{"id":129,"date":"2011-06-21T00:16:16","date_gmt":"2011-06-21T00:16:16","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=129"},"modified":"2011-06-21T00:16:16","modified_gmt":"2011-06-21T00:16:16","slug":"materjalizam-kao-fenomen-interregnuma-izmedu-kolektivisticke-i-licne-spiritualnosti","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=129","title":{"rendered":"Materjalizam kao fenomen interregnuma izme\u0111u kolektivisti\u010dke i li\u010dne spiritualnosti"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Materijalizam, fenomen koji dominira savremenim svetom i ispoljava se u razli\u010ditim vidovima, od radikalnog ateizma, preko masovnog konzumerizma, diktiranja vrednosnim sistemima sveta umetnosti od strane najmo\u0107nijih finansijskih istitucija, pa sve do nau\u010dno \u2013 filozofskih diskursa i \u010dak retro \u2013 anarhisti\u010dkih politi\u010dkih grupa i njihovih teroristi\u010dkih akcija (koje neodoljivo podse\u0107aju na one iz XIX veka, kada je vladalo ushi\u0107enje deterministi\u010dkim materijalizmom u fizici i posledi\u010dnom industrijalizacijom), ustvari je samo rezultat vakuuma spiritualnosti u prelaznom periodu izme\u0111u kolektivisti\u010dke i li\u010dne religioznosti.Na autobusima koji krstare bulevarima velikih evropskih gradova, od Barselone do Londona, ispisane su poruke poput \u201dVerovatno je da nema boga, ne pla\u0161ite se i u\u017eivajte u \u017eivotu\u201d. Konzumerizam je \u201cnova religija\u201d \u010dove\u010danstva, koje veruje u ve\u010dnu materiju i smrtnu du\u0161u. Tradicionalni hri\u0161\u0107anski praznik Bo\u017ei\u0107 danas se ne vezuje za spiritualne poruke i transformaciju svesti, ve\u0107 za masovnu potro\u0161a\u010dku groznicu i \u0161oping-molove krcate ljudima koji kupuju poklone, dok sa kreditnih kartica oti\u010du trilioni evra, dolara\u2026 Veliki procenat formalnih pripadnika islamske ili pak judaisti\u010dke religije tako\u0111e, intimno, sumnja u transcedentne aspekte istih, ali je rezonantan sa gomilanjem materijalnih vrednosti i be\u017eanjem od eshatolo\u0161kih tema, dok se povr\u0161no deklari\u0161e kao \u201creligiozan\u201d. Manje-vi\u0161e se kolektivisti\u010dka religioznost ispoljava kroz forme i obrede ali bez uplitanja spiritualne inteligencije, transcendiranja, evolucije svesti. \u017divot samo \u201covde i sada\u201d uz potisnuti strah od smrti i totalnu alijenaciju od zakona vi\u0161ega reda i sveta ideja, koje su ustvari motor \u017eivota, dovodi i do svo\u0111enja umetnosti na aukcijsku vrednost ili pak marketin\u0161ko sredstvo, a u filozofskoj sferi do ortodoksnog scijentisti\u010dkog ateizma, ili u politici \u010dak do retro-anarhisti\u010dkih bomba\u0161kih napada \u0161irom sveta.<\/p>\n

\u0160ta je iza ovih fenomena? Odgovor \u0107emo potra\u017eiti ne\u0161to kasnije, a sada \u0107emo se pozabaviti razli\u010ditim aspektima ispoljavanja istih.<\/p>\n

Institucionalna religija, nezavisno od tipa konfesije, danas se svodi na ideolo\u0161ke matrice razli\u010ditog naziva, a postvaruje se putem kontrolisano minimiziranog delovanja leve hemisfere mozga, i to formiranjem krutih pravila i paradigmi. S druge strane, ona apeluje na disfunkcionalnost desne hemisfere mozga, oli\u010denu u napadima \u201ckompleksa krivice\u201d zbog nepo\u0161tovanja formalnih, sterilnih, be\u017eivotnih pravila. Kriza institucionalne religije izra\u017eava se u sklonosti ka sinkretizmu njenih formalnih pripadnika (\u0161to je \u201cvapaj\u201d desne hemisfere mozga za rekonekciju sa astralnim sadr\u017eajima iz morfogenetskog polja i autenti\u010dno restruktuiranje li\u010dnosti u skladu sa kosmosom). Tako, kod ljudi sa jo\u0161 donekle funkcionalnom spiritualnom inteligencijom, usled slabosti zvani\u010dne institucionalne paradigme, dolazi do konfuzije i me\u0161anja sadr\u017eaja, baziranih na li\u010dnom, ali neartikulisanom susretu sa kolektivnim nesvesnim.<\/p>\n

U skladu sa prethodnim, Jakov Vuji\u0107, hrvatski fenomenolog religije, analizira statisti\u010dke podatke koji se ti\u010du religioznih stavova katolika \u0161irom Evrope:<\/p>\n

\u201c\u2026Unutar sustavnih i stalno ponavljanih dru\u0161tvenih istra\u017eivanja, obi\u010dno se utvr\u0111uje postotak pristalica ideja o transmigraciji. Op\u0107enito uzev\u0161i taj je postotak doista srazmerno visok uzme li se u obzir \u010dinjenica da je velika ve\u0107ina pu\u010danstva u Europi i SAD jo\u0161 uvijek izijekom kr\u0161\u0107anskoga opredjeljenja. rezultati istra\u017eivanja o vrijednotama\u2026pokazuju da izme\u0111u 13% i 30% stanovnika Zapadne Europe vjeruje u reinkarnaciju. Dodatno uvr\u0161tavanje s drugim odgovorima otkriva me\u0111utim da prihva\u0107anje te nekr\u0161\u0107anske ideje nije alternativa kr\u0161\u0107anskoj ideji o uskrsnu\u0107u nego je njezina dopuna. Drugim rije\u010dima, vi\u0161e se vjeruje istodobno u reinkarnaciju i uskrsnu\u0107e, a manje odvojeno u svaku od tih istina, \u0161to potvr\u0111uje posebnu sklonost postmodernog \u010doveka prema sinkreti\u010dnim tvorbama\u2026\u201d<\/p>\n

