tri dela. To su pre tri regiona, odvojena da bi se razumele respektivne uloge i da se srce shvati kao lekar koji sadejstvuje sa\u00a0 \u017eu\u010di, slezinom i mozgom radi razmevanja. Mora se objasniti koncept, da bi se razumela organska me\u0111uigra. Danas se to mo\u017ee nazvati slamom, potpuno je haoti\u010dno, i niko ne zna kuda dru\u0161tvo ide. (…) DER SPIEGEL: Ova revnost je bliska svakom ko ima pravo odlu\u010divanja da podeli dr\u017eavnu vlast na izvr\u0161na, legislativna i sudska tela. Steinerova trostruka me\u0161avina, me\u0111utim, uklju\u010duje\u00a0 transplantaciju u ljudsko dru\u0161tvo jedne od funkcija u\u00a0 individualno imenovanim mi\u0161ljenju, ose\u0107anju i volji , ono \u0161to se ne mo\u017ee razumeti samo umom. BEUYS: U prirodi, princip trijade izvesno postoji jo\u0161 od praistorije. U dru\u0161tvu on postaje opipljiv, realan, od trenutka kada se \u010dovek ophodi kao nosilac slobode. On je tako\u0111e neophodan u vi\u0161em, socijalno-ekolo\u0161kom poretku. Dakle, na kraju procesa anti-autoritarne emancipacije. Tako, od doba klasi\u010dne antike, na sceni je dualisti\u010dni rascepljeni sistem, a pre toga je postojalo\u00a0 jedinstvo umetnosti, nauke i religije kao npr. u Egiptu, Vavilonu ili starim Persijskim kulturama. (…) DER SPIEGEL: Steinerova trostrukost postoji u skrivenoj formi u va\u0161im akcijama, hepeninzima i delu, ali kako ste do\u0161li do shvatanja da je to ovaplo\u0107enje istine? Analiti\u010dkim dokazivanjem valjanosti mi\u0161ljenja? Ili utemeljenja, ili ne\u010deg drugog? BEUYS: Ne na na\u010din da sedim i \u010dekam na prosvetljenje, ve\u0107 percipiranjem realnosti, i opet percipiranjem realnosti. Svari kakve jesu, veli Goethe, na\u0161i su u\u010ditelji. To zna\u010di: kontemplativno suditi. (…) DER SPIEGEL: Svaki \u010dovek je umetnik. To je stub na kojem stoji va\u0161a ideja slobode. Mo\u017eete li to objasniti nekim primerom? BEUYS: Ono \u0161to ho\u0107u da ka\u017eem je slede\u0107e: Svaki \u010dovek je ne\u010dim obdaren, on je bi\u0107e koje se imenuje ultimativnim suverenom na\u0161eg doba. On je umetnik, bilo da je \u0111ubretar, ili medicinska sestra, doktor, in\u017eenjer ili farmer. Gde god razvija svoj potencijal, \u010dovek je umetnik. (…) BEUYS: To zaista zna\u010di: treba izbaciti novac iz ciklusa. Ljudska kreativnost, to je u stvari pravi kapital. Politi\u010dke partije, kao i politika uop\u0161te, pripadaju oblasti besmisla. Treba nam dru\u0161tvo umetni\u010dkih dela. Moderna umetnost je mrtva, ne postoji vi\u0161e post-modernizam, sada nastaje antropolo\u0161ka umetnost. To je jedini na\u010din da se pobedi i kapitalizam i komunizam.\u201c<\/p>\n

Greg Masters u svom radu \u201eJoseph Beuys: Past the Affable\u201c opisuje iskustvo estetskog skriveno iza bizarnih Beuysovih ritualisti\u010dkih akcija:<\/p>\n

