{"id":126,"date":"2011-06-21T00:05:48","date_gmt":"2011-06-21T00:05:48","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=126"},"modified":"2011-06-24T11:13:55","modified_gmt":"2011-06-24T11:13:55","slug":"etarska-fizika-i-relativizam","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=126","title":{"rendered":"Etarska fizika i relativizam"},"content":{"rendered":"

Za i protiv postojanja etra:\u00a0 John Worrell Keely i Albert Einstei<\/strong>n<\/strong><\/em>
\nPi\u0161e: prof. dr. Velimir Abramovi\u0107<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\u201cJos pre otkri\u0107a radio-aktivnosti, posle godina i godina dubokog razmi\u0161ljanja, do\u0161ao sam do zaklju\u010dka da \u010dvrsta materija ne sadr\u017ei nikakvu drugu energiju, osim one koja je primljena ili se prima iz spoljne sredine.<\/p>\n

Vec po\u010detkom devetnaestog veka bilo je sasvim jasno da je doslovno svako kretanje na Zemlji uzrokovano Suncem i da energija svih zemaljskih tela, uklju\u010duju\u0107i i samu Zemlju, poti\u010de iz tog izvora. \u0160ire filosofski tuma\u010de\u0107i ovaj stav, razmotrio sam i nastajanje prvobitne materije iz Etra, te primarne supstance koja pro\u017eima Univerzum. Postoje dokazi da ovaj proces neprestano te\u010de, i to tako da se u isto vreme materija i rastvara u Etru. To je povezano sa rotacijama nalik na navijanje i odvijanje sata; moje fundamentalno otkri\u0107e koje nameravam da obznanim u bliskoj budu\u0107nosti pokazalo je da prva od ovih operacija prevazilazi drugu. Ho\u0107u da ka\u017eem da se u Kosmosu polagano ali stabilno pove\u0107ava koli\u010dina pojavne materije i njene energije, suprotno klasi\u010dnoj teoriji Lorda Kelvina, ina\u010de op\u0161te prihva\u0107enoj kao jednoj od velikih istina nauke.\u201d<\/p>\n

(Nikola Tesla, NOVE \u010cINJENICE O KOSMI\u010cKIM ZRACIMA, neobjavljen \u010dlanak, 1935.g., Teslin Arhiv, Muzej Nikole Tesle, Beograd.)<\/em><\/p>\n

Dugo sam prou\u010davao dostupne materijale o Keelyjevim eksperimentimna, sve dok \u010ditaju\u0107i i druge rasprave o prostoru i materiji nisam ponovo nai\u0161ao na Ajn\u0161tajnovo predavanje o Etru, odr\u017eano 1920 godine u Holandskom gradu Lajdenu. Promi\u0161ljaju\u0107i o\u0161tre relativisti\u010dke argumente protiv postojanja Etra, odjednom sam shvatio da je ba\u0161 kona\u010dnim i zvani\u010dnim odbacivanjem Etra u Fizici, nauci o materiji, prostoru i vremenu, u\u010dinjena ozbiljna ge\u0161ka. Do tih dana nau\u010dnici su poku\u0161avali da defini\u0161u Etar, da ga objasne ili daju njegov fizi\u010dki model. Usvajanjem relativizma kao glavne fizi\u010dke teorije, pojmovi materije i prostora izgubili su svoju osnovnu pojmovnu vezu. Za\u0161to?
\nJednostavno zato \u0161to materija i prostor imaju istu ontologiju, to jest ne mogu se ni teorijski, ni prakti\u010dno u potpunosti razdvojiti, jer tako ne\u0161to kao \u0161to bi bila \u2018neprostorna materija\u2019 – ne postoji. Dakle, u teoriji koja sledi realnost, materija i prostor moraju uvek i\u0107i zajedno. Pravo re\u0161enje relacije materija-prostor jeste nala\u017eenje njihove zajedni\u010dke gradivne jedinice. Dotle \u0107e pitanje o pravoj prirodi etra ostati neodgovoreno. Etar nije ni\u0161ta drugo do vrlo fluidna materija ili \u2018ponderabilni prostor\u2019, ili Jo\u0161 bolje, prostor sa odredjenim materijalnim svojstvima.
\nIzbacujuci koncepciju Etra iz teorijske fizike, Ajn\u0161tajn je i sebe li\u010dno onemogucio da dobro shvati odnos prostora i materije, \u0161to je proizvelo nepremostive tesko\u0107e u Op\u0161toj teoriji Relativiteta, kao \u0161to su \u201csingularnost\u201d, kosmolo\u0161i koncept beskona\u010dnosti, koji nema fizi\u010dkog smisla, i Ajn\u0161tajnov neuspeli poku\u0161aj da se logi\u010dko-matemati\u010dkom procedurom sila gravitacije zameni krivolinijskim prostorom i kretanje prirodnih kosmi\u010dkih tela svede na \u010distu geometriju. I ako je njegova ideja bila u osnovi dobra, Ajn\u0161tajn je nije produbio do kraja i nije izveo fizi\u010dku liniju vremena iz Euklidove Kosmologije \u2018Elementi\u2019. Nije shvatio da Euklidova geometrija nije obi\u010dan matemati\u010dki sistem ve\u0107 u stvari operacionalna filosofija Bi\u0107a, ili bolje, strogo matemati\u010dki formulisana Platonova Filosofija Ideja.