Me\u0111utim, mnogo je vi\u0161e ljudi koji su redukovali rad mozga na levu hemisferu, i nesvesni su obilja metakognitivnih informati\u010dkih tokova kojima su izlo\u017eeni\u2026 Oni se gr\u010devito dr\u017ee vladaju\u0107ih paradigmi, ali imaju problem sa emotivnom inteligencijom. Njihova emotivna komponenta svesnosti je u koliziji sa racionalnim stavovima. Spasonosno re\u0161enje oli\u010deno u arhetipskom razre\u0161enju ujedinjenja suprotnosti za njih je nedosupno, jer su zatvoreni prema morfogenetskom polju. Zato se oni racionalno (ali suprotno sopstvenim emocijama) dr\u017ee svojih konfesionalnih uverenja, ali njihovo sopstveno nesvesno ih vu\u010de ka ateizmu kao izlazu iz konfuzije.<\/p>\n

Richard Dawkins, \u201cpapa\u201d ateizma, znameniti biolog, evolucionist i oksfordski profesor, odra\u017eava duh vremena u uvodu svog scijentisti\u010dko \u2013 filozofskog best-selera, \u201cThe God Delusion\u201d (savremena biblija ateizma), odra\u017eava duh vremena i dobro opisuje odsustvo upori\u0161ta koje dana\u0161nji ljudi tra\u017ee, a ne nalaze u formalnim religioznim organizacijama:<\/p>\n

\u201c\u2026Pretpostavljam, ustvari siguran sam \u2013 da ima puno ljudi koji su bili poodizani unutar jedne ili druge religije, nesre\u0107ni su unutar nje, izgubili su veru, ili su zabrinuti zbog zala u\u010dinjenih u njeno ime; ljudi koji ose\u0107aju nejasnu \u010de\u017enju da napuste roditeljsku religiju i \u017eeleli bi da to mogu, ali jednostavno ne shvataju da je napu\u0161tanje realna opcija. Ako ste jedan od njih, ova knjiga je za vas. Ona ima nameru da povisi svest \u2013 povisi svest do \u010dinjenice da je biti ateist realisti\u010dna aspiracija, hrabra i sjajna. Mo\u017eete biti ateista koji je sre\u0107an, uravnote\u017een, moralno i intelektualno ispunjen. To je moja prva poruka koja podi\u017ee svest\u2026\u201d<\/p>\n

\"\"<\/a>
\nDawkins, tipi\u010dan mislilac aktuelnog globalnog trenutka, gradi svoj diskurs na \u010disto kognitivnom, njegovo mi\u0161ljenje je ogoljeno formalno, ni traga od metakognicije i epistemologije. Ne uzimaju\u0107i u obzir poreklo i celovitu prirodu sopstvenog saznanja, a koja sadr\u017ei sumu svesnih i nesvesnih iskustava i dinamiku odnosa prema morfogenetskom polju i njegovim sadr\u017eajima, on obja\u0161njava poreklo religije na posve bihevioralnom nivou, koji \u010dak ne uzima u obzir ni egzistenciju ljudske du\u0161e, a kamoli slo\u017eene procese unutar nje ili njenu interakciju sa vi\u0161im sferama (koju svako od nas do\u017eivljava svakodnevno u najmanju ruku tokom snevanja). On ka\u017ee:<\/p>\n

\u201c\u2026Prirodna selekcija oblikuje de\u010dije mozgove sa tendencijom da veruju u sve \u0161to im govore roditelji ili plemenski poglavari. Ovakvo poverljivo pokoravanje je zna\u010dajno za opstanak: analogno navigaciji no\u0107nog leptira prema mesecu. Ali, druga strana poverljivog pokoravanja je ropska lakovernost. Neizbe\u017ena nuspojava je ranjivost u odnosu na infekcije virusa uma. Usled izvrsnih razloga povezanih sa darvinovskim opstankom, de\u010diji mozgovi treba da veruju roditeljima, kao i starijima za koje im roditelji ka\u017eu da im treba verovati. Automatska posledica je da dete ne poseduje na\u010din za razlikovanje dobrog saveta od lo\u0161eg. Dete ne mo\u017ee znati da je \u201cNe veslaj u Limpopou (oblast u Ju\u017enoj Africi \u2013 prim. M. V. ) punom krokodila\u201d dobar savet, ali je \u2018Mora\u0161 \u017ertvovati jarca u vreme punog meseca, ina\u010de ne\u0107e pasti ki\u0161a\u2019 u najmanju ruku tra\u0107enje vremena i jar\u010deva. Oba upozorenja zvu\u010de jednako uverljivo. Oba dolaze iz izvora vrednog po\u0161tovanja i izdaju se sa sve\u010danom ozbiljno\u0161\u0107u koja nare\u0111uje po\u0161tovanje i zahteva pokoravanje. Isto va\u017ei za propozicije o svetu, o kosmosu, moralu i ljudskoj prirodi. A, vrlo verovatno, kada dete odraste i dobije sopstvenu decu, ona \u0107e prirodno preneti puno toga na svoju sopstvenu decu \u2013 besmisleno kao i smisleno \u2013 koriste\u0107i isti inficirani autoritet\u2026. Religiozni lideri su veoma dobro svesni ranjivosti de\u010dijeg mozga, i va\u017enosti preduzimanja indoktrinacije u ranoj fazi razvoja deteta\u2026\u201d<\/p>\n

