{"id":1153,"date":"2011-09-09T13:05:50","date_gmt":"2011-09-09T13:05:50","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1153"},"modified":"2012-02-02T07:45:46","modified_gmt":"2012-02-02T07:45:46","slug":"vanpirizam-kao-nalicje-ideje-o-besmrtnosti-simbolika-krvi-seksualnosti-i-svetlosti","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1153","title":{"rendered":"VAMPIRIZAM KAO NALI\u010cJE IDEJE O BESMRTNOSTI: SIMBOLIKA KRVI, SEKSUALNOSTI I SVETLOSTI"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/strong><\/p>\n

… vampirizam kao simboli\u010dko-mitolo\u0161ki fenomen koji opisuje uzimanje tu\u0111e vitalne energije usled sopstvene psihi\u010dke neintegrisanosti (tj. \u201egubitka“ du\u0161e) i odbijanja principa besmrtnosti i principa transfiguracije, te insistiranje na umi\u0161ljenoj besmrtnosti tela \u201esada i ovde\u201c daleko prevazilazi fascinaciju balkansko-slovenskim legendama…<\/strong><\/p>\n

… Krv je u sredi\u0161tu mita o vampirima, \u0161to nije slu\u010dajno. Kako znameniti \u0161vajcarski psiholog K.G. Jung ka\u017ee u svom delu \u201ePsihologija i Alkemija\u201c: \u201eDu\u0161a je bo\u017eiji zastupnik (sui locum tesens seu vice Rex est) i prebiva u \u017eivotnome duhu, u \u010distoj krvi. Ona upravlja razumom, a ovaj tijelom\u201c.<\/em><\/strong><\/p>\n

…<\/em><\/strong> Pored aspekta krvi, aspekt seksualnosti je podjednako zna\u010dajan u ispoljavanju arhetipa vampira. Seksualna energija se, na nivou simboli\u010dkog,\u00a0 ispoljava dvostruko…<\/strong><\/p>\n

…Antiteza globalnog fenomena vampirizma oli\u010dena je u alternativnoj metodi praktikovanja solarne yoge, koja omogu\u0107uje \u017eivot bez uzimanja hrane, te dotok neophodne vitalne energije putem konzumiranja isklju\u010divo sun\u010deve svetlosti. Solarna yoga, na simboli\u010dkom nivou, poredstavlja princip iluminacije i …<\/strong><\/p>\n

Vampir<\/strong> <\/strong>:<\/strong> „Duh koji sisa krv; du\u0161a preminulog \u010doveka za koju se sujeverno smatra da izlazi iz groba i no\u0107u luta unaokolo, sisaju\u0107i krv usnulih osoba, na taj na\u010din ih ubijaju\u0107i. Ovo sujeverje danas preovla\u0111uje\u00a0 u oblastima Isto\u010dne Evrope, a bilo je posebno aktuelno u Ma\u0111arskoj tokom 1730.“Izvor<\/em><\/strong>: <\/em><\/strong>Websterov<\/em><\/strong> <\/em><\/strong>prera<\/em><\/strong>\u0111<\/em><\/strong>en<\/em><\/strong> <\/em><\/strong>integralni<\/em><\/strong> <\/em><\/strong>re<\/em><\/strong>\u010d<\/em><\/strong>nik<\/em><\/strong> (1913)<\/em><\/strong><\/p>\n

Popularnost arhetipa vampira u popularnoj i etabliranoj kulturi<\/strong>, ne jenjavaju\u0107i jo\u0161 od svojih praizvora iz XVIII veka, preko definisanja \u017eanra po\u010detkom XIX veka, do razvoja u XX veku, i konverzije u mainstream <\/em>u XXI veku, mo\u017ee se objasniti<\/strong> simboli\u010dko-umetni\u010dkim formulisanjem<\/strong> masovnog i realnog globalnog fenomena<\/strong>: pervertiranja<\/strong> <\/em>ideje o besmrtnosti<\/strong> (prisutne milejumima u ezoternim i spiritualnim tradicijama \u0161irom planete) u fantazmagori\u010dnu fiksacionu predstavu \u201ebeskona\u010dne\u201c telesne trajnosti<\/strong>, pra\u0107enu psihi\u010dkom dezintegracijom, tj. \u201egubitkom\u201c du\u0161e.<\/p>\n

\u201eBeskona\u010dno\u201c telesno trajanje je, na nivou prisilno-kompulzivne ideje, vi\u0161e nego realno, ali u stvarnosti predstavlja inflatorno naduvavanje infantilne imaginacije, emanirane iz kolektivnog nesvesnog, i to kao natkompenzacija straha od smrti. Pojedinac, obuzet nerealnom predstavom sopstvene \u201ebesmrtnosti\u201c \u201esada i ovde\u201c, li\u010dnu psihi\u010dku energiju ula\u017ee u fantaziju, te samim tim formira redukovane predstave o sebi i objektivnom svetu. I ne samo to, ve\u0107 se aktualizuje i disbalans vitalne energije. I tada dolazi do pojave energetskog \u201evampirizma\u201c: \u00a0crpljenja vitalne energije od pojedinaca ili grupa koji poprimaju karakter li\u010dne ili kolektivne \u201esenke\u201c, da bi se popunila sopstvena energetska praznina, nastala usled fantazmom uslovljene dezintegracije.<\/p>\n

\u201eVampirizam\u201c karakteri\u0161e odsustvo vitalne energije, ali i nedostatak ekvilibrijuma seksualne energije, ili njeno poni\u0161tavanje\/inverzno sublimiranje, a \u0161to je, na simboli\u010dkom nivou, povezano sa pervertiranom\/potisnutom idejom o besmrtnosti u na\u0161e materijalisti\u010dko doba, \u00a0o \u010demu \u0107e biti re\u010di kasnije u tekstu. Simbolizam krvi (du\u0161e) i simbolizam semena (svetlosti) preovla\u0111uju u principu duhovnosti izokrenute naglavce, karakteristi\u010dne za dana\u0161nji svet a oli\u010dene u vampirskom arhetipu u kulturi i medijima.<\/p>\n

Rane pojave arhetipa vampira u kni\u017eevnosti i prete\u010de \u017eanra po\u010dinju od dela \u201eVampir\u201c (1748) od Heinrich August Ossenfelder<\/strong><\/a>a<\/strong>, \u201eLenora\u201c<\/a> (1773) od Gottfried August B\u00fcrger<\/strong><\/a>a<\/strong>, \u201eNevesta Korinta\u201c (1797) Johann Wolfgang von Goethe<\/strong><\/a>a<\/strong>… \u201eVampir\u201c<\/a> (1819) John Polidori<\/strong><\/a>ja<\/strong> (inspirisan Byronovom poemom \u201eNevernik\u201c iz 1813.), je prvo delo u kome je \u017eanr definisan, a vampir opisan onako kakvim ga znamo danas, iz mnogobrojnih produkata savremene masovne i elitne kulture. \u00a0\u201eDrakula<\/a>\u201c Bram Stokera<\/strong><\/a> (1897) je do danas najpoznatije literarno delo napisano na ovu temu. Savremeno kripto-okultno remek-delo \u201eImperija V\u201c (2006) Viktora Peljevina<\/strong> vampirizam koristi kao metaforu globalnog psiho-materijalnog energetskog parazitizma, ma nivou simbolike krvi, novca i seksualnosti kao energetskih \u201eetalona\u201c.<\/p>\n

Mediji filma i TV su naro\u010dito pogodni za prikazivanje vampira, koji je sam po sebi izrazito slikovito dizajniran te predstavlja jednu od ikona masovne kulture. Ekspresivni nema\u010dki film neme ere \u201eNosferatu\u201c \u00a0F. W. Murnaua<\/strong> (1922) sledi ultimativni \u201eDrakula\u201c (1931), u kome glavnu ulogu igra B\u00e9la Lugosi<\/strong> (koji i sam postaje ikona, simbol vampira). \u00a0\u201ePoslednji \u010dovek na Zemlji (1964) (re\u017eija: Ubaldo Ragona<\/strong> i Sidney Salkow<\/strong>) je prvobitna verzija potonjeg kultnog \u201eOmega Man\u201c (1971) Boris Sagala<\/strong> sa Charlton Hestonom<\/strong>. \u017danr revitalizuje \u201eVampir Nosferatu\u201c (Nema\u010dka, 1979), Werner Herzogov<\/strong> re-make prethodno pomenutog Murnauovog <\/strong> filma. \u201eGlad za krvlju\u201c (1983), prvenac Tony Scotta<\/strong>, unosi elemente glamura i estetiku video-klipova, redefini\u0161u\u0107i \u017eanr u pravcu rezoniranja sa high-tech kulturom i globalnim medijima (poput MTV) koja se tada nazirala, a danas preovla\u0111uje. Sa ovom filmom po\u010dinje mogu\u0107nost identifikacije sa\u00a0 vampirima, usled koherencije\u00a0 MTV estetike, bliske mladim konzumentima, sa kompatibilnim, visoko stiliziovanim, camp i high-fashion protagonistima David Bowieom<\/strong> i Catherine Deneuve<\/strong>. Zvezde ovog filma se uklapaju u narcisti\u010dki mainstream role-model, za\u010det tada a jo\u0161 uvek preovla\u0111uju\u0107i… \u201eIntervju sa vampirom: vampirske hronike\u201c (1994) Neil Jordana<\/strong> je masovno popularan \ua78b90-ih godina XX veka…<\/p>\n