\n\u2018Elementi\u2019 po\u010dinju prividno negativnom definicijom ta\u010dke kao \u2018onoga \u0161to nema delove\u2019. To je u stvari okultna Elejska definicija Bi\u0107a. Ona zvani\u010dna Elejska bila je sa egzoterijskim dodatkom, kojim se dodatno tvrdilo da je Bi\u0107e i beskrajno rasprostrto, \u010dime se prikrivalo pravo znanje o prirodi Bi\u0107a, odnosno jedinstvenog kontinuuma. Jer, ako se u Elejskoj \u0161koli u\u010di da je Bi\u0107e \u2018ono koje nema delove\u2019, onda dalje nikako ne mo\u017ee biti re\u010di o njegovoj prostornosti, iz jednostavnog razloga \u0161to prostor ima delove, pa tvrdjenje Bi\u0107e nema delove direktno protivre\u010di tvrdjenju Bi\u0107e je beskrajno rasprostrto, i prema tome zvani\u010dna \u0161kolska Elejska definicija Bi\u0107a kao ujedno i beskrajno rasprostrtog i bez delova, nema nikakvog smisla i samo slu\u017ei zavaravanju neupu\u0107enih.
\nU celokupnoj istoriji nauke ta\u010dka nije bilo dobro shva\u0107ena. Ta\u010dka je po definiciji neprostorni entitet. Euklidova \u2018ta\u010dka je ona koja nema delova\u2018, a jasno je da je prostor bez delova nezamisliv. U stvari, Ta\u010dka je gemetrijski pojam beskona\u010dnosti ili celine, i zato ona neposredno upu\u0107uje na podudaranje metafizi\u010dkog pojma Bi\u0107a i fizi\u010dkog pojma Vremena. Zapravo, geometrijski model vremena je ta\u010dka. Ali, Ajn\u0161tajnova misao bila je pozitivisti\u010dka, nije sezala dublje od matemati\u010dke igre posmatra\u010da i \u010dula i zato on nije uspeo da ostvari svoj \u017eivotni san i da objasni svet Jedinstvenom teorijom polja, koja je trebalo da objedini sve prirodne pojave i, kako se Ajn\u0161tajn nesre\u0107no izrazio, otkrije planove Boga. Po mom mi\u0161ljenju klju\u010dna prepreka koju je Ajn\u0161tajn sam sebi uveo bilo je njegovo uverenje da vreme realno ne postoji. Posledica toga bila je da nije mogao dobro da poveze ontologiju, matematiku i fiziku, odnosno fundamentalne pojmove Bi\u0107a, Ta\u010dke, Broja i Vremena. Razmi\u0161ljao je na nivou koncepcije realnosti prostora i materije, \u0161to nije dovoljno duboko i u osnovi nije ni ta\u010dno.
\nDa stvar bude sasvim jasna, Ajn\u0161tajn je li\u010dno svojim autoritetom posvedo\u010dio 1920.g. da Etar ne postoji. Do tog trenutka Fizika je bila nauka otvorena za filosofsko mi\u0161ljenje. Izbacivsi Etar iz fizike, Ajn\u0161tajn je raskinuo pojmovnu vezu prostora i materije (materija je normativni pojam za prostor, tj. nu\u017eno uklju\u010duje prostornost), a tvrdnjom da vreme ne postoji, tj da je vreme samo \u2018ono \u0161to vidimo na satu\u2019 Ajn\u0161tajn je odvojio Fiziku od Metafizike, odnosno odvojio promenljivi svet nauke od ve\u010dnog sveta principa.
\nOtkri\u0107e prirodnih zakona ne mo\u017ee se tuma\u010diti osobinama nau\u010dnikove li\u010dnosti, ni njegovom inteligencijom, ni ulo\u017eenim naporom, ni osobinama \u010dula. Nau\u010dni zakoni imaju kosmi\u010dki, objektivan karakter i jednom otkriveni i matemati\u010dki formulisani, deluju sasvim nezavisno od bilo kakvih psiholo\u0161kih karakteristika nau\u010dnika. Re\u010d je o tome da je nau\u010dnik samo \u2018propusni kanal\u2019 za ideje. Ako u \u2018tom kanalu\u2019 sam nau\u010dnik postavlja prepreke svojom pogre\u0161no usmerenom voljom, onda je posledica toga da Bi\u0107e tajnu otkriva nekom drugom, obdarenom ve\u0107im stepenom psihi\u010dke slobode.
\nKosmi\u010dka istina prima se direktno, kao poklon, a ono \u0161to zahteva ljudsko vreme i rad je formulacija, prevodjenje na svima razumljiv jezik.
\npriroda je uvek ista, nauka je ta koja se menja.
\nNa primer, poznato je da ni Kepler ni Galilej nisu poznavali pojam sile. Za njih je kretanje imalo prvo Bo\u017eansku, pa tek onda geometrijsku i fizi\u010dku prirodu; kretanje nebeskih tela, svetlosti i \u017eivih bi\u0107a proisticalo je, po njima, iz samog Kosmi\u010dkog Uma.