Dawkinsovi argumenti su posve ta\u010dni \u2013 \u0161to se ti\u010de socijalne forme religije. Religija kao ideolo\u0161ka matrica koja slu\u017ei za integraciju masa baziranu na kolektivno svesnom (paradigmi, superegu), a sve to usled emotivnog uslovljavanja, imputiranja krivice, straha od odba\u010denosti i drugih iracionalnih strahova. Ovakav vid religioznosti ka\u010di se na funkciju psihe koju je Jung definisao kao \u201cpersonu\u201d (uloga koju pojedinac igra, a koja je otcepljena od njegovog stvarnog ega, a pogotovu od jastva – veze sa astralnim svetovima). Me\u0111utim, Dawkins uop\u0161te ne uzima u obzir transcendenciju ega, numinozna iskustva, hijerofaniju\u2026 Na drugom mestu u \u201cThe God Dellusion\u201d, on kritikuje svako numinozno iskustvo kao ma\u0161tariju (disfunkciju mozga i psihe), a sve to \u010dini bez ikakve neuro-fiziolo\u0161ko-psiholo\u0161ke i teleolo\u0161ke argumentacije. On zanemaruje recentno nau\u010dno dokazanu vezu izme\u0111u talamusa i mo\u017edane kore koja \u010dini povratnu spregu kroz koju se vibriraju\u0107i neuroni organizuju u integralnu mo\u017edanu 40-hercnu aktivnost, a koja omogu\u0107ava temporalno vezivanje i sadr\u017eaj vi\u0161ih kognitivnih iskustava, \u0161to je su\u0161tina transcendencije, a ima va\u017enu funkciju integracije psihe pa i psiho-habitualne integracije.<\/p>\n

Ergo, Dawkins je zagrabio tanak sloj povr\u0161ine fenomena religioznosti \u2013 koji, a tu je Dawkins u pravu, u vremenu interregnuma i trijumfa materijalizma, ima sna\u017ean uticaj na svetske politi\u010dke tokove, zasnovane u dobroj meri i na sukobu religija (koje su ustvari ideologije). Me\u0111utim, antiteza ovakvog vida religioznosti nije ateizam, kako on isti\u010de, jer su to ustvari dve samo naizgled suprotstavljene strane istog stava prema svetu \u2013 a koje su produkt istog stepena razvoja svesti. To je stepen svesti za koji se vezuje konvencionalni nivo moralnog razvoja (Kolberg), razvijen ne vi\u0161e od formalnog nivoa mi\u0161ljenja (Pija\u017ee). Dakle, ateisti\u010dko bekstvo od kolektivisti\u010dke religioznosti vra\u0107a pojedinca u istu ta\u010dku od koje je krenuo \u2013 u ta\u010dku nemogu\u0107nosti iskoraka iz socijalnog u li\u010dno.<\/p>\n

Umetnost je, pored nauke i religije, zna\u010dajno polje rezoniranja individualne ljudske psihe sa porukama koje dolaze iz sveta ideja. Istinski kreativni umetnici ve\u0107 vekovima ostvaruju vezu sa morfogenetskim poljem i vibriraju u ritmu zakona harmonije u skladu sa vizijama koje \u201cprimaju\u201d sa astrala. Kognitivna i posve ve\u0161ta\u010dki iskonstruisana umetnost, oli\u010dena u pukoj formi boja i oblika, zapravo to i nije. Prava umetnost je uvek transmiter poruka vi\u0161ih sfera, koja korespondira sa konzumentima i, budu\u0107i bazirana na izrazu arhetipskog, menja njihovu svest u pravcu koji je u skladu sa kosmi\u010dkim planovima. Umetnost ima snagu simbola \u2013 tj. mo\u017ee da transformi\u0161e psihi\u010dku energiju, preusmerava je. Tako\u0111e, ona harmonizuje rad dve hemisfere mozga, nose\u0107i jednovremeno kognitivnu poruku, ba\u0161 kao i neverbalnu, \u010dulnu. Na taj na\u010din, pojedinac koji ozbiljno do\u017eivljava umetni\u010dko delo, pove\u0107ava stepen sopstvene svesnosti.<\/p>\n

Spiritualna komponenta umetnosti poznata je jo\u0161 od arhajskih vremena. Ezoteri\u010dna osnova se iskazivala kroz zakone harmonije i zlatnog preseka (koji izaziva harmoni\u010dne vibracije psihe konzumenta), preko arhetipskih elemenata oli\u010denim u van\u010dulnim sklopovima \u2013 himerama koje su predstavljane na slikama i u skulpturama desetinama hiljada godina. Hri\u0161\u0107anska umetnost, jo\u0161 od ranih vekova prikazuje mitolo\u0161ka bi\u0107a ili pak razne predstave numinoznog, u materijalnom svetu nepostoje\u0107e (Dawkins bi, bez dubinskog istra\u017eivanja fenomena, rekao: izmi\u0161ljotine), ali koje magnetski privla\u010de svakoga ko ih gleda (jer realno deluju iz vi\u0161ih ravni od na\u0161e, menjaju\u0107i frekvenciju mo\u017edanih talasa posmatra\u010da). \u010cak i moderna umetnost, od Malevitcha do Rotka, kroz arhetipove kvadrata i drugih geometrijskih tela \u0161to dolaze iz sveta ideja, ima simboli\u010dko dejstvo. Me\u0111utim, danas je umetnost li\u0161ena arhetipskog, a vrednost se meri milionima dolara \u2013 \u0161to je simptom materijalisti\u010dkog civilizacijskog interregnuma.<\/p>\n

Za razliku od mecena srednjeg veka (porodica Medi\u010di npr.), crkava ili, donedavno, pojedinih dr\u017eava koje se brinu o kulturi, a podstaknuti brigom za odr\u017eavanje spiritualnosti velikog broja ljudi (opet kolektivizam!), danas su finansijske institucije, pre svega banke postali generatori kulturnog \u017eivota. Tokom 2000.-tih, dakle neposredno pre finansijskog sloma, kuratori poput Alistair Hicksa koristili su deo ogromnih bankovnih profita da od tih institucija na\u010dine najve\u0107e svetske vlasnike moderne umetnosti. Kolekcija Deutsche Bank sadr\u017ei vi\u0161e od 50,000 umetni\u010dkih dela. UBS poseduje 35,000. Dutch bank ING dr\u017ei 22,500, a JPMorgan Chase skladi\u0161ti vi\u0161e od 30,000. Pore\u0111anja radi, Pariski Louvre, najpoznatiji muzej na svetu, poseduje 35,000 radova. Goldman Sachs je, prema izve\u0161tajima, platio 5 miliona dolara za Julie Mehretu-a, umetnika rodom iz Etiopije, da kreira mural za lobi njegovog njujor\u0161kog sedi\u0161ta.<\/p>\n

