{"id":1312,"date":"2011-11-07T10:12:05","date_gmt":"2011-11-07T10:12:05","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1312"},"modified":"2012-02-02T07:55:02","modified_gmt":"2012-02-02T07:55:02","slug":"drustvene-mreze-narcizam-i-morficka-polja1-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1312","title":{"rendered":"DRU\u0160TVENE MRE\u017dE, NARCIZAM I MORFI\u010cKA POLJA(1.deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e Mi\u0161a Vasi\u0107\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Virtualne dru\u0161tvene mre\u017ee <\/strong>Facebook, Twitter i MySpace, kreirane preko elektronskih organona, od ku\u0107nog PC-a do Blackberry smartphone-a , svakako predstavljaju supremativni objekat fascinacije stotina miliona ljudi \u0161irom planete<\/strong>.Ovu tezu povr\u0111uju multimilionski finansijski obrti kompanija koje stoje iza njih. Analiza fenomena ukazuje da se pomenute mre\u017ee najmanje koriste za utilitarne ciljeve, a mnogo vi\u0161e su predmet opsednutosti, te \u010dak izazivaju i ozbiljnu zavisnost koja priziva terapiju odvikavanja.<\/p>\n

Promptno obja\u0161njenje koje pada u o\u010di je kompatibilnost potencijala li\u010dne samoekspresije preko dru\u0161tvenih mre\u017ea sa narcizmom korisnika. One omogu\u0107avaju inflaciju selfa preko granica vremena i prostora, pukom upotrebom LCD piksela i strujanjem triliona terabajta kroz hiljade kilometara opti\u010dkih kablova.Li\u0161en svih dr\u017eavnih\/prostornih barijera\/vremenskih zona, a u\u0161u\u0161kan u slobodu definisanja jednosmernog profilskog identiteta kao sopstvene imaginarne definicije \u201eidealnog ja\u201c, prose\u010dni Facebook\/Twitter\/MySpace konzument \u0161iri la\u017enu nat\u010dove\u010dansku sliku o sebi u neograni\u010deno polje cyber-prostora. Feedback potvr\u0111ivanja sopstvene \u201esvemo\u0107i\u201c koji dobija od strane du\u0161evno srodnih korisnika mre\u017ee \u0161irom planete je trenutan.\u201ePoliti\u010dka korektnost\u201c, unapred definisana pravilima igre elektronskog prostora, samo pospe\u0161uje me\u0111usobno \u201enaduvavanje\u201c ega, koje se i o\u010dekuje.<\/p>\n

<\/p>\n

Me\u0111utim, dublje obja\u0161njenje fenomena elektronskih dru\u0161tvenih mre\u017ea le\u017ei u potpunijem shvatanju narcizma i njegovog ishodi\u0161ta koje le\u017ei sa one strane kompenzatornog pove\u0107avanja sopstvenog ja izazvanog nesvesnom infantilnom inferiorno\u0161\u0107u. Naime, narcizam<\/strong>, kao fantazmagori\u010dno ru\u0161enje granica ega u odnosu na objektivni\u00a0 svet van \u010doveka,predstavlja neuspe\u0161an simboli\u010dki izraz fenomena trans-psihi\u010dke i trans-individualne povezanosti <\/strong>koja (iako ideolo\u0161kio-dogmatski ignorisana od strane materijalisti\u010dko-redukcionisti\u010dkih nau\u010dnika) realno postoji me\u0111u svim \u017eivim bi\u0107ima. Ta se povezanost<\/strong>, koju ljudski um naslu\u0107uje, ali ne mo\u017ee svesno \u010dulno percipirati, mo\u017ee objasniti fenomenima morfogenetskih\/morfi\u010dkih\u00a0 polja<\/strong>, kojima se empirijski i posve racionalno\/iskustveno\/eksperimentalno bavi Rupert Sheldrake<\/strong>, znameniti britanski biolog spiritualne orijentacije.<\/p>\n

U tekstu \u0107emo se najpre pozabaviti samim mre\u017eama, njihovim zna\u010dajem (oli\u010denim u vanredno velikom obimu korisnika i koli\u010dini novca koji se u njih ula\u017ee), me\u0111usobnim tr\u017ei\u0161nim ratom, mogu\u0107nostima koje nude, dru\u0161tvenim uticajem, te stranputicama\u00a0 i nali\u010djem fenomena koji dominira civilizacijom prve dekade XXI veka.<\/p>\n

