{"id":115,"date":"2011-06-20T23:36:50","date_gmt":"2011-06-20T23:36:50","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=115"},"modified":"2011-06-22T14:22:36","modified_gmt":"2011-06-22T14:22:36","slug":"vreme-i-prostor-vreme","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=115","title":{"rendered":"Vreme i prostor-vreme"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladan Markov <\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Iako je na\u0161e znanje o svetu i prirodi veliko jo\u0161 uvek ima gomila stvari koje ne znamo ili o kojima mo\u017eemo samo da \u0161pekuli\u0161emo. U ogromnom prostranstvu prostora i vremena ima milion zagonetki koje tek treba da se re\u0161e, milion pitanja koje tek treba postaviti. Da li \u0107e ljudi uspeti da prevale granice prostor-vremena i otisnuti se u beskona\u010dni svemir?Ve\u0107ina pojmova u prirodi koji su jednostavni i intuitivno jasni su najte\u017ei za definisanje, kao na primer masa, broj, prostor, vreme\u2026 To su obi\u010dno osnovni pojmovi od kojih se polazi i koji se koriste da se objasne neki drugi kompleksniji pojmovi ili pojave. Najve\u0107i deo nau\u010dnika bavi se pojavama u prostoru i vremenu, ali samo\u00a0 mali broj njih se bavi prou\u010davanjem samog prostora i vremena.\u00a0 Vreme je razli\u010dito od prostora u smislu da stalno \u2018ide\u2019, ne menja smer, a i druga\u010dije ga do\u017eivljavamo od tri dimenzije prostora.
\nVreme nam uvek deluje kao da se vu\u010de kad nam je dosadno ili kada nam prosto nije prijatno i sekunde se onda prote\u017eu u vecnost, a s druge strane nam proleti kad se zabavljamo. Otud\u00a0 mo\u017eda i ona izreka: \u2019sve \u0161to je lepo kratko traje\u2019. Kada spavamo mi gubimo pojam o vremenu: Ponekad nam se pet minuta dremanja\u00a0 u\u010dini kao tri sata spavanja, a ponekad nam se \u010dini da\u00a0 smo tek spustili glavu na jastuk i ve\u0107je vreme za ustajanje,\u00a0 iako smo u stvari spavali punih osam sati.<\/p>\n

Ako biste pitali razli\u010dite stru\u010dnjake, u razli\u010ditim strukama, dobili biste najrazli\u010ditije odgovore o vremenu. Oksfordski re\u010dnik opisuje pojam vremena na celoj jednoj strani. Postoji dvanaest sinonima na engleskom jeziku za vreme. Ako biste pitali recimo psihologe oni bi vam rekli da razli\u010diti stimulansi menjaju na\u0161u percepciju o vremenu, to mo\u017eda zavisi od nivoa aktivnosti neuroprenosnika kao sto su dopamin, adrenalin i dr. u mozgu. Osim droga percepciju o vremenu mogu da promene privremene iluzije (kao \u0161to je kappa efekat), starosno doba, hipnoza i dr. Biolozi bi vam rekli da sva \u017eiva bi\u0107a imaju biolo\u0161ke satove, koji su nam ukodirani u gene, daju\u0107i nam taman toliko vremena da se reprodukujemo i onda nam izumiru \u0107elije, tako da bi jedini smisao zivota bila reprodukcija i nastavak vrste.
\nSve\u0161tenici tvrde da postoji razlika izme\u0111u vremena za koje mi znamo, i merimo na na\u0161im \u010dasovnicima, i onoga sto se naziva Bo\u017eije vreme. Sada\u0161nji trenutak mo\u017ee da bude ba\u0161 sada i ne\u0161to \u0161to se prote\u017ee u ve\u010dnost. U starom zavetu za vreme se smatralo da je medijum za prolazak predodre\u0111enih doga\u0111aja: \u2018Postoji odre\u0111eno vreme za sve, i vreme za svaki doga\u0111aj pod nebesima\u2019\u00a0 Budisti s druge strane smatraju da je vreme samo iluzija.
\nFilozofi raspravljaju o vremenu jo\u0161 od anti\u010dkih Grka,o tome da li vreme i prostor uop\u0161te postoje u materijalnom smislu, od neke supstance, ili samo u na\u0161im umovima? Da li vreme i prostor postoje nezavisno jedno od drugog? Za\u0161to vreme te\u010de samo u jednom smeru?\u2026 Antifon, sofista smatra da vreme nije stvarno nego koncept ili mera (metron). Parmenidis, filozof i Apolonov sve\u0161tenik je smatrao da su vreme, kretanje i promene iluzije, postojanje je bezvremeno, jednako i nepromenljivo. U ontologiji, to je oblast filozofije koja se bavi pitanjima bivstvovanja, postojanja i stvarnosti se smatra da prostor i vreme postoje van ljudskog uma. Idealisti odbijaju postojanje bilo \u010dega van ljudskog uma.\u00a0 Aristotel je bio mo\u017eda najbli\u017ei razumevanju vremena kada je rekao da je vreme u stvari kretanje. Imanuel Kant je za vreme rekao da ima samo jednu dimenziju, \u2018razna vremena nisu jednovremeno ve\u0107 jedno za drugim, dok prostori nisu jedno za drugim ve\u0107 su jednovremeni.\u2019\u00a0 On je smatrao da ni vreme ni prostor nisu materijalni nego, zajedno sa brojem deo okvira u kome se ni\u017eu doga\u0111aji, mere njihova trajanja, i upore\u0111uju kretanja objekata. Hegel za vreme ka\u017ee: \u201cU vremenu, ka\u017ee se sve nastaje i prolazi, jer ono je upravo apstrakcija samog nastajanja i prola\u017eenja.\u201d Iz Ajnstajnove teorije relativnosti ipak sledi da prostor i vreme postoje nezavisno od na\u0161eg uma.
\nZapadni i isto\u010dni kulturoloski svet su se uvek po mnogo cemu razlikovali, pa i u pogledima na vreme. U zapadnom svetu postoji uverenje da je vreme dinami\u010dno, prolazno, da bri\u0161e sve pred sobom. Heraklit je o prolaznosti vremena rekao: Nemogu\u0107e je dva puta hodati obalom iste reke. Isto\u010dnjaci su shvatali vreme ipak ne\u0161to statiti\u010dnije: mnogo toga se menja i prolazi, ali ne\u0161to ostaje.
\nJevrejsko-hri\u0161\u0107anski koncept, zasnovan na bibliji je da je vreme linearno, sa po\u010detkom u trenutku kada je bog stvorio svet. Bog\u00a0 se smatra ve\u010dnim i bezvremenim, on postoji van vremena u kojem mi postojimo. Hri\u0161\u0107ani smatraju da postoji tako\u0111e i kraj, kada \u0107e se Isus vratiti na Zemlju i suditi svima, \u017eivima i mrtvima.
\nAnti\u010dke kulture kao na primer Inke, Maje, Hopi i ostali ameri\u010dki Indijanci, kao i Vavilonci, Stari Grci, Hindu, Budisti i drugi imaju druga\u010diji koncept o vremenu, ne kao linearnom ve\u0107 ponavljaju\u0107em i cikli\u010dnim. U gr\u010dkom jeziku postoje dva naziva za vreme: hronos i kairos. Hronos je numeri\u010dko, hronolo\u0161ko vreme koje merimo i brojimo, dok je kronos metafizi\u010dko ili bo\u017eansko vreme.<\/p>\n

Vede, najstariji Hindu filozofski tekstovi, pisani dve hiljade godina pre nove ere opisuju staru Hindu kosmologiju po kojoj univerzum prolazi kroz cikluse stvaranja i razaranja, gde svaki ciklus traje 4 320 000 godina.
\nVreme je deo mernog sistema koje se koristi da se odredi redosled doga\u0111aja, da se uporedi njihovo trajanje, da se odrede kretanja objekata. Toje jedno od sedam osnovnih fizi\u010dkih veli\u010dina u me\u0111unarodnom sistemu jedinica. Koristi se za odre\u0111ivanje drugih veli\u010dina, poput brzine. Vreme koje mi merimo je odre\u0111eno rotacijom Zemlje oko svoje ose i iznosi priblizno 24 \u010dasa-1dan, i revolucijom Zemlje oko Sunca za \u0161ta joj je potrebno ne\u0161to vise od 365 dana-1 godina. Vreme merimo sekundama, minutima, satima, danima, nedeljama, mesecima, godinama, vekovima, mileniumima, eonima\u2026 a osnovna jedinica u mernom sistemu je sekunda. Sekunda je prvobitno definisana kao 1\/86400 deo prose\u010dnog solarnog dana, ali je kasnije definisana preciznije, preko radijacije atoma cezijuma, kao 9 192 631 770 perioda zra\u010denja koje odgovara prelasku izmedju dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133 na nula stepeni kelvina. Plankovo vreme, pribli\u017eno jednako 5.4 *10^ -44 sekundi,\u00a0 je jedinica vremena u sistemu jedinica poznatih kao Plankove jedinice. Mnogi fizi\u010dari veruju da je to najmanje mogu\u0107e vreme koje se mo\u017ee izmeriti.<\/p>\n