Novac, kao merilo vrednosti unutar materijalnog i konzumentskog dru\u0161tva, jeste natkompenzacija kolektivno svesno potisnutog straha od smrti. Pojedinac li\u0161en spiritualnog, koji \u010dvrsto veruje da je kurentna egzistencija jedino postoje\u0107a, i da je sve plod slu\u010daja, te, nesvesno u\u017easnut (Kierkegardov izraz: angst) od ve\u010dnog ni\u0161tavila, okre\u0107e se drugoj mrtvoj stvari, novcu, da bi dijalekti\u010dki zatvorio krug me\u0111upovezanosti horizontalno shva\u0107enog bivstvovanja.<\/p>\n

Smrt i novac, simptomi i simboli dana\u0161njeg civilizaciijskog interregnuma, predstavljaju osnovu umetnosti Damiena Hirsta, najpoznatijeg i najprodavanijeg planetarnog umetnika. Tema njegove umetnosti je uglavnom smrt, a koja se vrednuje ne \u017eivim psihi\u010dkim do\u017eivljajima i interakcijom sa zakonima vi\u0161ega reda, ve\u0107 mrtvom stvari, novcem. Time Hirst i sam dose\u017ee nivo simbola planetarne transformacije svesti, zamrznut u (mrtvoj) ta\u010dki interregnuma.<\/p>\n

Damien Steven Hirst je kako umetnik, tako i kolekcionar, biznismen. On je najpoznatiji predstavnik grupe Mladih britanskih umetnika (\u201cYBA\u201d), uticajnih tokom 90-ih godina na evropskoj kulturnoj sceni. Planetarna superzvezda, i jedan od najbogatijih umetnika, sa 215 miliona funti u 2010.-j godini.<\/p>\n

On je umetnik opsednut temom smrti, banalno, direktno, telesno i materijalno predstavljene, bez ikakvog simboli\u010dkog nivoa (osim \u0161to je sama takva umetnost, i Hirst li\u010dno simbol po sebi, kako je ve\u0107 ranije re\u010deno). Njegova zna\u010dajna serija radova odnosi se na le\u0161eve \u017eivotinja (ajkula, ovca, krava), koji su podeljeni na preseke kroz koje se vide unutra\u0161nji organi, a porinuti u providne staklene kutije i za\u0161ti\u0107eni od raspadanja u rastvoru formaldehida. Primer: delo \u201cFizi\u010dka nemogu\u0107nost smrti u umu \u017eive osobe\u201d, 4,5-metarska le\u0161ina tigar \u2013 ajkule koja \u201cpliva\u201d u formaldehidu. Dakle, ne samo le\u0161evi, ve\u0107 materijalno (naravno ne i duhovno) \u201cbesmrtni\u201d le\u0161evi. Simbol materijalizma kao pogleda na svet par exellence.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Delo \u201cZa ljubav bo\u017eiju\u201d, je zapravo ljudska lobanja, prera\u0111ena u platini i opto\u010dena sa 8,601 dijamanata ukupne te\u017eine od 1,106.18 karata. Vrednost dijamanata ugra\u0111enih u skulpturu je pribli\u017eno oko 15,000,000 funti. Kao osnova je uzeta stvarna ljudska lobanja iz XVIII veka, ali jedino \u0161to je od nje autenti\u010dno pre\u017eivelo umetni\u010dku intervenciju jesu zubi. Po\u010detna aukcijska cena za ovo delo je 75 miliona evra. Lobanja telesno mrtvog \u010doveka dobija simboli\u010dki zna\u010daj kroz upotrebu nadragocenijih materijala, daju\u0107i simboli\u010dno gledano ve\u010dnu vrednost materiji kao takvoj.<\/p>\n

\u201cZauvek lep unutar moje glave\u201d je bio na Sotheby\u2019-jevoj dvodnevnoj aukciji u Londonu, tokom septembra 2008.<\/p>\n

Bilo je neobi\u010dno da je ona zaobi\u0161la bilo kakvo izlaganje u galerijama i prodata direktno na pomenutoj aukciji. Cena je dosegla 198 miliona dolara za 218 komada, i deset puta je prema\u0161ila dotada\u0161nji Sotheby-jev rekord za dela pojedina\u010dnog umetnika. Dakle, spiritualno i bilo kakvo drugo dejstvo umetnosti je i formalno irelevantno, ona se meri samo milionima dolara, pa je publika postala suvi\u0161na, jer u toj umetnosti su\u0161tinski i nema ni\u010deg \u0161to bi korespondiralo sa ljudskom psihom, osim \u0161to rezonira sa psihi\u010dkom energijom ulo\u017eenom u materijalno ili elektronsko \/ virtualno sredstvo koje konsezusom smatramo novcem.<\/p>\n

\u201cDamien (Hirst)\u2026 je esencijalno talentovan za literaturu \u2013 vi\u0161e za kreiranje metafora negoli za ono, \u0161to prepoznajemo kao istinsku umetnost\u201d, ka\u017ee Edward Lucie Smith, jedan od najprominentnijih \u017eivih istori\u010dara umetnosti, koji time i formalno potvr\u0111uje tezu da je dana\u0161nja high \u2013 end umetnost li\u0161ena spiritualnog te da odra\u017eava materijalisti\u010dki pogled na svet.<\/p>\n

Ateizam, anarhizam i materijalizam, istorijski gledano, predstavljaju osnovu ili bar rezoniraju i sa nekim od recentnih alternativnih dru\u0161tvenih pokreta, kao \u0161to je seksualna revolucija. Anarhist-individualist Emile Armand propagirao je promiskuitet, individualist \u2013anarhist Adolf Brand veli\u010dao biseksualnost, dok je anarcho-pacifist Alex Comfort, postao autor best-selera \u201cRadosti seksa\u201d.<\/p>\n