\u201eBuffy-ubica vampira\u201c (1992), ameri\u010dki film, fuzija akcije, komedije i horora je uvod u istoimenu TV seriju, namenjenu tinejd\u017eerima, \u0161to je od zna\u010daja, jer arhetip vampira po\u010dinje da biva prikazan kao blizak mladima…<\/p>\n

\u010cetvorodelni epski filmski serijal \u201eThe Twilight Saga: Twilight (2008), New Moon (2009), Eclipse (2010), Breaking Dawn (2011\/2012)\u201c, veoma popularan me\u0111u mladima je naro\u010dito karakteristi\u010dan: vampiri su prikazani kao pozitivni heroji, sa puno simpatija, a simbolika krvi i seksualnosti paradigmati\u010dno pervertirana, signifikantno obja\u0161njavaju\u0107i tokove kolektivno nesvesnog na\u0161eg vremena u pravcu fantazmagorije \u201ebeskona\u010dne\u201c telesne trajnosti i prinudnog bekstva od arhetipa svetlosti i koncepta besmrtnosti. Fimska \u201eTwilight Saga\u201c, umetni\u010dkim sredstvima,\u00a0 uzdi\u017ee gore pomenute kurentne dru\u0161tvene fenomene na nivo norme.<\/p>\n

Arhetip vampira, definisan zapadnom literaturom, referira na projekciju neprihvatljivih alhemijskih \u201enigredo\u201c sadr\u017eaja zapadnoevropskih identiteta projektovanih na \u00a0Zapadu nerazumljive i egzoti\u010dne, slovenske i balkanske narode. Etimolo\u0161ka istra\u017eivanja ukazuju da re\u010d „vampir“ poti\u010de od istoimene re\u010di iz slovenskih jezika. Pojavila se po\u010detkom XVII stole\u0107a\u00a0\u00a0 na Balkanskom poluostrvu, od Bugarske, preko Rumunije do Srbije. Me\u0111utim, direktno poreklo re\u010di „vampir“ je jo\u0161 uvek nedovoljno razja\u0161njeno. Raznolike kontemporarne teorije barataju tezama da\u00a0 „vampir“ proizilazi iz re\u010di „upir“, \u010dije pisane\u00a0 tragove nalazimo u crkvenoslovenskom (staroruskom) manuskriptu u kome se Novogorodski\u00a0 princ opisuje kao „Upir Li\u010dij“ (zli vampir). Traganje za praizvorom re\u010di „upir“ i drugih srodnih re\u010di (kao: obirbi, upior, obiri, upirbi) je ispunjeno konfuzijom; postoji mnogo hipoteza koje nisu potkrepljene realnim dokazima oli\u010denim u pisanim tragovima. Kazimierz Moszynski<\/strong> vr\u0161i distinkciju me\u0111u slovenskim jezicima: sugeri\u0161e da „u-pir“ poti\u010de iz srpskog glagola „pirati“ („duvati“). Aleksandar Afanasev<\/strong> ukazuje na slovensku re\u010d\u00a0 „pij“ (od glagola „piti“), koja mo\u017eda mo\u017ee biti gr\u010dkog porekla, akceptitrana kroz crkvenoslovenski, zahvaljuju\u0107i zajedni\u010dkoj pravoslavnoj veri. Poreklo od ruske re\u010di „netopir“ („\u0161i\u0161mi\u0161“) predla\u017ee A. Bruckner<\/strong>. Dakle, postoje malobrojne varijante istinskog porekla re\u010di „vampir“. Jedino \u0161to je izvesno je da je ona direktno povezana sa nekim derivatom iz slovenskih jezika, \u0161ta god bilo njeno istinsko ishodi\u0161te.<\/p>\n

Vampirizam kao simboli\u010dko-mitolo\u0161ki fenomen<\/h3>\n

Me\u0111utim, vampirizam kao simboli\u010dko-mitolo\u0161ki fenomen<\/strong> koji opisuje uzimanje tu\u0111e vitalne energije<\/strong> usled sopstvene psihi\u010dke neintegrisanosti (tj. \u201egubitka“ du\u0161e) i odbijanja principa besmrtnosti i principa transfiguracije<\/strong>, te insistiranje na umi\u0161ljenoj besmrtnosti tela \u201esada i ovde\u201c daleko prevazilazi fascinaciju balkansko-slovenskim legendama<\/strong>. On se\u017ee u arhajska vremena i drevne mitove<\/strong>.<\/p>\n

Ameri\u010dka psiholo\u0161kinja Caren Thompson<\/strong>, u svom radu \u201eMitologija Vampira\u201c, opisuje ishodi\u0161te vampirskog ahetipa evociraju\u0107i starogr\u010dke mitove i vavilonski Talmud. Ona razmatra princip beskona\u010dne telesne trajnosti bez du\u0161e i pro\u017ediranje tu\u0111e krvi radi hranjenja tu\u0111om vitalnom energijom usled o\u010dajni\u010dke neuta\u017eive \u017ee\u0111i za sopstvenom izgubljenom du\u0161om (tj. integracijom):<\/p>\n

\u201eDva veoma sli\u010dna mita obja\u0161njavaju poreklo onoga, \u0161to bi se moglo nazvati vampirom. Oni su, zbog toga, verovatno, varijacije istovetnog folklornog motiva. Prvi mit predstavlja pri\u010du o Lamiji, lepoj libijskoj kraljici, voljenoj od strane Zevsa. Njihova unija je kao posledicu imala ro\u0111enje deteta. Hera je, van sebe od ljubomore i besa,\u00a0 ukrala dete. U \u017ealosti, Lamija se povukla u pe\u0107inu kraj mora. Vreme je prolazilo, i Lamija, sada poru\u017enela, tumatala je no\u0107u, kradu\u0107i i pro\u017ediru\u0107i tu\u0111u novoro\u0111en\u010dad. postepeno joj se ukus pro\u0161irio na zavo\u0111enje mladi\u0107a, ubijaju\u0107i ih ili vode\u0107i ljubav sa njima dok ne preminu, ili piju\u0107i njihovu krv. Mogla je\u00a0 prema svojoj volji da na sebe uzme formu lepotice, ali se uvek iznova vra\u0107ala svojoj nakaznosti. Tokom jednog od svojih izmenjenih stanja, donji deo tela bi joj postajao zmijski, i imala je krila. Ovo polu-zmajevsko izdanje bila je jedna od njenih hipostaza ili tranzicija izme\u0111u lepotice i zmije-zmaja. Za moderne vampirice se pretpostavlja da imaju crvenu kosu, veoma bledu ko\u017eu, i zelene o\u010di, koje mogu i izvaditi po \u017eelji. Lamija, i one koje su je sledile, poznate kao Lamije, tako\u0111e su mogle da vade svoje o\u010di.<\/em><\/p>\n

Drugi mit se ti\u010de Lilit, prve Adamove \u017eene iz Biblije. Lilit je stvorena istovremeno sa Adamom, od iste gline kao i on, i zbog toga be\u0161e posve jednaka sa njim u svakom pogledu. Odbila je da mu se podredi, razvijaju\u0107i krila, i odletela od njega. An\u0111eli su je sakrili i rekli joj da je kazna za napu\u0161tanje Adama da \u0107e joj sva deca koje rodi umreti. Duboko o\u010dajna, pomi\u0161ljala je na suicid. An\u0111eli su joj oduzeli tugu i dali joj mo\u0107 nad svim bebama starim do nedelju dana. U novije vreme se koriste \u010dini koje prizivaju ime Lilit da je dr\u017ee podalje od ne\u010dijeg deteta. Koristi se specijalna tehnika da se beba dovede u an\u0111eosko okrilje, ne bi li jer sa\u010duvali od po\u0161asti usled Lilitine\u00a0 ljubomore i tuge zbog sopstvene izgubljene dece. Lilit je\u00a0 kasnije postala supruga Satane, koji je i sam \u010desto opisivan kao zmija. Deca proistekla iz njihovog sjedinjenja, koja o\u010digledno nisu bila\u00a0 predmet praizvornog prokletstva, \u017eivela su i bila prepoznatljiva kao demoni. Lilit je tako\u0111e zavodila mlade ljude i ubijala ih.<\/em><\/p>\n