\u201eMogao bih da ustvrdim da se lepota krije u\u00a0 efektu neo\u010dekivanosti Beuysovog dela. Nekome ko do\u0111e na Beuysovu akciju, a ko je spreman na susret sa njom, postaje dostupno posve novo carstvo, o kome nije ni ma\u0161tao da mo\u017ee postojati. Lepota se projavljuje dok smo vo\u0111eni u nove predele u kojima transcendiramo bliske relacije koje imamo prema predmetima. U svojim ritualizacijama, pomenuti objekti i materijali\u2014kao \u0161to su mast, filc\u2014se transformi\u0161u u instrumente sekularne metanoje. Ono \u0161to je pomak od tradicionalnih modela jeste Beuysovo insistiranje na odbacivanju upravo onih standarda, koje obi\u010dno nekonzervativni Danto defini\u0161e kao neophodne za iskustvo lepote, ta otvorenost multikulturalnog modela, volja da se uklju\u010de svi modeli, a ne samo standardi za zadovoljavanje bele bur\u017eoaske gomile, ti oblici koje je Beuys nazivao svojom\u00a0 ‘socijalnom skulpturom’.“<\/p>\n

Barbara Gronau u svom eseju\u00a0 \u2018Preuzeo sam ulogu \u0161amana \u2026umetn\u010dki rituali Josepha Beuysa\u201d opisuje vezu izme\u0111u \u0161amanisti\u010dkih arhajskih tehnika i umetni\u010dkog akta:<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eAnimalnost: Jedna od vrlo davnih distinkcija izme\u0111u Beuysa (koji je bio sna\u017eno povezan sa \u201cFluxusom\u201d tokom 60-ih godina) i samog pokreta Fluxus ti\u010de se njegove upotrebe mrtvih i \u017eivih \u017eivotinja. U performansu \u2018Wie man dem toten Hasen die Bilder erkl\u00e4rt\u2018 iz 1965 (\u2018Kako mrtvom zecu objasniti slike\u2018), Beuys je sedeo u galeriji sa zlatnim slojem \u0161minke na glavi, pri\u010daju\u0107i te\u0161ko razumljive re\u010di mrtvom zecu na svom krilu. U istom klju\u010du, \u017eiva \u017eivotinja iz \u2018Coyote\u2018 performansa je tako\u0111e bila u funkciji mosta prema zaboravljenom duhovnom carstvu drevne Amerike. Na kraju, Beuys je \u010desto koristio kosti mrtvih pacova, ze\u010deva, ili krava u cilu dosezanja \u0161amanisti\u010dkih rituala, u kojima posmrtni ostaci \u017eivotinja uvek igraju glavnu ulogu.\u00a0 Transformacija: Koliko god da je transformacija cilj rituala, ona se tako\u0111e vezuje i za rad umetnika. Transformacija zna\u010di transfiguraciju objekata ili akcija razotkrivanjem njihovih unutarnjih energija. Zato je Beuys \u010desto koristio organske materijale (mast, filc, krv ili jaja) koji se transformi\u0161u tokom procesa truljenja. Transformacija podjednako uti\u010de na promenu posmatra\u010da ili auditorijuma, koji mo\u017ee dosegnuti vi\u0161e stanje svesti putem sredstava estetskog iskustva. Koliko god da je Beuys \u017eeleo da inicira proces evolucije, njegovo podcrtavanje \u2018razvoja\u2019 je uvek shvatano kao transformacija ka vi\u0161em stanju svesnosti i postojanja.<\/p>\n

Posmrtni ostaci i kosturi \u017eivotinja nisu slu\u010dajno nezaobilazni deo Beuysovih performansa. Umetnik ciljano i posve svesno pose\u017ee za okultnim \u0161amanskim tehnikama ne bi li postigao istovetne rezultate-inicijati\u010dko \u201ebu\u0111enje\u201c auditorijuma i restruktuiranje psijhi\u010dke energije grupe. On dela sa \u201eduhovima\u201c tj. grupnim nesvesnim. Eliade u ve\u0107 ranije citiranoj studiji \u201e\u0160amanizam i arhajske tehnike ekstaze\u201c opisuje:<\/p>\n