Kontrakultura 60-ih godina je tako\u0111e bila pod uticajem anarhizma. Anarhisti suaktivno u\u010destvovali u studentskim protestima \u0161irom Evrope, od Pariza do Beograda. Tokom 1968, godine burnih populisti\u010dkih nemira, u Karari u Italiji odr\u017eana je Internacionalna anarhisti\u010dka konferencija tokom koje je osnovana Internacionala anarhisti\u010dkih federacija. U Velikoj Britaniji 1976\/77 nastaje punk-rock pokret predvo\u0111en umetnicima poput Sex Pistols, koji su koristili anarhisti\u010dke simbole i koketirali sa anarhijom u tekstovima pesama. Komune i skvotovi cvetaju Evropom, od \u0160panije do Britanije i Nema\u010dke. U Kopenhagenu nastaje Christiania, autonomna gradska oblast, koja je u potpunosti bazirana na slobodnim anarhisti\u010dkim komunama.<\/p>\n

Danas, anarhizam se javlja u drasti\u010dnom vidu \u2013 bomba\u0161ki napadi, naro\u010dito u Gr\u010dkoj, prizivaju istorijska se\u0107anja na vreme \u0160panskog rata, u kome su anarhisti bili legitimna militarna grupacija, i, jo\u0161 ranije, na vreme atentata na pripadnike vladaju\u0107ih klasa Evrope i SAD, u doba prelaza izme\u0111u XIX i XX veka. Teror je sredstvo kojim anarhisti \u017eele da sru\u0161e dr\u017eavni okvir i revolucionarno instaliraju dru\u0161tvo bazirano na individualnoj slobodi kojom se pojedinci slobodno udru\u017euju u grupe, po potrebi (Strinerov anahizam individualista) ili pak bazirano na pravedno raspore\u0111enim materijalnim dobrima i solidarnosti (Kropotkin). Zajedni\u010dki imenitelj svega gore pomenutog jeste materijalisti\u010dki pogled na svet, u kome se odri\u010de egzistencija duhovne supstance i ljudske potrebe svode na ovozemaljske i horizontalne: materijalnu sigurnost, seksualnu slobodu ili pak demokrati\u010dnost umetnosti, oli\u010denu u individualnom avangardnom anga\u017emanu, od hippie-pokreta i fluxusa, pa sve do DJ-kulture.<\/p>\n

Materijalizam kao paradigma nije ni\u0161ta novo, filozofi anti\u010dke Gr\u010dke poput Demokrita bili su materijalisti i uzor kasnijim sledbenicima. Jo\u0161 pre toga (oko 600. P.n.e.), u drevnoj Indiji cvetao je materijalizam kod pojedinih mislilaca (Ajita Kesakambali, Payasi). Su\u0161tina materijalizma je odricanje duhovne supstance, i svo\u0111enje celokupnog kosmosa i ljudske du\u0161e na ve\u010dno preobra\u017eavaju\u0107u materiju koja samo menja formu.<\/p>\n

Ipak, celokupna istorija \u010dove\u010danstva ispunjena je spiritualnom osnovom, izra\u017eenom razli\u010ditim ispoljavanjima arhetipova iz kolektivnog nesvesnog (Aka\u0161e, morfogenetskog polja), koji su transformisali ljudsku svest i pridodavali joj nove mogu\u0107nosti. Vizionari su primali poruke iz vi\u0161ih svetova, koje su, na Zemlji, svedene na dimenziju ljudske percepcije, poprimale snagu \u017eivih simbola (simbol ovde shva\u0107en kao ma\u0161ina za transformaciju psihi\u010dke energije) ili pak omogu\u0107avale progres svake vrste, koji je bio nemogu\u0107 bez \u201eastralne\u201c intervencije, tj. do koga ljudska bi\u0107a nikada ne bi mogla do\u0107i \u010distim razumom, kognitivnim putem.
\nTako je Mojsije imao nad-kognitivnu viziju \u201egoru\u0107eg grma\u201c, toliko nabijenu psihi\u010dkom energijom, da je promenila\/restruktuirala lokalno morfogenetsko polje tj. kolektivno svesno jevrejskog naroda, \u0161to je doprinelo ra\u0111anju monoteizma, neophodnog za evoluciju svesti \u010dove\u010danstva toga doba. Sv. Pavle je na putu \u017ea Damask do\u017eiveo sna\u017enu eidetsku viziju Hrista, koja mu je dala nadljudsku snagu propovedanja, te je on svojom li\u010dno\u0161\u0107u prenosio snagu simbola koja dolazi iz vi\u0161ih sfera i menja kolektivnu psihu, jer deluje na nesvesno, reorganizuju\u0107i strukturu psiho-habitualnog kontinuuma. Rimski car Flavius Valerius Constantinus je svoju misti\u010dnu solarnu viziju krsta sa natpisom \u201eu ovom \u0107e\u0161 znaku pobediti\u201c (\u03c4\u03bf\u03c5\u03c4\u03bf \u03bd\u03b9\u03ba\u03b1), koja ga je psihi\u010dki restruktuirala i li\u010dno konvergirala u hri\u0161\u0107anstvo, pretvorio u novu dru\u0161tvenu paradigmu. Tako su kroz istoriju, pomo\u0107u upliva iz sfera nesvesnog, emanirali kvantni skokovi duhovno-socijalne reorganizacije \u010dove\u010danstva, u trenucima kognitivnih \u0107orsokaka, kad pukim mi\u0161ljenjem nije bilo mogu\u0107e krenuti dalje u pravcu evolucije.<\/p>\n

S druge strane, Nikola Tesla, znameniti izumitelj, je na materijalnom planu postvario motor naizmeni\u010dne struje, jednostavno slede\u0107i astralnu viziju istog i sklapaju\u0107i ga po \u201eprojektu\u201c koji je niotkuda u njegovoj svesti bljesnuo direktno iz morfogenetskog polja i na taj na\u010din su vi\u0161e sfere preoblikovale celokupan na\u010din \u017eivota na zemlji, otvaraju\u0107i vrata tehnolo\u0161koj revoluciji.<\/p>\n