Zbog usporavanja rotacije Zemlje za nekoliko stotina miliona godina dan \u0107e biti dug 25h. Da li bi promena brzine rotacije ili revolucije Zemlje dovela do promene u du\u017eini \u017eivota nas i svih \u017eivih bi\u0107a na planeti?
\nHronolosko vreme merimo \u010dasovnicima i kalendarima. Prvi kalendari su bili lunarni, odre\u0111eni Mese\u010devom rotacijom oko Zemlje. Mese\u010devi kalendari su postojali pre \u010dak dvanaest hiljada godina prema na\u0111enim artefaktima, a mo\u017eda \u010dak i pre trideset hiljada godina. Lunarni kalendari su imali dvanaest meseci i pribli\u017eno 354 dana. Zbog neta\u010dnosti ovih kalendara dolazilo je do toga da godi\u0161nja doba \u2018odlutaju\u2019 tako da se ponekim godinama dodavao trinaesti mesec.
\nReformom Julije Cezara 45. godine pre nove ere u Rimskom carstvu po\u010dinje da se koristi Solarni kalendar, poznat i kao julijanski, odre\u0111en kretanjima Zemlje oko Sunca. On je bio kori\u0161\u0107en sve do 1582. kada je do\u0161lo do nove reforme i uveden je gregorijanski kalendar od strane pape Gregorija XIII. Gregorijanski kalendar je u stvari bio\u00a0 mala korekcija julijanskog. Julijanski kalendar nije bio potpuno ta\u010dan, pravio je gre\u0161ku od jedanaest minuta godi\u0161nje. Od tada ve\u0107ina zemalja u svetu je prihvatila\u00a0 gregorijanski kalendar.
\nTokom istorije je kori\u0161\u0107eno mnogo razli\u010ditih sprava za merenje vremena kao \u0161to su: gnomon, Sun\u010dani sat, pe\u0161\u010dani, vodeni sat, u manastirima su kori\u0161\u0107ene sve\u0107e\u2026 Najprecizniji \u010dasovnik anti\u010dkog sveta je bio vodeni \u010dasovnik ili klepsidra. U XI veku Kinezi su napravili prvi mehani\u010dki sat. Najprecizniji \u010daosvnik koji imamo danas je atomski \u010dasovnik.<\/p>\n

PROSTOR I VREME<\/strong><\/em><\/p>\n

Jo\u0161 je narod Inka verovao da su prostor i vreme u stvari jedno isto. Starogrcki filozofi su smatrali da vreme\u00a0 nema po\u010detak, da ima beskona\u010dnu pro\u0161lost. U srednjem veku bilo je rasprostranjeno verovanje da je bog stvorio ceo svet pre samo nekoliko hiljada godina, pa su po\u010detak vremena smestili nekoliko hiljada godina pre Hrista. Nau\u010dni dokazi su se kosili s takvim uverenjima, sme\u0161taju\u0107i starost Zemlje mnogo godina ranije. Starost stena na Zemlji, procenjena izotopom ugljenika iznosila je\u00a0 \u010detiri ipo milijardi godina.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Vreme je u fizici definisano kao osnovna fizi\u010dka veli\u010dina kojom odre\u0111ujemo polo\u017eaj nekog tela u prostorno-vremenskom kontinuumu. Kod Njutna su prostor i vreme apsolutni i potpuno ravni, isti za sve posmatra\u010de. Vreme se smatralo ve\u010dnim, ono je postojalo i postoja\u0107e zauvek, kao deo strukture svemira, koji je tada u nau\u010dnim krugovima tako\u0111e smatran ve\u010dnim i nepromenljivim. On uvodi pojam apsolutnog vremena kao kontinuiranog niza trenutaka koji se re\u0111aju jedan za drugim tvore\u0107i neprekidan tok u kojem se sve zbiva. Maksvelove jedna\u010dine govore da se elektromagnetno zra\u010denje prostire brzinom svetlosti u vakuumu, ali ne govori u odnosu na \u0161ta se to zra\u010denje kre\u0107e. U XIX veku je bilo rasprostranjeno misljenje da je prostor ispunjen etrom, a svetlost se prostire u vidu talasa kroz njega konstantnom brzinom, sli\u010dno prostiranju zvuka kroz vazduh. I sli\u010dno kretanju zvuka kroz vazduh, o\u010dekivalo se da ako se kre\u0107ete prema izvoru talasa, talasna du\u017eina \u0107e postati kra\u0107a. Odnosno trebalo bi da dva posmatra\u010da koji se kre\u0107u od i ka svetlosti mere razli\u010ditu brzinu svetlosti. Me\u0111utim eksperimenti su pokazali da svi mere istu brzinu. To su neki nau\u010dnici poku\u0161ali da objasne time da, kada se neko kre\u0107e, telo se sa\u017eima i \u010dasovnici usporavaju. Ajn\u0161tajn je izneo mi\u0161ljenje da se elektromagnetno zra\u010denje kre\u0107e istom brzinom u svim inercijalnim sistemima,da su zakoni fizike isti za sve posmatra\u010de koji se nalaze u slobodnom kretanju, i da je brzina svetlosti tako\u0111e nezavisna od kretanja posmatra\u010da. To je njegova specijalna teorija relativnosti. Iz nje sledi da \u010dasovnici koji se kre\u0107u rade sporije, lenjiri se skra\u0107uju, a mase se pribli\u017eavaju beskona\u010dnosti. Ovo je potvrdilo i ve\u0107i broj eksperimenata: dva veoma precizna \u010dasovnika letela su u avionima u suprotnim smerovima oko sveta, da bi pri povratku pokazivali sasvim male razlike u izmerenim vremenima. To bi zna\u010dilo da ako \u017eelimo da \u017eivimo du\u017ee, treba da letimo na istok, kako bi se brzina leta aviona i rotacije Zemlje sabrali.
\nPominjanje vremena i prostora kao \u010detiri dimenzije se pominje kod nekih nau\u010dnika pre Ajn\u0161tajna, kao \u0161to su Lagran\u017e, Dalamber, Hamilton, Maksvel, Lorents, Poinkare, Minkovski\u2026. Galilej je jedan od prvih nau\u010dnika koji su ukazali na isprepletenost prostora i vremena. Njegov poznati primer je primer putovanja posade pod palubom broda. Ravnomerno kretanje broda nema nikakav uticaj na putnike pod palubom, isto kao da se brod i ne kre\u0107e. Iz toga sledi da ne mozemo utvrditi samo posmatranjem objekata u nasoj blizini da li mirujemo ili se kre\u0107emo ravnomerno. To je poznato kao Galilejeva relativnost, koja pokazuje da nema razlike izme\u0111u mirovanja i ravnomernog kretanja, nema razlike ako pre\u0111emo iz miruju\u0107eg u neki pokretni referentni sistem.\u00a0 Ne postoji apsolutno mirovanje, ta\u010dka u prostoru ne ostaje ista od jednog trenutka do drugog. Poinkare je nezavisno od Ajn\u0161tajna 1905. godine pokazao da postoji egzaktni na\u010din za opisivanje pona\u0161anja materije u skladu sa principom relativnosti i Maksvelovim jedna\u010dinama. On je tako\u0111e\u00a0 razumeo i pojam relativnosti istovremenosti.<\/p>\n

Minkovski, koji je bio Ajn\u0161tajnov mentor je uveo pojam \u010detvorodimenzionog prostor-vremena 1908. koji se ponekad zove i prostor Minkovskog. Prostor-vreme je matemati\u010dki model koji kombinuje prostor i vreme u jedan kontinuum. Jedna ta\u010dka na dijagramu prostor-vremena predstavlja jedan doga\u0111aj. Prostor-vreme se obi\u010dno predstavlja kao tri prostorne (euklidske) dimenzije i jedna vremenska.
\nAli ipak sve do Ajn\u0161tajna prostor i vreme su smatrani apsolutnim, istim za sve posmatra\u010de,\u00a0 nepromenljivom pozadinom u kojoj se ne\u0161to de\u0161ava. On je tvorac op\u0161te i specijalne teorije relativnosti., koje su u potpunosti promenile na\u0161e vi\u0111enje prostora i vremena, i same stvarnosti.On je shvatio da su prostor i vreme dva oblika iste stvari, slicno kao i materija i energija.
\nPrvo je napisao specijalnu teoriju relativnosti, ali se ona nije slagala sa Njutnovim zakonom gravitacije. Ajn\u0161tajn je generalizovao specijalnu relativnost i na neinercijalne sisteme principom ekvivalencije koji ka\u017ee da su sile koju bi osetio posmata\u010d u gravitacionom polju mase nekog objekta i ona koju bi osetio u ubrzanom kretanju iste. On je ovo opisao u svojim jedna\u010dinama polja.\u00a0 Objasnio je gravitaciju veoma jednostavnom i poznatom formulom E=mc^2 iz koje je sledilo da masa i energija zakrivljuju prostor-vreme. Posle op\u0161te teorije relativnosti, prostor i vreme su pre\u0161li iz pasivne pozadine u aktivnog sudeonika dinamike kosmosa. Mozemo prostor-vreme vizuelno zamisliti kao dvodimenzionu ravan,odnosno dvodimenziono platno, iako se ono prostire u cetiri dimenzije, prosto je ljudskom mozgu lak\u0161e ako aproksimiramo u dve.<\/p>\n

Ako smestimo neku loptu na to platno, masa lopte \u0107e saviti platno. Masivnija lopta \u0107e saviti platno jo\u0161 vi\u0161e i naterati manje masivne lopte da joj se pribli\u017ee. Ako stavimo jako masivnu loptu ona \u0107e pocepati to platno. Sli\u010dno se de\u0161ava i sa prostor-vremenom. Objekti sa ve\u0107om masom privla\u010de objekte manje mase. Oni primoravaju objekte manje mase da se kre\u0107u po kru\u017enim, odnosno elipti\u010dnim putanjama zato \u0161to zakrivljuju prostor-vreme u njihovoj blizini. Materija zakrivljuje prostor-vreme, koje sa druge strane odre\u0111uje kretanje materije. Ova zakrivljenost postaje znantna ako na nju uti\u010de ogromna masa, npr.\u00a0 u blizini crnih rupa. Crna rupa zakrivljuje prostor-vreme toliko da se u njenom centru nalazi singularnost, mesto gde su prostor i vreme beskona\u010dno zakrivljeni, i gde ne va\u017ee zakoni fizike. Po Ajn\u0161tajnovim jedna\u010dinama crna rupa ne samo da zakrivljuje prostor-vreme, nego stvara crvoto\u010dinu, tunel, koji vodi u neki daleki deo svemira, pro\u0161lost, budu\u0107nost, ili mo\u017eda \u010dak i u drugi univerzum. Crna rupa ili neka druga velike masa koja ima jako gravitaciono polje usporava vreme, a u singularnosti crne rupe vreme se zaustavlja. Dokaz za op\u0161tu teoriju relativnosti je eksperiment za vreme pomra\u010denja Sunca 1919. godine. Svetlost zvezda koja putuje do nas i prolazi blizu Sun\u010devog diska biva skrenuta sa svoje putanje zato \u0161to je sam prostor u blizini Sunca zakrivlje. Jo\u0161 jedan dokaz u prilog relativnosti je da atomski \u010dasovnici na spejs \u0161atlovima sporije rade nego atomski \u010dasovnici na Zemlji.<\/p>\n