Facebook<\/span><\/strong> web site predstavlja danas dominantnu (i potpuno besplatnu za kori\u0161\u0107enje) dru\u0161tvenu mre\u017eu. Tokom svog sedmogodi\u0161njeg egzistiranja u elektronskom prostoru, dosegao je broj od 800 milona korisnika.<\/p>\n

U tabeli koja sledi je prikazan vrtoglavi rast Facebook-a:<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n
Datum<\/td>\nBroj korisnika Facebook-a (u milionima)<\/p>\n

 <\/td>\n

Zarada (u milijardama dolara)<\/td>\n<\/tr>\n
Avgust 2008.<\/td>\n100<\/td>\n0,280<\/td>\n<\/tr>\n
Septembar 2009.<\/td>\n300<\/td>\n0,775<\/td>\n<\/tr>\n
Jul\u00a0 2010.<\/td>\n500<\/td>\n2,000<\/td>\n<\/tr>\n
Septembar 2011.<\/td>\n800<\/td>\n4,270<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Na Facebook-u se, nakon obavezne registracije, \u00a0mo\u017ee kreirati personalni profil sa slikom, interagovati sa drugim korisnicima\/prijateljima, mogu se slati poruke, promptno se dobija obave\u0161tenje najmanjoj o promeni ne\u010dijegprofila. Profil predstavlja psiholo\u0161ko ogledalo svakog pojedinca.<\/p>\n

Korisnici lansiraju stranice posve\u0107ene filmu, muzici, javnim li\u010dnostima, objektima, ili trivijalnostima. Putem razmene informacija preko profila, formiraju se virtualne grupe na bazi zajedni\u010dkih interesovanja,profesionalnih potreba, te pripadnosti odre\u0111enoj \u0161koli\/fakultetu, ili bilo \u010dega vrednog grupnog afiniteta. Prijatelji se mogu klasifikovati u razli\u010dite liste sa nejednakim nivoom transparentnosti.<\/p>\n

Facebook je izum Marka Zuckerberga<\/strong>, tada Harvardskog studenta informatike. Termin \u201cFacebook\u201d je\u00a0 prvobitno ozna\u010davao \u017eargonsko ime biltena koji se oficijelno delio ameri\u010dkim studentima-bruco\u0161ima, ne bi li bolje upoznali jedni druge.<\/p>\n

Nakon lokalne inauguracije Facebook-a, interno ga koriste studenti univerziteta Harvard<\/a>, a potom se \u0161iri na akademske gra\u0111ane Bostona, te Stanforda<\/a>. Novi vid elektronskog povezivanjavremenom prihvataju studenti raznih ameri\u010dkih univerziteta kao i srednjo\u0161kolci, da bi najzad mre\u017ea postala dostupna svima, sa starosnim limitom od trinaest godina. Granica je neformalno probijena, sude\u0107i po nezavisnim istra\u017eivanjima,\u00a0 te facebook koristi 7.5 milona dece pred-teenager-skog uzrasta.<\/p>\n

Facebook se zvani\u010dno \u0161iri na srednje \u0161kole u jesen 2005. U to vreme su srednjo\u0161kolske mre\u017ee morale dobiti poziv za \u010dlanstvo. Nakon toga mre\u017ei se priklju\u010duju i kompanije poput, Apple Inc. ili pak Microsoft. Po\u010dev\u0161i od jeseni 2006, facebook ekspandira na sve ljude starije od trinaest godina.<\/p>\n