\u017divot simbola kao transformatora individualne i kolektivne psihe traje kroz religiozne obrede svih veropispovesti ili pak razne vidove umetni\u010dkih dela gde umetnici prezentuju razne arhetipske slike koje menjaju svest \u2013 od Stonehengea i piramida, preko Taj Mahala, slika Da Vincija, Botichellia pa do Williama Blakea i Malevitcha.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Simboli se, kao izraz arhetipskog, ispoljavaju kroz ritam ritualnih plesova, frekvenciju religioznih napeva, ritam harmoni\u010dnih arhitektonskih dimenzija i oblika ili boju i upotrebu praslika sna\u017eno nabijenih nanosima kolektivno nesvesnog u slikarstvu. Ono \u0161to je zna\u010dajno jeste svesno u\u010de\u0161\u0107e pojedinaca u ovim arhetipskim \u201einputima\u201c, gde vibracije \u201eokida\u010da\u201c transformacije svesti (koji god da je od gore pomenutih aspekata u pitanju, uvek ritmi\u010dno \/ dimenziono mora biti baziran na odnosu zlatnog preseka, koji rezonira sa arhetipom harmonije\/reintegracije psihe, \u0161to je empirijski pokazano u ezoterijskoj praksi ali i u dubinskoj psihologiji, ili pak prilikom fizikalnog prou\u010davanja nehercijanskih talasa oko ljudskog tela, tj. \u201eaure\u201c ) deluju istovremeno i koherentno na levu i desnu hemisferu mozga. Na taj na\u010din dolazi do blagog ili sna\u017eno ispoljenog izmenjenog stanja svesti, za \u0161ta je zadu\u017eena desna mo\u017edana hemisfera iz koje emaniraju nesvesni neverbalni psihohabitualni sadr\u017eaji. Po\u0161to je u\u010de\u0161\u0107e svesno, a paradigma (od umetni\u010dkog dela do religioznog rituala) poznata pojedincu, aktivira se istovremeno i kognitivni saznajni aparat (leva hemisfera), te dolazi do sinteze dve hemisfere mozga, tj. reintegracije psihe pojedinca, on se osloba\u0111a od negativnih telesno-psihi\u010dkih sadr\u017eaja i biva reprogramiran u pravcu koji mu diktira morfogenetsko polje, i to posredno (preko sve\u0161tenika, proroka, umetnika, nau\u010dnika). To je esencija kolektivisti\u010dke spiritualnosti.<\/p>\n

Poslke svega re\u010denog, postavlja se pitanje: otkuda planetarno dominantni fenomen trijumfa materijalisti\u010dkog pogleda na svet, i koji su uzroci njegove dominacije? Otkuda radikalna vezanost za \u00abovde i sada\u00bb isklju\u010divo na horizontalnom planu? Otkuda toliki strah od smrti, da se ona pretvara u ne\u0161to o \u010demu nije pristojno ni govoriti? Philippe Aries, znameniti francuski stori\u010dar svedo\u010di:<\/p>\n

\u00abZna\u010dajna karakteristika industrijalizovanih dru\u0161tava je ta da je smrt zauzela mesto seksualnosti kao vrhunska zabrana\u00bb<\/p>\n

Otuda i ne \u010dudi opsednutost temom smrti (kao kona\u010dne) kod umetnika post – industrijskih dru\u0161tava, jer kr\u0161e poslednji tabu modernosti. Ali, otkuda zaista sve to, u \u010demu je smisao glorifikovanja limitirane svesti i vezivanja za materiju i konzumerizam?<\/p>\n

Odgovor treba potra\u017eiti na nematerijalnom planu. Zakon enantiodromije (neologizam skovan od strane psihijatra K.G. Junga, inspirisanog u\u010denjem gr\u010dkog filozofa Heraklitusa) u\u010di da, kako Jung ka\u017ee:<\/p>\n

\u201c\u2026\u2019kretati se nasuprot\u2019, referira na nu\u017enost da nesvesno zauzme opoziciju u odnosu na svesni stav tokom vremena. Ovaj karakteristi\u010dni fenomen prakti\u010dno se uvek pojavljuje kada ekstremna, jednostrana tendencija dominira svesnim \u017eivotom; vremenom se formira jednako mo\u0107ne kontrapozicija, koja najpre inhibira svesne predstave i posledi\u010dno se probija kroz bedem kontrole svesti\u2026\u201d
\nIli Heraklitus:<\/p>\n

\u201c\u2026I priroda te\u017ei ka suprotnome, i iz ovoga, a ne iz istoga, ra\u0111a sklad\u2026\u201d<\/p>\n

Sna\u017ean uspon monoteisti\u010dkih religija, iniciran judaizmom, ekspandiran hri\u0161\u0107anstvom, utvr\u0111en islamom, od po\u010detka nove ere, pa sve do kraja prvog milenijuma, predstavljao je zna\u010dajno dominantnu paradigmu kolektivisti\u010dke duhovnosti, gde je pojedinac vezan za \u201cserviranu\u201d interpretaciju kosmi\u010dkog plana, pri \u010demu nije morao da se li\u010dno anga\u017euje na susretu sa astralnim i tako ozbiljno preispita sopstvenu ulogu i individualnu savest. Me\u0111utim, u\u010denja dobijena iz vi\u0161ih sfera, putem proroka oboga\u0107enih hijerofanijom i energijom numinoznog, vremenom su, usled delovanja zakona inercije, postala oko\u0161tala i dogmatizovana, te su same institucije i katehizisi postali predmetima obo\u017eavanja, svrha samima sebi. Posledica je ustvari pretvaranje religije u ne\u0161to posve materijalno, odse\u010deno od zakona vi\u0161ega reda koji moraju imati \u017eivi i dinami\u010dki odnos sa ljudima (komuniciraju\u0107i preko kolektivnog nesvesnog, tj. morfogenetskog polja)<\/p>\n

Dakle, velike crkvene organizacije razli\u010ditih konfesija, vremenom, su, paradoksalno, same inaugurisale materijalizam, jer su energiju vere pretvorile u te\u017enju za mo\u0107i, a ideje iz vi\u0161ih sfera transformisale u sopstvene ideologije, mrtve paradigme. Posledica: pojava svete inkvizicije koja u ime ljubavi spaljuje \u201cjeretike\u201d na loma\u010di, verski ratovi, crkveni velikodostojnici u borbi za materijalno blago (pokolj templara, izme\u0111u ostalog i zbog te\u017enje za finansijskom premo\u0107i Sv. stolice), itd\u2026<\/p>\n