\u0160IRENJE KOSMOSA<\/strong><\/em><\/p>\n

Iz Ajn\u0161tajnovih jedna\u010dina tako\u0111e sledi da se kosmos \u0161iri. Njemu se to nije svidelo, on je bio za to da se o\u010duva ideja stati\u010dnog kosmosa pa je u svoje jedna\u010dine uveo kosmolo\u0161ku konstantu, koja zakrivljuje prostor-vreme na suprotan na\u010din od gravitacije. Kasnije kad je dokazano \u0161irenje kosmosa Ajn\u0161tajn je rekao da je kosmolo\u0161ka konstanta najve\u0107a gre\u0161ka u njegovom \u017eivotu. Najnovija istra\u017eivanja pokazuju da kosmolo\u0161ka konstanta koju je uveo Ajn\u0161tajn u svoje jedna\u010dine mo\u017eda ipak nije nikakva gre\u0161ka.
\nAko bi kosmos bio ve\u010dan onda bi do\u0161lo do besmislenih zaklju\u010daka: Za\u0161to zvezde jo\u0161 uvek sijaju, za\u0161to nisu davno istro\u0161ile svoje gorivo i zavr\u0161ile svoj \u017eivot kao beli patuljci, neutronske zvezde ili crne rupe?<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\u0160irenje kosmosa je dokazao Habl. On je posmatrao neke magline i utvrdio da su to u stvari druge galaksije u vreme kad se smatralo da postoji samo jedna jedina na\u0161a galaksija-mle\u010dni put. U njima je video zvezde koje su toliko udaljene da im je bilo potrebno milijarde godina da njihova svetlost stigne do nas, \u0161to bi zna\u010dilo da svet postoji mnogo du\u017ee nego \u0161to tvrde teolozi. Utvrdio je da neke galaksije imaju plavi pomak u linijama spektra, a da ve\u0107ina ima crveni pomak. Crveni pomak u Doplerovom efektu zna\u010dio bi da se ve\u0107ina galaksija udaljava od nas, i to \u0161to su dalje to se br\u017ee udaljavju-na\u0161 kosmos se \u0161iri kao balon. Plavi pomak je obja\u0161njen time da se nama bliske galaksije, kao sto su Andromedina galaksija ili Magelanovi oblaci, dakle galaksije u lokalnoj grupi ili\u00a0 galakti\u010dkim jatima pribli\u017eavaju.
\nAko obrnemo strelu vremena videli bi da je kosmos u pro\u0161losti bio mnogo manji, gu\u0161\u0107i i topliji, i da je u jednom trenutku sva masa i energija bila skupljena u jednoj ta\u010dki, singularnosti. U jednom trenutku je do\u0161lo do eksplozije, velikog praska, i to je bio po\u010detak kosmosa. Svemir je iz velikog praska nastao pre oko 15 milijardi godina. Dokaz za veliki prasak je pozadinsko reliktno zra\u010denje na 2.7 stepeni Kelvinove skale. To je pozadinski \u0161um eksplozije s po\u010detka na\u0161eg univerzuma, koji se detektuje u svakom pravcu prostora. Gde god uperili radio-teleskope mi i dalje mo\u017eemo da \u010dujemo tu eksploziju-toliko je bila sna\u017ena.. Ne zna se za\u0161to je do\u0161lo do velikog praska. Teolozi tvrde da je Tvorac stvorio svet iz velikog praska. Hoking, jedan od najpoznatijih astrofizi\u010dara dana\u0161njice tvrdi da je veliki prasak proiza\u0161ao iz sudara dva univerzuma (dva \u2018branska\u2019 univerzuma). Druga teorija koja obja\u0161njava veliki prasak je haoti\u010dna inflacija koja ukratko glasi : \u0161irenje se javlja tu i tamo u kvantno-gravitaciskoj peni, a od svakog pojedina\u010dnog \u0161irenja nastane univerzum. Stiven Hoking se u svojoj knjizi \u201cKratka povest vremena\u201d bavi pitanjem po\u010detka vremena i velikog praska. On smatra da \u010dak iako vreme nije po\u010delo sa velikim praskom, i da je\u00a0 postojalo vreme, ali u druga\u010dijim okvirima i pre velikog praska, ne postoje nikakve informacije od tada koje bi bile dostupne nama, i bilo \u0161ta \u0161to se tada desilo ne bi imalo nikakve efekte na nas. Tako je na\u0161e vreme (i prostor) zapravo po\u010delo sa velikim praskom, i svaka pitanja tipa: \u0161ta je bilo pre velikog praska su po njemu besmislena.
\nPrema onome \u0161to se za sada zna ovako je izgledao kosmos tokom vremena: Od nultog trenutka pa do 10^-43 sekunde ne znamo \u0161ta se ta\u010dno desilo, od 10^-43s do 10^-35 uru\u0161ava se ravnote\u017ea materije i antimaterije u korist prve. Od 10^-35s do 10^-10 era hadrona i leptona, od 10^-10 sekundi do 1 sekunde era protona i neutrona, od 1 sekunde do 3 minuta prva stabilna jezgra. Posle 300 000 godina svemir se dovoljno ohladio i razdvojili su se materija i energija. Milijardu godina posle velikog praska nastaju prve zvezde, kvazari i protogalaksije.<\/p>\n

Kosmos se u po\u010detku ubrzano \u0161irio, dok se sada \u0161iri usporeno. Da li \u0107e zavr\u0161iti u velikom sa\u017eimanju zavisi od koli\u010dine materije u njemu, odnosno da li u kosmosu ima dovoljno materije da svojom gravitacijom zaustavi \u0161irenje. Za sada rezultati posmatranja pokazuju da nema dovoljno vidljive materije. Ali postoji tamna materija koje izgleda u kosmosu ima mnogo vi\u0161e. Brzine rotiranja zvezda na perifernim delovima\u00a0 na\u0161e galaksije ukazuje na velike koli\u010dine te nevidljive materije u samoj na\u0161oj galaksiji. Poreklo tamne materije mo\u017ee da bude od crnih rupa, neutronskih zvezda, belih patuljaka, ali i nekih sitnih \u010destica koje slabo interaguju sa materijom, a kojih u svemiru ima mnogo.
\nNa Zemlji ili drugim mestima u svemiru gde nema ogromnih masa va\u017ee Njutnovi zakoni gde su prostor i vreme ravni. U blizini ogromnih masa va\u0161i Ajn\u0161tajnova relativnost. Ono \u0161to jeste apsolutno kod Ajn\u0161tajna su brzina svetlosti i takozvana \u010detvoro-udaljenost. To je prostorno-vremenski interval ds koji je sa prostornim i vremenskim intervalom povezan jedna\u010dinom Pitagorine teoreme: ds^2 = (prostorno-vremenski interval)^2 = (vremenski interval )^2 – (prostorni interval)^2.
\nDruga velika i va\u017ena teorija dvadesetog stole\u0107a jeste kvantna teorija. Ona se bavi pojavama na subatomskom nivou. Kvantna teorija i teorija op\u0161te relativnosti, iako dobre u svojim oblastima, nisu bile u medjusobnoj saglasnosti, pa se radi na tome da se one pove\u017eu u teoriju kvantne gravitacije, kao i da se pove\u017eu\u00a0 elektromagnetna, jaka, slaba i gravitaciona sila u teoriju svega.
\nMatemati\u010dki model univerzuma pokazuje da univerzum mo\u017eda ima od 10 do 26 dimenzija. Po teoriji struna ima 10 ili 11 dimenzija, tri prostorne, jedna vremenska, a ostalih \u0161est-sedam su jako zakrivljene i vidljive tek na subatomskom nivou. To se naziva supersimetrija. Za\u0161to ba\u0161 imamo \u010detiri ravne dimenzije a ostale su zakrivljene? Razlog za to je mo\u017eda antropi\u010dki princip, koji ka\u017ee da nije tako mi nebismo ni postojali, putanje planeta oko Sunca ne bi bile stabilne, putanje elektrona oko jezgra tako\u0111e, i ne bi ni do\u0161lo do formiranja \u017eivota da je druga\u010dije. Kako se sila gravitacije obja\u0161njava zakrivljeno\u0161\u0107u prostor vremena, tako mo\u017eda elektromagnetna, jaka i slaba sila mogu da se objasne zakrivljeno\u0161\u0107u tih dodatnih dimenzija na subatomskom nivou.
\nDa bi eliminisao singularnosti u velikom prasku, kada je vreme po\u010delo, i crnim rupama gde vreme prestaje Stiven Hoking uvodi u svoje teorije imaginarno vreme, koje je normalno na osu realnog vremena. Ono, za razliku od realnog vremena nema smer, odnosno mo\u017ee da ide i unazad, pa je na neki na\u010din slicniji prostornoj dimenziji. Kosmos sa imaginarnim vremenom je kona\u010dan ali nema granica, sli\u010dno povr\u0161ini Zemlje, samo sa dve dodatne dimenzije.
\nNajnovija istra\u017eivanja pokazuju da nekakav etar ipak postoji u obliku vakuumske energije.
\nPRO\u0160LOST I BUDU\u0106NOST<\/p>\n