I Lamija i Lilit su imali sna\u017enu identifikaciju sa zmijom. U jednom od prevoda\u00a0 Biblije, posebno u Vulgati, translacija imena\u00a0 Lilit je Lamija. Lilit, tako\u0111e, ozna\u010dava i sovu kukavicu, utvaru, ili duha. I Lamija i Lilit\u00a0 su zavodile svoje mu\u0161ke \u017ertve i „volele“ ih do smrti. I\u0161tar, mesopotamska boginja plodnosti, ubijala je svoje \u017ertve na sli\u010dan na\u010din.\u201e<\/em><\/p>\n

Robert L. Johnson<\/strong>, znameniti jungovski psiholog, priredio je svoju verziju anonimnog predavanja odr\u017eanog u \u201eJungovskoj asocijaciji\u201c na Floridi. \u00a0U pomenutom delu, nazvanom \u201eArhetip vampira\u201c, \u00a0on tako\u0111e ukazuje na arhajsko poreklo simboli\u010dkog \u201epijenja krvi\u201c, \u201epotkradanja du\u0161e\u201c, te ritualnog ubijanja radi kompenzacije sopstvenog stanja neucelovljenosti. Johnson<\/strong> lucidno ukazuje na univerzalnost fenomena, osvr\u0107u\u0107i se na podudarnost mita, ra\u0161irenog du\u017e epoha u raznolikim kulturama \u0161irom planete:<\/p>\n

\u201eVampiri su postojali davno pre hri\u0161\u0107anstva, iako je srednjevekovna hri\u0161\u0107anska crkva utvrdila veru u vampire kao korisnu za svoju ekspanziju, naro\u010dito u Isto\u010dnoj Evropi. Me\u0111utim 2000 godina p.n.e., drevni vavilonski ‘Ep o Gilgame\u0161u’ jasno je opisao vampire. Ekimmu, ili Odvojeni Duh predstavljao je du\u0161u umrlog koja iz nekih razloga nije mogla na\u0107i spokoja i lutala je zemljom u potrazi za otimanjem \u017eivih ljudi. Kao i u ve\u0107ini kasnijih pri\u010da o vampirima, Ekimmu i njegova \u017ertva imaju izvesnu misterioznu psihi\u010dku povezanost, koja \u017ertvu \u010dini posebno ranjivom prema napadu. Ekimmu mo\u017ee da hoda kroz vrata i zidove i tako dose\u017ee unutra\u0161njost ku\u0107e. On tada isisava \u017eivot uku\u0107ana, obi\u010dno ubijaju\u0107i vlasnika i ve\u0107inu njegovih ro\u0111aka i slugu. Ep nam govori da su oni, za koje je verovatno da bi se mogli vratiti kao vampiri, umrli nasilnom smr\u0107u; oni, \u010dija tela su ostala nesahranjena ili nezbrinuta, ili oni koji nisu ispunili odre\u0111ene du\u017enosti. Razli\u010diti magijski tekstovi i inkantacije nabrajaju mogu\u0107e uzroke povezanosti izme\u0107u\u00a0 Ekimmua i njegovih \u00a0\u017ertava. (…)<\/em><\/p>\n

Iako je asocijacija danas manje jasna, vampiri su uvek bili tesno povezani sa religijama. U Vavilonu, Kini, Gr\u010dkoj, Egiptu, kao i hri\u0161\u0107anstvu, osoba za koju postoji verovatno\u0107a da postane vampir je ta, koja odbija religiozne rituale, ili definisani moral zajednice. Odbijaju\u0107i odgovaraju\u0107u sahranu, \u010dovek mo\u017ee osuditi svoje voljene na prokletu egzistenciju nakon smrti. Po\u010diniv\u0161i samoubistvo, mo\u017eete izgubiti sopstvenu du\u0161u. U drevnom Egiptu, npr., „Ka“, dvojnik, koji je \u017eiveo u grobu sa mrtvim ljudskim telom, morao je biti obilno snabdeven odgovaraju\u0107om hranom ili bi izlazio iz groba, nagonjen da jede na \u0161ta god nai\u0111e. Drevni Kinezi su verovali da \u010dovek ima dve du\u0161e, a „P’o“, inferiorna du\u0161a, mo\u017ee koristiti bilo koji preostali deo nesahranjenog tela, \u010dak i mali prst, da postane vampir.\u201e<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Krv je u sredi\u0161tu mita o vampirima, \u0161to nije slu\u010dajno. Kako znameniti \u0161vajcarski psiholog K.G. Jung<\/strong> ka\u017ee u svom delu \u201ePsihologija i Alkemija\u201c: \u201eDu\u0161a je bo\u017eiji zastupnik (sui locum tesens seu vice Rex est) i prebiva u \u017eivotnome duhu, u \u010distoj krvi. Ona upravlja razumom, a ovaj tijelom\u201c. <\/em>Krv je u raznolikim tradicijama simbol univerzalnog zna\u010daja; predstavlja \u017eivotni princip, silu, snagu, vitalnost, du\u0161u. Krv predstavlja \u017eivotnu energiju, i, kao arhetip, nosi visoki naboj psihi\u010dke energije. Budu\u0107i da predstavlja \u017eivot sam, to je materija koja se od vajkada koristila u religijskoj praksi, jer ima sna\u017enu sposobnost transformacije du\u0161e. Otimanje tu\u0111e krvi predstavlja otimanje tu\u0111e \u017eivotne sile, jer je hranjenje krvlju u stvari hranjenje sadr\u017eajima li\u010dnog ili kolektivno nesvesnog. Zajednice, posustale na \u017eivotnom putu, u potrazi za orijentacijom, bivaju injektovane velikim koli\u010dinama neophodne energije purifikacije, kroz visoko simboli\u010dku mo\u0107 krvi, koja arhetipski restruktuira kolektivno svesno i nesvesno, daju\u0107i pravac, reorijentaciju i novi identitet, \u201eponovno ro\u0111enje\u201c.<\/p>\n

K. C. Hanson<\/strong>, ameri\u010dki profesor Biblijskih studija, u svom radu \u201eKrv i o\u010di\u0161\u0107enje u Levitskom zakoniku i Otkrovenju\u201c opisuje zna\u010daj (\u017eivotinjske) krvi kao simbola purifikacije u judaizmu:<\/p>\n

\u201eHebrejska re\u010d za\u00a0 \u201ckrv\u201d (dam) pojavljuje se osamdeset sedam puta u Levitskom zakoniku. Ve\u0107ina od tih situacija je, me\u0111utim, u istom kontekstu: kontekstu upotrebe krvi \u017eivotinja pri prino\u0161enju \u017ertve. Ona se koristi u mnogim ritualima; reprezentativni primeri \u0107e to ista\u0107i. Krv je: prinesena (1:5), stavljena (4:7), uzeta (4:5), doneta (4:16), po\u0161kropljena (4:17), ponu\u0111ena (7:33), prskana (5:9), izlivena (4:7), kori\u0161\u0107ena kao sredstvo \u010di\u0161\u0107enja (14:52), zapljusnuta (1:5), pru\u017eena (himsi’, 9:12), isce\u0111ena (nimsah, 1:15). Tako, rukovanje sa krvlju mora biti precizno obavljeno zbog njenog zna\u010daja za rituale i njene potencije.<\/em><\/p>\n

\u017divotinjska krv kori\u0161\u0107ena u \u017ertvovanjima se shvata kao purifikaciono sredstvo, deterd\u017eent. Zaprljanost sve\u0161tenika, vlasti, zajednice kao celine, ili svetili\u0161ta, se simboli\u010dki \u010disti ispravnim izvo\u0111enjem krvnog rituala. Odgovaraju\u0107a krv (tj., bika ili jarca) ritualno upotrebljena na odgovaraju\u0107i na\u010din i odgovaraju\u0107im redosledom (tj., ponu\u0111ena, prskana, po\u0161kropljena) na propisanoj lokaciji (glavno svetili\u0161te) od strane odgovaraju\u0107e osobe (sve\u0161tenik Aron) rezultira o\u010di\u0161\u0107enjem od prljav\u0161tine. Ve\u0107ina ovih predmeta je eksplicitno obra\u0111ena u 16:18-19:<\/em><\/p>\n