Zna\u010daj mre\u017ee i njen formalni\/neformalni uticaj rapidno se uve\u0107ava. To se mo\u017ee uvideti\u00a0 kroz opservaciju turbulencija na finansijskim tr\u017ei\u0161tima, te tendenciju etabliranih korporacija da se vezuju za ovu posve novu formu elektronske \u201cigra\u010dke\u201d. Ve\u0107\u00a0 2007, Microsoft je zvani\u010dno kupio 1.6% -tno u\u010de\u0161\u0107e u kompaniji Facebook vredno 240 miliona dolara, te je ukupna vrednost Facebook-a procenjena 15 milijardi dolara. Otada po\u010dinje i internacionalno ogla\u0161avanje na Facebook-u. Tokom 2008., Facebook se formalno poslovno \u0161iri na \u010ditavu planetu te svoje internacionalno sedi\u0161te formira u Irskoj.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Krajem 2010., vrednost kompanije dosti\u017ee 41 milijardu dolara (presti\u017eu\u0107i eBay, jo\u0161 ne i Google i Amazon) . Ipak, trendovi recentne budu\u0107nosti se mogu lako naslutiti: Facebook je, u nekim periodima te godine, ve\u0107 imao vi\u0161e web poseta od Google-a. Predvi\u0111anja su ubrzo ostvarena: \u00a0trillion web poseta tokom juna 2011 ga \u010dini najpose\u0107enijim web siteom na svetu.<\/p>\n

Po\u010dinju i utilitarne\/pragmati\u010dne primene mre\u017ee: interesne grupe na facebook-u, tzv „fan pages“ se sve vi\u0161e koriste kao sredstvo (besplatnog) ogla\u0161avanja. To ukazuje na izvestan stepen redukcije fascinacije, te prihvatanja Facebook-a kao (signifikantnog) dela svakodnevnice.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu se \u0161ire \u201cinsajderske\u201d informacije o \u0161pijuniranju korisnika, te neovla\u0161\u0107ene upotrebe li\u010dnih podataka u komercijalne (a mo\u017eda i neke mnogo malignije) svrhe. Kao prevenciju \u00a0mogu\u0107eg razotkrivanja privatnosti, Facebook je omogu\u0107io korisnicima da sami ograni\u010de stepen javnosti podataka i diskrimini\u0161u mogu\u0107e posetioce delova svojih profila. Sve informacije (osim imena i slike), prema volji korisnika,\u00a0 mogu biti ograni\u010dene na u\u017ee krugove posetilaca ili \u010dak potpuno skrivene.<\/p>\n

Ve\u0107 godinama, blagoda\u0107u ogromnog broja potencijalnih klijenata \u0161irom planete, me\u0111u mre\u017eama Facebook i MySpace vlada turbulentni tr\u017ei\u0161ni rat.<\/p>\n

Zna\u010dajna prednost Facebook-a u odnosu na konkurentski MySpace je u stepenu striktnosti definisanja vizuelnog identiteta profila. Druga razlika je u o\u010dekivanju od korisnika da objave svoj istinski identitet, \u0161to na MySpace-u nije nu\u017eno.\u00a0 MySpace dozvoljava krisnicima da koriste HTML (Hypertext Markup Language-jezik za ozna\u010davanje hiperteksta),\u00a0 \u0161to na Facebook-u nije mogu\u0107e. Neve\u0161ta (dozvoljeno amaterska) upotreba HTML-apredstavlja MySpace kao vizuelno neuniformni, anarhi\u010dni\u00a0 i nedovoljno seriozni\/prepoznatljivi web site. Posledi\u010dno, Facebook je, mereno prema mese\u010dnom broju posetilaca, postao vode\u0107a dru\u0161tvena mre\u017ea, a tu poziciju \u00a0je, tokom 2008., \u00a0preuzeo od MySpace-a.<\/p>\n

Uticaj Facebook-a se\u017ee i do sfere visoke politike. Elektronske dru\u0161tvene mre\u017ee kao takve, po svojoj su\u0161tini van direktne dr\u017eavne kontrole, vrlinom slobode\/anarhije svojih korisnika, predstavljaju opasnost za totalitarne ili semi-demokratske re\u017eime \u0161irom sveta. Kina,\u00a0 Vijetnam,\u00a0 Iran,\u00a0 Uzbekistan,\u00a0 Pakistan,\u00a0 Sirija i Banglade\u0161 su zabranili Facebook, optu\u017euju\u0107i ga za razli\u010dite dru\u0161tveno \u0161tetne aspekte, poput anti-islamizma ili antikomunizma npr.<\/p>\n