Pro\u0161lost je odre\u0111ena, ne mo\u017eemo da uti\u010demo na nju ni da je promenimo. Ne mo\u017eemo da ispravimo gre\u0161ke, da povu\u010demo re\u010di i dela zbog kojih se kajemo. Propu\u0161tene prilike \u0107e zauvek ostati propu\u0161tene, retko kada \u017eivot da drugu \u0161ansu. S druge strane budu\u0107nost je neodre\u0111ena, ili je bar takva za one koji ne veruju u sudbinu. Pred nama je sve otvoreno, tu su izbori koje tek treba da napravimo. Od na\u0161ih odluka zavisi dalji tok na\u0161ih \u017eivota. Na na\u0161 \u017eivot ne uti\u010demo samo mi i ipak nije sve samo u na\u0161im rukama, uti\u010du i ljudi oko nas. Na\u0161i roditelji dobrim delom odredjuju prvu polovinu na\u0161ih \u017eivota, pa i ceo \u017eivot. Odre\u0111uju nas kao li\u010dnosti, u detinjstvu, kada se oformljuje na\u0161 karakter, oni uti\u010du na nas vaspitanjem (ili nevaspitanjem), tada sti\u010demo \u017eivotne navike, pogled na \u017eivot. Na na\u0161u budu\u0107nost tako\u0111e uti\u010du i bra\u0107a i sestre, ako ih imamo. Ne\u0161to kasnije u \u017eivotu bitan uticaj na nas imaju drugovi i drugarice. Ne\u0161to manji, ali ipak bitan uticaj imaju i mediji, dru\u0161tvo. Ja verujem da\u00a0 jedan deo karaktera nosimo u sebi ro\u0111enjem, mo\u017eda je genetski uro\u0111en ili je to du\u0161a, ali mislim da se ne ra\u0111amo svi kao \u2018tabula raza\u2019.
\nFizi\u010dki zakoni ne prave razliku izme\u0111u pro\u0161losti i budu\u0107nosti, pa ako je pro\u0161lost odre\u0111ena trebalo bi da je i budu\u0107nost. Postoji neslaganje fizi\u010dkih zakona sa onim \u0161to mi svesno ose\u0107amo i do\u017eivljavamo. Se\u0107amo se na\u0161e pro\u0161losti, ali nemamo nikakva se\u0107anja na budu\u0107nost. Vidimo da \u010da\u0161e stalno padaju sa stola i lome se, ali se polomljene \u010da\u0161e ne sastavljaju same od sebe i vra\u0107aju nazad na sto. To je zbog entropije. Entropija se defini\u0161e drugim zakonom termodinamike i jeste pove\u0107anje haosa, neure\u0111enosti. Svaki sistem te\u017ei da pove\u0107a svoju entropiju u toku vremena. Odgovor na problem za\u0161to se polomljene \u010dase ne sastavljaju\u00a0 mo\u017ee da se dobije kroz metafizi\u010dki pogled. Pravac proticanja vremena je posledica asimetrije kauzalnosti: uzrok uvek prethodi posledici. Postoje na primer neki procesi u kvantnoj mehanici koji nisu povratni, odnosno ireverzibilni su.
\nDa li postoji sada\u0161njost? Koliko uopste traje sada? 1 nano sekundu? 1 Piko sekundu?\u00a0 U svojoj knjizi: \u201cRelativnost\u201d Ajn\u0161tajn je napisao da je istovremenost dva doga\u0111aja\u00a0 relativna, na primer dva doga\u0111aja koja su se desila istovremeno za jednog posmatra\u010da ne moraju biti istovremena za nekog drugog posmatra\u010da na nekoj drugoj lokaciji. Ono \u0161to je za nekog pro\u0161lost za nekog mo\u017ee da bude i budu\u0107nost. Na primer neki doga\u0111aj u Andromedinoj galaksiji mo\u017ee biti razdvojen nekoliko dana za dve osobe koje prolaze jedno pored drugog na ulici, na Zemlji. Iz fizi\u010dkih zakona sledi da nema protoka vremena, samo prostor-vreme.
\nFilozofi gledaju na protok vremena iz dva razli\u010dita pravca: eternalizam i prezentizam. Eternalizam je teorija o blok-univerzumima, koja ka\u017ee da ne postoji stvaran protok vremena. Vreme je samo jo\u0161 jedna dimenzija stvarnosti, sli\u010dno prostoru. Pro\u0161lost, sada\u0161njost i budu\u0107nost su determinisani. Svest prele\u0107e preko blok-univerzuma kao reflektor u tami i to je ono \u0161to mi zovemo sada\u0161nost, to je samo iluzija svesti. Zato nam je pro\u0161lost poznata, a budu\u0107nost ne. Glavni predstavnik ovog pravca je Herman Minkovski, psiholog po struci. Jo\u0161 jedan psiholog, Dzejms Viliam ka\u017ee da je prividna sada\u0161njost sve ono sto posmatra\u010d u jednom trenutku opa\u017ea.
\nPredstavnici prezentizma ka\u017eu da ne postoje ni pro\u0161lost ni budu\u0107nost pa samim tim ni putovanje u jedno ili drugo, samo sada\u0161njost. Vreme je redosled razli\u010ditih stvarnosti. U nekim vremenima neke stvari su postojale a neke ne. Parmenidis, starogr\u010dki filozof ka\u017ee u svojoj pesmi: \u2018Nije bilo nekad, niti \u0107e biti, jer je sada, sve odjednom\u2019.
\nPostoje neke pojave koje ve\u0107ina nau\u010dnika ne prihvata kao stvarne, takozvane nadprirodne pojave: predose\u0107anja, predskazanja, telepatija\u2026 koje predstavljaju neobja\u0161njive skokove u vremenu ili u prostoru, ali ne u fizi\u010dkom smislu, nego u svesnom, odnosno podsvesnom, neobja\u0161njivi prenos informacija kroz prostor ili vreme. Tim pojavama se bavi parapsihologija.
\nPredose\u0107anje je sposobnost predvi\u0111anja budu\u0107ih doga\u0111aja. Ponekad su to bitni doga\u0111aji, velike katastrofe, ponekad su to bitni doga\u0111aji za tu osobu, a ponekad su to banalne, nebitne situacije i doga\u0111aji koji nemaju nikakav zna\u010daj.
\nPredose\u0107anja se obi\u010dno javljaju u snovima ili sli\u010dnim dubokim stanjima opu\u0161tenosti. Primer predskazanja: \u010covek po imenu Dan je sanjao kako \u010dita u novinama o erupciji nekog vulkana koja se ne\u0161to kasnije stvarno desila. Smatrao je da su snovi bili istinsko do\u017eivljavanje nekog doga\u0111aja, ali pomereni u vremenu.<\/p>\n

Bilo je dosta zabele\u017eenih slu\u010dajeva\u00a0 tokom istorije da ljudi ose\u0107aju neku vrstu uznemirenosti pre velikih katastrofa, recimo francuske revolucije, Titanika, II svetskog rata i sl. To se zove sindrom pred katastrofu. Po teoriji o blok-univerzumima, parapsiholozi smatraju da svest vidi samo ono \u0161to mi zovemo sada\u0161njost od celokupnog vremena,. Podsvest mozda vidi ne\u0161to \u0161iru sliku i mo\u017ee da upozori svest o nekom doga\u0111aju. Aniela Jaffe, parapsiholog, smatra da, duboko u svojoj podsvesti mi znamo tok celog svog zivota.
\nJa li\u010dno sam par puta do\u017eiveo da sanjam ne\u0161to, a onda se to kasnije stvarno i obistinilo, do detalja. Ponekad su to bili bitni doga\u0111aji u mom \u017eivotu, a ponekad neke banalne stvari. Jednom sam sanjao kako sam u vojsci, u vojni\u010dkoj uniformi i pri\u010dam s nekim momkom koji je tako\u0111e vojnik. Pri\u010dali smo ni manje ni vi\u0161e nego o vremenu. Ja sam mu rekao: \u2018Bo\u017ee, kako vreme sporo ide\u2026\u2019 On mi je odgovorio potpuno ozbiljan: \u2018Ma ne samo da sporo ide, nego stoji! Uop\u0161te se ne pomera!\u2019 Posle kra\u0107e pauze on je rekao: \u2018Maj je mnogo dug mesec\u2026 ne samo u vojsci, znam i od ranije\u2026 i jul isto\u2026\u2019 Kad sam se probudio pomislio sam, \u2018kakve ja gluposti sanjam\u2019, i nasmejao se. Ali sam zapamtio taj san jer je bio mnogo neobi\u010dan \u2018razgovor\u2019 koji sam vodio. Ja tada nisam ni razmi\u0161ljao o vojsci, sem da ako stvarno do\u0111e do toga da moram da slu\u017eim da \u0107u civilno slu\u017eiti.
\nOko godinu dana posle toga je do\u0161lo do takvog razvoja situacije da sam na kraju morao da odem u vojsku, nisam nikako mogao da odlo\u017eim, i to sam morao da idem u regularnu vojsku, ne civilnu. Tako sam jednog toplog majskog dana\u00a0 i\u0161ao na po\u017earstvo, i zajedno sa jo\u0161 jednim vojnikom sam \u010dekao predaju smene kod de\u017eurnog. Ja sam mu rekao: \u2018Bo\u017ee kako vreme sporo ide\u2026 \u2018 Dalji tok razgovora mi je bio ne\u0161to poznat od ranije, kao da sam ve\u0107 tako ne\u0161to do\u017eiveo, kao deza vu. A onda sam se setio da sam to u stvari sve sanjao ranije.
\nNa osnovu ovih slu\u010dajeva mogli bi da do\u0111emo do zaklju\u010dka da ako postoje ljudi koji mogu da vide budu\u0107nost onda to zna\u010di da se ona ve\u0107 desila, da je odre\u0111ena, determinisana isto kao i pro\u0161lost. I postavlja se onda pitanje postoji li slobodna volja? Hju Everet ka\u017ee da u budu\u0107nosti svaka mogu\u0107nost mo\u017ee do\u0107i u obzir, no odabere se samo jedna, \u0161to bi zna\u010dilo da budu\u0107nost nije determinisana.
\nTranscedentnost je sposobnost o\u017eivljavanja pro\u0161lih doga\u0111aja. Zabele\u017eeni su mnogi slu\u010dajevi da ljudi na neki na\u010din odlutaju u pro\u0161lost, da vide ljude obu\u010dene po modi iz davno pro\u0161log vremena, mesta i gra\u0111evine koje su davno postojale. Mo\u017eda pojava poltergajsta, duhova mo\u017ee da se objasni na ovaj na\u010din: kao da su pro\u0161lost i sada\u0161njost u nekim trenucima isprepletani, i postoje istovremeno. Mo\u017eda su duhovi u stvari neka vrsta snimaka doga\u0111aja iz pro\u0161losti.
\nKada posmatramo daleke galaksije, mi ne gledamo samo daleko u prostor, nego i u vreme, odnosno pro\u0161lost, i posmatramo te galaksije kakve su bile, a ne kakve su sada. To je iz razloga \u0161to treba\u00a0 da pro\u0111e izvesno vreme da svetlost od tih galaksija stigne do nas, jer je brzina svetlosti, iako ogromna za neko na\u0161e poimanje, ipak kona\u010dna za ogormna me\u0111ugalakti\u010dka prostranstva. Kada posmatramo Sunce, mi ga vidimo onakvog kakvo je bilo pre nekih osam minuta, a ne kakvo je sada.<\/p>\n