‘Onda on [Aron] treba da nastavi do oltara koji je ispred Jahvea i realizuje purifikaciju na njemu. I treba da uzme ne\u0161to bikove krvi i ne\u0161to jar\u010deve krvi i stavi je na rogove oltara. i treba svojim prstom da ih po\u0161kropi krvlju sedam puta. Tako \u0107e ih o\u010distititi i osve\u0161tati od zaprljanosti dece Izraela.’ (tako\u0111e i 14:52; 17:11).<\/em><\/p>\n

Ali, name\u0107e se pitanje: za\u0161to krv a ne kopita ili meso ili neki drugi deo \u017eivotinjskog tela? Odgovor koji nam Leviti pru\u017eaju je: ‘Jer je \u017eivot \u017eivoga bi\u0107a u krvi. Tu krv ja sam vama dao da na \u017ertveniku njome obavljate obred pomirenja za svoje \u017eivote.Jer krv je ono \u0161to ispa\u0161ta za \u017eivot’ (17:11). Krv tako simbolizuje \u017eivot: \u017eivot \u017eivotinje za \u017eivot zajednice. Krv, kao simbol \u017eivota, je jedini deo \u017eivotinje dovoljno mo\u0107an da ostvari \u010di\u0161\u0107enje, kako je to Jahve propisao. Kod Jezekilja imamo dodatni pogled na krv i maslo kao Jahveovu hranu (44:7).\u201c<\/em><\/p>\n

Simbolika krvi<\/h3>\n

Hanson<\/strong> se dalje bavi simbolikom krvi u hri\u0161\u0107anstvu i poredi je sa judaizmom. Iz ovoga se vidi zna\u010dajna razlika tretiranja krvi kao simbola energije. Hri\u0161\u0107anstvo, kao prevashodno eshatolo\u0161ka religija, sadr\u017ei u sebi veoma izra\u017een princip transfiguracije, te potencijalno omogu\u0107ava regeneraciju \u010doveka \u201eiz samog sebe\u201c. Hri\u0161\u0107anski arhetip ozna\u010dava samo\u017ertvovanje Boga, tj. regeneraciju \u201ejastva\u201c u \u010doveku iz samog sebe. \u017divotna sila izvire iz same sebe i neuni\u0161tiva je. To naravno va\u017ei za slu\u010daj ucelovljenosti psihe, koja emanira u slu\u010daju prihvatanja realne smrtnosti tela i odustajanja od fantazije o beskona\u010dnom trajanju, ovde i sada. To daje pun potencijal du\u0161i, koja kroz razne ezoterno-spiritualne tradicije, nije ograni\u010dena na telo tj. sinhronizaciju vreme-prostor-ovde-i-sada, ve\u0107 postaje deo pan-psihi\u010dkog polja koje nadilazi ljudski \u201eego\u201c. Kad se du\u0161a oslobodi, ona, kroz direktnu vezu sa morfogenetskim poljem, \u00a0ima potencijal integracije, i nema potrebu za vampirizmom. \u0160tavi\u0161e, u ranom hri\u0161\u0107anstvu su sledbenici kulta svesno \u017ertvovali sebe, preuzimaju\u0107i sami ulogu simbola, koji je potonjim generacijama slu\u017eio za purifikaciju i regeneraciju. Evo \u0161ta Hanson<\/strong> dalje razvija:<\/p>\n

\u201eKrv je mo\u0107an simbol u Otkrivenju Ivanovom. Bilo bi korisno po\u010deti tra\u017eenjem referenci\u00a0 na krv u iste tri kategorije prona\u0111ene u Levitskom Zakoniku i pro\u0161irene odatle: \u017eivotinjska krv, ljudska \u017eivotvorna krv, i vaginalna krv.<\/em><\/p>\n

\u017divotinjska krv se nikada ne koristi bukvalno, ve\u0107 samo metafori\u010dki\u00a0 u Otkrivenju kao \u201ckrv janjetova,\u201d \u0161to se odnosi na Hristovu krv (7:14; 12:11; i 19:13). Ovo demonstrira istinsko odvajanje od jerusalimskog kultnog kori\u0161\u0107enja krvi bikova, jaraca, jagnjadi i ptica. Vi\u0161e ne postoje predvi\u0111anja \u017ertvenog kulta u ra\u0111aju\u0107oj Hristovoj zajednici. Umesto toga, Hristova krv je efikasna za iskupljenje i slobodu od greha:<\/em><\/p>\n

Kadar si da uzme\u0161 knjigu i da otvori\u0161 njezine pe\u010date; jer si bio zaklan i svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakog plemena, jezika, puka i naroda, i u\u010dinio ih za na\u0161ega Boga kraljevstvom sve\u0107enika i oni \u0107e kraljevati na zemlji. (5:9-10; i 1:5)<\/em><\/p>\n

Ovo obezbe\u0111uje alternativnu ideologiju: umesto Aronovskog sve\u0161tenstva koje mora ritualno da manipuli\u0161e \u017eivotinjskom krvlju u svetili\u0161tu, Jagnjetova krv omogu\u0107ava iskupljenje svima i stvara novu zajednicu u kojoj su svi \u010dlanovi na simboli\u010dkom nivou ‘sve\u0107enici’. (…) Ljudska \u017eivotvorna krv stupa na scenu naro\u010dito u slu\u010daju mu\u010deni\u010dkih \u201csvetaca i proroka.\u201d Pre svega, zajednica vapije da se da Bog osveti nevine \u017ertve u Otkrivenju (6:10). Kao u Brojevima 35:33-34, prolivanje nevine krvi priziva krv ubice (Otk. 16:6; 17:6; 18:24). Ali, za razliku od pravila datih u Brojevima, osvetu ne izvr\u0161ava pravna zajednica, ve\u0107 sam Bog.\u201d<\/em><\/p>\n

Ukoliko nema ucelovljenja psihe, tj nepostojanja duhovnog koncepta besmrtnosti koji je generator vitalne samoobnove, javlja se arhetip vampira, energija se mora otimati od drugih. Robert L. Johnson <\/strong>u radu \u201eArhetip Vampira\u201c opisuje pojavu vampirizma kod majanskih krvavih \u017ertvi kao opozit hri\u0161\u0107anskoj misi, tj. kao nali\u010dlje jednog te istog procesa energetske revitalizacije sa identi\u010dnom simbolikom (samo sa obrnutim predznakom):<\/p>\n

\u201eSkorija istra\u017eivanja pokazuju sredi\u0161nje mesto krvi u religiji Maja. Ona tako\u0111e pokazuju da su ljudske krvave \u017ertve, koje su tako zastra\u0161ile \u0161panske konkvistadore, u mnogo vidova paralelne hri\u0161\u0107anskoj misi. Kao i u hri\u0161\u0107anstvu, (…) majanski sve\u0161tenici koji vr\u0161e bogoslu\u017eenje (kralj i kraljica) igraju u ritualnoj predstavi originalne \u017ertve, u kojoj bogovi prolivaju svoju krv da tvore svet. U hri\u0161\u0107anstvu tako\u0111e postoji dupla \u017ertva. Sve\u0161tenici koji vr\u0161e bogoslu\u017eenje ritualno postaju i prinosioci \u017ertve i \u017ertvovani (…) Bogovi, da bi stvorili svet, prolivaju svoju krv. Ljudi, da bi svet odr\u017eali postoje\u0107im, moraju zauzvrat da proliju svoju krv, koja je hrana bogova. (…) i, tako, vidimo da je mit o vampiru zapravo slika euharistije u ogledalu. Mo\u017eemo uo\u010diti na\u0161u \u017eivotnu energiju stavljenu na rizik: na pozitivnom polu je iskupitelj, koji ispunjava na\u0161u vitalnost, a na negativnom polu, vampir koji je pro\u017edire.\u201c<\/em><\/p>\n

Intreresantno je da su majanske krvave \u017ertve vr\u0161ene diskontinualno, u skladu sa majanskim kalendarom, tj. bile su uskla\u0111ene sa promenama kosmi\u010dkih ciklusa: u trenucima ovih promena, tj. kriti\u010dnim astrolo\u0161ko-kosmogonijskim konstelacijama umne dezorijentacije zajednice, revitalizacija je postizana otimanjem tu\u0111e krvi (\u017eivotne sile), svo\u0111enjem na nivo simbola-arhetipa regeneracije. Su\u0161tina vampirizma je u odsustvu prirodne celovitosti.<\/p>\n