\u201eKostur prisutan u \u0161amanskoj ode\u0107i sa\u017eima i reaktualizuje dramu inicijacije, tj. dramu smrti i vaskrsenja. Nebitno je da li on predstavlja kostur \u010doveka ili \u017eivotinje; i u jednom i u drugom slu\u010daju re\u010d je o supstanci-\u017eivotu, o prvoj materiji koju su sa\u010duvali mitski preci. Ljudski kostur je, u neku ruku arhetip \u0161amana, jer se smatra da predstavlja lozu iz koje su (…) potekli \u0161amani-preci. (…) Kostur ptice je varijanta istog shvatanja; (…) prvi \u0161aman je ro\u0111en iz braka orla i \u017eene, a sam \u0161aman se trudi da se preobrazi u pticu i da leti i, u stvari, on jeste ptica utoliko \u0161to, kao i ona, ima pristupa gornjim predelima. U slu\u010daju da ovaj kostur (…) preobra\u017eava \u0161amana u drugu \u017eivotinju, (…) imamo posla sa istom teorijom, jer se mitska \u017eivotinja-predak shvata kao neiscrpna matrica \u017eivota vrste, matrica koja se porepoznaje u kostima tih \u017eivotinja,\u201c<\/p>\n

Vezu izme\u0111u Rothkove te\u017enje da implementira drevne tehnike i obrasce u futuristi\u010dku viziju boljeg, integrisanog\u00a0 sveta li\u0161enog rascepljenosti, i Beuysovogsocijalno-futuristi\u010dkog ritualno-artisti\u010dkog \u0161amanizma mo\u017eemo na\u0107i citiraju\u0107i samog Beuysa (\u201eBeuys pod sne\u017enim pokriva\u010dem\u201c, Joseph Beuys: \u201eAkcije\u201c):<\/p>\n

\u201cPreuzeo sam ulogu \u0161amana. Ali ne u smislu retrogradnog kretanja, u smislu \u2018moramo se vratiti unazad\u2019, ve\u0107 da izrazim ne\u0161to futuristi\u010dko\/utopijsko. \u0160aman simbolizuje nekoga ujedinjuje materijalne i spiritualne relacije.\u201d<\/p>\n

Umetnost, koja preuzima okultne tehnike za teleolo\u0161ke ciljeve socijalne transformacije, najdalje je oti\u0161la kroz rad grupe Laibach i pokreta Neue Slowenische Kunst. Njihovo \u0161amanisti\u010dko-egzocisti\u010dko delovanje, kanalisano putem masovnih medija, dovelo je do radikalne socijalne transformacije, pa posredno i do istinskih i burnih dogadjaja koji dose\u017eu i nivo politi\u010dkih promena. Laibachpolitiku posmatraju kao predmet umetnosti (oni transfiguri\u0161u kredo srpskog konceptualiste Ra\u0161e Todosijevi\u0107a \u201eWas ist Kunst?\u201c u \u201eWas ist Kunst? Das ist Politik.\u201c), a tretiraju je kao nasle\u0111e implantiranih arhetipova kolektivno nesvesnog i prostor za masovno egzorcisti\u010dko \u201e\u010di\u0161\u0107enje\u201c putem okultno-umetni\u010dkih dejstava.<\/p>\n

Neue Slowenische Kunst (NSK) je umetni\u010dko-utopijskipokret\/konstrukt, nastao u Sloveniji 1984. Sastoji se izmuzi\u010dko-konceptualno-vizuelnog ansambla Laibach (ishodi\u0161te i kvintesencija celog pokreta), teatra Noordung (proiza\u0161log iz prethodnih derivata Sester Scipion Nasice i Rde\u010di Pilot), slikarske grupe IRWIN, grafi\u010dkog studija Novi Kolektivizam, te Odeljenja za \u010distu i primenjenu filozofiju (zadu\u017eenog za teoretske osnove pokreta).<\/p>\n

NSK prerasta, od 1991., u konceptualnu virtuelno-utopijsku dr\u017eavu, o \u010demu \u0107e biti re\u010di kasnije.<\/p>\n