PUTOVANJE KROZ VREME<\/strong><\/em><\/p>\n

Pod pojmom putovanja kroz vreme se podrazumeva pomeranje u razli\u010ditim trenucima vremena analogno pomeranju na razli\u010dita mesta u prostoru. Mi u stvari stalno putujemo kroz vreme, ali na linearan, neskokovit na\u010din. Ako bi putovanje kroz vreme bilo mogu\u0107e onda bi istorija postala eksperimentalna nauka. Mogli bismo da saznamo mnogo o na\u0161oj proslosti, poreklu, prirodi. Po teoriji relativnosti je mogu\u0107e putovanje kroz vreme u budu\u0107nost preko vremenskog zaka\u0161njenja.
\nJedan od prvih poznatih dokumentovanih pri\u010da u kojima se pominje putovanje kroz vreme je u indijskoj mitologiji, u Mahabharati, gde se pominje kralj Revaita, koji je otputovao u Raj da sretne tvorca Brahmu. Kada se vratio na Zemlju \u0161okirao se \u010dinjenicom da je pro\u0161lo mnogo vekova od kad je zadnji put bio na Zemlji. Postoji i japanska pri\u010da Ura\u0161ima Taro. To je pri\u010da o mladom ribaru koji odlazi u dvorac ispod mora i ostaje tamo tri dana. Kada se vratio u svoje selo on saznaje da je trista godina u budu\u0107nosti, nalazi svoju ku\u0107u poru\u0161enu i svoju porodicu davno mrtvu.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Jedna od zanimljivijih i skorijih pri\u010da je: \u201eSe\u0107anja iz XX veka\u201d, od Semjuela Madena. To je u stvari niz pisama engleskih ambasadora iz raznih zemalja britanskom dr\u017eavniku iz 1997. i 1998. godine koja opisuju politi\u010dko stanje u tim godinama. Zanimljivo je to \u0161to je ta knjiga napisana 1733. godine. Pisac je tvrdio da je on ta pisma dobio od svog andjela \u010duvara.
\nU mnogim religijama postoje proroci, \u0161to bi znacilo da te religije dopu\u0161taju putovanje informacija kroz vreme. U Hri\u0161\u0107anstvu bog postoji van prostor-vremena i univerzuma u kome mi \u017eivimo. Yoga majstori tvrde da meditacijom mo\u017eemo do\u0107i do takvog unutra\u0161njeg stanja da mo\u017eemo primiti znanje iz pro\u0161losti i budu\u0107nosti u sada\u0161njem trenutku.\u00a0 Angelus Silesius, filozof i pesnik iz VI veka je verovao da se vreme mo\u017ee zaustaviti koriste\u0107i mentalnu mo\u0107. On je govorio: Vreme sam stvara\u0161; njegov sat kuca u tvojoj glavi; u trenutku kada zaustavi\u0161 misli; i vreme \u0107e se umrtviti.
\nMe\u0111u istaknutim filozofima postoje dva razli\u010dita pogleda na putovanje kroz vreme. Jedan je da je vreme osnovna struktura univerzuma, dimenzija u kojoj se doga\u0111aji de\u0161avaju odre\u0111enim redosledom. Putovanje kroz vreme, u ovom pogledu, postaje mogu\u0107nost jer druga vremena postoje kao okviri na filmskoj traci ra\u0161ireni po vremenskoj liniji. To se obi\u010dno naziva Njutnovo vreme.
\nDrugi pogled na vreme je potpuna suprotnost, da vreme nije prosto pozadina u kojoj se de\u0161avaju kretanja,\u00a0 nego da je deo strukture univerzuma zajedno sa prostorom. Predstavnici ovog pravca su Imanuel Kant i Gotfrid Lajbnic. Oni su smatrali da vreme nije stvar,i stoga se ne moze meriti, niti se moze putovati njime.
\nNeke teorije koje se oslanjaju na op\u0161tu i specijalnu relativnost sugeri\u0161u da bi odgovaraju\u0107e geometrije prostor-vremena, ili specifi\u010dni na\u010dini kretanja u svemiru mogli, ako kao takvi postoje, da omogu\u0107e putovanje kroz vreme. Na primer, imamo vremensko zaka\u0161njenje, koje ka\u017ee da vreme sporije te\u010de za nekog ko se kre\u0107e velikom brzinom bliskom brzini svetlosti nego za nekog ko miruje (posledica specijalne teorije relativnosti). Tako\u0111e vreme sporije te\u010de za nekog ko je u blizini velike mase i\u00a0 jakog gravitacionog polja (npr crne rupe) i nekog ko je van tog polja (posledica op\u0161te teorije relativnosti).\u00a0 Dokaz vremenskog zaka\u0161njenja: mnoge subatomske \u010destice postoje samo jedan fiksirani deo sekunde u laboratorijama ako su u mirovanju, ali neke koje putuju brzinom bliskom brzini svetlosti \u017eive mnogo du\u017ee nego \u0161to se o\u010dekuje. Zna\u010di da se dimenzije prostor-vremena menjaju i savijaju kod kretanja objekata velikim brzinama.
\nZna\u010di vreme druga\u010dije te\u010de za dva posmatra\u010da koji se nalaze u razli\u010ditim gravitacionim poljima, odnosno ako se jedan posmatra\u010d nalazi u blizini nekog tela velike mase i jake gravitacije za njega \u0107e vreme te\u0107i sporije nego za nekog drugog posmatra\u010da koji se nalazi u slabijem gravitacionom polju. Pa bi se jedna sekunda za astronauta A, poslednja sekunda pre nego \u0161to kona\u010dno pre\u0111e horizont doga\u0111aja mogla razvu\u0107i u ve\u010dnost za astronauta B. To bi moglo da se objasni ako bi povezali protok vremena sa \u0161irenjem svemira. Znamo da se svemir sporije \u0161iri pored objekata velike mase, zbog prisustva gravitacije. Mo\u017eda zato vreme sporije te\u010de u njihovoj blizini. Astronaut A ne bi uop\u0161te primetio da mu je \u010dasovnik usporio jer bi se i on tako\u0111e usporio: otkucaji njegovog srca, metabolizam, mentalna aktivnost. Ovako bi astronaut A mogao da vidi budu\u0107nost.
\nIzra\u010dunato je da, ako bi smestili nekog putnika u sfernu lju\u0161turu polupre\u010dnika 5 metara i mase Jupitera, za njega bi vreme teklo \u010detiri puta br\u017ee nego za nas. Ipak tehnologija potrebna da se planeta mase Jupitera smanji na toliku veli\u010dinu je daleko u budu\u0107nosti. Sa dana\u0161njom tehnologijom uspeli smo da usporimo starenje za 20 milisekundi za astronauta Sergeja Avdejeva.
\nAko bi imali dva \u010dasovnika, i ako bi jedan stavili na vrh nebodera, a drugi na prizemlje, zbog ne\u0161to ja\u010de gravitacije \u010dasovnik u prizemlju\u00a0 bi pokazivao manje sati, odnosno, za njega bi vreme teklo sporije nego za onog na vrhu nebodera.
\nNeki fizi\u010dari tvrde da bi putovanje kroz vreme u pro\u0161lost bilo mogu\u0107e ako bi putovali br\u017ee od svetlosti. Ako imamo dva doga\u0111aja recimo slanje signala i primanje signala na odre\u0111enom rastojanju. Ako signal putuje brzinom svetlosti ili sporije uvek \u0107e redosled doga\u0111aja biti: 1. poslan signal, 2. primljen signal. Ali ako bi se signal kretao br\u017ee od svetlosti mogu\u0107 je obrnut redosled, odnosno da signal bude primljen i pre nego \u0161to je poslat. Neki nau\u010dnici smatraju da je to nemogu\u0107e jer se tako kr\u0161i zakon kauzalnosti: da uzrok mora uvek da bude pre posledice. Ali ovakav redosled 1. posledica, 2. uzrok bi mo\u017eda bio mogu\u0107 zahvaljuju\u0107i relativnosti istovremenosti, koja ka\u017ee da postoje neslaganja da li su se neka dva doga\u0111aja na razli\u010ditim lokacijama desila istovremeno. Prema Ajn\u0161tajnovoj relativnosti, bila bi potrebna beskona\u010dna koli\u010dina energije da se objekat koji se kre\u0107e sporije od svetlosti ubrza do brzine svetlosti, tako da su za makroskopska tela kretanja brzinom svetlosti ili ve\u0107a nemogu\u0107a.