\nKoncepti sile, mase i energije uvedeni su znatno kasnije. Silu i masu u nauku je uveo Njutn, defini\u0161u\u0107i silu kao \u2018proizvod mase i ubrzanja\u2019, a masu kao \u2018meru za koli\u010dinu materije\u2019. U isto vreme Lajbnic je odredio pojam, \u017eive sile, \u201cvis viva\u201d kao proizvod mase i kvadrata brzine (mv2). Energiju je formulisao Jo\u0161 Dalamber, \u2018kao sposobnost da se vr\u0161i rad\u2019, a u modernu Fiziku taj je pojam definitivno uveo Max Planck.
\nVide\u0107e se kasnije da je Keely u svom slobodnom traganju za tajnama prirode nai\u0161ao na univerzalni zakon vibriranja, zajedni\u010dki za zvuk i svetlost.<\/p>\n

ETAR I FIZI\u010cKA REALNOST<\/strong><\/em>
\nPostoji li etar ili ne postoji?<\/em><\/p>\n

Pre nego \u0161to se pozabavimo Vibratornom Fizikom i za budu\u0107nost nauke veoma zna\u010dajnim eksperimentima Johna Warrela Keelyja, detaljno \u0107emo pokazati kako je do\u0161lo do toga da Etar u nauci po\u010dne da se smatra fikcijom. Pokaza\u0107e se da je Ajn\u0161tajn poku\u0161ao da objedini stara shvatanja etra u novi pojam koji bi odrekao etru njegovo osnovno svojstvo: vibriranje. Ajn\u0161tajnov novi pojam etra, kasnije kori\u0161\u0107en u Op\u0161toj teoriji relativnosti, niko nije ni razumeo, ni zaista prihvatio, ali je taj Ajn\u0161tajnov konfuzni poku\u0161aj transformacije starih koncepcija etra imao za posledicu masovno odustajanje nau\u010dnika od upotrebe tog pojma, pa i od bilo kakvog daljeg ozbiljnog razmi\u0161ljanja o tome.<\/p>\n

Kao \u0161to znamo, vreme, prostor i materija su tri osnovne i oduvek poznate pojave, koje i danas u nau\u010dnom mi\u0161ljenju o prirodi igraju najvecu ulogu. Prostor i materiju poimamo iskustvom, a vreme umom.
\nJasno je da pojavni svet na\u0161eg iskustva nije realan. U tome se sla\u017eu sve religije, slobodni mislioci, mistici, filosofi prirode, metafizi\u010dari i nau\u010dnici koji su na bilo koji na\u010din poku\u0161ali da objasne postanak sveta. Parafraziraju\u0107i Dekarta koji ka\u017ee \u201csvaki razuman covek mora verovati u Boga\u201d, rekao bih da \u201csvaki ozbiljan fizi\u010dar mora prihvatiti ideju etra\u201d.<\/p>\n

AJN\u0160TAJNOVA\u00a0 ARGUMENTACIJA PROTIV POSTOJANJA ETRA:<\/strong><\/em><\/p>\n

U svom \u010duvenom predavanju odr\u017eanom 5. Maja 1920.g u Holandiji, na Univerzitetu u Lajdenu, pod naslovom \u201cEtar i Teorija Relativnosti\u201d, Albert Einstein doveo je u sukob nepokretnost etra i svoju Specijalnu teoriju relativnosti. Nave\u0161\u0107emo glavne korake Ajn\u0161tajnove logicke progresije, koja je besumnje dovela do blokade novih ideja u savremenoj fizici.
\nPredavanje pocinje retorskim pitanjem, na koje Ajn\u0161tajn, naravno, sam i odgovara:
\n\u201cKako je doslo do toga da fizi\u010dari (\u2026) uspostave ideju o po\u0161tojanju posebne vrste materije, etra?
\nObjasnjenje treba potraziti u teoriji \u2018akcije na rastojanju\u2019 i osobinama svetlosti koje su dovele do undulacione teorije (talasne teorije svetlosti – V.A.).