Aspekt seksualnosti<\/h3>\n

Pored aspekta krvi, aspekt seksualnosti<\/strong> je podjednako zna\u010dajan<\/strong> u ispoljavanju arhetipa vampira. Seksualna energija se, na nivou simboli\u010dkog,\u00a0 ispoljava dvostruko. Najpre \u0107emo se baviti onim vidom ispoljavanja seksualne energije, koji \u00a0je prikazan kroz fenomen posednutosti\/opsednutosti suprotnim polom i poku\u0161aja dosezanja besmrtnosti kroz unifikaciju sa idealizovanim telesnim idealnim partnerom, koji biva divinizovan. Dezintegracija dolazi usled rascepljenosti du\u0161e koja, opsednuta delom sebe koji projektuje na objekt ljubavi, gubi energiju. To ide do nekrofilije, \u0161to je posebno opisano u delu \u201eOrkanski visovi\u201c Emily Bront\u00eb<\/strong>. Likovi ovog romana prelaze sve granice posednutosti, \u0161to, naravno, okon\u010dava izra\u017eenim nagonom za smr\u0107u. Taj nagon nije ni\u0161ta drugo do enantiodromski prelazak granice te\u017enje za besmrtno\u0161\u0107u, projektovane na drugu osobu. Psihi\u010dko odricanje od samog sebe i uranjanje u numinozni do\u017eivljaj sopstvenog animusa\/anime vi\u0111enih u \u201eidealnom drugom\u201c dovode do telesne autodestrukcije. Materijalisti\u010dki objekat sa hijerofanskim karakteristikama, pitagorejskim zakonom simetrije, transformi\u0161e samu du\u0161u u mrtvu materiju.<\/p>\n

Clifton Snider<\/strong> sa kalifornijskog dr\u017eavnog instituta Long Beach, u svom radu \u201eSatanin \u0110avolak: Arhetip vampira u \u00a0romanima ‘Orkanski visovi’ i ‘Jane Eyre’\u201c dekodira strukturu romana kao izvorno mitolo\u0161ku sa naglaskom na vampirizam i sve prete\u010de ovog aspekta, iako to nigde u umetni\u010dkom delu nije formalno \u017eanrovski nazna\u010deno:<\/p>\n

\u201e(…) arhetip koji vampir simbolizuje, onaj koji figuri\u0161e\u00a0 i u Orkanskim Visovima i u Jane Eyre, je \u017ertveni jarac. (…) u folkloru neko mo\u017ee postati vampir posle smrti jednostavno „bivaju\u0107i te\u0161kom i problemati\u010dnom li\u010dno\u0161\u0107u (…) ljudi koji su razli\u010diti od drugih, neomiljeni, ili veliki gre\u0161nici, pogodni su za vra\u0107anje iz mrtvih“. Samoubice imaju specijalno povoljne izglede da postanu vampiri, ba\u0161 kao i \u010darobnjaci i alkoholi\u010dari: (…) [termin koji se mo\u017ee primeniti na vampire] te\u017ei da sadr\u017ei ljude koji se izdvajaju pre svega po tome \u0161to su razli\u010diti od ljudi koji prave liste. (…) Vampiri, (…) te\u017ee da budu oni koji su umrli ‘pre vremena’. Ovi primeri striktno va\u017ee za Heathcliffa i Catherine, koja je umrla na poro\u0111aju. (…) Umrli nekr\u0161teni, sahranjeni na neosve\u0161tanoj zemlji, ekskomunicirani, imali seksualni odnos sa ve\u0161ticom ili demonom, bili sedmo dete istog pola, ro\u0111eni na Bo\u017ei\u0107 (…) bili ro\u0111eni sa prerano razvijenim zubima, neprimereno se pona\u0161ali za vreme velikog posta (….) [karakteristi\u010dni tabui su i] „grehovi protiv crkve“ (ovde bi se Bertha izvesno kvalifikovala, kao i sam Rochester ili Heathcliff); (…) svaka dru\u0161tvena bizarnost mo\u017ee biti znak dijaboli\u010dkih sklonosti. Tako su, u kulturama tamnookih ljudi, plavooki bili sumnjivi; u dru\u0161tvima tamnokosih, plavokosi bivali izgnani a oboleli od anoreksije ili epilepsije su imali o\u010digledne izbore u svim zajednicama. Prema gore navedenom, o\u010digledno je da se Heathcliff i Bertha kvalifikuju kao potencijalni vampiri, ako ne i aktuelni. Heathcliffova razli\u010ditost se isti\u010de od momenta kada ga g-din Earnshaw dovodi na Orkanske Visove, besku\u0107nog i gladnog de\u010daka (…)\u00a0 ‘mo\u017eda vam je to (Heathcliff, op. M.V.)\u00a0 Bo\u017eiji poklon, iako je to mra\u010dno, gotovo kao da dolazi od samog \u0111avola’. G-\u0111a Earnshaw zove Heathcliffa ‘ciganskim bratom’, a njen sin Hindley naziva ga ‘psom’ ili ‘Sataninim \u0111avolkom’.<\/em><\/p>\n

Zaista, Isabella-ina opsednutost Heathcliffom je sama po sebi primer onoga \u0161to Jung naziva posednuto\u0161\u0107u arhetipom. U tome\u00a0 je trik kojim vampir trijumfuje. Nakon \u0161to mu podlegne, ona shvata, i potom kazuje\u00a0 Nelly, da je Heathcliff ‘prijatelj, monstrum, i nije ljudsko bi\u0107e!’ Poput \u017eene koja \u017eivi na Mesecu, ona nije mogla odoleti lepoti-kako ju je ona videla-vampirskog Heathcliffa. Kona\u010dno, zapazimo Nelly-in opis Heathcliffa dok Catherine le\u017ei na samrti: ‘\u0161krgutao je zubima ka meni, i penio poput besnog psa, i pripajao Catherine sebi sa pohlepnom ljubomorom. Nisam se ose\u0107ala kao da sam u dru\u0161tvu stvorenja sopstvene vrste [. . .]’. Prave\u0107i Heathcliffa junakom svog romana, Emily Bront\u00eb kompenzuje viktorijansku predrasudu protiv marginalaca, poput cigana ili prosjaka, ba\u0161 kao i predrasudu protiv natprirodnog. Jane-ina simpatija za Bertha-u ima isti efekat.\u201c<\/em><\/p>\n

Aspekti nagona za telesnom autodestrukcijom usled isisavanja sopstvene du\u0161e projekcijom na idealnog drugog, o \u010demu je ve\u0107\u00a0 bilo re\u010di ranije, <\/strong>predmet su daljeg istra\u017eivanja Clifton Snidera. <\/strong>On referira na samoubila\u010dki sunovrat glavnih junaka romana, s akcentom na \u010dinjenicu da \u00a0Emily Bront\u00eb<\/strong> svesno koristi izraz \u201evampir\u201c, koji stoji iza praizvora protagonista, mada formalno \u017eanrovski nije eksplicitno oblikovan na taj na\u010din:<\/p>\n

\u201ePri kraju svog \u017eivota, kada Heathcliff u afektu izvr\u0161ava suicid, ba\u0161 kao i Catherine, odbijaju\u0107i da jede, Nelly ga pita: ‘Recite mi, za\u0161to ste tako ekscentri\u010dni, \u00a0\u00a0g-dine Heathcliff?’. Ona aludira na njegove ‘duboke crne o\u010di’, koje su, poput Bertha-inih, ‘zakrvavljene’. On izgleda kao ‘goblin’, a Nelly se pita, ‘je li zloduh, ili vampir?’<\/em><\/p>\n

Clifton Snider <\/strong>se dalje bavi analizom nekrofilije glavnog junaka romana. Osoba koja te\u017ei fantazmagoriji \u201ebeskona\u010dnog\u201c telesnog trajanja, na kraju zavr\u0161ava u obo\u017eavanju le\u0161a, jer vi\u0161e i ne mo\u017ee videti realnost, usled divinizovanja \u201eidealnog\u201c drugog, predmeta ljubavi. Ideal umi\u0161ljene fizi\u010dke beskona\u010dnosti biva, paradoksalno dosegnut, u drugome, \u010diji \u201ebesmrtni\u201c lik se zaista i \u201evidi\u201c takvim, gledano kroz izobli\u010denu vizuru posedntue psihe:<\/p>\n