\nAko bi se kretali pribli\u017eno brzinom svetlosti, iz perspektive posmatra\u010da koji bi mirovao, \u017eako bi se pribliavali postajali bi plavlji, a ako bi se udaljavali od njega crveniji.. Postali bi zbijeni u pravcu kretanja, pove\u0107ala bi vam se masa, a vreme bi teklo sporije. Putujuci brzinom svetlosti prakti\u010dno ne biste uopste ostarili, za razliku od ostalih ljudi na Zemlji. Ako bi putovali svemirskim brodom koji bi i\u0161ao brzinom svetlosti, recimo do centra galaksije, koja je udaljena od nas oko 21 svetlosnu godin, mi bi stigli tamo za 21 godinu (mada prema relativnosti ne postoji objektivan na\u010din da se ka\u017ee koliko je zaista pro\u0161lo vremena za nas), ali bi u me\u0111uvremenu na Zemlji pro\u0161lo 30 hiljada godina!
\nParadoks blizanaca ka\u017ee:\u00a0 Ako bi od dva brata blizanaca jednog stavili u svemirski brod koji bi i\u0161ao brzinama uporedivim sa brzinom svetlosti, a drugog ostavili na Zemlji, i kada bi se posle nekog vremena opet sreli, onaj koji je putovao svemirom jedva da bi uop\u0161te ostario, dok bi za onog na Zemlji protekle godine i bio bi mnogo stariji od svog brata blizanca. Na ovaj na\u010din relativnost dozvoljava putovanje u budu\u0107nost, ali za sada nije jasno da li bi zakoni fizike dozvolili putovanja u pro\u0161lost.
\nJos jedan sli\u010dan paradoks je: Da li metak ispaljen kroz crvoto\u010dinu moze da pogodi onoga koji je pucao u nekom ranijem trenutku? Ili \u0161ta bi bilo ako bi otputovali u pro\u0161lost i sreli samog sebe? Da li bi nestali u bljesku, kao kada se sretnu materija i antimaterija?\u00a0 Paradoksi poput ovih se javljaju samo pri putovanju u pro\u0161lost, dok u fizi\u010dkom smislu, ne postoji prepreka za putovanje u budu\u0107nost.
\nArgument protiv putovanja u pro\u0161lost je i paradoks dede: \u0161ta ako bi se vratili nazad u pro\u0161lost i ubili svog dedu i tako spre\u010dili sopstveno ro\u0111enje?\u00a0 Postojanje tzv. multiverzuma bi bilo mogu\u0107e re\u0161enje za paradoks dede: ako bi se vratili u pro\u0161lost i izmenili istoriju vi biste stvorili\u00a0 novu istoriju u paralelnom svetu, koji ne bi imao uticaja na sada\u0161njost i na univerzum iz kog ste do\u0161li. Da li postoji ovaj na\u0161 jedan, ili bezbroj paralelnih univerzuma?. Tvorac ideje o multiverzumu je bio Fejnmen. Na\u0161 univerzum bi bio jedan od mnogih paralelnih univerzuma koji se svi \u0161ire na razli\u010dit na\u010din i u kojima vladaju razli\u010diti zakoni. Mnogi univerzumi se \u0161ire prebrzo da bi u njemu mogle da nastanu\u00a0 galaksije, zvezde, planete, pa ni zivot. A opet mnoge se \u0161ire presporo i posle nekog kra\u0107eg vremena po\u010dnu opet da se su\u017eavaju, tako da nema dovoljno vremena za formiranje zvezda, planeta i za nastanak \u017eivota. To bi bio i odgovor na pitanje za\u0161to je na\u0161 univerzum ba\u0161 ovakav, i razvija se ba\u0161 takvom stopom da mogu da se formiraju zvezde, kao da postoji neko (bog)\u00a0 ko je sve uredio tako da\u00a0 \u017eivot bude mogu\u0107. Postoji oko tridesetak fizi\u010dkih konstanti koje su neverovatno pode\u0161ene na takav na\u010din tako da je u na\u0161em univerzumu mogu\u0107 \u017eivot. To ukazuje na dizajnera kosmosa, Tvorca (ili tvorce), koji je pa\u017eljivo odabrao te konstante. Oni koji veruju u postojanje multiverzuma ka\u017eu da ima bezbroj univerzuma, u ve\u0107ini njih nema \u017eivota, a u manjem broju ima. Tu ne ostavljaju mesto za boga. Sli\u010dno re\u0161enje je dao i Everet sa \u2018Everetovim tuma\u010denjem mnogo svetova\u2019 kvantne mehanike koji ka\u017ee da svi mogu\u0107i kvantni doga\u0111aji mogu da se dese u me\u0111usobno isklju\u010divim istorijama. Na ovaj na\u010din se ne bi pojavljivali paradoksi koji se javljuju kod putovanja u pro\u0161lost.
\nDrugo re\u0161enje za paradoks dede bi mogao da bude Novikov princip samoodr\u017eanja: ako bi do\u0161lo do putovanja kroz vreme, i ako bi postojala mogu\u0107nost da do\u0111e do nekih doga\u0111aja koji bi promenili istoriju, priroda, odnosno univerzum ne bi dozvolio da se ikad desi taj doga\u0111aj. U slu\u010daju paradoksa dede na primer, desilo bi se, da, ako poku\u0161amo da upucamo svog dedu proma\u0161ili bi ga, on bi se u poslednjem momentu sagnuo, ili bi se zaglavio metak u cevi ili ne\u0161to sli\u010dno. Drugim re\u010dima, pro\u0161lost se ne moze promeniti ni na koji na\u010din, pa \u010dak ni putovanjem kroz vreme.
\nStiven Hokingova hipoteza o hronolo\u0161koj za\u0161titi je sli\u010dna i ka\u017ee da zakoni fizike ne bi nikad dozvolili nikakvo menjanje istorije, paradokse i putovanje kroz vreme. Jedan od argumenata koje koristi Hoking u prilog svoje hipoteze je da je putovanje kroz vreme mogu\u0107e onda bismo bili preplavljeni putnicima iz buducnosti. Karl Sagan, astronom i pisac poznatog nau\u010dno-fantasti\u010dnog romana: \u2018Kontakt\u2019 ka\u017ee da mi ne mo\u017eemo da budemo sigurni da je to zapravo ba\u0161 tako sve dok ne spojimo relativnost i kvantnu teoriju u kvantnu gravitaciju.\u00a0 Sagan smatra da je Hokingov argument sumnjiv, jer to bi bilo kao kada biste rekli da u univerzumu ne postoji inteligentan \u017eivot van Zemlje, jer da postoji mi bismo bili preplavljeni vanzemaljcima. Kao odgovore na to za\u0161to nema o\u010diglednih putnika iz drugog vremena predla\u017ee da mo\u017eda nismo preplavljeni putnicima iz budu\u0107nosti jer nije mogu\u0107e putovati u pro\u0161lost ve\u0107 samo u budu\u0107nost. Ili je putovanje u pro\u0161lost mogu\u0107e, ali samo do trenutka kada je napravljen vremeplov, a s obzirom da ga mi nismo jo\u0161 uvek izmislili nema ni posetilaca iz drugih vremena. Postoji mogu\u0107nost da su oni ve\u0107 tu, ali ih mi ne vidimo jer oni ne \u017eele da ih vidimo. Ili ih vidimo u obliku koji mi zovemo NLO-i, duhovi, vile ili sl. Ali to \u0161to mi nismo o\u010dito pose\u0107eni od strane vremenskih putnika nije apsolutno nikakav dokaz da njih nema.<\/p>\n