\nIzvan fizike mi ne znamo ni\u0161ta o \u2018akciji na daljinu\u2019 (actio in distans – V.A. ). Ako povezemo uzrok i posledicu sa prirodnim objektima iz naseg iskustva, u pocetku \u0107e nam izgledati da su sva medjusobna dejstva zasnovana na neposrednom dodiru (\u2026)
\nTe\u017eina, (\u2026) je na izvestan nacin \u2018akcija na daljinu\u2019 (\u2026) nismo je svesni, jer je konstantna u prostoru i vremenu (\u2026) u svojoj teoriji gravitacije Njutn je kao uzrok privla\u010denja ozna\u010dio dejstvo na daljinu, koje proistice iz masa. Njutnova teorija je najverovatnije najve\u0107i skok koji je ikada na\u010dinjen u naporu da se kauzalno pove\u017eu prirodni fenomeni. (\u2026) savremenici su smatrali da je to u sukobu sa iskustvom i da recipro\u010dna akcija mo\u017ee da se zbiva samo u neposrednom kontaktu, a ne kroz trenutno delovanje na daljinu.(\u2026) mo\u017ee li se tako o\u010duvati jedinstvo prirode (\u2026)
\nNjutnova akcija na daljinu mo\u017eda je samo o\u010digledno takva, a u stvari sila se prenosi kroz neki medijum (\u2026)da bi se o\u010duvalo jedinstveno glediste o prirodi sila uvedena je hipoteza etra(\u2026) Njutnov zakon uzet je kao aksiom, koji se ne mo\u017ee dalje analizirati (\u2026)svetlo se smatra vibratornim procesom u elasti\u010dnom, inertnom medijumu koji ispunjava ceo prostor (\u2026) polarizacija svetlosti je transverzalno oscilovanje mogu\u0107e samo u \u010dvrstom telu (\u2026) dakle, etar je \u010dvrst (\u2026) kvazi-rigidni etar (\u2026)deformacije delova kvazi-rigidnog etra odgovaraju talasima svetlosti(\u2026)kvazi-rigidni etar takodje je nazvan i stacionarni luminoferozni etar (\u2026)
\nFizoov eksperiment koji dokazuje da delovi etra ne ucestvuju u kretanju tela (\u2026)za Maksvela etar je cisto mehani\u010dki (\u2026)ipak, nema mehani\u010dkog modela etra koji bi potvrdio Maksvelove zakone elektromagnetskih polja (\u2026) elektrodinamicka istrazivanja Hajnriha Herca bila su pod Maksvelovim uticajem (\u2026) elektri\u010dne i magnetne sile najzad priznate kao fundamentalne, pored mehani\u010dkih, to jest usvojene bez zahteva za njihovom mehani\u010dkom interpretacijom (\u2026) polako se napusta cisto mehani\u010dki pogled na prirodu. Ova promena vodi do fundamentalnog dualizma koji se na duzi rok nije mogao podrzavati (\u2026)re\u0161enje je bilo u svodjenju principa mehanike na principe elektriciteta (\u2026) validnost Njutnovih jednacina bila je uzdrmana experimentima sa beta zracima i brzim katodnim zracima (\u2026) kod Herca materija nosi ne samo brzine, tj. kineti\u010dku energiju i mehani\u010dke pritiske, nego takodje nosi i elektromagnetska polja. Po\u0161to se takva polja pojavljuju u vacuumu, tj. u slobodnom etru, to onda izlazi da je etar nosilac i elektromagnetskih polja.
\nEtar se u svojim funkcijama pojavljuje kao nerazlikovljiv od obicne materije. U materiji etar ucestvuje u njenom kretanju (\u2026)
\nima pripisanu brzinu u \u010ditavom praznom prostoru. Nema razlike izmedju Hercovog etra ( koji se delimicno sadrzi u materiji ) i obicne materije . Hercova teorija pati od defekta pripisivanja, i materiji i etru, podjednako mehani\u010dkih kao i elektricnih stanja koja ne stoje ni u kakvom zamislivom odnosu (\u2026) Fizoov eksperiment u vezi brzine kretanja svetlosti u pokretnim fluidima.
\nTakvo je bilo stanje stvari kad je Lorenc stupio na scenu. On je doveo teoriju u saglasnost sa iskustvom (\u2026) uzev\u0161i iz etra mehani\u010dke, a iz materije elektromagnetske kvalitete (\u2026) isto kao i u praznom prostoru, Lorenc je i u unutra\u0161njosti materije posmatrao etar atomisti\u010dki, kao isklju\u010divog nosioca elektromagnetskih polja(\u2026) same elementarne \u010destice materije sposobne su da vr\u0161e kretanje (\u2026)Lorenc je redukovao elektromagnetska zbivanja na Maksvelove jedna\u010dine za prazan prostor.
\n(\u2026)jedino mehani\u010dko svojstvo koje Lorencov etar ipak zadrzava jeste nepokretnost (\u2026) treba napomenuti da moja teorija relativnosti oduzima etru ovo poslednje mehani\u010dko svojstvo, oduzima nepokretnost
\n(\u2026)Evo u \u010demu je taj novi pogled (\u2026) .
\nOvde je nu\u017eno napomenuti da je Ajn\u0161tajnova ideja u tome da ostavi etar bez mehani\u010dkih svojstava, i tako poka\u017ee da etra uopste nema. Medjutim, svakom je jasno da iz poricanja \u2018nepokretnosti\u2019 etru ne sledi to da etar ne postoji. Kao \u0161to \u0107e se nadalje videti, to Ajn\u0161tajnovo izjedna\u010davanje \u2018odsustva nepokretnosti etra\u2019 sa \u2018nepostojanjem etra\u2019, sasvim je neosnovano i teorijski neizvodivo, \u0161to on i sam na kraju predavanja otvoreno priznaje.<\/p>\n

KAKO AJN\u0160TAJN\u00a0 UKIDA NEPOKRETNOST ETRA<\/strong><\/em><\/p>\n

Evo tog citata, klju\u010dnog za devijaciju nau\u010dnog mi\u0161ljenja o prostoru, materiji i kretanju:
\n\u201cMaksvel-Lorencove jedna\u010dine validne su pre svega u odnosu na K (sistem koordinata). Ali specijalna teorija relativnosti postavlja ove
\njedna\u010dine bez ikakve promene zna\u010denja u odnos sa bilo kojim novim sistemom koordinata K\u2019 koji se prema K kre\u0107e relativno i to jednolikim translacionim kretanjem.Sad dolazi uzbudljivo pitanje: za\u0161to ja, u teoriji, pretpostavljaju\u0107i da je etar relativno nepokretan u odnosu na K, moram da privilegujem sistem K u odnosu na sve druge K\u2019 sisteme, koji su fizi\u010dki u svakom smislu ekvivalentni sa K?\u201d
\nAnalizirajmo pa\u017eljivo tok Ajn\u0161tajnovog mi\u0161ljenja i poku\u0161ajmo da njegovu kompleksnu logiku svedemo na jednostavniju shemu, kako bi smo nedvosmisleno razumeli o \u0107emu se zapravo radi. Dakle, logi\u010dka situacija je slede\u0107a:
\n1. Maksvel-Lorencove jednacine;
\n2. K – sistem koordinata;
\n3. Maksvel-Lorencove jedna\u010dine postavljene u odnos prema bilo kom sistemu koordinata – K\u2019;
\n4. K\u2019 se u odnosu na K kre\u0107e relativno (ne apsolutno -V.A.) jednolikim translacionim kretanjem.