Tako\u0111e je, iz prozai\u010dnih pragmati\u010dnih razloga zabranjen i u mnogim preduze\u0107ima,\u00a0 zbog ugro\u017eavanja efikasnosti u radu (tro\u0161enja radnog vremena).<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

MySpace<\/span><\/strong> je socijalna mre\u017ea nastala 2003., sa sedi\u0161tem u Kaliforniji.<\/p>\n

Sredinom 2003., grupa zaposlenih u kompaniji \u201ceUniverse\u201d preuzela je obrasce sa relativno minorne mre\u017ee za ljubitelje kompjuterskih igara i muzike i prilagodila ih novoro\u0111enoj atraktivnoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei.<\/p>\n

Prvi korisnici mre\u017ee su bili zaposleni iz \u201ceUniverse-a\u201d. Kompanija je organizovala takmi\u010denja u pridobijanju novih korisnika. \u201ceUniverse\u201d je iskoristio\u00a0 20 miliona sopstvenih klijenata i pretplatnika iz e-mail baze podataka za iniciranje liste korisnika projekta MySpace, te\u00a0 posledi\u010dnog preuzimanja vode\u0107e pozicije me\u0111u socijalnim mre\u017eama.<\/p>\n

Do 2004, MySpace se transformisao od web site-a za virtuelno skladi\u0161tenje podataka u socijalnu mre\u017eu. Usvojena je ideja da je besplatno kori\u0161\u0107enje MySpace-a neophodno za stvaranje uspe\u0161ne zajednice.<\/p>\n

Rast je, \u0161to je op\u0161ta karakteristika planetarnih elektronskih dru\u0161tvenih mre\u017ea, vrtoglav: u Julu 2005., News Corporation je kupio MySpace za 580 miliona dolara.\u00a0 Na vrhuncu, tokom 2007., MySpace je vredeo 12 milijardi dolara.<\/p>\n

Od 2005., pa sve do 2008., MySpace je bio najpose\u0107eniji web site od svih dru\u0161tvenih mre\u017ea na svetu, a tokom 2006 prestigao Google-ov najpose\u0107eniji site u SAD, a primat je dr\u017eao sve do 2008., kada ga je, \u0161to je ve\u0107 ranije re\u010deno, prestigao Facebook. Od tada, broj korisnika mre\u017ee je u stalnom opadanju, uprkos poku\u0161aju redizajniranja i unapre\u0111enja korporativnog imid\u017ea.Od 2011, MySpace je pao na 103. mesto po pose\u0107enosti.<\/p>\n

Tokom 2009., MySpace je zapo\u0161ljavao 1,600 radnika. 2011., taj broj iznosi svega oko 200 zaposlenih a Specific Media aSpecific Media i umetnik Justin Timberlake<\/strong> su kupili MySpace za oko 35 milona dolara, \u0161to jasno pokazuje finansijski pad i poraz u trci sa Facebook-om.<\/p>\n

Nakon godinu dana od osnivanja, mre\u017ea postaje globalno atraktivna i, posledi\u010dno, Rupert Murdoch<\/strong>, australijski medijski magnat, nakon preuzimanja MySpace-a, 2005., pokre\u0107e diskografsku ku\u0107u \u201cMySpace Records\u201d, u nameri da promovi\u0161e neafirmisane talente prisutne na internetu.<\/p>\n

MySpace profili za muzi\u010dare na site-u MySpace Music imaju inovativnu opciju u odnosu na ostatak interneta, jer umetnicima omogu\u0107avaju postavljanje kompletnih opusa u mp3 formatu. Registrovani muzi\u010dari tako trenutno i neposredno dele svoje radove preko mre\u017ee.<\/p>\n

Tokom 2006. godine pokre\u0107e se\u00a0 britanska verzija MySpace-a, \u0161to dovodi do signifikantnih proboja, na na\u010din do tada nepoznat u muzi\u010dkom biznisu. Pop zvezda Lilly Allen<\/strong> lansirana je kao \u201ckraljica MySpace-a\u201d tokom 2006., pre po\u010detka vrtoglave internacionalne karijere. Sli\u010dne verzije danas postoje u Kini i drugim zemljama.<\/p>\n