VREMEPLOVI<\/strong><\/em><\/p>\n

Vremeplove bi mogli da napravimo od tzv. Tipler cilindra, nazvanog po Frenku Tipleru. To bi bio beskona\u010dno dug cilindar koji se obr\u0107e dovoljno brzo oko svoje ose. Ako bi svemirski brod leteo oko cilindra spiralnom putanjom mogao bi da ode u pro\u0161lost. Me\u0111utim, gustina i brzina potrebna za Tipler cilindar su toliko velike da se on ne bi mogao napraviti od obi\u010dne materije, ali bi bilo mo\u017eda mogu\u0107e napraviti ga od kosmi\u010dkih struna. Ali kosmi\u010dke strune do sada postoje samo u teoriji i nisu jo\u0161 uvek otkrivene.
\nFizi\u010dar Robert Forvard je predlo\u017eio druga\u010diji na\u010din za formiranje cilindra: te\u0161ko atomsko jezgro u jakom magnetnom polju bi se izdu\u017eilo u cilindar sa dovoljnom gustinom i spinom za stvaranje vremeplova. Me\u0111utim na ovaj na\u010din bilo bi mogu\u0107e slati informacije u pro\u0161lost, ali ne i objekte.
\nDrugi na\u010din formiranja Tiplerovog cilindra je ako bi imali tehnologiju da neutronsku zvezdu izdu\u017eimo u cilindar. Ako bi ta neutronska zvezda imala masu jednaku masi Sunca i ako bi je oblikovali u cilindar du\u017eine sto kilometara i \u0161irine deset kilometara ( po Tiplerovom mi\u0161ljenju ne bi bilo potrebno da cilindar bude beskona\u010dno dug, dovoljno bi bilo da je deset puta ve\u0107e du\u017eine nego \u0161irine) i ako bi taj cilindar rotirao brzinom jednakoj polovini brzine svetlosti dobili bi vremeplov. Njime bismo dodu\u0161e mogli putovati samo u budu\u0107nost.
\nJo\u0161 jedan mogu\u0107 na\u010din formiranja Tiplerovog cilindra bi bio ako bismo \u010distu singularnost (to su crne rupe koje su Hokingovim zra\u010denjem potpuno izgubile svoju masu) okru\u017eili zatvorenim pravcem sli\u010dnim vremenu (koji bi po teoriji relativnosti trebalo da postoje) dobili bi vremeplov. Ovim vremeplovom bi mogli da putujemo u pro\u0161lost. Da li su ovakvi vremeplovi od Tipler cilindra zaista mogu\u0107i zna\u0107emo kad spojimo relativnost sa kvantnom teorijom u jedinstvenu kvantnu gravitaciju, a do tada mo\u017eemo samo da spekuli\u0161emo.
\nCrvoto\u010dine su zakrivljenosti prostor-vremena koje tako\u0111e mogu da postoje prema jedna\u010dinama relativnosti i koje bi mogli da upotrebimo za putovanja u vremenu. Recimo da imamo dva mesta u svemiru, A i B, i recimo da mi \u017eelimo da odemo od A do B, ali su oni toliko daleko udaljeni da bi nam trebalo nekoliko \u017eivota da stignemo tamo. Ako bi postojao tunel koji povezuje A i B u ina\u010de nedostupnoj dimenziji i ako bismo putovali kroz taj tunel ne bismo morali da prelazimo ogromna rastojanja, nego bi i\u0161li nekom vrstom pre\u010dice. Sama crvoto\u010dina bi izgledala ovako: ako smo recimo na mestu A i treba da stignemo do mesta B. Ako se kod mesta B nalazi neka sjajna zvezda, od trenutka kada bi u\u0161li u crvotocinu mi bismo videli tu zvezdu ispred nas kao jako sjajnu i blizu. Ako bismo pogledali sa strane ne bismo videli ni\u0161ta jer bi bili u \u201cdrugoj\u201d dimenziji. Kakvi bi bili zidovi crvoto\u010dine je misterija. Ako bi pogledali unazad videli bismo mesto A odakle smo krenuli. \u010cak i po\u0161to bismo iza\u0161li iz crvotocine i dalje bi mogli da vidimo mesto A, videli bi ne\u0161to poput tamne sfere unutar koje bi bila slika mesta koje smo upravo napustili kako lebdi u tami svemira.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Ideja na koji na\u010din bismo mogli da napravimo crvoto\u010dinu je da se na kvantnom nivou takve mini crvoto\u010dine stalno pojavljuju i nestaju na kratko. Ideja je da nekako zgrabimo jednu takvu i da je dr\u017eimo otvorenu. Na\u0161a tehnologija akceleratora nema dovoljnu snagu ni da detektuje takve pojave, a kamoli da uhvati jednu takvu crvotocinu i dr\u017ei je otvorenu.
\nPutovanje pomo\u0107u crvoto\u010dina bi bilo mogu\u0107e ako bi te crvoto\u010dine napravili \u2018prohodnim\u2019. To bi izgledalo otprilike ovako: jedan kraj crvoto\u010dine ubrzamo do zna\u010dajnog dela brzine svetlosti, ili jedan kraj crvoto\u010dine dovedemo blizu tela koje ima jaku gravitaciju, a onda ga vratili nazad blizu drugog kraja crvoto\u010dine. U oba ova slu\u010daja, zbog vremenskog ka\u0161njenja za pomereni kraj crvoto\u010dine bi vreme teklo sporije nego za drugi kraj. To bi primetio samo neki spolja\u0161nji posmatra\u010d, dok bi za nekog unutar crvoto\u010dine vreme na krajevima bilo isto. Ako bi recimo na ubrzanom kraju crvoto\u010dine bila 2010. godina, a na drugom 2015. za spolja\u0161nje posmatra\u010de i ako bi neki astronaut u\u0161ao kroz ubrzani kraj crvoto\u010dine 2010. godine on bi iza\u0161ao na drugi kraj isto 2010., za spoljasnje posmatra\u010de bi izgledalo kao da se vratio u pro\u0161lost. Mana ovakvog vremeplova je \u0161to bi on mogao da nas odvede u pro\u0161lost najranije do trenutka kada je napravljen, \u0161to bi mo\u017eda i dalo obja\u0161njenje za\u0161to nismo preplavljeni posetiocima iz budu\u0107nosti.
\nPutovanje u pro\u0161lost bi mo\u017eda bilo mogu\u0107e i preko crne rupe. Postoji nekoliko modela crne rupe: stati\u010dne, rotiraju\u0107e, i naelektrisane crne rupe. Stati\u010dne imaju horizont doga\u0111aja i singularnost u centru. Naelektrisane imaju dva horizonta doga\u0111aja, spolja\u0161nji i unutra\u0161nji, i singularnost. Rotiraju\u0107e tako\u0111e imaju dva horizonta i singularnost koja je zbog velike brzine rotacije razvu\u010dena u obliku krofne, prstena.
\nAko bi imali dva astronauta, A i B, ako se astronaut A nalazi u blizini crne rupe blizu horizonta dogadjaja, a astronaut B se nalazi na bezbednoj udaljenosti. U trenucima kada astronaut A prelazi horizont doga\u0111aja on nestaje za astronauta B. Ali astronaut A \u0107e i dalje mo\u0107i da vidi astronauta B. Astronaut A verovatno ne\u0107e primetiti ni\u0161ta \u010dudno kad predje granicu horizonta. Jedino sto ne\u0107e mo\u0107i da komunicira sa astronautom B niti bilo kim van horizonta.
\nAko bi\u00a0 astronaut A upao u stati\u010dnu crnu rupu ne bi se dobro proveo jer bi ga beskona\u010dna gravitacija u singularnosti razorila. Ako bi upao u naelektrisanu crnu rupu ne bi bio zdrobljen, ali bi jako naelektrisanje verovatno olju\u0161tilo svaki atom u njegovom telu. Ali ako se to ne bi deslio, ako bi jednostavno pro\u0161ao kroz spolja\u0161nji, a zatim unutra\u0161nji horizont doga\u0111aja, a zatim na isti na\u010din iza\u0161ao iz rupe kroz unutra\u0161nji pa spolja\u0161nji horizont na\u0161ao bi se u drugoj vasioni. Ova druga vasiona bi isto tako mogla da bude i daleki deo iste vasione, ili isti taj deo iste vasione iz koje smo iza\u0161li, ali u drugom vremenu. Na ovaj na\u010din bi mogao da\u00a0 pro\u0111e astronaut A ako bi u\u0161ao i u rotiraju\u0107u crnu rupu. Ako bi u\u0161ao u rotirajucu crnu rupu\u00a0 i krenuo ka prstenastom singularitetu morao bi da pri\u0111e prstenu pod nekim uglom, ne kod ivice, da bi izbegao beskona\u010dnu singularnost. Neki astrofizi\u010dari veruju da bi prolaskom kroz taj prsten singularnosti mogao dospeti u drugi univerzum, u kome je gravitacija odbojna sila. Ta odbojna sila bi ga lansirala dalje od crne rupe.
\nNama najbli\u017ea poznata crna rupa se nalazi u sazve\u017e\u0111u labuda na oko \u0161est hiljada svetlosnih godina. Trebala bi nam \u010ditava ve\u010dnost da do\u0111emo do nje. Jedan od mogu\u0107ih na\u010dina, osim ako ne otkrijemo neku bli\u017eu crnu rupu, bi mogao teoretski da bude da se napravi crna rupa. Ako bi uzeli me\u0111uzvezdani vodonik, kojeg ima u izobilju, ili neke druge elemente kao na primer gvo\u017e\u0111e, nikl\u2026i ako bi jonizovali taj gas pomo\u0107u jakih lasera, taj jonizovani gas bi mogli da sakupimo u dovoljnoj koli\u010dini da stvorimo crnu rupu. On bi se mogao sakupiti pomo\u0107u magnetnog polja. Da bi sakupili dovoljnu koli\u010dinu gasa i stvorili crnu rupu na udaljenosti od jedne svetlosne godine od Sunca bilo bi nam potrebno oko 40 godina, pod uslovom da imamo hiljadu svemirskih brodova koji mogu da se kre\u0107u brzinom od jedne sedmine brzine svetlosti.
\nAko crna rupa ima masu deset puta ve\u0107u od Sun\u010deve, imala bi polupre\u010dnik od 190 kilometara i rotirala bi brzinom od hiljadu obrtaja u sekundi. Pri ovolikoj rotaciji astronaut bi morao da prilagodi\u00a0 svoju brzinu brzini rotacije ako bi \u017eeleo da u\u0111e u crnu rupu. Kako bi se pribli\u017eavao crnoj rupi video bi pravougli otvor od oko 590 metara, hipoteti\u010dka vrata u drugi deo svemira i jedini put izme\u0111u oba horizonta doga\u0111aja. Prolaskom kroz ta \u2018vrata\u2019, dospeo bi u neki drugi deo univerzuma, u neko drugo vreme, ili neki drugi univerzum.
\nBele rupe su suprotnosti crnim rupama. Ako crne rupe usisavaju materiju, bele su izvori materje. Ako su jedne ulazi u drugi deo svemira, druge su izlazi. Ako su jedne implozija, druge su eksplozija. Ali da li one uop\u0161te postoje? Ne znamo, jo\u0161 uvek nisu otkrivene, mada neki astrofizi\u010dari misle da su Sajfertove galaksije dobri kandidati za\u00a0 velike bele rupe. Male bele rupe bi nama na Zemlji izgledale kao obi\u010dne zvezde, a velike ne\u0161to poput kvazara.
\nPutovanje preko crnih rupa bi moglo da bude re\u0161enje za me\u0111uzvezdana putovanja. \u010cove\u010danstvo ne bi bilo osu\u0111eno samo na na\u0161 Sun\u010dev sistem, ve\u0107 bi moglo da se pro\u0161iri na mnogo svetova i tako izbegne izumiranje.
\nPutovanje kroz vreme bi zahtevalo ogromne koli\u010dine energije. Potrebnu energiju bi mozda mogli da dobijemo iz crne rupe, preko Hokingovog zra\u010denja crnih rupa. Recept za to bi po nekim piscima nau\u010dne fantastike otprilike i\u0161ao ovako: Trebala bi nam jedna brzo rotiraju\u0107a crna rupa. Zbog svoje rotacije njen singularitet bi imao oblik torusa ili krofne. U centru tog torusa\u00a0 mi smo van horizonta doga\u0111aja i gravitaciono polje je nisko pa ako bi kroz taj torus ubacili nekakvu ogromnu metalnu cev, ona ne bi bila razorena. Onda bi trebalo da se crna rupa naelektri\u0161e ubacivanjem ogromnog broja naelektrisanih \u010destica u nju, a zatim da se cev naelektri\u0161e sa suprotnim naelektrisanjem. Na taj na\u010din bi trebalo da\u00a0 se dobije neka vrsta vremeplova.
\nAko bi posmatrali prostor vreme na kvantnom nivou, videli bi da ono nije ravno, ve\u0107 penastog oblika. Mozda je mogu\u0107e da se na kvantnom nivou otvore male crne rupe i da se nekako pro\u0161ire. To bi mo\u017eda omogu\u0107ilo putovanje kroz vreme. Fenomeni kao kvantna teleportacija, EPR paradoks ili kvantna mre\u017ea bi mogli da stvore mehanizme koji bi mogli da omogu\u0107e putovanje informacija ili objekata brzinom ve\u0107om od brzine svetlosti. Neke informacije se razmenjuju izmedju dve udaljene \u010destice istovremeno da bi zadr\u017eale neke odnose. Ipak moderne teorije pokazuju da je u kvantnoj mehanici kauzalnost o\u010duvana i ne dozvoljava razmenu informacija br\u017ee od brzine svetlosti. Hoking tvrdi da su na kvantnom nivou mogu\u0107a putovanja \u010destica kroz vreme, ali\u00a0 makroskopska tela ne.
\nDr Ronald Malet, teorijski fizi\u010dar, smatra da je na\u0161ao prakti\u010dan jeftin na\u010din da izgradi vremeplov koriste\u0107i svetlost. Njegov tim je otkrio da svetlosni zraci mogu da stvore vrtlog koji \u0107e naterati pro\u0161lost, sada\u0161njost i budu\u0107nost da kru\u017ee jedno preko drugog sve dok budu\u0107nost ne prethodi pro\u0161lo\u0161\u0107u. Njihova istra\u017eivanja pokazuju da mali delovi materije mogu da se prebace iz sada\u0161njosti u pro\u0161lost, pa bi onda teoretski mogli i mi.<\/p>\n

