{"id":1178,"date":"2011-09-15T10:53:14","date_gmt":"2011-09-15T10:53:14","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1178"},"modified":"2015-08-23T12:59:25","modified_gmt":"2015-08-23T12:59:25","slug":"bog-se-zove-plankova-duzina","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1178","title":{"rendered":"BOG SE ZOVE PLANKOVA DU\u017dINA"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Kosmos pre kosmosa<\/h3>\n

U traganju za korenima pojedini nau\u010dnici, kao Abhaj A\u0161tekar, smatraju da je na\u0161em kosmosu prethodio pre\u0111a\u0161nji, \u0161to zna\u010di da se nikad nije dogodio \u201eVeliki prasak\u201d ve\u0107 \u201eVeliko skupljanje\u201d. Da li to zauvek sru\u0161iti op\u0161tu teoriju relativnosti Alberta Ajn\u0161tajna? Delimi\u010dno potkrepljuju\u0107i ovu pretpostavku bra\u0107a Igor i dr Gri\u0161ka Bogdanov i Mi\u0107a Jovanovi\u0107 Bo\u017einov, u uzbudljivoj knjizi \u201ePre Velikog praska\u201d, ustvr\u0111uju da sada\u0161nji fizi\u010dki svet potekao iz matemati\u010dkog daju\u0107i za pravo religijskim u\u010denjima da je \u201eBog u nama\u201d ili u informaciji.<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e:\u00a0 Aleksandar Milinkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Svet nije sa\u010dinjen u vremenu, <\/em>
\nve\u0107 od vremena<\/em>
\nSveti Avgustin<\/p>\n

AAbhaj A\u0161tekar (Abhay Ashtekar) se i danas se\u0107a svoje reakcije kada je prvi put video simulaciju povratka univerzuma u svoje po\u010detno stanje \u2013 lopticu veli\u010dine klikera. A\u0161tekar danas radi kao direktor Instituta za gravitacionu fiziku i geometriju na Univerzitetu u Pensilvaniji (SAD). \u0160ta se toliko va\u017eno dogodilo tog dana?<\/p>\n

\u201eUniverzum se uglavnom pona\u0161ao kao \u0161to je bilo o\u010dekivano, postepeno je postajao sve manji i gu\u0161\u0107i, dok su zvezde i \u010ditave galaksije nestajale jedna za drugom. Me\u0111utim, umesto da dostigne ta\u010dku singulariteta i postane loptica, univerzum je zapo\u010deo ponovo da se \u0161iri. Svi smo se pitali \u0161ta se to zapravo doga\u0111a\u201d, ka\u017ee A\u0161tekar.<\/p>\n

Da bi bio siguran da se, zaista, doga\u0111a ono \u0161to vidi, A\u0161tekar je zamolio svoje kolege da poku\u0161aju da na\u0111u razumno obja\u0161njenje i da za \u0161est meseci ponovo sednu i poku\u0161aju da napi\u0161u izve\u0161taj. To su i u\u010dinili 2006. godine. Tako je nastala teorija po kojoj se \u201erecikla\u017ea univerzuma\u201d zasniva na tzv. zakrivljenoj kvantnoj kosmologiji (LoopQuantumCosmology \u2013 LQC) \u010dime se mo\u017ee objasniti samo ra\u0111anje univerzuma \u2013 a to nije po\u0161lo za rukom ni Ajn\u0161tajnou sa op\u0161tom teorijom relativnosti.<\/p>\n

LQC mu\u010di fizi\u010dare jo\u0161 od 2003. godine kada se rodila ideja da je na\u0161 univerzum mogao da nastane kao posledica kolapsa prethodnog univerzuma. Na osnovu takve teorije mogu se graditi pretpostavke koje realno mo\u017eemo da proverimo. Ako se zaista potvrde, \u201eVeliki prasak\u201d \u0107e ustupiti mesto \u201eVelikom skupljanju\u201d, i tada \u0107emo kona\u010dno otkriti kvantnu strukturu prostor-vremena. Umesto univerzuma koji je nastao iz ta\u010dke kona\u010dne gustine, dobi\u0107emo univerzum koji se obnavlja, verovatno kroz ve\u010dnu seriju \u0161irenja i skupljanja, bez po\u010detka i bez kraja.<\/p>\n

 <\/p>\n

Napu\u0161tanje Ajn\u0161tajna<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