Laibach su osnovani u Trbovlju, Slovenija, 1980. godine, u vreme postojanja federalne dr\u017eave SFRJ, \u010diji je Slovenija, u to vreme, bila integralni deo. Nakon smrti harizmati\u010dnog frontmena Toma\u017ea Hostnika (1982.), slikar Dejan Knez i teoreti\u010dar Ivan Novak \u010dine jezgro grupe. Laibach zapravo nastaju u ateljeu znamenitog slovena\u010dkog slikara Janeza Kneza (Oca Dejana Kneza), koji je bio spiritus-movens udru\u017eenja slikara \u201eRelik\u201c (za o\u010duvanje i razvoj slovena\u010dke likovne umetnosti), jo\u0161 od 60-ih godina XX veka. Janez Knez je inicirao idejnu transformaciju pop-grupe (\u201eSalto Mortale\u201c) Dejana Kneza tokom leta 1980., i potom predlo\u017eio promenu imena u Laibach.<\/p>\n

Nakon nekoliko godina izrazito kontroverznih multimedijalnih umetni\u010dko-ezoterijskih akcija, Laibach krucijalno uti\u010du na redefinisanje kulturnog identiteta Slovenaca, \u0161to posledi\u010dno vodi i do politi\u010dke secesije i stvaranja samostalne dr\u017eave izvan granica SFRJ. To je, s jedne strane, ekstremno sna\u017ean umetni\u010dki uticaj na veoma \u0161iroku dru\u0161tvenu grupu (nedostignuta Beuysova vizija), ali, s druge strane, predstavlja samo usputni i esencijalno neplanirani korak (\u201eSlovenija je dr\u017eava gde Laibach \u017eivi i radi, ali joj ne pripada\u201d-iz kolektivnog Laibach intervjua za \u201cPopboks\u201d) ka krajnjem teleolo\u0161kom usmerenju umetnika-globalnoj utopijskoj virtualnoj dr\u017eavi.<\/p>\n

U intervjuu sa Gordon Ferfoljom u Torontu, Novak i Knez preciznije govore o tome:<\/p>\n

\u201eIVAN NOVAK: Imali smo intervju na ameri\u010dkoj radio stanici u New Yorku i \u017eena koja nas je intervjuisala je rekla da je ‘Ova grupa smenila vladu, uni\u0161tila jednu dr\u017eavu a kreirala drugu i na\u010dinila je svojom sopstvenom domovinom’ i tako dalje. Rekao sam sebi: ‘Do\u0111avola? Ovo \u0107e biti naporan intervju!’ Ona je bila stvarno entuzijasti\u010dna. Ali na neki na\u010din, to je ta\u010dno. Mi \u010dak nismo ni svesni opsega na\u0161eg uticaja na promene koje su se dogodile. Bacili smo bombu.<\/p>\n

DEJAN KNEZ: Delovali smo muzikom.<\/p>\n

IVAN NOVAK: Bacili smo bombu a drugi su imali da se nose sa tim u vremenu koje je usledilo. Bili smo inicijatori promena. To ne zna\u010di da smo antikomunisti\u010dka grupa. Neki ljudi su verovali da se borimo protiv komunizma. To uop\u0161te nije ta\u010dno. Ali uvek nas je intersovala promena.<\/p>\n

DEJAN KNEZ: Projektovali smo budu\u0107nost vo\u0111eni mislima o utopiji.\u201c<\/p>\n

Laibachkunst (umetni\u010dko dejstvo) karakteri\u0161u, pre svega, \u0161amanisti\u010dki elementi i kolektivni egzorcizam, izra\u017eeni uz pomo\u0107 heterotopije utkane u post-modernisti\u010dki umetni\u010dki pravac. Njihovi nastupi ve\u0107 na po\u010detku karijere imaju izrazito subverzivno dejstvo, \u0161to je i posve prirodno, s obzirom na okultnu pozadinu umetni\u010dke forme.<\/p>\n

