{"id":1142,"date":"2011-09-08T10:56:51","date_gmt":"2011-09-08T10:56:51","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1142"},"modified":"2011-09-15T12:51:05","modified_gmt":"2011-09-15T12:51:05","slug":"10-teslinih-nobela","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1142","title":{"rendered":"10 TESLINIH NOBELA"},"content":{"rendered":"

Za\u0161to je najve\u0107em izumitelju izmakla najblistavija nagrada<\/strong><\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Vuk \u017divkovi\u0107 Prnjavorski<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

U izvornom nau\u010dnom \u010dlanku \u201eTesla \u2013 vizionar 21. stole\u0107a\u201d hrvatski akademik Vladimir Par ustanovio je da ih je \u201eli\u010dki Prometej\u201d zavredio \u2013 ni manje, ni vi\u0161e \u2013 nego deset (iako je dodeljeno osam), jer su nagra\u0111ena otkri\u0107a koja je on pre drugih zamislio i ispitao! Da li je vi\u0161e od ma kog drugog nau\u010dnika u istoriji zakinut onaj koji je svojim genijalnim zamislima i ogledima, mo\u017eda, najvi\u0161e zadu\u017eio \u010dove\u010danstvo? Ho\u0107e li se iko poduhvatiti ogromnog zadatka da ispravi jednu od najve\u0107ih nepravdi po\u010dinjenih u nauci i u\u010dinjenih u ime nauke? Zar je mogu\u0107e da u Srbiji niko nije znao za toliku nepravdu nanesenu \u010doveku koji joj i dan-danas svuda pronosi slavu?<\/em><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

Mo\u017eda se ne zna da je Nikola Tesla, verovatno, jedan od najpominjanijih (najcitirainiji) nau\u010dnika i izumitelja u knjigama i \u010dasopisima; \u010dak je, kako se navodi, u tome nadma\u0161io proslavljenog Alberta Ajn\u0161tajna!
\nPre ne\u0161to vi\u0161e od dve godine, ba\u0161 kada je svet obele\u017eavao vek ipo od ro\u0111enja genija iz Smiljana, poznati elektronski \u010dasopis za veli\u010danje i do\u010daravanje nau\u010dnih dostignu\u0107a \u201eLajvsajens\u201d, prema do tada prebrojanim glasovima \u010ditalaca, uvrstio ga je na tre\u0107e najblistavijih umova \u010dove\u010danstva jo\u0161 od vremena nedosti\u017enog Leonarda da Vin\u010dija. Velikan srpskog roda i poroda, ro\u0111en u Austro-Ugarskoj 1856, dospeo je na tre\u0107e mesto neobi\u010dne \u201eliste ko je ko\u201d, odmah iza Isaka Njutna i Alberta Ajn\u0161tajna, pretekav\u0161i takve gorostase od kojih vam se zavrti u glavi (okvir \u201eNajblistaviji umovi\u201d).