LQC je, zapravo, prva konkretna teorija i predstavlja kombinaciju Ajn\u0161tajnove teorije gravitacije i kvantne mehanike. Teorijski fizi\u010dari danas smatraju da je jedna ovakva teorija neophodna da bismo mogli da razumemo \u0161ta se doga\u0111a kada se telo mikroskopske veli\u010dine na\u0111e pod uticajem ekstremno mo\u0107ne gravitacione sile, kao \u0161to se, na primer, dogodilo u blizini \u201eVelikog praska\u201d. Sredinom osamdesetih, A\u0161tekar je preina\u010dio jedna\u010dinu op\u0161te teorije relativiteta i prikazao je u okvirima kvantne mehanike. Zajedno s teorijskim fizi\u010darima Li Smolinom (Lee Smolin) i Karlom Rovelijem (Carlo Rovelli), kasnije je iskoristio ovakav okvir da bi pokazao da je tkivo prostor-vremena sa\u010dinjeno od finih linija zakrivljenog magnetnog polja. Ako zumirate dovoljno daleko pred vama \u0107e se ukazati meka i neprekidna povr\u0161ina univerzuma, ali ako bli\u017ee pogledate, vide\u0107ete svemir ispunjen nedeljivim paketi\u0107ima ili kvantima, veli\u010dine 10-35 kvadratnih metara.<\/p>\n

Godine 2000. Martin Bojovald (Martin Bojowald), tada doktorand kod A\u0161tekara, sa\u010dinio je na osnovu kvantne gravitacije model univerzuma i tako je LQC teorija ro\u0111ena.<\/p>\n

Bojovaldov glavni doprinos je dokaz da, za razliku od op\u0161te teorije relativiteta, fizika LQC-a ne prestaje da va\u017ei u trenutku \u201eVelikog praska\u201d. Kosmolozi najradije zaobilaze singularitet (\u201eta\u010dku\u201d koju fizika jo\u0161 ne mo\u017ee ni da objasni, ni da ospori) jer u toj ta\u010dki gravitacija postaje beskona\u010dna, a i temperatura i gustina univerzuma. Zbog toga \u0161to svojom osnovnom jedna\u010dinom ne mo\u017ee da objasni takvu beskona\u010dnost, op\u0161ta teorija je nemo\u0107na da opi\u0161e \u0161ta se doga\u0111a tokom \u201eVelikog praska\u201d. Bojovald je pokazao kako se omra\u017eeni singularitet mo\u017ee izbe\u0107i.<\/p>\n

U tome je najzna\u010dajniji doprinos A\u0161tekara i njegovih saradnika. Ideja da simuliraju povratak univerzuma ka po\u010detku, u njihovom kompjutersko-matemati\u010dkom modelu, pokazala je da umesto da postane beskona\u010dno gust pre \u201eVelikog praska\u201d, on je u tom trenutku prestao da se sa\u017eima i nastavio kretanje u suprotnom pravcu, u pravcu novog \u0161irenja. Singularitet je jednostavno nestao (Physical Review Letters, vol 96, p 141301).<\/p>\n

Me\u0111utim, slavlje je kratko potrajalo. Kada su upotrebili LQC da bi posmatrali budu\u0107e pona\u0161anje na\u0161eg univerzma daleko posle po\u010detka \u0161irenja, bili su \u0161okirani \u2013 univerzum je po\u010deo da se sa\u017eima, suprotno svemu \u0161to znamo o kosmosu. \u201eTo bi zna\u010dilo potpuno odstupanje od op\u0161te relativnosti\u201d, ka\u017ee A\u0161tekar.<\/p>\n

Ipak, posle grozni\u010davog rada i novih prora\u010duna, A\u0161tekar i njegove kolege su uspeli da re\u0161e problem. Njihovim ranijim prora\u010dunima je jednostavno nedostajao samo mali deo kosmi\u010dkog prostora, i kada su to uzeli u obzir, univerzum se, prema LQC, sjajno uklapao u op\u0161tu teoriju relativnosti i \u0161irenje univerzuma, ali za singularitet i dalje nije bilo mesta. Ostvaren je veliki korak napred. \u201eSvi smo se nadali\u201d, ka\u017ee profesor Roveli (Rovelli), sa Univerziteta u Marselju, \u201eda \u0107e jednom, kada nau\u010dimo da korektno tuma\u010dimo zakone kvantnog univerzuma, singularitet ,Velikog praska\u2019 jednostavno nestati, ali to se nikada ranije nije dogodilo.\u201d<\/p>\n