Krajem\u00a0 2007., kre\u0107e marketin\u0161ki \u201crat do istrebljenja\u201d, \u0161to odra\u017eava mahnitu, usijanu opsednutost miliona ljudi, koji ubrzano pristupaju dru\u0161tvenim mre\u017eama, od New Yorka do afri\u010dkih provincija. MySpace i \u201cBebo\u201d su se priklju\u010dili Google-ovoj \u201cOtvorenoj alijansi dru\u0161tvenih mre\u017ea\u201d, zajedno sa Friendster-om, LinkedInom, itd. Alijansa je inaugurisala uobi\u010dajene standarde za razvoj softvera neophodnih za socijalne mre\u017ee. Facebook je ostao po strani.\u00a0 Google je pomo\u0107u alijanse (neuspe\u0161no) poku\u0161ao da kompenzuje nekonkurentnost svog site-a socijalne mre\u017ee u odnosu na Facebook.<\/p>\n

Me\u0111utim, u prole\u0107e 2008., Facebook je pretekao MySpace. Od tada, MySpace je pratio trend opadanja \u010dlanstva, a za to je postojalo vi\u0161e razloga.<\/p>\n

MySpace nije bio spreman na promene, dok su se Facebook i Twitter kontinualno usavr\u0161avali u skladu sa progresom globalne svesti o dru\u0161tvenim mre\u017eama.<\/p>\n

Kao \u0161to je ve\u0107 pre u tekstu pomenuto, ve\u0107ina web stranica je delo amatera sa nedovoljnim poznavanjem HTML-a (Hypertext Markup Language-jezik za ozna\u010davanje hiperteksta) te se mre\u017ea u celini odlikuje redundantno\u0161\u0107u varijabilnih vizuelnih identiteta i nedostatkom funkcionalne konzistentnosti korisni\u010dkih profila .Doba zna\u010daja i supremacije je davna pro\u0161lost i \u010dini se da MySpace tone ka marginalizaciji i mogu\u0107em nestanku.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Twitter<\/span><\/strong> (sa sedi\u0161tem u San Francisku) je dru\u0161tvena mre\u017ea za komunikaciju u realnom vremenu i servis za mikroblogovanje, koja omogu\u0107ava slanje i \u010ditanje \u00a0tekstualnihsadr\u017eaja\u00a0 sa ograni\u010denim brojem karaktera (slova\/brojeva\/simbola), u \u017eargonu\u00a0 „tvitove“.<\/p>\n

Twitter je kreirao Jack Dorsey<\/strong>u prole\u0107e 2006. Twitter je ubrzo dosegao planetarnu popularnost, od\u00a0 400,000 kvartalnih tvitova 2007, preko100 miliona kvartalnih tvitova tokom 2008. pa sve sa 200 miliona korisnika 2011., dnevno generi\u0161u\u0107i preko 200 miliona tvitova. Zato je i prozvan i \u201cSMS-om interneta\u201d.Twitter ima godi\u0161nji rast od 1.382 procenta. Pore\u0111enja radi, Facebook je imao rast od 228 procenata.<\/p>\n

Kompanija je dobila ime \u201cTwitter\u201d po re\u010di koja ozna\u010dava cvrkutanje ptica ili pak le\u017eerno \u0107askanje, \u0161to je i najbolji opis novog masovnog objekta fascinacije.<\/p>\n

Twitter se mo\u017ee porediti sa \u201cInternet Relay Chat-om\u201d (IRC), \u0161to je u prevodu: \u201cdiskusija preko interneta\u201d, a u pitanju je protokol za on-line razmenu teksta preko interneta,\u00a0\u00a0 koji je kreirao Jarkko Oikarinen<\/strong> jo\u0161,cyber-jezikom govore\u0107i, drevne1988. godine.<\/p>\n

Tvitovi su uop\u0161teno dostupni za javnost; Me\u0111utim, korisnici mogu cenzurisati ili potpuno ukinuti poruke, sem za \u201csledbenike\u201d. Korisnici se mogu pretplatiti na tvitove drugih korisnika \u2013 \u0161to se naziva \u201cslebdeni\u0161tvom\u201d, dok se pretplatnici zovu sledbenicima, ili tweeps-ovima (Twitter + peeps (novoprido\u0161li)). Korisnici mogu proveriti i profile sledbenika koji su to prestali da budu.<\/p>\n