\nU kratkom redakcijskom obrazlo\u017eenju je napisano: \u201eNikola Tesla je uveo \u010dove\u010danstvo u elektri\u010dno doba i stoga ga smatraju jednim od najblistavijih nau\u010dnika u tehnolo\u0161koj istoriji. Osmislio je indukcioni motor, fluorescentnu lampu i naizmeni\u010dnu struju koju je \u2013 na divljenje i \u010du\u0111enje savremenika \u2013 propu\u0161tao kroz svoje telo. I u drugim ogledima je imao uspeha, a pominje se da je u detinjstvu omanuo poku\u0161av\u0161i da sa otvorenim ki\u0161obranom poleti sa krova\u201d.
\nZadivljuju\u0107e, pomislili ste, ali iznena\u0111enje \u0161to svakoga ostavlja bez re\u010di i daha tek nailazi: to je novost koja svojom nenadano\u0161\u0107u i va\u017eno\u0161\u0107u prevazilazi sve \u0161to ste ikada \u010duli u kazivanjima i pro\u010ditali u napisima u slavu \u201eli\u010dkog Prometeja\u201d.
\nKrajem 2007. godine hrvatski akademik Vladimir Par ustanovio je u svojem izvornom nau\u010dnom \u010dlanku \u201eTesla \u2013 vizionar 21. stole\u0107a\u201d da je Nikola Tesla zavredio \u2013 ni manje, ni vi\u0161e \u2013 nego deset Nobelovih nagrada (okvir \u201eZadivljuju\u0107a otkri\u0107a\u201d)! A gde su preostala dva, jer su akcelerator \u010destica i linerani akcelerator svrstani su pod jedno otkri\u0107e i nagra\u0111eni, a za radar nije nikome uru\u010deno priznanje?
\nPretpostavljamo da se, verovatno, misli na prete\u010du tranzistora (ili logi\u010dki sklop \u201eand\u201d), za koji su me\u0111u nobelovske besmrtnike 1956. uvr\u0161\u0107eni trojica Amerikanaca \u2013 Vilijam \u0160okli, D\u017eon Bardin i Volter Bratejn (ruku na srce, najpre za prou\u010davanje poluprovodnika, a potom za tranzistorski u\u010dinak), i za jonizovanu plazmu, za koju je 1932. nobelovskim vencem za hemiju okrunjen Irving Langmjuer. A \u0161ta biste rekli za preostale pronalaske, kao \u0161to su vakuumska cev, fluorescentna svetiljka, sateliti u geostacionarnoj orbiti, teledirigovano upravljanje (krstare\u0107e rakete), kriogena te\u010dnost, \u010desti\u010dno oru\u017eje, letelica s vertikalnim uzletanjem, svetska komunikaciona mre\u017ea (Internet) i tako redom? Ho\u0107e li neki jednog dana sede glave u Nobelovom komitetu proglasiti prekretnim nau\u010dnim dostignu\u0107om i nekoga oven\u010dati slavom? (Nikolu Teslu, svakako, ne\u0107e, zato \u0161to se nagrada ne dodeljuje posmrtno).
\nDa li je ikoji drugi mislilac, nau\u010dnik, stvaralac i izumitelj u istoriji vi\u0161e zakinut od \u010doveka koji je svojim genijalnim zamislima i uvidima nesebi\u010dno darivao i zadu\u017eio \u010dove\u010danstvo?<\/p>\n