\nAjn\u0161tajn ovde postavlja dosta komplikovano pitanje, kojim slika slede\u0107u logi\u010dku situaciju, uvodeci novu premisu:
\n1. Pretpostavka: Etar relativno nepokretan u odnosu na sistem koordinata K (nova premisa – V.A.);
\n2. Sistem K privilegovan u odnosu na sve druge K\u2019 sisteme;
\n3. Svi K\u2019 sistemi koordinata fizi\u010dki ekvivalentni sa K.
\nAjn\u0161tajnovo pitanje svodi se na njegovo \u010dudjenje za\u0161to se sistem koordinata K smatra privilegovanim u odnosu na sve druge K\u2019 sisteme, kad su svi ti sistemi ekvivalentni?
\nRadi neophodne jasno\u0107e, izvedimo jo\u0161 blize svodjenje svih Ajn\u0161tajnovih uslova za zaklju\u010divanje:
\n1. K\u2019 se kre\u0107e relativno u odnosu na K; (ocigledno sledi da se K mora kretati apsolutno, jer dva tela jedno u odnosu na drugo ne mogu oba da se kre\u010du \u2018relativno\u2019 );
\n2. Etar relativno nepokretan u odnosu na sistem koordinata K; (relativna nepokretnost etra u odnosu na sistem K koji se po pretpostavci i sam kre\u0107e – ne postoji; ako se K kre\u0107e apsolutno, onda i etar mora da se kre\u0107e apsolutno i to istom brzinom, pravcem i smerom, kako bi K i etar medjusobno bili relativno nepokretni; apsolutna \u2018relativna nepokretnost\u2019 etra u odnosu na K je fizi\u010dki nemogu\u0107 i logi\u010dki kontradiktoran uslov, koji implicira apsolutnu pokretnost etra; ovaj uslov Ajn\u0161tajn dodaje kasnije, u samom pitanju, kao novu, neo\u010dekivanu premisu);
\nU kona\u010dnom obliku, po Ajn\u0161tajnu, za Etar vaze sledeci uslovi:
\n1. K se kre\u0107e;
\n2. K\u2019 se ne kre\u0107e (tj. kre\u0107e se relativno prema K);
\n3. K i K\u2019 su fizi\u010dki ekvivalentni u svim aspektima (ovo nije ta\u010dno, jer se K po pretpostavci kre\u0107e – apsolutno, a K\u2019 se po istoj pretpostavci ne kre\u0107e – tj. kre\u0107e se relativno );
\n4. Etar relativno nepokretan u odnosu prema K (ovo takodje nije ta\u010dno, jer ako se K kre\u0107e, onda i Etar mora da se kre\u0107e isto kao K, to jest i Etar i K kre\u0107u se apsolutno, da bi medjusobno mirovali – relativno; ovim uslovom \u2018relativne nepokretnosti\u2019 etra u odnosu na K\u2019 kida se potpuno logi\u010dka relacija pokretnih i nepokretnih sistema, odnosno anulira se cela teorija relativnosti).
\nIz ovog logi\u010dki i matemati\u010dki neopravdano komplikovanog Ajn\u0161tajnovog primera kretanja, jednostavno sledi:
\n1. K se kre\u0107e;
\n2. K\u2019 se ne kre\u0107e;
\n3. K nije fizi\u010dki ekvivalentan sa K\u2019;
\n4. Etar je u kretanju ekvivalentan sa K\u2019 i oba sistema se po pretpostavci ne krecu, tj. krecu se samo relativno prema K;
\nMoj zaklju\u010dak je da se mo\u017ee smatrati da na ovaj ajn\u0161tajnovski na\u010din problem kretanja ili mirovanja Etra zapravo nije ni postavljen. Ako se pa\u017eljivo pogleda Ajn\u0161tajnova logicka shema, o\u010dis\u0107ena od vi\u0161ka re\u010di, otkrivaju se jake kontradikcije u obliku nesvedenog ra\u010duna implikacija:
\nImamo tri sistema, K, K\u2019 i Etar. Dakle, u odnosu na K, sistem K\u2019je \u2018relativno pokretan\u2019, a Etar je \u2018relativno nepokretan\u2019. Ovom odrednicom za K\u2019 – \u2018relativno pokretan\u2019 Ajn\u0161tajn implicira da sistem K\u2019 u stvari miruje, a odrednicom za Etar – \u2018relativno nepokretan\u2019, Ajn\u0161tajn
\nimplicira da se Etar u stvari kre\u0107e zajedno sa K i to se jo\u0161 mora kretati istom brzinom, pravcem i smerom.