Twitter omogu\u0107ava klijentima\u00a0 mogu\u0107nost da ga upotrebljavaju preko mobilnih telefona, te ovaj hibridni vid umre\u017eavanja vodi daljoj ekspanziji i ubrzanju rasta.<\/p>\n

Uglavnom ga koriste ljudi srednjih godina, koji nisu \u010dlanovi Facebook-a i sl.Ili, kako to defini\u0161e Jeremiah Owyang<\/strong>, industrijski analiti\u010dar koji studira dru\u0161tvene medije: „Odrasli su se jednostavno \u2018zaka\u010dili\u2019 za ono, \u0161to teenageri rade ve\u0107 godinama“. <\/em> Samo jedanaest procenata Twitterovih korisnika sa teenageri.\u00a0 Tuma\u010denja ove \u010dinjenice ukazuju da (u trenutku kad je ova dru\u0161tvena mre\u017ea postala popularna kao sredstvo za ugovaranje poslova ili distribuciju vesti)\u00a0 privla\u010di prevashodno ljude u zrelim godinama.<\/p>\n

Budu\u0107i najaktuelniji, \u201cvru\u0107i\u201d medij, najmanje podlo\u017ean kontroli establi\u0161menta,Twitter je bio veoma pogodno sredstvo za organizovanje protesta, koji su ponekad nazivani „Twitter revolucijama“ \u0161to uklju\u010duje egipatske proteste 2011., tuniske proteste 2010\/11, iranske post-izborne proteste 2009., i moldavijske gra\u0111anske nemire iste godine. Mre\u017ea se jo\u0161 koristi i u vanrednim situacijama i za politi\u010dke kampanje.<\/p>\n

 <\/p>\n

U maju 2008., The Wall Street Journal<\/strong> je objavio da dru\u0161tvene mre\u017ee poput\u00a0 Twitter-a „\u2026izazivaju pome\u0161ana ose\u0107anja kod tehnolo\u0161ki-zdravorazumskih ljudi koji ih koriste od njihovih po\u010detaka. Ljubitelji mre\u017ee smatraju dobrim na\u010dinom da ostanu u kontaktu za prijateljima okupiranim poslom. Ali, neki korisnici po\u010dinju da se ose\u0107aju ‘suvi\u0161e’ konektovani, dok se hvataju u ko\u0161tac sa rutinskim oficijelnim mre\u017enim porukama u sitnim satima , ve\u0107im telefonskim ra\u010dunima, i potrebom da odbruse svojim poznanicima da prestanu da na mre\u017ei ogla\u0161avaju \u0161ta imaju za ve\u010deru\u201d. <\/em><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

Iz svega do sada navedenog, mo\u017ee se primetiti da su elektronske dru\u0161tvene mre\u017ee preovla\u0111uju\u0107i fenomen dana\u0161njeg vremena. One su to pre svega zbog fascinacije samom institucijom cyber-umre\u017eavanja, koja jo\u0161 uvek predstavlja otvorenu strukturu, te je manje-vi\u0161e podlo\u017ena i anarhiji, slobodi, prostoru za samoispoljavanje.<\/p>\n

 <\/p>\n

S druge strane, budu\u0107i da je sam medij cyber-mre\u017ea posve novi fenomen, sa kojim ljudski rod nema ama ba\u0161 nikakvog prethodnog iskustva, on je samim tim i daleko od oko\u0161talog, paradigmati\u010dkog, ideolo\u0161kog.Otvoren je za svakodnevne turbulentne promene, bilo od strane kompanijskih moderatora, bilo od strane korisnika, koji su slobodni da pronalaze mnogo prostora unutar hiperelasti\u010dnog samodefini\u0161u\u0107eg i visokointeraktivnog sistema.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i ubrzanoj i besplatnoj komunikaciji, mre\u017ee su ultimativno sredstvo borbe protiv dr\u017eavnih institucija, bilo povodom izbora i Iranu ili pak gr\u010dkih i \u0161panskih socijalnih protesta. Najzad, po\u0161to dr\u017eava\/kompanije kaskaju za aleatorikomsamopovezivanja van granica vremena\/prostora\/zakonodavnih okvira, mre\u017ee su idealno polje za biznis i marketing sa nultim tro\u0161kovima.<\/p>\n