 <\/p>\n

Hokingove\u00a0 \u201ecrne rupe\u201d<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eAko se kona\u010dno potvrdi da je LQC potpuno odr\u017eiva teorija\u201d, ka\u017ee fizi\u010dar Klaus Kifer (Claus Kiefer) sa Univerziteta u Kelnu, \u201ena\u0161 univerzum se rodio iz prethodnog univerzuma koji je tako\u0111e pro\u0161ao kroz svoj period \u0161irenja pre nego \u0161to je sabijen pod uticajem gravitacije.\u201d Kao \u0161to se sva materija sabija do mikroskopske veli\u010dine, i prethodni univerzum je dostigao tzv. Plankovu gustinu, 5.1 \u00d7 1096 kilograma po kubnom metru. U toj fazi, prestao je da se sabija, \u201eprasnuo\u201d je i dao nam na\u0161 univerzum.<\/p>\n

I posle ovako elegantnog tuma\u010denja, problem ostaje otvoren jer je nemogu\u0107e isklju\u010diti delovanje gravitaciona sila u pravcu daljeg sabijanja. Ali, do koje granice je to mogu\u0107e?<\/p>\n

Prema va\u017ee\u0107oj teoriji, me\u0111utim, ni\u0161ta ne mo\u017ee da dostigne Plankovu gustinu. Kada bi se neki kosmi\u010dki objekat sa masom koja je trilion puta ve\u0107a od solarne, sa\u017eeo na veli\u010dinu protona, dalje sa\u017eimanje bi se zaustavilo jer se u tom trenutku javlja neobi\u010dna repulzivna sila prostor-vremena koja je dovoljno jaka da spre\u010di dalje delovanje gravitacije. Tako je, prema A\u0161tekarovoj grupi, prethodni univerzum ipak mogao da se sa\u017eme do mikroskopske veli\u010dine iz koje \u0107e zatim nastati na\u0161 svet, a da pritom, nijednog trenutka ne do\u0111e do nastanka \u201enulte ta\u010dke\u201d.<\/p>\n

Ipak je i dalje nepoznato: \u0161ta se doga\u0111alo pre toga? Da li je i prethodni univerzm imao zvezde i galaksije? Da li su vladali isti prirodni zakoni? I kona\u010dno, \u0161ta \u0107e se dogoditi sa nama? Da li \u0107e i na\u0161 svet po\u010deti da se sa\u017eima, sve do zrna peska koje \u0107e postati roditelj nekog novog sveta?<\/p>\n

Ova pri\u010da je zapo\u010dela jo\u0161 tridesetih godina pro\u0161log veka, tada vrlo \u017eu\u010dnim raspravama o postojanju \u201ecrnih rupa\u201d i ta\u010dki singulariteta, kao njenom \u010diniocu. Najve\u0107i deo velikana tog vremena, sa Ajn\u0161tajnom na \u010delu, nije verovao da \u201etakva besmislica mo\u017ee da postoji\u201d. Na drugoj strani bili su Pol Dirak i Robert Openhajmer, s nekolicinom mla\u0111ih nau\u010dnika. Po\u010detkom pedesetih godina, svi su ve\u0107 bili posustali, \u010dak toliko da je Openhajmer prestao da javno brani svoje ideje (dodu\u0161e, sve vi\u0161e ga je sustizalo i te\u0161ko breme eksplozije u Alamu), ali je Ajn\u0161tajnu privatno priznao da \u201enikada nije trebalo da prestane sa istra\u017eivanjem crnih rupa\u201d.<\/p>\n