Gde su nestale dve fascikle?<\/strong><\/p>\n

Seti\u0107ete ste, svakako, da je i u ovda\u0161njim glasilima nekoliko puta raspredano da li je jednom ili nijednom bio predlo\u017een.
\nVrsni znalac i poznavalac dr Mark Sajfer u knjizi \u201e\u010carobnjak: \u017eivot i vreme Nikole Tesle \u2013 biografija jednog genija\u201d (izdava\u010d na srpskom Stylos iz Novog Sada), utemeljenoj na doktorskoj disertaciji na istu temu, zapitao se za\u0161to takav veli\u010danstveni mislilac \u201enikada nije dobio Nobelovu nagradu, i pored toga \u0161to je bio nominovan\u201d. Prou\u010div\u0161i podrobno zaostav\u0161tinu koja se \u010duva u \u201eMuzeju Nikole Tesle\u201d u Beogradu, u Institutu Smitsonijan u Va\u0161ingtonu i na Kolumbija univerziteta u Njujorku, doti\u010dni Amerikanac je napisao da se ni Nikola Tesla, ni njegov najlju\u0107i suparnik Tomas Alva Edison nikada nisu oven\u010dali Nobelovom nagradom!
\n\u0160estog novembra 1915. u listu \u201eNjujork tajms\u201d na naslovnoj stranici osvanula je vest da \u0107e Nikola Tesla i Tomas Edison te godine podeliti Nobelovu nagradu za fiziku. Izvor je bio dopisnik londonskog \u201eDejli telegrafa\u201d iz Kopengahena. Na\u0161 zemljak je br\u017ee-bolje izvornu novost prosledio bankaru D\u017eonu Pirpontu Morganu mla\u0111em koji ga je nov\u010dano pomagao u nekim poduhvatima. Pisac zanimljivog \u0161tiva, i sam za\u010du\u0111en \u0161to dvojica nenadma\u0161nih pronalaza\u010da nisu postali slavodobitnici najuglednijeg nau\u010dnog odli\u010dja, zaklju\u010duje: … \u201emo\u017ee se re\u0107i da je neverovatno (1) da je nijedan od njih dvojice nikada nije dobio i (2) da niko iz tog doba nije otkrio koji se razlog krio iza tog \u010dudnog istorijskog hira\u201d.
\nPobednicima su progla\u0161eni otac i sin, Viljem Henri Brag i Lorens Henri Brag.
\nNi u arhivi Kraljevske akademije (\u0160vedske) nema podatka da je Nikola Tesla 1915. predlo\u017een, me\u0111utim dva glasa (brojevi 33 i 34) nedostaju u svojim fasciklama! \u0160ta li se u tim koricama nalazilo?
\nZaljubljenik u delo i \u017eivot \u201eoca elektriciteta\u201d, Mark Sajfer otkrio je da je Nikolu Teslu tek 1937. nominovao profesor Feliks Erenhaft iz Be\u010da, koji je predhodno kandidovao i Alberta Ajn\u0161tajna, pozvav\u0161i se na statut Nobelove fondacije da se mogu nagraditi starija dela, ako je njihov zna\u010daj sagledan u novije vreme: podrazumevao je otkri\u0107e visokofrekventnih struja i obrtnog magentnog polja. Nobelov komitet je odbacio preporuku uz obrazlo\u017eenje da su ti pronalasci, iako genijalni i prete\u010da elektrotehnike, ostvareni \u010detiri decenije ranije. Danas nije redak slu\u010daj, kao \u0161to je na\u0161iroko poznato, da se dostignu\u0107a koja su izdr\u017eala probu vremena zadocnelo nagrade.
\nNa osnovu \u010dega je hrvatski fizi\u010dar smelo ustvrdio da je Nikola Tesla nobelovski lovor trebalo da ponese, najmanje, deset puta?
\nJednostavno: na temelju nau\u010dnih prodora kojima su uvidi i zamisli Nikole Tesle prethodili, a zaslu\u017eili su Nobelovu nagradu!
\nNo, po\u0111imo redom.<\/p>\n