 <\/p>\n

Me\u0111utim, ve\u0107ina korisnika nema pragmati\u010dne ciljeve i tu nailazimo na fenomen narcizma. Prose\u010dni korisnik formira profil promovi\u0161u\u0107i svoje pozitivne osobine, divinizuju\u0107i svoj li\u010dni ukus, stremljenja.U realnom vremenu, a povodom trivijalnosti koje emituje, on, sa sebi sli\u010dnima, ostvaruje komunikacijsku rezonancu me\u0111usobnog odobravanja samopromovi\u0161u\u0107eg \u201cselfa\u201d uz ushi\u0107enje svojih elektronskih prijatelja. On svakodnevno \u0161alje izve\u0161taje o svojim najbanalnijim \u017eivotnim akcijama, za \u0161ta dobija promptni feed-back od drugih i vice versa. Ti drugi, a mo\u017ee ih biti na stotine, udaljeni hiljadama kilometara, oba pola, raznih nacija, rasa, godi\u0161ta, bivaju uzajamni idolopoklonici . Sam elektronski medij, prenosnik informacija na high-tech nivou je taj, koji generi\u0161e fascinaciju. Prose\u010dni, bezli\u010dni stanovnik planete prestaje to da bude, ako su u njega i njegovu svakodnevnicu uprte o\u010di stotina ljudi sa svoih kontinenata, koji su zapravo fascinirani samom elektronskom tehnologijom koja je transmiter trivijalnih poruka u cyber-glamuroznom ruhu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Dakle, korisnik Facebook-a \u0161alje stotinama ljudi poruku o izuzetnom zna\u010daju svake prozai\u010dne stvari kojom se trenutno bavi -koji film je upravo odgledao, gde je i s kim popio kafu (sa sve fotografijama, ponekad i u realnom vremenu,\u00a0 na profilu) o \u010demu ba\u0161 sad razmi\u0161lja ili gde je otputovao… Njegov cilj je da potvrdi sopstvenu fantaziju o \u201cizuzetnosti\u201d. Svaka pojava u elektronskim medijima je fascinantna sama po sebi, jer na\u0161a \u010dula i mozak se bombarduju hiperkoli\u010dinom podataka, prevelikom da bi se kognitivno \u201csvarili\u201d, obradili, interpretirali. Zato je pojava banalnih situacija korisnika, a transmitovana mo\u0107nim medijem interneta, odjednom, sama po sebi, vrlinom tehnologije, dobila na zna\u010daju.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201cPrijatelji\u201d sa mre\u017ee, fascinirani samim medijem, posve iskreno pridaju zna\u010daj tu\u0111im bezna\u010dajnim stvarima koje primaju na svom LCD monitoru. Korisnik koji ih je poslao, s druge strane, dobija konstantnu on-line potvrdu svoje ekstraordinarnosti. Tempo komunikacije je tako ubrzan, da mnogo pre nego bi se uop\u0161te i preispitao o bilo \u010demu, \u010dlan virtuelne \u201czajednice sli\u010dnih\u201d dobija potvrdu li\u010dnog \u201cnapumpanog\u201d selfa, na visokoj frekvenciji sve novijih i novijih postova\/odobravanja na profilima.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201cEgo\u201d biva progutan od sadr\u017eaja fascinacije drugima i fascinacija drugih njime. Dakle, granice \u201cja\u201d se bri\u0161u, a sopstvena samoprocena se svodi na uvek prisutne \u201cdruge\u201d koji neprekidno potvr\u0111uju projektovanu samopromociju \u201cidealnog ja\u201d. Niko tu nema vremena da o bilo \u010demu uop\u0161te promi\u0161lja, jer je sama komunikacija mnogo br\u017ea od interpretacije. Mnogo pre promi\u0161ljanja o setu postova\/respondiranja, nailazi novi set… Pri \u010demu niko nije svestan da se \u201cdrugi\u201d uop\u0161tene dive njemu<\/strong>, ve\u0107<\/strong>se dive samom mediju koji ga promovi\u0161e<\/strong>, a podjednako i cyberspace-u kao takvom, kao i tehnologiji transmisije, ili pak globalno-visokotehnolo\u0161koj \u201cdru\u0161tvenoj igri\u201d u kojoj svi u\u010destvuju<\/p>\n

