{"id":1260,"date":"2011-10-12T14:59:36","date_gmt":"2011-10-12T14:59:36","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1260"},"modified":"2011-12-11T20:54:56","modified_gmt":"2011-12-11T20:54:56","slug":"korak-ka-citanju-misli","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1260","title":{"rendered":"Korak ka \u010ditanju misli?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Eksperiment je spektakularan i jeziv istovremeno. Nau\u010dnici su po prvi put rekonstruisali film iz mo\u017edane aktivnosti, koje su testirane osobe prethodno videle. Da li je mogu\u0107e\u00a0 \u010ditati misli ?<\/p>\n

 <\/p>\n

Do sad je bilo delimi\u010dno mogu\u0107e \u010ditati tu\u0111e misli. Nau\u010dnici su mogli uz pomo\u0107 mo\u017edanih struja da steknu\u00a0 \u00a0uvid o \u010demu testirana odoba upravo misli ali samo u rudimentarnom obliku\u00a0 kao \u201eda\u201c, \u201ene\u201c, \u201eglad\u201c, \u201e\u017ee\u0111\u201c.<\/p>\n

 <\/p>\n

Sada je nau\u010dnicima uspelo da postignu daleko ve\u0107i napredak. Na osnovu mo\u017edane aktivnosti rekonstruisali su koje slike je \u010dovek video. \u201eTo je veliki skok prema rekonstrukciji unutra\u0161njeg sveta slika\u201c Ka\u017ee D\u017eek Galant sa univerziteta Kalifornija u Berkliju, u \u010dijoj se laboratoriji odigrao eksperiment.\u201cOvim otvaramo prizor u unutra\u0161nje filmove na\u0161eg duha.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Istra\u017eiva\u010di su za po\u010detak zabele\u017eili aktivnosti u centru vida subjekta \u00a0dok su ovi satima gledali film. Zato su koristili funkcionalni magnetno-rezonantnu tomografiju (fMRI). Ovaj postupak je pokazao gde u mozgu posebno vi\u0161e te\u010de krv. Zapravo tok krvi zastaje za\u00a0 preradom stvarnih vizuelnih nadra\u017eaja \u00a0u mozgu uvek nekoliko sekundi. Stoga je do sad va\u017eilo za principijelno nemogu\u0107e, dinami\u010dke aktivnosti mozga ustanoviti iz fMRI podataka.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zato su istra\u017eiva\u010di kombinovali snimke sa modelom sposobnim za u\u010denje. Za jedno fMRI snimanje, mozak je po pravilu podeljen u male kockice takozvane Voxel-e. \u201eRazvijamo model za svaki Voxel.\u201c ka\u017ee Galantov kolega \u0160injo Ni\u0161imoto.\u00a0 Model opisuje u prvom stepenu brze reakcije vizuelnog sistema.\u00a0 U drugom stepenu se izra\u010dunava kako \u00a0aktivnosti menjaju krvotok u mozgu. Na kraju softver \u00a0ve\u0107 zna kako se forme i pokreti iz filma u svakoj pojedinoj kockoci preobra\u0107aju u mo\u017edanu aktivnost.<\/p>\n

 <\/p>\n

http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=BRIfrDBNqig<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Kompjuter interpretira signale mozga<\/h3>\n

 <\/p>\n

Zatim sledi stvarni test: Testirane osobe \u00a0gledale su nove filmove koji su se po sadr\u017eaju kompletno razlikovale od prvih. Samo po bazi podataka o aktivnosti mozga\u00a0 program je rekonstruisao vidjene filmske scene. Pre\u0161ao je na 18 miliona sekundi nasumi\u010dno odabranih materijala da YouTube i tra\u017eio filmske scene koje su prethodno nau\u010denim modelima mo\u017edane aktivnosti najbli\u017ee odgovarale.\u201c on je interpretirao neuralne signale\u201c, ka\u017ee Ni\u0161imoto autor studije koja se pojavila u Current-biology:<\/p>\n

http:\/\/www.cell.com\/current-biology\/abstract\/S0960-9822%2811%2900937-7<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Sto najbolje odgovaraju\u0107ih scena kompjuter je na kraju\u00a0 stopio u jednu zamu\u0107enu ali pokretnu rekonstrukciju scena koje su osobe gledale. To deluje pomalo \u00a0kao sablastan uvid u unutra\u0161nji svet duha.<\/p>\n

 <\/p>\n

Jo\u0161 uvek je tehnologija daleko od toga da se zaista \u010ditaju misli, nagla\u0161avaju istra\u017eiva\u010di.\u00a0 Ali prakti\u010dne primene su ve\u0107 sada zamislive: U budu\u0107nosti takav program bi mogao biti od pomo\u0107i u komunikaciji sa pacijentima koji\u00a0 su do\u017eiveli mo\u017edani udar ili paralizovani zbog neke bolesti.<\/p>\n