\nSvestan da je ipak preterao u namernoj nejasno\u0107i, Ajn\u0161tajn se malo povla\u010di, da bi ve\u0107 u narednoj re\u010denici inkonzistenciju izlaganja svog primera doveo do potpunog apsurda, poni\u0161tavajuci do kraja svoje sopstveno logi\u010dko izvodjenje. Ali, kao \u0161to \u0107emo pokazati, on se na rezultat tog istog svog poni\u0161tenog izvodjenja poziva kao na ispravan i prihva\u0107en, i to vise puta do kraja istog predavanja.
\n\u201cTakva jedna asimetrija u teorijskoj strukturi, \u201cnastavlja Ajn\u0161tajn\u201d, \u201ckoja nema odgovaraju\u0107u asimetriju iskustva, za teoreti\u010dara nije prihvatljiva.Ako pretpostavimo da je etar u relativnom miru prema K, ali u relativnom kretanju prema K\u2019, fizi\u010dka ekvivalencija K i K\u2019 izgleda mi sa logi\u010dkog stanovi\u0161ta, ne ba\u0161 kao sasvim neta\u010dna, ali ipak neprihvatljiva.\u201d
\nI nakon bravuroznog slaloma niz nepravilnosti svog logi\u010dkog izvodjenja, koje po meni ba\u0161 ni\u0161ta nije otkrilo o mehani\u010dkim osobinama etra, Ajn\u0161tajn neposredno zaklju\u010duje, navodim sve u kontinuitetu:
\n\u201cPozicija koju je mogu\u0107e zauzeti pred ovakvim stanjem stvari
\nizgleda da je sledeca: Etar uopste ne postoji.\u201d
\nU nastavku predavanja Ajn\u0161tajn nastavlja bitku s etrom, u maniru krajnje nedoslednosti. Na \u010das napusta temu, govore\u0107i uop\u0161te o materiji i energiji, a onda se ponovo vra\u0107a na etar:
\n\u201cPa\u017eljivije razmatranje pokazuje da nas teorija relativnosti ne primorava da negiramo etar. Mo\u017eemo cak i pretpostaviti postojanje etra, samo moramo da napustimo pripisivanje etru \u2018odredjenog stanja kretanja\u2019, tj. mirovanja, moramo etru oduzeti abstrakcijom i tu poslednju mehani\u010dku karakteristiku koju mu je Lorenc ostavio.(\u2026) specijalna teorija relativiteta zabranjuje nam da pretpostavimo da se etar sastoji od \u010destica opazljivih u vremenu, tako da je hipoteza etra sama po sebi u sukobu sa specijalnom teorijom relativnosti.Ono na \u0161ta naro\u010dito treba da pazimo je da se etru ne pripi\u0161e nikakvo kretanje. Svakako, sa stanovi\u0161ta specijalne teorije relativnosti, hipoteza etra je jedna prazna hipoteza.\u201d
\nI ako prethodno nigde nije uspostavio vezu praznog prostora i etra, niti je na bilo koji na\u010din raspravljao odnos sadr\u017eaja ovih pojmova, Ajn\u0161tajn spekuli\u0161e:
\n\u201d (\u2026)s druge strane gledano, odricanje postojanja etra jednako je tome da se praznom prostoru oduzmu sva mehani\u010dka svojstva (\u2026) s ovim se ne sla\u017eu osnovni fakti mehanike(\u2026)mehani\u010dko telo kre\u0107e se i rotacijom, koja je nezavisna od udaljenja i relativnih brzina i koja fizi\u010dki mo\u017ee biti shva\u0107ena kao odr\u017eavanje sistema u samom sebi. (\u2026) za Njutna je relativna rotacija takodje ne\u0161to realno (\u2026)\u201d
\nNajzad, Ajn\u0161tajn uvodi model etra za koji smatra da je ispravan:
\n\u201d Ernst Mahov etar razlikuje se od Njutnovog, Frenelovog i Lorencovog. Mahov etar ne samo da uslovljava pona\u0161anje inertnih masa, nego je i on sam njima povratno uslovljen. Mahova ideja etra na\u0161la je svoj puni razvoj u etru op\u0161te teorije relativiteta. (\u2026) prostor
\nnije fizi\u010dki prazan, nije ni homogen (istog sastava, iste geometrije – V.A.), ni izotropan (istih osobina u svim pravcima – V.A.), nego je ispunjen gravitacionim potencijalom, drugaciji je od prostora talasne teorije svetlosti(\u2026) etar op\u0161te teorije relativnosti je medijum koji nema ni mehani\u010dke ni kinemati\u010dke kvalitete, ali poma\u017ee da se odrede mehani\u010dki i elektromagnetski dogadjaji.\u201d
\nEtar su podjednako priznavali Faradej i Maksvel, kao i Isak Njutn.Uvodeci svoju \u2018novu\u2019 koncepciju etra, koja je u stvari kombinacija svih postoje\u0107ih, Ajn\u0161tajn \u010dini nedopustivu stvar: kritikuje Njutnov model etra sa stanovi\u0161ta elektromagnetike, a Faradej-Maksvelov model etra kritikuje sa stanovista gravitacije. Pri tom jo\u0161 uvodi pojam \u2018praznog prostora\u2019 koji ne defini\u0161e, da bi odmah zatim ustvrdio kako taj prostor i nije prazan, nego je u stvari ispunjen gravitacionom silom, posle \u010dega dalje tvrdi da nema ni gravitacione sile, nego da je prostor zakrivljen i da zato nebeska tela imaju zakrivljene putanje, odnosno da se zato planete kre\u0107u po elipsama. U istom pasusu istog predavanja odr\u017eanog istog dana, Ajn\u0161tajn prvo tvrdi da elektromagnetsko polje ni na koji na\u010din nije uslovljeno gravitacionim, da bi odmah posle tvrdio da su to dve kauzalno povezane pojave, a posle toga pledira za razumevanje prirodnog jedinstva gravitacije i elektromagnetskog fenomena. Ne znam da li je neko pre mene analizirao ovo predavanje, ali sam siguran da, ako ni\u0161ta drugo, bar nau\u010dnu opravdanost odbacivanja etra treba ponovo proveriti.