Prvi element egzorcizma je samo ime. Laibach je bilo nema\u010dko ime za Ljubljanu tokom godina okupacije u II sv. ratu. Kolektivna senka, element kolektivnog nesvesnog Slovenaca u tada\u0161njoj SFRJ, lako je probu\u0111ena na ovaj na\u010din. Naime, tada\u0161nja vladaju\u0107a paradigma jugoslovenstva ozbiljno je uzdrmana ultraneprihvatljivim o\u017eivljavanjem imena koje je povezano sa ideologijom nacizma ali i samostalnosti Slovenije, te emanacijom\u00a0 kulturnog modela kao miksa germansko-slovena\u010dkog identiteta iz austro-ugarske epohe pre SFRJ. Senka (u vidu imena) izbija sa ogromnim nabojem psihi\u010dke energije\u2013ogledane u svesnom suprotstavljanju a nesvesno magnetnoj privla\u010dnosti. Duhovi pro\u0161losti izlaze napolje nezaustavljivo (kao u egzorcisti\u010dkom riualu), i, posledi\u010dna integracija rezultira u samostalnosti Slovenije i novom kulturnom identitetu koji predstavlja cointidentio oppositorum germanske i socijalisti\u010dko-jugoslovenske paradigme.<\/p>\n

Laibachkunst ranih osamdesetih, na nastupu u Zagrebu,\u00a0 svojim uniformama i zastavama sa \u201efilozofskim krstom\u201c (zapravo, arhajskim ezoterijskim simbolom koji nema nikakve veze sa nacizmom, ve\u0107 izaziva dvostruko \u010ditanje-asocira na Malevitchev krst (fascinacija ruskom avangardom te socijalzmom) a istovremeno svojom prirodom pobu\u0111uje drevne slojeve kolektivnog nesvesnog) i rotarijanskim zup\u010danikom, provocira reakcije, u, tada, socijalisti\u010dkoj i jugoslovenskoj Hrvatskoj, vr\u0161i izgon \u201eduhova\u201c nacionalsocijalizma, karakteristi\u010dnih za minorne ali ne i posve inferiorne pred-socijalisti\u010dke aspekte hrvatske politi\u010dke istorije. Vladaju\u0107a hrvatska komunisti\u010dka paradigma trijumfuje i dolazi do sabazni i posledi\u010dnih zabrana, \u0161to simbolizuje represivni ispad tada\u0161njeg kolektivnog hrvatsko-socijalisti\u010dkog super-ega.<\/p>\n

Laibach u Americi 2000-tih godina (videti NSK film \u201eThe Divided States of America\u201c), tokom perioda rata protiv terorizma (ili: rata protiv ameri\u010dke kolektivne senke-sadr\u017eaja neprihvatljivih ameri\u010dkom nacionalnom identitetu tj. kolektivno svesnom), nastupaju u uniformama koje izazivaju sablazan novinara, asociraju\u0107i na nacisti\u010dke. Ipak, u pitanju su, zapravo, uniforme ameri\u010dke vojske, i opet se o\u017eivljavaju duhovi kolektivne senke-predstava koju amerikanci imaju o sopstvenoj vojsci je uzdrmana delom \u201enevidljive\u201c istine drugog kraja spektra njihovog kolektivno-lokalnog morfogenetskog polja.<\/p>\n

Laibach nastupi su zapravo ni\u0161ta drugo do-ogledalo u kome se vide i skrivene, neprihvatljive\u00a0 osobine auditorijuma. Egzorcizam su posredno priznali izjavom: \u201eNa\u0161 cilj je da dovedemo zlo do ludila\u201c.<\/p>\n

\u0160amanizam je, uz heterotopiju, jedan od dva glavna aspekta umetni\u010dko-ezoternog\u00a0 delovanja Laibacha i NSK. \u010cak je, i formalno, Dejan Knez, tokom nastupa \u0161irom sveta, tokom 80-ih godina XX veka, na glavi nosio \u0161amansku kapu sa rogovima dok je repetitivno udarao u bubanj satima tokom celog nastupa.<\/p>\n