Po zakonu enantiodromije, najpre dolazi do pojave spiritualnih alternativa, poput templara ili katara, koji se okre\u0107u anti\u010dkom kultu dualizma duha i materije i arhihri\u0161\u0107anskim alternativama poput gnoze. Te su alternative, budu\u0107i bazirane u velikoj meri na ezoteri\u010dnim numinoznim iskustvima, a manje na ideologiji, bile preslabe da se suprotstave zvani\u010dnoj ideologiji u doba kada je individualna svest kod ve\u0107ine ljudi bila nedovoljno razvijena.<\/p>\n

Potom dolazi do prete\u017eno profano organizovanih, ali ipak spiritualno orijentisanih alternativa, od protestantizma, slobodnog zidarstva i drugih pokreta u Evropi, do velikog broja muslimanskih bratstava (od kojih su sufisti najpoznatiji), pa do raznolikih frakcija judaizma (poput hasida, npr.). Me\u0111utim, te iskre spiritualnog nisu bile dovoljno velika suprotnost vladaju\u0107im oko\u0161talim ideologijama. Opet su strukturirane u dobroj meri na kolektivizmu, a reakcija nosilaca dominantnog diskursa (npr. \u201ckontrareformacija\u201d u Evropi) je dovela opet do novih verskih ratova, pokolja itd., a jedna se paradigma poku\u0161avala zameniti drugom\u2026<\/p>\n

Paralelno, ja\u010da autenti\u010dna opozicija: prosvetiteljstvo, materijalisti\u010dka mehanicisti\u010dka nauka, renesansna umetnost (sa paganskim motivima), ponovno otkrivanje prirode\u2026a sve to racionalisti\u010dki promi\u0161ljeno, osmi\u0161ljeno, artificijelno konstruisano. Reotkriven i nanovo aktiviran princip razumnog zaklju\u010divanja , oslobo\u0111en od dogmi, rezultat je poja\u010dane aktivnosti leve hemisfere mozga, koja je vekovima bila sputavana indukovanim emocijama straha i slepe vere, nametnutom krivicom i imputiranim negativnim fantazijama pakla\u2026To je hipertrofiralo aktivnost desne hemisfere mozga, koja je sada po zakonu enantiodromije prepustila primat levoj\u2026 Trend kulminira u Francuskoj bur\u017eoaskoj revoluciji, gde se, na po\u010detku, nasilno ukida katoli\u010dka vera i inauguri\u0161e razum kao vrhovni autoritet, \u0161to predstavlja ra\u0111anje materijalizma kao dominantnog pogleda na svet. To je bio obrazac za potonje materijalisti\u010dke revolucije raznih vidova\u2026<\/p>\n

Tokom XIX i XX veka, dolazi do raznolikih preokreta i isprepletanosti formalnih konfesionalnih pokreta sa radikalnim alternativama: kreiraju se i cvetaju industrijska revolucija, darvinizam, marksizam, anarhizam, tehnolo\u0161ka revolucija, apstraktna umetnost itd.. Materijalizam sve vi\u0161e buja, ne samo u sekularnim dr\u017eavama, ve\u0107 i neformalno, kod pojedinaca svih veroispovesti. Nakon dva svetska rata, svet se sve vi\u0161e tehnolo\u0161ki ujedinjuje. Radikalni verski pokreti danas sve vi\u0161e li\u010de na oko\u0161tale religiozne institucije: bore se za mo\u0107 i prevlast na Zemlji, ba\u0161 kao i legitimisani materijalisti opsednuti konzumerizmom i novim tehnologijama.<\/p>\n

Materijalizam, supremativno na sceni jo\u0161 od Francuske revolucije, ne mo\u017ee se ignorisati ni u kom pogledu. On lomi oko\u0161tale sisteme mi\u0161ljenja, a ljudima \u017eeljnim zgrtanja materijalnih blaga (za \u0161ta imaju i zvani\u010dnu dozvolu sekularnih dr\u017eava, \u0161to su u XVIII veku bile samo Francuska i SAD, a sada su gotovo sve svetske zemlje) \u201creligiozne\u201d institucije izgledaju kao puke kulise. \u017dudnja za materijalnim, odricanje od metafizike, shvatanje smrti kao kona\u010dne po psihu (za koju bihevioristi poput Dawkinsa smatraju da ni ne postoji), itd\u2026dominiraju globalnim dru\u0161tvom danas, i ljudi, na taj na\u010din, a potpuno nesvesni \u0161ta zaista \u010dine, izvr\u0161avaju naloge koji dolaze iz vi\u0161ih sfera: ru\u0161e paradigme kolektivisti\u010dke religioznosti.<\/p>\n

Smisao materijalizma kao interregnuma izme\u0111u kolektivisti\u010dke i individualisti\u010dke religioznosti nije u samom materijalizmu, kao limitiranom pogledu na svet, ve\u0107 u onome \u0161to \u0107e, po neumoljivom zakonu enentiodromije, tek da nastupi.<\/p>\n

Dehumanizacija materijalisti\u010dke paradigme, koja je odavno ukinula dinamiku psihi\u010dkog \u017eivota, ostavlja pusto\u0161 i dovodi do masovne noogene neuroze (izraz Viktora Frankla, ozna\u010dava neurozu koja nastaje usled odsustva smisla \u017eivota). Psihi\u010dka pusto\u0161 se projektuje u spoljni svet, emanira kroz slike uragana, cunamija, i destrukciju koju oni za sobom ostavljaju. Teroristi\u010dki napadi su bezdu\u0161ni i neselektivni, neljudski. Novi levi\u010darski pokreti i anarhisti poku\u0161avaju da se izbore za ljudska prava, ali sa materijalnog ishodi\u0161ta. Umetnost je brutalna i provokativna, trudi se da provocira, ali je neefikasna, materijalisti\u010dki struktuirana.<\/p>\n