Tih godina je Fred Hojl, jedan od najzna\u010dajnijih kosmologa tada, javno ismevao tezu o postojanju singulariteta i \u201ecrnih rupa\u201d. U jednoj radio-emisiji 1951. godine prvi je, spontano, upotrebio izraz \u201eVeliki prasak\u201d. Desetak godina kasnije, 1962, mladi i nepoznati Stiven Hoking, zaljubljen u nau\u010dnu fantastiku i odu\u0161evljen Hojlovom kosmologijom, briljantno zavr\u0161ava studije na Oksfordu i pri\u017eeljkuje da dobije Hojlov blagoslov za doktorsku disertaciju. Profesor Hojl mu osorno odbija mentorstvo. Procenio je op\u0161ti nivo kandidata kao \u201esuvi\u0161e nizak\u201d i uputio ga da se upi\u0161e kod njegovog asistenta Denisa Skijame (Dennis Sciama). Danas, u \u0161ezdesetoj godini, Hoking se jo\u0161 se\u0107a tog doga\u0111aja: \u201ePrijavio sam se za rad pod mentorstvom Freda Hojla, glavnog zastupnika teorije o stacionarnom stanju i najslavnijeg britanskog astronoma tog doba…Ali mora da je Hojl ve\u0107 imao dosta studenata, pa sam zato \u2013 na moje veliko razo\u010daranje \u2013 bio upu\u0107en na Denisa Skijamu, za koga nikada ranije nisam \u010duo. Ali je verovatno tako bilo bolje. Vrlo \u010desto na putovanjima, Hojl gotovo nikada nije bio na na\u0161em odseku, pa ne bih ni privukao njegovu pa\u017enju\u201d. Hojl u to vreme nikako nije mogao da sluti da \u0107e ovaj bole\u0161ljivi mladi\u0107 samo deceniju kasnije potpuno sru\u0161iti njegovu teoriju prema kojoj je univerzum oduvek postojao.<\/p>\n

\u0160ezdesetih godina znalo se da postoje neki \u010dudni objekti u kosmosu, ali se jo\u0161 nisu zvali \u201ecrne rupe\u201d. Ve\u0107 tada su se slutili \u017eestoki sukobi oko nastanka univerzuma i oni do danas nisu prestajali. Jedan dan iz tog perioda Fred Hojl nikada ne\u0107e zaboraviti. Nao\u010digled svih uglednih \u010dlanova Kraljevskog dru\u0161tva mladi doktorand Stiven Hoking pokazao je Hojlu svoje prora\u010dune po kojima je svima bilo jasno da Hojlova teorija nije ta\u010dna.<\/p>\n

Tada je Hoking ve\u0107 intenzivno sara\u0111ivao sa svojim vr\u0161njakom i kasnije slavnim matemati\u010darem, Rod\u017eerom Penrosom (Roger Penrose). U vreme kada je autor ovih redova imao priliku da razgovara sa oba velikana, krajem sedamdesetih, oni su ve\u0107 dovr\u0161ili gradnju svoje \u201ecrno-bele rupe\u201d sa singularitetom izme\u0111u njih. Istina je da su im u tome beskrajno pomogli prethodni radovi Openhajmera, Snajdera i Vilera, uglavnom, ali njih dvojica, a Hoking pre svega, imali su hrabrosti da sve to matemati\u010dki modeliraju, objave i sa obe noge stanu iza svoje teorije. Izgledalo je da je sve tako jednostavno da \u0107e kod mnogih izazvati onaj \u010duveni uzdah: \u201e\u0161to se toga nismo ranije setili\u201d.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ume\u0161ali se i Srbi<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Od tada su pro\u0161le gotovo \u010detiri decenije. Moglo bi se re\u0107i da je retko kada jedna teorija tako dugo istrajavala. Ona jeste napadana mnogim novim teorijama, ali tek od po\u010detka novog milenijuma i s bujicom nekih novih mladi\u0107a, Penros \u0107e, za sebe i Hokinga, mo\u0107i da ponovi ono \u0161to je rekao za Ajn\u0161tajnov rad posle 1925. godine: da sada mirno mogu da odu na pecanje.<\/p>\n

Da li ste uop\u0161te mogli da posumnjate da u jednoj ovako sudbinskoj pri\u010di kosmi\u010dkih razmera, nema nijednog Srbina? Naravno, to prosto nije mogu\u0107e, kao \u0161to poslednji put, bez desetine Srba, ne bi krenuo ni eksperiment u Cernu, s jeseni pro\u0161le godine.<\/p>\n