\u201eDruge Heathcliffove vampirske akcije uklju\u010duju otkopavanje Catherine-inog groba. Tek \u0161to je sahranjena, on kopa zemlju sve do kov\u010dega, samo da oseti i\u00a0 \u00a0prigrabi Cathy-ino prisustvo pred sobom. Ose\u0107a olak\u0161anje tek kad je osigurao njeno prisustvo (…). Jedan na\u010din interpretacije tog \u010dina je da vidi da je ona postala vampir-ako ne bukvalno, onda bar figurativno, kao u ranijoj sceni sa\u00a0 Lockwoodom,\u00a0 gde ona poku\u0161ava da prodre u Orkanske Visove. Cathy se pojavljuje u liku deteta, u Lockwoodovom ko\u0161maru i upravo njena je krv koju on proliva po slomljenom prozorskom oknu. (…)\u00a0 Mladi\u0107, koji po\u010dini transgresiju otvaranja groba da bi samo jo\u0161 jednom video lice svoje voljene, rizikuje da se susretne sa iskreveljenim \u0111avolom, ili \u010dak sa vampirom. Sedamnaest i po godina kasnije, Heathcliff ponovo otkopava Catherine-in grob-ili, bolje re\u010deno, crkvenjak koji kopa Edgar Lintonov grob do njenog, \u010dini to za njega. Ovaj put on vidi njeno lice\u00a0 jo\u0161 uvek o\u010duvano-znak (iz folklorne tradicije) da je postala vampir.\u201c<\/em><\/p>\n

Drugi vid ispoljavanja seksualnosti je, reklo bi se zna\u010dajniji nego prvi. Da bi smo razjasnili o \u010demu se radi, najpre \u0107emo se pozabaviti tinejd\u017eerskim filmskim mega-hitom \u201eThe Twilight Saga: Twilight (2008), New Moon (2009), Eclipse (2010), Breaking Dawn (2011\/2012)\u201c. Vampiri su (ta\u010dnije: jedna frakcija vampira), kako je ve\u0107 re\u010deno, prikazani kao pozitivni likovi, \u0161tavi\u0161e, modeli za identifikaciju mladih. Oni si\u0161u samo krv \u017eivotinja (referiranje na ritualne krvne \u017ertve) i ne napadaju ljude, ve\u0107 samo zle vampire. Me\u0111utim, za dalju analizu pri\u010da o simbolzmu krvi nije u centru pa\u017enje. Seksualnost je ta koja je u filmu prikazana na osoben i paradigmati\u010dan na\u010din.<\/p>\n

Glavni junaci filma, mladi vampir Edward Cullen (u tuma\u010denju Robert Pattinsona<\/strong>) i ljudsko bi\u0107e, smrtnica Bella Swan (Kristen Stewart<\/strong>) do\u017eivljavaju romanti\u010dnu ljubav. Ono \u0161to je karakteristi\u010dno i uzdi\u017ee radnju filma do simboli\u010dkog nivoa, te pokazuje znamenja vremena u kome \u017eivimo je inverzija i pervertiranje osnovnih postulata kako romanti\u010dne ljubavi, tako i tradicijskih pa i arhetipskih obrazaca vezanih za porodicu, zajednicu, dru\u0161tvo ili polnost. Ova inverzija ima i dublje esencijalno zna\u010denje, o \u010demu \u0107emo razmatrati ne\u0161to kasnije.<\/p>\n

Naime, ljubav glavnih junaka je posve aseksualna. Seksualni \u010din, koji se najavljuje, u filmu je prikazan posve marginalno, u odnosu na \u010din \u201einicijacije\u201c Belle Swan me\u0111u vampire. U stvari, dok\u00a0 Edward Cullen insistira na braku, odbijaju\u0107i paralelno i seksualnost i vampirsku inicijaciju svoje ljubavnice, Bella je, pre svega,\u00a0 opsednuta upravo te\u017enjom da postane vampir. Njen motiv je \u017eelja za telesnom besmrtno\u0161\u0107u. Tako je ideja braka i spajanja arhetipova mu\u0161ko-\u017eensko, te (esencijalno) seksualno spajanje izokrenuto u te\u017enju za \u201ebesmrtno\u0161\u0107u\u201c (tj. beskona\u010dno telesno trajanje). Bella postaje \u010dlan Edwardove vampirske porodice, ne \u010dinom ljubavi i seksualnosti, ve\u0107 uvidom u vampirske tajne i posve\u0107enjem primanja vampirskih obele\u017eja. Radi jo\u0161 ve\u0107eg kontrasta, stvarni brak i potonji seksualni \u010din se prikazuju veoma bledo u odnosu na nagla\u0161enu simboliku vampirskog sisanja krvi i beskona\u010dnog fizi\u010dkog trajanja pra\u0107enog \u201egubitkom du\u0161e\u201c tj. psihi\u010dkom dezintegracijom. Pripadnost porodici se ne bazira na ljubavi, polnom sjedinjavanju i stvaranju novog \u017eivota, ve\u0107 na transformaciji u necelovitu li\u010dnost koja se hrani tu\u0111om krvlju. Ovde je veoma direktno prikazana zamena principa \u017eivota principom smrti, kroz simboliku seksualnosti (semena) zamenjenu simbolikom pro\u017ediranja tu\u0111e krvi i fantazijom o telesnoj besmrtnosti. Biofilija je izvrnuta u nekrofiliju, kao \u201eintegrativni\u201c princip zajednice.<\/p>\n

Marginalizovana seksualnost je centralna simboli\u010dka ta\u010dka cele ove pripovesti. Esencijalno zna\u010denje i poruka filma je u zameni seksualnosti pijenjem krvi (uzimanjem tu\u0111e energije). Ali, \u0161ta je esencijalna simbolika seksualnosti? Pokaza\u0107emo da je seksualnost u tesnoj vezi sa svetlo\u0161\u0107u.<\/p>\n

Pozabavimo se svetlo\u0161\u0107u, njenim realnim i simboli\u010dkim aspektom.<\/h3>\n

Isaac Newton<\/strong>, znameniti engleski fizi\u010dar iz XVIII veka, zapitao se u svojoj knjizi \u201eOptika\u201c:<\/p>\n

\u201cZar nisu materijalna tela i svetlost me\u0111usobno konvertibilni, i zar tela nisu u velikoj meri podstaknuta na svoje aktivnosti od strane \u010destica svetla koje prodiru u njihovu strukturu? Transformacija tela u svetlost, i svetlosti u tela, veoma potvr\u0111uje logiku prirode, za koju se \u010dini da je odu\u0161evljena transmutacijama. (…) A izme\u0111u takvih sedam razli\u010ditih i \u010dudnih transmutacija, za\u0161to ne bi priroda transformisala tela u svetlost, a svetlost u tela?\u201d <\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

Fizi\u010dka svetlost je, prema kontemporarnim nau\u010dnim saznanjima, osnova materijalnog sveta, kre\u0107u\u0107i se i vibriraju\u0107i na nivou fotona u mikrosvetu. Ve\u0107 dugo va\u017ei pravilo da elektron i pozitron poni\u0161tavaju jedan drugog, kreiraju\u0107i fotone. Ali, tokom 1997. je pokazano da se fotoni mogu me\u0111usobno spajati kreiraju\u0107i elektron i pozitron. Ovo je demonstrirano eksperimentom u 3 km dugom Stanford linearnom akceleratoru u Kaliforniji. Trodimenzionalni superluminalni model elektrona uklju\u010duje broj eksperimentalnih i teoretskih karakteristika, pri relaciji elektrona prema pretpostavljenom superluminalnim modelom fotona. Ovakvi modeli elektrona i fotona vizuelno pokazuju slaganje visokog stepena i izuzetnu homologiju.\u00a0 Dakle, svetlost je osnova postojanja svemira i fizikalni fundament prostorno-vremenskog kontinuuma.<\/p>\n