Kod Laibacha je \u0161amanisti\u010dka ritmi\u010dka repetitivnost, koja ih svrstava u Martial-Techno pravac (i pobu\u0111uje famozne 40-hz-ne transcendiraju\u0107e oscijlacije u mozgu konzumenata o kojima je ve\u0107 ranije dosta pisano u mojim radovima) kompozitno stopljena sa heterotopijom (tako\u0111e ritmi\u010dki repetitivno upakovanom kroz tekstove, outfit \u010dlanova grupe, pozori\u0161ne predstave, slike, filmove a naro\u010dito omote plo\u010da i ostale NSK vidove umetni\u010dke ekspresije).<\/p>\n

Njihova muzika je, od samog po\u010detka spoj beskrajno dugih hipnoti\u010dko-repetitivnih ritmi\u010dkih deonica, koje prizivaju ispoljavanje raznolikih arhetipskih sadr\u017eaja, jer variraju od okultnih, zastra\u0161uju\u0107e opskurnih zvukova sporo ponavljanih sa dugim delay-em, preko militarnih vojni\u010dkih mar\u0161eva, pa sve do industrijskih zvukova (preuzetih iz avangardnog pokreta musique concrete) koji evociraju na paradigmu radni\u010dke klase iz SFRJ. Sve to je pro\u017eeto sample-ovima koji tvore heterotopiju, klasi\u010dni kompozitori Wagner ili Holst (citat \u201eMars, The Bringer of War\u201c iz znamenitog dela \u201eThe Planets\u201c) susre\u0107u semplovane govore politi\u010dara. Desni\u010darska vagnerijanska muzi\u010dka paradigma presecana isto tako pompeznim zvu\u010dnim pejsa\u017eima a la Stravinsky (u monumentalnom teatarsko-muzi\u010dkom retro-artisti\u010dkom hepeningu iz 1986., imenovanom \u201eKrst pod Triglavom\u201c) dodiruje ultralevi\u010darske poruke staljinizma (ruske partizanske pesme), a sve objedinjeno te\u0161kim industrial ritmovima koji publikum dovode do oniri\u010dke ekstaze.<\/p>\n

Techno dance muzika, pome\u0161ana sa citatima znamenitog kompozitora Richarda Straussa u ironijski obojenom rimo-katoli\u010dkom ideolo\u0161kom kontekstu (Znamenito Straussovo delo \u201eAlso Sprach Zaratustra\u201c u 150-bitnom techno-trance delirijumu postaje \u201eAlso sprach Johan Paul II\u201c).<\/p>\n

U retro-postmodernisti\u010dko-heterotopijskom kompozitu se stapaju Wagner, Holst, Malevitch, Stravinsky, Stockhausen, Industrial scena, The Beatles, Rolling Stones, srpska militarna muzika (\u201eMars on the river Drina\u201c) i nebrojeni arhetipsko-siomboli\u010dki obrasci vezani za politiku (uniforme, ideologije), ezoteriju (alhemija, invokacije, inkantacije, krstovi, piramide, krugovi i sl.), tradiciju (slovena\u010dki samobitni arhitektonski i likovni patterni, rimo-katoli\u010danstvo, ameri\u010dki mit progresa), i pop-kulturu. Kao rezultat, dolazi do totalne mentalne konfuzije kod neobrazovanih i\/ili neintegrisanih slu\u0161alaca, ali i do potencijalnog jezuitsko-gur\u0111ijevljevskog\u00a0 \u010di\u0161\u0107enja (egzorcizma) psihe od spolja prilepljenih, a do tada neprepoznatih sadr\u017eaja za koje se mislilo da su neizbe\u017eni, \u201eautenti\u010dni\u201c elementi li\u010dnog\/kolektivnog identiteta a u stvari predstavljaju nametnutu matricu ideolo\u0161kih paradigmi svih vrsta.<\/p>\n