U \u010ditavom spletu razli\u010ditih tuma\u010da ove kosmolo\u0161ke zagonetke nalazi se i vi\u0161e na\u0161ih istra\u017eiva\u010da koji jo\u0161 s po\u010detka novog veka nezavisno rade i objavljuju rezultate svojih saznanja i pretpostavki. Iako se mnogi od njih i ne poznaju, za njihovo istra\u017eivanje postoji veliko interesovanje u svetu. Najve\u0107i prodor do sada, ostvarila je grupa autora knjige \u201ePre velikog praska\u201d, dr Igor i dr Gri\u0161ka Bogdanov i dr Mi\u0107a Jovanovi\u0107 Bo\u017einov. Ve\u0107 godinama u\u010destvuju u rasprava, na Internetu, na nau\u010dnim skupovima ili su u li\u010dnom kontaktu sa vrhunskim stvaraocima u ovoj oblasti. Takva cirkulacija ideja doprine\u0107e da se zrno po zrno jednog dana iskristali\u0161e jedinstvena, svima prihvatljiva teorija nastanka univerzuma. Iako se radi o jednom od najslo\u017eenijih nau\u010dnih problema, njihova knjiga je toliko prepuna naj\u010dudnijih podataka i toliko dinami\u010dna da se mora \u010ditati iz jednog daha. U su\u0161tini, autori jesu na istoj liniji kao A\u0161terkar i njegova grupa, ali se u nekim idejama i temeljno razlikuju.<\/p>\n

\u201eTokom \u010ditave ove knjige\u201d, pi\u0161u autori, \u201ebranili smo druga\u010diju ideju u odnosu na standardne o nastanku vremena i razli\u010ditu koncepciju postanka sveta. One su potpuno saglasne sa ube\u0111enjem svetog Avgustina, po kome ,svet nije sa\u010dinjen u vremenu, ve\u0107 od vremena\u2019. Na\u0161a ideja je ta da je samo poreklo tog univerzuma matemati\u010dke prirode: ispod fizi\u010dkog sveta, tog krajnje \u010dvrstog sveta na na\u0161em nivou, postoji druga stvarnost, maglina brojeva, matemati\u010dka su\u0161tina, informacija. Mi smo u traganju za ovom informacijom oti\u0161li do po\u010detka sveta. A prema principu singulariteta koji smo postavili na osnovu Fon Nojmanovih algebri, svaka ta\u010dka prostor-vremena vezana je za Po\u010detni singularitet topolo\u0161kim talasom\u201d.<\/p>\n

Da li to zna\u010di da se ovde ponovo susre\u0107emo sa idejama koje su nekoliko hiljada godina starije od na\u0161eg nau\u010dnog korpusa? Da li se u pre-svetu, tako razli\u010ditom od opipljivog, stvarnog stanja na\u0161eg sveta, krije ne-svet, informacija, misaona tvorevina, um kao ovaplo\u0107enje bo\u017eanstva?<\/p>\n

Autori su vrlo blizu takve ideje. \u201e\u0160ta to zna\u010di? Da taj po\u010detak, za\u010dudo, nije sme\u0161tan samo u dalekoj, skoro nestvarnoj pro\u0161losti \u2013 on je usa\u0111en i u sve predmete koji nas okru\u017euju, pa i u nas same. (\u201eBog je u nama\u201d, ideja koju sve religije ve\u0107 vekovima ponavljaju \u2013 prim. aut.). To je Plankova du\u017eina. Ona je tu, pod na\u0161im nogama, u svetlosnom zraku, svako od nas je dr\u017ei u ruci… A priroda ovog singulariteta na kome po\u010diva sve \u0161to postoji le\u017ei, u najdubljem smislu, u informaciji\u201d.<\/p>\n

Bez obzira da li su u pravu ili ne, ne mo\u017ee im se odre\u0107i zahvalnost za izuzetno vredno i uzbudljivo nau\u010dno \u0161tivo.<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kosmos pre kosmosa U traganju za korenima pojedini nau\u010dnici, kao Abhaj A\u0161tekar, smatraju da je na\u0161em kosmosu prethodio pre\u0111a\u0161nji, \u0161to zna\u010di da se nikad nije dogodio \u201eVeliki prasak\u201d ve\u0107 \u201eVeliko skupljanje\u201d. Da li to zauvek sru\u0161iti op\u0161tu teoriju relativnosti Alberta Ajn\u0161tajna? Delimi\u010dno potkrepljuju\u0107i ovu pretpostavku bra\u0107a Igor i dr Gri\u0161ka Bogdanov i Mi\u0107a Jovanovi\u0107 Bo\u017einov, […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1178"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1178"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1178\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1181,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1178\/revisions\/1181"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1178"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1178"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1178"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}