Pretekao Vilhelma Rentgena<\/strong><\/p>\n

Dva su golicljiva i nerazja\u0161njena pitanja u vezi s doprinosom Nikole Tesle fizici: otkri\u0107e rendgenskih zraka i otkri\u0107e elektrona. Da li je pretekao Vilhelma Konrada Rentgena i D\u017eozefa D\u017eona Tomsona? Na\u0161 nau\u010dnik je jo\u0161 1894. uo\u010dio da se zatvorerene fotografske plo\u010de sme\u0161tene pokraj katodne cevi o\u0161te\u0107uju, i smesta je posumnjao da je to posledica nekakvog zra\u010denja, \u0161to je na nekoliko mesta potvr\u0111eno. Kada je valjalo da svoja saznanja uobli\u010di, po\u010detkom 1895. zapalila mu se laboratorija i izgorela do temelja. \u010cekaju\u0107i da ponovo po\u010dne sa opitima, razo\u010darao se kada je doznao da je krajem te godine Vilhelm Rentgen objavio da je otkrio iste nepoznate zrake.
\nNikola Tesla je br\u017ee-bolje pohitao da svoja saznanja obelodani u \u010dasopisu\u00a0 \u201eIlektrikal rivju\u201d, a potom u jo\u0161 nekoliko \u010dlanaka koji pomenute zrake podrobno opisiju. Sudbina se ume\u0161ala, prva Nobelova nagrada iz fizike oti\u0161la je u druge ruke. Mo\u017eda je Vilhelm Rentgen znao za oglede \u201eli\u010dkog Prometeja\u201d, no to nikada ne\u0107emo saznati?
\nOtkri\u0107e elektrona 1896, koje se pripisuje D\u017eozefu D\u017eonu Tomsonu, jo\u0161 vi\u0161e golica znati\u017eelju. Pet godina ranije Nikola Tesla je, kako navodi akademik Vladimir Par, u \u010dasopisu \u201eIlektrikal end\u017eenir\u201d obznanio rezultate svojih eksperimenata sa elektri\u010dnim pra\u017enjenjem u vakuumskoj cevi koje je protuma\u010dio kao delovanje elektri\u010dno nabijenih \u010destica. Na \u010dlanak je stigla o\u0161tra osuda budu\u0107eg nobelovca, na \u0161ta mu je na\u0161 nau\u010dnik smesta uzvratio re\u010dima: \u201eOpa\u017eena pojava je posledica kretanja malih elektri\u010dnih nabijenih \u010destica koje se velikom brzinom sudaraju s molekulima razre\u0111enog gasa\u201d. U ponovljenim ogledima D\u017eozef D\u017eon Tomson je, upravo, dokazao da postoje naelektrisane \u010destice kakve je Nikola Tesla opisao, nazvao ih je elektronima i okitio se nobelovskim odli\u010djem.
\nNikola Tesla je i drugim svojim izumima prethodio velikim pronalascima koji su ovena\u010dni najblistavijim nau\u010dnim priznanjem. Tako je jo\u0161 1903. osmislio je radar koji je napravljen tek 1937, a iste godine je obelodanio zamisao elektronskog mikriskopa na \u010dije pojavljivanje se \u010dekalo punih 28 godina. Ideju akceleratora snopova naelektrisanih \u010destica izlo\u017eio je 1891, a 1932. je izra\u0111en prvi linearni akcelerator. Nadaleko \u010duvenim kosmi\u010dkih zracima iz 1897, koji su svakojako predstavljani u javnosti, predskazao je ekesperimentalno otkri\u0107e iz 1912. A u slede\u0107a dva je toliko iskora\u010dio ispred svojeg vremena, da je to naprosto zadivljuju\u0107e: 1899. je nagovestio indukovani radiokativnost koja je izvedena tek 1934, a 1893. je najavio spravu nalik laseru na \u010dije otelotvorenje se \u010dekalo sve do 1960. godine!
\nI neupu\u0107enima je jasno da je \u2013 govore\u0107i da slike koje nam se privi\u0111aju izaziva refleksno delovanje mozga na mre\u017enja\u010du \u2013 najuop\u0161teniju predstavu televizije obelodanio je kudikamo pre ostalih. Bio je ube\u0111en da je takvo tehnolo\u0161ko \u010dudo, koje je nazvao televizija, ostvarljivo u budu\u0107nosti.
\nGodine 1893. napravio je rubinski ure\u0111aj koji je elektri\u010dnom strujom pobu\u0111ivao i ispu\u0161tao svetlosni zrak tanak poput olovke. Naprava je po ustrojstvu sli\u010dila potonjem rubinskom laseru, otuda je sasvim razumljivo pretpostaviti da je Nikola Tesla
\ndobio, u stvari, laserski snop svetlosti. A mo\u017eda su \u201ezraci smrti\u201d, kojima se hvalio pred radoznalim novinarima, bili laserski zraci?
\nMo\u017eemo li se nadati da \u0107e se neki nepristrasni nau\u010dnik(ci) u 21. veku latiti velikog zadatka da preispita(ju), barem, pojedine nepravde i ozna\u010di pravog tvorca i izumitelja ovih nezaobilaznih otkri\u0107a?<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za\u0161to je najve\u0107em izumitelju izmakla najblistavija nagrada Pi\u0161e: Vuk \u017divkovi\u0107 Prnjavorski                     U izvornom nau\u010dnom \u010dlanku \u201eTesla \u2013 vizionar 21. stole\u0107a\u201d hrvatski akademik Vladimir Par ustanovio je da ih je \u201eli\u010dki Prometej\u201d zavredio \u2013 ni manje, ni vi\u0161e \u2013 nego deset (iako je dodeljeno osam), jer […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[13,16,47],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1142"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1142"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1142\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1233,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1142\/revisions\/1233"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1142"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1142"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1142"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}