 <\/p>\n

Centralno pitanje glasi: Ho\u0107e li kompjuter biti jednog dana u stanju da istrgne iz mozga slike snova i se\u0107anja? \u201eVerujem da \u0107e ovo biti mogu\u0107e!\u201c ka\u017ee Galant \u201eTo je samo pitanje vremena.\u201c Granica trenutno postoji jedino u kvalitetu merenja mo\u017edane aktivnosti i kompjuterskih modela kao i kapacitetu ra\u010dunara.<\/p>\n

 <\/p>\n

To je tek po\u010detak<\/h3>\n

 <\/p>\n

Koliko brzo padaju ove barijere, ve\u0107 pokazuje napredak koji je Galantov tim postigao u samo tri godina. 2008. su istra\u017eiva\u010di postavili u nau\u010dnom \u010dasopisu \u201eNature\u201c, osnovni okvir za modeliranje podataka.Godinu za tim objavljena je u \u010dasopisu \u201eNeuron\u201c po prvi put rekonstrukcija\u00a0\u00a0 slike mozga koriste\u0107i \u00a0stati\u010dka merenja. Sada svega dve godine kasnije tim je ve\u0107 stigao na video snimak.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eOvaj rad je impresivan\u201c rekao je Robert Tarner, direktor odeljenja za neurofiziku na Max-Planck institutu za kognitivne i neurolo\u0161ke nauke u Lajpcigu, a\u00a0 koji nije bio uklju\u010den u istra\u017eivanje. Posebnu pa\u017enju po njemu zaslu\u017euje to kako Galantov tim\u00a0 re\u0161ava problem ka\u0161njenja\u00a0 kof fMRI postupka- naime time \u0161to pusti softver sa Yot Tube klipovima da radi.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eNe u\u010di na\u0161 mozak u svakom trenutku ne\u0161to novo\u201c, obja\u0161njava Tarner.\u00a0 \u201eStimulansi \u010dula su pre \u201eupdates\u201c za scenarija koji su ve\u0107 poznati.\u201c Metoda kalifornijskih istra\u017eiva\u010da funkcioni\u0161e sli\u010dno \u2013 omogu\u0107ili su po prvi put rekonstrukciju prirodnih filmova\u00a0 na osnovu mo\u017edanih merenja. Ovo je veliki napredak a to \u0107e i\u0107i dalje. Ovo je samo po\u010detak.\u201c misli Tarner.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Bi\u0107e mogu\u0107e vizuelizovati vi\u0111eno<\/h3>\n

 <\/p>\n

Neurolog Rainer Gebel sa univerziteta Mastriht ocenio je Ni\u0161imotovu studiju kao \u201eNastavak ranijih radova, koji se sveukupmo mogu ozna\u010diti kao\u00a0 vidan proboj.\u201c On me\u0111utim ne vidi principijelan dokaz da \u0107e misli postati vidljive. Jer su slike dobijene\u00a0 direktnom spoljnom stimulacijom, u ovom slu\u010daju kroz filmove. O vizuelizaciji misli mo\u0107i \u0107e se tek onda govoriti kad se postigne\u00a0 pomo\u0107u internih procesa, kao \u0161to su mentalne predstave slika.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ni\u0161imoto nagla\u0161ava: \u201eNa\u0161 prirodni vizuelni do\u017eivljaj nalik je gledanju filma.\u201c Da bi pro\u010ditali slike iz mozga , moramo prvo razumeti osnovne procese kod obrade takvih pokrenih slika.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Upravo na tome rade istra\u017eiva\u010di \u0161irom sveta. Gebel je prema sopstvenoj tvrdnji dobio sredstva od EU\u00a0 i mandat da u narednih pet godina \u201e razre\u0161i\u00a0 funkcionalni kod mozga\u201c. Bi\u0107e kombinovane\u00a0\u00a0\u00a0 mo\u017edane slike visoke rezolucije izme\u0111u ostalog i sa neuralnom mre\u017eom modela da bi se ustanovilo kako funkcioni\u0161u najmanje strukture organa za mi\u0161ljenje.<\/p>\n

\u010citanje misli dodu\u0161e nije glavni cilj. \u201eAli sa ovim istra\u017eivanjem\u201c, ka\u017ee Gebel, bi\u0107e tako\u0111e mogu\u0107e\u00a0 vi\u0111eno i verovatno \u010dak zami\u0161ljene slike -vizuelizovati.\u201c<\/p>\n

Prevod i obrada Branka Mraz<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Eksperiment je spektakularan i jeziv istovremeno. Nau\u010dnici su po prvi put rekonstruisali film iz mo\u017edane aktivnosti, koje su testirane osobe prethodno videle. Da li je mogu\u0107e\u00a0 \u010ditati misli ?   Do sad je bilo delimi\u010dno mogu\u0107e \u010ditati tu\u0111e misli. Nau\u010dnici su mogli uz pomo\u0107 mo\u017edanih struja da steknu\u00a0 \u00a0uvid o \u010demu testirana odoba upravo misli […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[12,15],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1260"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1260"}],"version-history":[{"count":6,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1260\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1493,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1260\/revisions\/1493"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1260"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1260"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1260"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}