\n\u201cSta je novo u koncepciji etra op\u0161te teorije relativiteta?\u201d, pita se dalje Ajn\u0161tajn, \u201c(\u2026) to \u0161to se elektromagnetska polja odredjuju sama sobom, bez ikakvog spoljnog uticaja (\u2026) proisti\u010de iz Lorencove koncepcije etra daljom relativizacijom (\u2026)napu\u0161taju se Euklidove relacije za udaljenosti kosmi\u010dkih razmera (\u2026) kosmos je prostorno neograni\u010den, ali kona\u010dan (\u2026)prostor je nezamisliv bez metrickih osobina, a gravitaciono polje je neodvojivo vezano za postojanja prostora (\u2026) elektromagnetsko polje je tek sekundarno vezano za etar (\u2026) gravitacioni etar ne odredjuje elektromagnetsko polje ni na koji na\u010din(\u2026)gravitacioni etar slaze se sa poljima skalarnih potencijala, umesto sa poljima elektromagnetskog tipa.
\n(\u2026) elementarne \u010destice materije su(\u2026) kondenzacije elektromagnetskih polja(\u2026)u univerzumu postoje dve saznajno potpuno odvojene realnosti, i ako su kauzalno povezane – gravitacioni etar i elektromagnetsko polje, ili kako ih takodje mo\u017eemo zvati – prostor i materija.\u201d
\nKarakteristi\u010dno je za Ajn\u0161tajnovo mi\u0161ljenje da on ne odvaja sebe od predmeta o kome govori, odnosno brka metodu i objekt, ljudsko saznavanje i Svet koji treba saznati. To nije nau\u010dni tip govora i poetska emocija koja izbija iz svake Ajn\u0161tajnove re\u010di anestezira razum slu\u0161aoca i on se prepusta jednom u osnovi alogickom, poetskom diskursu.
\nProblem nau\u010dnosti Ajn\u0161tajnovih teorija pojavljuje se onda kad on pristupi matematizaciji. Tada se njegova poeti\u010dnost i sjajna i duboka filosofska intuicija sudaraju sa neumoljivom matemati\u010dkom egzaktno\u0161\u0107u. Nije mesto da se ovde razmatra Ajn\u0161tajnova matematika, ali treba napomenuti da ta matematika nasledjuje mane njegove logike.Specijalna teorija relativnosti zasnovana je na dva protivure\u010dna postulata; prvi defini\u0161e relativnost, (indukcija struje), a drugi konstantnost (brzina svetlosti). U istoj teoriji on geometrizira vreme, tj. izrazi ga kao du\u017einu, a onda ga aritmetizira i u obliku op\u0161tih brojeva mno\u017ei negativne du\u017eine, \u0161to nema niti mo\u017ee imati bilo ikakvu fizi\u010dku interpretaciju. U Op\u0161toj teoriji relativnosti Ajn\u0161tajn mno\u017ei nulom, pa dobija stacionarni model univerzuma. Kad su mu ukazali na gre\u0161ku, on je ispravio jedna\u010dinu, pa je njegov kosmos tako po\u010deo da se siri.