Sve te \u201calternative\u201d globalnom poretku i paradigmi su neefikasne, ba\u0161 kao \u0161to su alternativni spiritualni pokreti bili slaba alternativa vladaju\u0107im crkvenim institucijama tokom srednjeg veka. Za\u0161to? Zato \u0161to imaju isto, materijalisti\u010dko ishodi\u0161te kao i mainstream globalnog poretka.<\/p>\n

Ljudski rod u ovom trenutku o\u010dajni\u010dki tra\u017ei putokaz i smisao, ne prime\u0107uju\u0107i da je on veoma blizu, na dohvat ruke, i da je tamo, gde je oduvek i bio: u dubinama psihe pojedinca.<\/p>\n

Spolja\u0161nji religiozni autoriteti su sterilno be\u017eivotni, pru\u017eaju \u201cop\u0161ta mesta\u201d kao odgovore na pitanja koja se vi\u0161e ne mogu izbe\u0107i. Materijalizam melje odsustvom smisla, a zakoni vi\u0161ega reda ubrzavaju evoluciju i u materijalnoj sferi aktiviraju buru ekonomskog sloma, ukidaju\u0107i iluziju \u201cmaterijalnog blagostanja i stabilnosti\u201d koja parali\u0161e pojedin\u010dev odnos prema astralnom planu. Umetnost je be\u017eivotna, neduhovna, odve\u0107 okrenuta ka tr\u017ei\u0161noj vrednosti, \u0161to smo u prethodnom tekstu pokazali.<\/p>\n

Sve izgleda nere\u0161ivo, \u0161to je i posve ta\u010dno, uz jednu ogradu: nere\u0161ivo je, ako se o\u010dekuje re\u0161enje nametnuto spolja. Me\u0111utim, zadatak je sada ultimativno postavljen na pojedince, na svakoga od nas ponaosob. Blagoda\u0107u novih tehnologija, interneta pre svega, promptno se planetarno mogu udru\u017eiti svi osve\u0161\u0107eni pojedinci, povodom bilo kog pitanja, a na isti na\u010din se ru\u0161e dr\u017eavne granice i lokalno-sputavaju\u0107i zatvoreni sistemi svake vrste. Sve postaje mogu\u0107e. Svako od nas je slobodan da dejstvuje\u2026u skladu sa kosmi\u010dkim zakonima vi\u0161ega reda.<\/p>\n

Osloba\u0111anje uma od patrijarhalnih \u201cza\u0161titni\u010dkih\u201d patterna koji osloba\u0111aju od odgovornosti a u zamenu nude \u201cbezbri\u017enost\u201d nesvesnosti sebe i svog li\u010dnog ljudskog zadatka, dovodi do otvaranja svesti ka vi\u0161im sferama. Snovi, eidetske slike, sinhroniciteti, telepatski i parapsiholo\u0161ki fenomeni i svi drugi vidovi prodora astrala u budnu svest se na li\u010dnom planu moraju veoma ozbiljno uzeti u obzir, jer dovode do \u017eivotnih zaokreta i spasonosnih re\u0161enja tamo, gde kognitivni um biva nemo\u0107an usled prirodnih limita ljudskog razuma. Tradicijama svih svetskih religija i ezoteri\u010dnih u\u010denja , od hri\u0161\u0107anstva do budizma, koje su, sa tuma\u010denjima iz svih uglova, sada dostupne svima preko interneta, mora se li\u010dno pristupiti, i na taj na\u010din se iste mogu revitalizovati, uz preispitivanje smisla i zna\u010denja dragocenog predanja i dubinsko razumevanje su\u0161tine drevnih obreda. Ali bez kvazi-duhovnih posrednika.<\/p>\n

Na kolektivnom planu, nova spiritualna nauka, koja ne ide ni protiv prirode a ni protiv spiritualnosti, ve\u0107 te\u017ei da implementira duhovno u materijalni svet, potpra\u017eno se razvija \u0161irom planete, a ljudi se povezuju elektronskim komunikacijama. Stvaraju se nove duhovne zajednice, potpuno oslobo\u0111ene od institucija, spajaju\u0107i \u201cnovu mistiku\u201d, novu metafiziku i moderne tehnologije.<\/p>\n

Nova umetnost slobodnih pojedinaca, koju neprofitno prezentuju na internetu i dostupna je svima, ponovo priziva arhetipske sadr\u017eaje i priziva harmoniju \u2013 upotrebom kibernetike. Frekvencije sintetski programiranih zvukova derivata ambijentalne muzike reintegri\u0161u rad sfera ljudskog mozga, emocije biljaka se, pomo\u0107u senzora i konvektora \/ ton generatora pretvaraju u odgovaraju\u0107e zvuke, kreiraju\u0107i za ljude simfoniju bliskih a do sada na ovaj na\u010din nespoznatih prirodnih bi\u0107a\u2026 I jo\u0161 mnogo toga slobodno krstari internetom, u potrazi za prepoznavanjem miliona korisnika otvorenog uma.<\/p>\n

Na taj na\u010din se, stidljivo i postepeno, ali neizbe\u017eno, ra\u0111a nova civilizacija, bazirana ne na spolja\u0161njim autoritarnim sistemima iz bilo koje oblasti ljudskog duha, ve\u0107 na pojedincu i li\u010dnoj odgovornosti. To je mogu\u0107e samo uz evoluiranu li\u010dnu svest, koja tvori globalnu spiritualnu revoluciju, o \u010dijem osvitu ve\u0107 sada svedo\u010dimo.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 Materijalizam, fenomen koji dominira savremenim svetom i ispoljava se u razli\u010ditim vidovima, od radikalnog ateizma, preko masovnog konzumerizma, diktiranja vrednosnim sistemima sveta umetnosti od strane najmo\u0107nijih finansijskih istitucija, pa sve do nau\u010dno \u2013 filozofskih diskursa i \u010dak retro \u2013 anarhisti\u010dkih politi\u010dkih grupa i njihovih teroristi\u010dkih akcija (koje neodoljivo podse\u0107aju na one iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/129"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=129"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/129\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":134,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/129\/revisions\/134"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=129"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=129"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=129"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}