Jedan od na\u010dina na koji bi mo\u017eda mogli da vidimo daleku budu\u0107nost, a koji ne uklju\u010duje relativnost ni klasi\u010dno putovanje kroz vreme je hibernacija. To je proces u kome se nekom zivom bi\u0107u smanji telesna temperatura i uspori metabolizam. \u017divotinje koje padaju u zimski san prirodno ulaze u hibernaciju da bi prosto pre\u017eiveli zimu tokom koje ina\u010de ne nalaze dovoljno hrane u prirodi. Ali to nije putovanje kroz vreme u pravom smislu re\u010di, jer to bi\u0107e koje je u hibernaciji ne sti\u017ee u budu\u0107nost skokovito ili br\u017ee od ostalih.<\/p>\n

NAU\u010cNA FANTASTIKA<\/strong><\/em><\/p>\n

U nau\u010dnoj fantastici se pojavljuju mnoge ideje o putovanju kroz vreme. Jedno od prvih poznatijih dela je knji\u017eevno delo: \u2018Vremeplov\u2019. Postoje nekoliko oblika putovanja kroz vreme.Prva se de\u0161avaju na jednoj vremenskoj liniji, u jednom univerzumu koji je odre\u0111en i ne mo\u017ee se promeniti. Tu se pojavljuje Novikov princip samo-odr\u017eanja koji ka\u017ee da su bilo koja dela koje putnik kroz vreme u\u010dini u stvari ve\u0107 deo istorije i samim tim je nemogu\u0107e da se promeni istorija.
\nPrimer takvog filma je Doni Darko: on se jednog jutra budi nekoliko kilometara od svoje ku\u0107e jer je mese\u010dario. Kada se vratio ku\u0107i saznao da je mlazni motor pao niotkuda kroz krov njegove ku\u0107e i razorio njegovu sobu. Ali zbog toga \u0161to je on mese\u010dario i pre\u017eiveo sigurnu smrt dolazi do takvog sleda doga\u0111aja i umiru osobe koje on voli: jedan mladi\u0107 je slu\u010dajno udario autom i ubio devojku u koju je Doni zaljubljen, Doni zatim puca iz pi\u0161tolja i ubija tog mladi\u0107a. Zbog nekih Donijevih postupaka njegova profesorka je prinu\u0111ena da pozove Donijevu majku da bude pratnja njoj i nekim devoj\u010dicama iz \u0161kole, me\u0111u kojima je i njegova mla\u0111a sestra, na takmi\u010denju. Avion kojim njegova majka, mla\u0111a sestra i ostali putuju biva zahva\u0107en olujom i dolazi do nesre\u0107e, motor aviona otpada negde iznad Donijeve ku\u0107e.Doni odlazi ku\u0107i, legne u krevet i motor aviona\u00a0 pada na njega. On se u stvari tada vra\u0107a u pro\u0161lost na onaj dan kada je motor upao u njegovu sobu, samo \u0161to ovog puta ne ustaje iz kreveta. On umire, ali ne dolazi do kasnijih doga\u0111aja u kojima umiru njegovi bli\u017enji.
\nJo\u0161 jedan film s\u0105 sli\u010dnom idejom je Terminator, u kome Skynet, kompjuterski program koji kontroli\u0161e ceo svet i koji je u bliskoj budu\u0107nosti svojom armijom ma\u0161ina gotovo istrebio ljudsku rasu \u0161alje u pro\u0161lost robota da ubije majku D\u017eona Konora, vo\u0111u ljudi u borbi protiv ma\u0161ina i na taj na\u010din spre\u010di njegovo ro\u0111enje. D\u017eon Konor\u00a0 tako\u0111e \u0161alje u pro\u0161lost svog najboljeg prijatelja da spase svoju majku. Njegov prijatelj se zaljubljuje u D\u017eonovu majku i u stvari postaje D\u017eonov otac.
\nDruga vrsta putovanja u pro\u0161lost u delima nau\u010dne fantastike je da budu\u0107nost nije odre\u0111ena, na nju mo\u017ee itekako da se uti\u010de. Neke promene mogu \u010dak da dovedu do paradoksa koji prete celom univerzumu. U nekim je istorija veoma osetljiva na promene: i najsitnije promene u sada\u0161njosti\u00a0 mogu da dovedu do ogromnih promena u budu\u0107nosti. To je poznato kao teorija haosa: dinami\u010dki sistemi su jako podlo\u017eni po\u010detnim uslovima. Svakodnevni primer za to imamo u meteorologiji, zato je prognoza vremena \u010desto neta\u010dna. Poznatiji termin za to je mo\u017eda efekat leptira: pomeranje krila leptira na jednom kraju sveta mo\u017ee dovesti do stvaranja uragana na drugom kraju sveta.
\nIstoimeni film Efekat leptira se bavi ovom temom. U njemu student, Evan Treborn nalazi na\u010din da putem se\u0107anja, preko dnevnika koje je pisao kao mali ode u pro\u0161lost. On \u010dita svoje dnevnike i prise\u0107a se trauma iz detinjstva koje je potpuno zaboravio: devojku u koju je bio zaljubljen je zlostavljao njen otac, zbog \u010dega ona kasnije nije mogla da stvori normalan \u017eivot. Njen brat je\u00a0 posmatrao to zlostavljanje i zbog toga je po\u010deo da gubi razum, stavlja petardu u po\u0161tansko sandu\u010de koja razara jednu bebu i majku. To posmatra jedan njihov drug i to ostavlja trajne posledice po njega. Evan tada poku\u0161ava da ode u pro\u0161lost i spre\u010di taj nesre\u0107an sled doga\u0111aja. On se vra\u0107a u pro\u0161lost i menja istoriju, ali iako su njegove namere dobre, svaki put kad promeni istoriju on stvori novu u kojoj uvek bude povre\u0111en neko koga voli. Posle nekoliko poku\u0161aja shvata \u0161ta treba da radi: devojku u koju je bio zaljubljen je na kraju oterao od sebe, ona se preselila kod majke i tako njen otac nikada ne dobija priliku da je zlostavlja.
\nSli\u010dna ideja prethodnoj je da ako bi putovali u pro\u0161lost mogli bi da promenite neke nebitne doga\u0111aje, ali se istorija u globalnom smislu ne bi promenila. Drugim re\u010dima, ako neko ode u pro\u0161lost i ubije Hitlera, na njegovo mesto bi prosto do\u0161ao novi nacista i tok istorije se ne bi bitno izmenio. Filmovi u kojima se pojavljuju ovakve ideje su Povratak u budu\u0107nost, Deja vu\u2026
\nTre\u0107a ideja koja se pojavljuje je ideja o multiverzumu, s tim \u0161to postoje dve varijante: u jednoj se\u00a0 osoba vra\u0107a u pro\u0161lost i svojim delima stvara istoriju u paralelnom univerzumu, koji nema nikakav uticaj na univerzum iz kog je do\u0161ao, a u drugoj on odlazi u ve\u0107 postoje\u0107i paralelni univerzum. Neki nau\u010dnici smatraju da ovakav oblik putovanja ne bi bio mogu\u0107 jer se kr\u0161i zakon odr\u017eanja energije za ta dva univerzuma, ali mogu\u0107e re\u0161enje za to bi moglo da bude da se, u trenutku kada do\u0111e do putovanja razmeni ekvivalentna koli\u010dina energije izme\u0111u dva univerzuma.
\nJo\u0161 neki filmovi koji se bave temom putovanja kroz vreme su na primer Kona\u010dno odredi\u0161te, Dan mrmota\u2026 U kona\u010dnom odredi\u0161tu u\u010denik pred odlazak na ekskurziju sanja da \u0107e avion kojim treba da lete u Pariz pada i on i svi njegovi drugovi umiru. On upozorava sve da \u0107e do\u0107i do nesre\u0107e i njega i jo\u0161 nekoliko njih obezbe\u0111enje aviokompanije izbacuje s leta. Avion pole\u0107e bez njih i ubrzo dolazi do eksplozije. Kasnije nekoliko njegovih drugova umire u bizarnim nesre\u0107ama i on shvata da je njima bilo su\u0111eno da umru na tom letu i da sada smrt dolazi po njih. Dan mrmota je pri\u010da o novinaru kome se jedan te isti dan ponavlja iznova i iznova. U odli\u010dnoj seriji Dosije X bilo je par epizoda na sli\u010dnu temu. U jednoj od njih glavni lik, Foks Molder iznova doz\u017evljava isti dan.
\nIako je na\u0161e znanje o svetu i prirodi veliko jo\u0161 uvek ima gomila stvari koje ne znamo ili o kojima mo\u017eemo samo da spekuli\u0161emo. U ogromnom prostranstvu prostora i vremena ima milion zagonetki koje tek treba da se re\u0161e, milion pitanja koje tek treba postaviti. Da li \u0107e ljudi uspeti da prevale granice prostor-vremena i otisnuti se u beskona\u010dni svemir? Vreme \u0107e pokazati.<\/p>\n

Literatura:<\/p>\n

* Stiven Hoking:
\nKratka povest vremena
\n* Stiven Hoking:
\nKosmos u orahovoj ljusci
\n* Vilijam D\u017e. Kaufman III: Crne rupe i zakrivljeno prostor vreme
\n* Rod\u017eer Penrouz:
\nUm i njegovo novo odelo
\n* Ilobrand von Ludviger:
\nTajne prostora i vremena<\/p>\n

Internet:
\nwww.wikipedia.org<\/a>
\nwww.bbc.co.uk<\/a>
\nwww.pbs.org<\/a><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Vladan Markov Iako je na\u0161e znanje o svetu i prirodi veliko jo\u0161 uvek ima gomila stvari koje ne znamo ili o kojima mo\u017eemo samo da \u0161pekuli\u0161emo. U ogromnom prostranstvu prostora i vremena ima milion zagonetki koje tek treba da se re\u0161e, milion pitanja koje tek treba postaviti. Da li \u0107e ljudi uspeti da prevale […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/115"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=115"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/115\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":122,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/115\/revisions\/122"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=115"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=115"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=115"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}