 <\/p>\n

Simboli\u010dki, svetlost je posve univerzalan simbol, sve zna\u010dajnije spiritualno-ezoterne tradicije mu daju sli\u010dne atribute. Svetlost<\/strong> predstavlja pre svega besmrtnost<\/strong>, svest<\/strong> i \u017eivot<\/strong>, ba\u0161 kao i manifestaciju bo\u017eanskog, stvarala\u010dki prncip, logos, saznanje, svet ideja, ljubav, kretanje, istinu, osloba\u0111anje, znanje, transcendenciju… Eleuzinske misterije su bile ispunjene no\u0161enjem baklji, Hinduisti svetlost povezuju sa sopstvom, Kri\u0161nom, kosmi\u010dkim stvarala\u0161tvom, Hrist je kod hri\u0161\u0107ana \u201evidjelo svijetu\u201c i \u201eotac svjetlosti\u201c, Zoroastri smatraju\u00a0 Ormuzda, oli\u010denje istine, kao gospodara svetlosti, kabala smatra svetlost za esencijalno nematerijalno ishodi\u0161te stvaranja svega dobrog, lepog i uzvi\u0161enog, taoisti izjedna\u010davaju tao i nebesku svetlost…<\/p>\n

Mircea Eliade<\/strong>, istori\u010dar religija, u delu \u201eOkultizam, magija i pomodne kulture\u201c povezuje simboliku seksualnosti (semena) i svetlosti u raznorodnim tradicijama:<\/p>\n

\u201eU Rig vedi, Prajapati stvoritelj predstavljen je kao Hiranyagarbha, ‘Zlatni zamjetak’, odnosno, sun\u010devo sjeme. Bramani smatraju semen virile jasnim Sun\u010devim bogojavljanjem. ‘Kada ga \u010dovjek izbacuje kao sjeme u utrobu, Sunce je zapravo ono koje ga izbacuje, jer Svjetlo je mo\u0107 \u0161to mo\u017ee stvoriti potomstvo’. Ali u Brihadaranyaka-upani\u0161adu semen virile je nosilac samo Besmrtnog (to jest, atman-Brahmana), Onaj koji je prisutan u sjemenu, koga sjeme ne zna, \u010dije je tijelo (nosilac) sjeme, to jest svijest (atman), unutarnji nadzornik, Bo\u017eanstvo.’ No, Chandogya-upani\u0161ad povezuje ‘iskonsko sjeme’ sa svjetlom, ‘vrhunskim svjetlom’ i na kraju sa Suncem. <\/em><\/p>\n

Eliade<\/strong>, karakteristi\u010dno, pronalazi (za razli\u010dite tradicije) egzistiraju\u0107u vezu seksualnog celibata i nedostatka\u00a0 svetlosnog principa (tj. \u017eivota, svesti), \u0161to je direktno povezano sa prethodnom analizom inverzije seksualnosti u vampirizam u filmskom epu \u201eTwilight\u201c:<\/p>\n

\u201eU mnogim ameri\u010dkim mitovima i narodnim pri\u010dama pojam djevi\u010danstva izra\u017een je rije\u010dima ‘nezahva\u0107ena Suncem’. (…) Zna\u010daju ove mitolo\u0161ke teme doprinosi i njezina prisutnost u kr\u0161\u0107anskoj ikonografiji. Na velikom broju bizantinskih i gr\u010dko-ortodoksnih ikona, kao i pri prikazivanju nekih poznatih ro\u0111enja na Zapadu zraka svjetla se izravno sa Sunca pru\u017ea prema djevici.\u201c<\/em><\/p>\n

U daljoj analizi, Eliade<\/strong> nastavlja sa analogijama seksualnosti i svetlosti, elaboriraju\u0107i o\u010diglednu univerzalnost simbolizma svetlost-seme:<\/p>\n

\u201eU starom Egiptu, \u017eivot te\u010de kao svjetlo iz Sunca ili sjeme iz falusa stvarala\u010dkog boga. (…) Vrativ\u0161i se na Upani\u0161ade (…) gdje je svjetlo poistovje\u0107eno s bitkom (atman-Brahman) (…) dovoljno je istaknuti da za indijski duh postoji samo jedan mogu\u0107i, stvaran (iskustveni) dokaz onoga \u0161to se mo\u017ee nazvati ‘ostvarenje duha’ (atman), a to je do\u017eivljaj ‘unutarnjeg svjetla’. (…)<\/em><\/p>\n

Istovjetnost bo\u017eanstvo-duh (du\u0161a)-svjetlo-semen virile nalazimo i u Tibetu i me\u0111u Mongolima. Prema legendi, predak D\u017eingis Kana ro\u0111en je tako \u0161to je bo\u017eansko bi\u0107e u\u0161lo u \u0161ator kroz okvir za dim i kao svijetli trag prodrlo u maji\u010dino tijelo. O ro\u0111enju Shenraba, osniva\u010da i pokrovitelja bon-religije (…) (legenda-op. M.V.) kazuje kako sam Shenrab izlazi iz nebeske pala\u010de (…), pretvara se u pticu, slije\u0107e na glavu svoje budu\u0107e majke, i dvije zrake (…) izlaze iz njegova spolnog organa i prodiru, kroz lubanju, u tijelo \u017eene. (…) <\/em><\/p>\n

Ni\u0161ta manje va\u017ena nisu neotaoisti\u010dka umije\u0107a opisana u djelu ‘Tajna zlatnog cvijeta’, osobito kru\u017eenje unutarnjeg svijetla u tijelu i stvaranje ‘istinskog sjemena’ koje se kona\u010dno pretvara u zametak. (…) <\/em><\/p>\n

Ali, i kod manihejaca semen virile poistovje\u0107uje se s kozmi\u010dkim i bo\u017eanskim svjetlom (…) <\/em><\/p>\n

Prema knjizi sa\u010duvanoj u Denkartu, tri no\u0107i prije Zaratustrinog ro\u0111enja, (…) majku obasjava svjetlo koje \u0107e prije\u0107i u Zaratustrino tijelo. (…) Tvrdilo se da je Zaratustra ro\u0111en iz haom (…) i, kao \u0161to \u0107emo vidjeti, haoma je bila ‘puna xvarena’. Na kraju, xvarenah se opisuje kjao sveto, sjajno i \u017eestoko sjeme.\u201c<\/em><\/p>\n

Kako smo detaljno opisali na prethodnim stranicama, vampirizam<\/strong> (usled nepostojanja<\/strong> \u017eivog i autenti\u010dnog civilizacijskog spiritualnog koncepta besmrtnosti<\/strong>), otelotvoruje otimanje tu\u0111e vitalne energije i odricanje od svetlosti<\/strong>. Tanatos<\/strong> (pijenje krvi kao arhetipski mrak, smrt) trijumfuje nad erosom<\/strong> (seksualnost kao svetlost, \u017eivot).<\/p>\n

Globalna (od me\u0111uljudskih odnosa do trans-dr\u017eavnih geopoliti\u010dkih interakcija) neizbalansirana razmena energije je vi\u0161e nego evidentna. Neuzajamna razmena li\u010dnih emocija, nesimetri\u010dna raspodela svetskog novca i robe, crpljenje tu\u0111ih prirodnih resursa, te nepostojanje istinskog pluralizma politi\u010dkih modela-primer su ispoljavanja arhetipa vampira, u realnom svetu. Zato je ovaj arhetip u toj meri atraktivan kao umetni\u010dka i medijska inspiracija, \u0161to je dovelo \u010dak i do fenomena pozitivne identifikacije sa istim-kao u slu\u010daju prethodno analiziranog filmskog hita \u201eTwilight saga\u201c.<\/p>\n

Antiteza<\/strong> globalnog fenomena vampirizma<\/strong> oli\u010dena je u alternativnoj metodi praktikovanja solarne yoge<\/strong>, koja omogu\u0107uje \u017eivot bez uzimanja hrane, te dotok neophodne vitalne energije putem konzumiranja isklju\u010divo sun\u010deve svetlosti. Solarna yoga, na simboli\u010dkom nivou, poredstavlja princip iluminacije i ukidanje principa smrti (drugih bi\u0107a) radi sopstvenog pre\u017eivljavanja.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i internetu i globalnoj informati\u010dkoj mre\u017ei, tehnika solarne yoge se upra\u017enjava \u0161irom planete, od Indije do Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Za ovu disciplinu tela i uma su zainteresovane veoma raznorodne dru\u0161tvene grupe-od ekolo\u0161kih entuzijasta (radi o\u010duvanja \u017eivota na planeti i re\u0161avanja problema nedostatka hrane u pojedinim dr\u017eavama), do NASA-e (radi dugotrajnih svemirskih letova za koje je nemogu\u0107e unapred obezbediti dovoljne koli\u010dine hrane).<\/p>\n