Opet se moramo vratiti Eliadeu iz knjige \u201e\u0160amanizam i arhajske tehnike ekstaze\u201c, a pod prizivanim duhovima se naravno podrazumevaju prethodno neosve\u0161\u0107eni arhetipski sadr\u017eaji kao deo nasle\u0111enih kolektivnih i li\u010dnih identiteta, a koje Laibach prizivaju:<\/p>\n

\u201eBubanj ima prvorazrednu ulogu u \u0161amanskim obredima. Njegov simbolizam je slo\u017een a ma\u0111ijske funkcije mnogostruke.<\/p>\n

On je neophodan za odvijanje seanse, bilo da nosi \u0161amana u ‘Centar sveta’, bilo da mu omogu\u0107uje da leti, bilo da \u0161aman pomo\u0107u njega priziva i ‘hvata’ duhove, bilo napokon, da bubnjanje omogu\u0107uje \u0161amanu da se sabere i do\u0111e u dodir sa svetom duhova, kamo se sprema da krene\u201c<\/p>\n

Vizuelni aspekt (za koji su zaslu\u017eni IRWIN) je naro\u010dito ispunjen heterotopijom: omot albuma \u201eSlovenska Akropola\u201c predstavlja karakteristi\u010dni miks sadr\u017eaja koji imaju raznolika i posve protivure\u010dna zna\u010denja. Od dizajna slovena\u010dkog parlamenta od strane poznatog arhitekte Jo\u017eePle\u010dnika miksovanog za reljefnim idili\u010dnim portretom \u201e\u017deteoca\u201c\u00a0 Ivana Grobara (prikazanom kao hipertrofirani brekerovski reljef na padinama rudnika uglja (opet citat ispunjen arhetipskim sadr\u017eajem-Trbovlje je rudarsko mesto)), preko Speerove rajhskancelarije, pa sve do iste te kancelarije, ali dvostruko citirane kroz IRWINovo vizuelno recikliranje Anselm Kieferovog (znameniti savremeni nema\u010dki slikar, Beuysov u\u010denik)ironijsko-trule\u017enogpremodeliranja Speerovog originala…<\/p>\n

Percipiranje dela je ote\u017eano, zbog kontroverznih zna\u010denja (double-bind poruka): idealizam ili \u010dak nacionalni romantizam susre\u0107u nacisti\u010dke simbole ukr\u0161tene sa jasnom antinacisti\u010dkom konverzijom oli\u010denom u Kieferovom delu. A sve to stopljeno sa inicijati\u010dkim\/iritiraju\u0107im \u0161amanskim repetitivnim ritmom muzike…<\/p>\n

Rezultat nesvarljive i prenagla\u0161ene heterotopije mo\u017ee biti izvestan stepen ezoternog uvida i psihi\u010dke integracije konzumenata Laibachkunsta, ili pak agresivno odbacivanje i poricanje bilo kakve vrednosti NSK-a. Sve je to analogno kontroverzama oko Beuysovog rada. Laibach ne kriju Beuysov uticaj, ali su ga, u smislu dejstva umetnosti,\u00a0 u velikoj meri, prevazi\u0161li, jer su koristili masovne medije umesto real-time transformativnih ritualnih umetni\u010dkih performansa.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kao alternativu izgonjenim duhovima, NSK nudi svoj poslednji kapitalni projekat: virtuelno-utopisti\u010dku dr\u017eavu NSK, formiranu 1991. Dr\u017eava NSK ima svoje formalne paso\u0161e, virtuelne konzulate (npr. u Moskvi itd.), ambasade, \u010dak i armije (NSK gardisti sa Kosova, iz Crne Gore, i drugih dr\u017eava, predstavljaju realne vojske koje su u okviru performansa preuzele NSK simbole). Ironijom sudbine, NSK paso\u0161, po svedo\u010denju ljudi \u0161irom sveta na internet foriumima, ponekad biva istinski validnim dokumentom, na granicama pojedinih zemalja, zahvaljuju\u0107i neobave\u0161tenosti grani\u010dnih slu\u017ebi…<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