\nDa je znao i primenio metodu misti\u010dne matematike, dobio bi neposredni identitet matematike i prirode. Uredio bi svoju nauku i svoj sopstveni um na najdublji kosmicki nacin. Umesto toga, Ajn\u0161tajn je zauvek ostao samo dijalekti\u010dar-sanjar, dakle, unutra\u0161nje protivure\u010dan i stoga bez prave mo\u0107i poimanja, samo jedan ljubitelj metafizike:
\n\u201d (\u2026)bila bi ogroman napredak da razumemo fizi\u010dko jedinstvo gravitacije i elektromagnetskog fenomena (\u2026) razlika izmedju etra i materije bi i\u0161\u010dezla i kroz op\u0161tu teoriju realtiviteta \u010ditava fizika bi postala potpuna i jedistvena sistemska misao (\u2026) ono \u0161to se tra\u017ei je veza kvantne teorije i teorije polja (\u2026) prostor op\u0161te teorije realtivnosti odlikuju fizi\u010dka svojstva, u tom smislu postoji etar(..)prema op\u0161toj teorijiu relativnosti, prostor bez etra je nezamisliv, jer kroz takav prostor svetlost ne bi mogla da putuje i tu ne bi bilo standarda za prostor i vreme (mernih \u0161ipki i satova), niti bi uop\u0161te bilo prostorno-vremenskih intervala u fizi\u010dkom smislu re\u010di. Ali ne mo\u017ee se smatrati da je ovaj etar snabdeven kvalitetima karakteristi\u010dnim za te\u0161ki medijum, jer se sastoji od delova koji se mogu posmatrati kroz vreme, (tj. kao relativisticki objekti, V.A.). Na ovakav etar ne mo\u017ee se primeniti ideja kretanja.\u201d
\nKao \u0161to se vidi iz ekstenzivno navedenog Ajn\u0161tajnovog predavanja, tu vlada terminolo\u0161ki haos, a razmi\u0161ljanja o etru krajnje su nesredjena i Ajn\u0161tajn je u stvari neodlu\u010dan, jer objekat istra\u017eivanja nije promislio do kraja. Ali, i pored toga \u0161to mu je priroda etra o\u010digledno nejasna, on pati od apodikti\u010dkih izjava, od kojih neke vredi izdvojiti, jer je to buket stavova o istom predmetu – etru, stavova koji se neoprostivo sudaraju u jednom istom, kratkom, jedno\u010dasovnom, predavanju:
\n1. \u201cmoja teorija relativnosti oduzima etru njegovo poslednje mehani\u010dko svojstvo, oduzima mu nepokretnost\u201d;
\n2. \u201cEtar uopste ne postoji.\u201d;
\n3. \u201cPazljivije razmatranje pokazuje da nas teorija relativnosti ne primorava da negiramo etar\u201d;
\n4. \u201chipoteza etra sama po sebi je u sukobu sa specijalnom teorijom relativnosti\u201d;
\n5. \u201csa stanovista specijalne teorije relativnosti, hipoteza etra je jedna prazna hipoteza\u201d;
\n6. \u201codricanje postojanja etra jednako je tome da se praznom prostoru oduzmu sva mehani\u010dka svojstva\u201d;
\n7. \u201celektromagnetsko polje je tek sekundarno vezano za etar\u201d;
\n8. \u201cgravitacioni etar ne odredjuje elektromagnetsko polje ni na koji nacin\u201d;
\n9. \u201ckauzalno su povezani – gravitacioni etar i elektromagnetsko polje, ili kako ih takodje mo\u017eemo zvati – prostor i materija.\u201d;
\n10. \u201cprema Op\u0161toj teorijiu relativnosti, prostor bez etra je nezamisliv\u201d, i najzad, evo, kako sam majstor Ajn\u0161tajn zavrsava svoju etarsku humoresku:
\n11. \u201cNa ovakav etar (tj. na Ajn\u0161tajnov model etra -V.A.) ne mo\u017ee se primeniti ideja kretanja.\u201d
\nRadi potpune istine, nave\u0161\u0107emo jos jedan podatak, koji i sam po sebi dovoljno govori o nau\u010dnim razlozima koji su doveli do toga da se Fizika lisi etra.
\nMnogo godina kasnije, 1954.g. na direktno pitanje Davenporta,
\no jednom od klju\u010dnih dokaza protiv postojanja etra, tj. o Michelson – Morly – jevom eksperimentu i njegovom negativnom rezultatu, i koliko je sve to na njega uticalo pri stvaranju Specijalne teorije
\nrelativnosti i uvodjenju drugog postulata, Albert Ajn\u0161tajn je pismeno odgovorio:
\n\u201c\u2026Kad sam razvijao svoju teoriju, Majkelsonov rezultat nije na mene bitno uticao. Ja \u010dak ne mogu da se setim, da li sam u vreme kad sam pisao svoj prvi rad o specijalnoj teoriji relativnosti, uop\u0161te i znao za to\u2026\u201d. (Arhiv A. Ajn\u0161tajna, Institut za istra\u017eivanje razvoja, Prinston, USA)
\nIz svega gornjeg zaklju\u010dujem da je Ajn\u0161tajn imao vrlo mutnu predstavu etra, verovao je da se etar kre\u0107e, ali ni to nije umeo jasno da ka\u017ee ili poka\u017ee, a u druge, jo\u0161 mnogo va\u017enije osobine etra, nije se ni upustio. Tu pre svega mislim na generi\u010dka svojstva Teslinog Svetlosnog Etra, onog iz koga se stvara te\u0161ka masa eleementarnih \u010destica, bariona, i u koji se ta ista masa rastvara.<\/p>\n

– KRAJ PRVOG DELA-<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za i protiv postojanja etra:\u00a0 John Worrell Keely i Albert Einstein Pi\u0161e: prof. dr. Velimir Abramovi\u0107 \u201cJos pre otkri\u0107a radio-aktivnosti, posle godina i godina dubokog razmi\u0161ljanja, do\u0161ao sam do zaklju\u010dka da \u010dvrsta materija ne sadr\u017ei nikakvu drugu energiju, osim one koja je primljena ili se prima iz spoljne sredine. Vec po\u010detkom devetnaestog veka bilo je […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[17,4],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/126"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=126"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/126\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1595,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/126\/revisions\/1595"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=126"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=126"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=126"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}