Solarna yoga predstavlja postupak dobijanja \u017eivotne energije putem svakodnevnog 45-minutnog gledanja u sunce, uz potpuno prestajanje potrebe za hranom i vodom. Ona se praktikuje i usavr\u0161ava mesecima, sa veoma blagim pomakom vremenskog perioda tokom koga se o\u010di izla\u017eu suncu (po\u010detnik ne vi\u0161e od 15-tak sekundi, majstor dose\u017ee 45 minuta). Za polaznike je ultimativno duhovno vo\u0111stvo iskusnog u\u010ditelja yoge, u suprotnom su mogu\u0107e fatalne nuspojave, poput slepila.<\/p>\n

Raznovrsna nau\u010dna istra\u017eivanja neuro-fiziolo\u0161ko-biohemijsko-elektromagnetnih fenomena koji prate praktikovanje solarne yoge dovela su do zaklju\u010daka sintetizovanih u tekstu koji sledi.<\/p>\n

Sun\u010dev zrak, tokom gledanja u sunce, pada na retinu oka, te se grana u dva pravca. \u00a0Prvi pravac zraka ide du\u017e retinohipotalami\u010dkog trakta\u00a0 sa zadnje strane retine sve do „hemijsko-biolo\u0161kog sata\u201c u hipotalamusu, a to je \u00a0SCN (superhijazmati\u010dko jedro tj. nukleus). Drugi pravac ide du\u017e opti\u010dkog nerva, sa po\u010detkom u zadnjem delu retine, koji dalje vodi paralelno, zavr\u0161avaju\u0107i blizu odgovaraju\u0107ih nukleusa tako\u0111e u hipotalamusu, do vizuelnog korteksa i pinealne <\/strong>\u017elezde (odn. epifize, koja je drugi „biolo\u0161ki sat\u201c u mozgu), aktiviraju\u0107i foto-receptore \u0107elija i, usled toga, izazivaju\u0107i hormonske \u201eodgovore\u201c, poput pojave serotonina, ljudskog ekvivalenta biljne fotosinteze.<\/p>\n

 <\/p>\n

Gledanje u sunce aktivira krvne \u0107elije, nosioce hemoglobina, koje teku kroz o\u010dne krvne sudove, povezuju\u0107i apsorpciju svetlosti u o\u010dima i u mozgu cirkulacijom krvi. Fiziolo\u0161ki, Potrebno je oko 45 minuta za protok celokupnih telesnih rezervi krvi kroz retinu i o\u010di. Signifikantno, postupak gledanja u sunce kod praktikanata solarne yoge traje upravo 45 minuta.<\/p>\n

Mitohondrije, ili \u0107elijske \u201eenergane\u201c, su mobilne organele, odgovorne za proizvodnju energije koja pokre\u0107e sve \u0107elijske aktivnosti u organizmu – a to je molekul ATP (adenozin-tri-fosfat). Ovaj molekul se proizvodi putem aerobnog \u0107elijskog disanja.<\/p>\n

Prilikom kori\u0161\u0107enja konvencionalne hrane<\/em> animalno-biljnog porekla, kiseonik se injektuje u \u0107elije nakon udisanja i vezuje se za atome gvo\u017e\u0111a, oslobo\u0111en u ekstracelularnoj te\u010dnosti i injektovan u \u0107elije sa molekulima glukoze (krvnog \u0161e\u0107era). Kiseonik sagoreva glukozu da bi je iskoristio kao gorivo za iniciranje procesa generisanja ATP-a.<\/p>\n

U slu\u010daju kori\u0161\u0107enja solarne energije<\/em> kao\u00a0 svetlosne zamene za hranu, kiseonik i fotoni svetlosti zajedno obezbe\u0111uju sagorevanje koje predstavlja gorivo za proces generisanja ATP-a \u2013 identi\u010dno prethodno opisanom procesu, ali bez uzimanja hrane…<\/p>\n

Izme\u0111u nekoliko hiljada enzima u \u0107elijama, naro\u010dito je enzim citohrom-c-oksidaza \u00a0odgovoran za procese generisanja energije za produkciju ATP u \u0107elijskim mitohondrijama.<\/p>\n

Pri konzumiranju konvencionalne hrane,<\/em> ovo je\u00a0 klju\u010dni enzim koji poma\u017ee mitohondriji da transformi\u0161e \u0161e\u0107ere (glukozu krvi) koji se upumpavaju u \u0107elije, zajedno sa kiseonikom, u energiju (ATP), a i nosilac je\u00a0 elektrona tokom tzv. elektronskog transportnog lanca, jednog od najva\u017enijih procesa transfera energije u \u0107elijama.<\/p>\n

Svetlosna aktivacija<\/em> ima slede\u0107i efekat: mitohondrijski proteini (tzv. endogene hromofore) se aktiviraju infracrvenim svetlom koje ulazi u \u0107elije. Tako pobu\u0111eni, proteini aktiviraju enzim citohrom-c-oksidaza, \u00a0generi\u0161u\u0107i istovetne \u0107elijske aktivnosti koje katalizuju kiseonik i glukoza.<\/p>\n

Ukoliko u laboratorijskim uslovima uzorak krvi izlo\u017eimo infracrvenom svetlu,\u00a0 fotoni infracrvenog svetla daju citohrom (klju\u010dni enzim uklju\u010den u \u0107elijsku energetsku proizvodnju) koji bi elektroni uobi\u010dajeno dobili iz \u0161e\u0107era. Tako svetlo postaje realna zamena za hranu.<\/p>\n

Rezultat eksperimenta ukazuje da \u0107elije apsorbuju fotone i transformi\u0161u njihovu energiju u ATP (adenozin-tri-fosfat). Odgovaraju\u0107i oblik energije koji koriste \u0107elije je upravo ATP. Rezultiraju\u0107i ATP se zatim koristi za pokretanje metaboli\u010dkih procesa, sintetisanje DNK, RNK, proteina, enzima i drugih proizvoda potrebnih za korekciju ili regeneraciju \u0107elijskih komponenti, obezbe\u0111enje mitoze (deobe \u0107elija), \u0107elijsku proliferaciju, i ponovno uspostavljanje homeostaze.<\/p>\n

Dakle, ako za kataliti\u010dke procese koristimo svetlosne fotone umesto hrane, kao rezultat dobijamo istovetne \u0107elijske aktivnosti i istovetno generisanje energije, kao da smo koristili hranu.<\/p>\n

Solarna yoga<\/em><\/strong> kao hranjenje fizi\u010dkom svetlo\u0161\u0107u<\/em><\/strong> je ohrabruju\u0107a simboli\u010dka pojava<\/em><\/strong>. Ona nagove\u0161tava potencijal revitalizovanja hranjenja du\u0161e duhovnom svetlo\u0161\u0107u<\/em><\/strong> umesto tu\u0111om \u201ekrvlju\u201c, mogu\u0107nost povratka spiritualnom konceptu besmrtnosti<\/em><\/strong>, te \u00a0suo\u010davanje sa realno\u0161\u0107u telesnog temporalnog limita, kao i posledi\u010dnu psihi\u010dku reintegraciju.<\/p>\n

Koncept besmrtnosti izvan prostorno-vremenskog kontinuuma predstavlja koherenciju pluralizma arhetipskih predstava eshatolo\u0161kog \u017eivota, koje postoje ve\u0107 milenijumima kao spiritus movens nebrojeno raznolikih ljudskih kultura prohujalih kroz istoriju.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i visokoj tehnlogiji i globalnim komunikacijama, svakovrsne duhovne tradicije<\/strong> su nam vi\u0161e nego pristupa\u010dne<\/strong>, na dohvat su ruke, ali smo ih, paralisani kolektivizmom<\/strong> i odricanjem od li\u010dne odgovornosti<\/strong>, pretvorili u mrtve ideologije<\/strong>. Sve dok ih ne o\u017eivimo<\/strong> vrlinom li\u010dnog spiritualnog pregala\u0161tva<\/strong>, ne\u0107emo nadvladati nekrofilni princip vampirizma.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 … vampirizam kao simboli\u010dko-mitolo\u0161ki fenomen koji opisuje uzimanje tu\u0111e vitalne energije usled sopstvene psihi\u010dke neintegrisanosti (tj. \u201egubitka“ du\u0161e) i odbijanja principa besmrtnosti i principa transfiguracije, te insistiranje na umi\u0161ljenoj besmrtnosti tela \u201esada i ovde\u201c daleko prevazilazi fascinaciju balkansko-slovenskim legendama… … Krv je u sredi\u0161tu mita o vampirima, \u0161to nije slu\u010dajno. Kako znameniti […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,12,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1153"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1153"}],"version-history":[{"count":7,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1153\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1158,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1153\/revisions\/1158"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1153"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1153"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1153"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}