NSK predstavlja globalnu virtuelnu zajednicu ljudi osve\u0161\u0107enih i oslobo\u0111enih od ideolo\u0161kih matrica svih vrsta, od tradicije, nacionalizma, do religije, rase, politi\u010dkih usmerenja itd. To je globalni utopijski virtuelni konstrukt, koji ukazuje da je svakovrsna liberal-kapitalisti\u010dko-etatisti\u010dka paradigma zapravo totalitarna, kada se uporedi sa dr\u017eavom (asocijacijom) slobodnih ljudi, kakva je NSK.<\/p>\n

Umetnici su, tokom poslednjih vekova evidentne krize religioznih diskursa, svesni rascepljenosti ljudskog dru\u0161tva, njegove svedenosti na horizontalno-materijalisti\u010dku ravan i odsustva spiritualnih impulsa koji bi integrisali i emancipovali ljude u istinsku zajednicu slobodnih i kreativnih pojedinaca.<\/p>\n

Me\u0111utim, za razliku od pamfletski orijentisanih umova koji se obra\u0107aju samo kognitivnom delu psihe pojedinca-konzumenta umetnosti, Rothko, Beuys ili Laibach, pro\u017eimaju\u0107i svoj rad elementima \u0161amanizma, jezuitskih duhovnih ve\u017ebi, antropozofijom i drugim ezoternim tehnikama, istinski izazivaju izvestan stepen egzorcizma kod dela svoje publike, jednako kao i otpore, zga\u0111enost i uznemirenje kod ljudi ni\u017eeg stepena evolucije svesti. Suo\u010davanje sa \u201edrugim\u201c u sebi, sa inferiornim, neprepoznatim i neprihvatljivim sadr\u017eajima jeste jedini ispravan metod li\u010dnog rasta, transformacije i integracije, \u0161to je preduslov spiritualne evolucije.<\/p>\n

Zato \u0107e umetnici o kojima se pisalo u ovom tekstu, u vremenu koje dolazi, gde \u0107e pojedinci ostati sami sa sobom u tra\u017eenju\u00a0 izlaza iz vakuuma smisla, biti sve zna\u010dajniji i razumljiviji a njihovo delo, ljudima gladnim spiritualnog, sve pristupa\u010dnije. U stvari, umetni\u010dko nasle\u0111e ostaje isto onakvo, kakvo je oduvek i bilo, ali se stepen percipiranja i bliskosti pove\u0107ava sa stepenom spremnosti pojedinca da se suo\u010di sa samim sobom, onakvim kakav zaista jeste. Bez tog suo\u010davanja, nema ni individualne evolucije.\u00a0 Individualna evolucija je preduslov opstanka \u010dove\u010danstva, koje sada zavisi samo od delovanja slobodnih pojedinaca. Tako dolazimo do paradoksa: kontroverzne umetni\u010dke metode, upam\u0107ene po ru\u0161enju ideolo\u0161kih matrica i komadanju redundantnih kvazi-identiteta svih vrsta, sada bivaju prepoznate kao jedna od kockica u mozaiku budu\u0107e transformacije od automatizovano-ropsko-lokalnog-dru\u0161tva ka globalnoj zajednici osve\u0161\u0107enih ljudi.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 Za razliku od intimisti\u010dke i subliminalne transformacije konzumenata Rothkove umetnosti, Joseph Beuys, krucijalno zna\u010dajni nema\u010dki umetnik druge polovine XX veka, te\u017ei radikalnoj i konkretnoj\u00a0 promeni ljudskog dru\u0161tva u celini. On sebe nedvosmisleno smatra antropozofom i \u0161amanom. Beuys u svom radu, koji je kombinacija predavanja, konceptualnih performansa i instalacija, te\u017ei ritualisti\u010dkom uklju\u010divanju posmatra\u010da […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1099"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1099"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1099\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1739,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1099\/revisions\/1739"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1099"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1099"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1099"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}