 <\/p>\n

Korisnik mre\u017ee ima predstavu\u00a0 da je potencijalno 24 \u010dasa dnevno povezan sa stotinama, hiljadama ljudi koji u svakom trenutku potvr\u0111uju njegovu sopstvenu divinizovanu \u201cla\u017enu li\u010dnost\u201d, samo-promovisanog idola. Dakle, drugi su u funkciji njegovog \u201cvelikog ja\u201d, i uvek su dostupni da trenutno reaguju na sve zahteve takvog \u201cja\u201d za samopotvr\u0111ivanjem. A to je su\u0161tina narcizma: nepostojanje granica, bilo onih\u00a0 izme\u0111u \u201cja i \u201cdrugih\u201d , bilo pak granica u fantazmagori\u010dnoj predstavi o sopstvenoj \u201cveli\u010dini\u201d. Ni sam \u201cnarcis\u201dautenti\u010dno ne veruje u takvu (la\u017enu ali po\u017eeljnu) predstavuo sebi,te je potrebno da \u201cdrugi\u201d potvrde njenu istinitost da bi ubedili njega samog. Elektronske dru\u0161tvene mre\u017ee omogu\u0107avaju medijsko lansiranje sva\u010dije banalnosti upakovano u visoku tehnologiju, te je transmutiraju u objekat fascinacije. One su plodno tlo za bujanje narcisti\u010dkih sadr\u017eaja kod mnogih pojedinaca, koji projektuju i naduvavajusvoj narcizam, te ga formalno realizuju putem Facebook-a, MySpace-a ili pak Twittera.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Razmotrimo karakteristike\u201cpatolo\u0161kog narcisa\u201c koje je razradio znameniti slovena\u010dki filozof\u00a0 Slavoj \u017di\u017eek<\/strong> u svojoj vanrednoj studiji \u201ePatolo\u0161ki narcis kao dru\u0161tveno nu\u017eni objekt subjektivnosti\u201c:<\/p>\n

\u201eSve osobe iz njegove sredine pripadaju jednoj od slijede\u0107e tri kategorije:1.Idealni drugi, od kojih o\u010dekuje narcisti\u010dku potvrdu i koji u subjektivnoj ekonomici PN (patolo\u0161ki narcis – op. M.V.) djeluju kao produ\u017eetak njegovog vlastitog ‘velikog Ja’ (to su u pravilu jake, nadre\u0111ene, slavne li\u010dnosti); 2.’neprijatelji’, ‘urotnici’ koji ugro\u017eavaju njegovu narcisti\u010dku afirmaciju; 3.svi ostali, ‘masa’, ‘lutke’, naivci (suckers), koji su tu samo zato da ih iskoristimo a zatim odbacimo. \u010cak i kada se PN ve\u017ee za idealnog drugog, ta veza nije posebno duboka i lako se prekine ili pretvori u svoju suprotnost: ako idealizirani-drugi\u00a0 razo\u010dara, ako ne ispuni na\u0161a narcisti\u010dka o\u010dekivanja, brzo izgubi svoj idealni status i spu\u0161ta se na razinu naivne ‘mase’ (ako je sam do\u017eivio neuspijeh) ili \u010dak ‘neprijatelja’ ukoliko je ponizio na\u0161 narcizam, ako nije mario za nas i sl.). Veze se brzo i lako mijenjaju, dana\u0161nji ideal bit \u0107e sutra ‘neprijatelj’ itd., budu\u0107i da u svemu tome Narcis uop\u0107e nema odnos prema drugome kao prema subjektu…\u201c<\/em><\/p>\n

<\/em>Gore navedeni tekst se savr\u0161eno poklapa sa fenomenima prisutnim na dru\u0161tvenim mre\u017eama: ukoliko \u201eprijatelj\u201c u elektronskom polju ne odobrava korisnikove stavove ili ga odve\u0107 ignori\u0161e, nalazi se na dobrom putu da bude obrisan sa \u201eprijateljske\u201c liste, da se prekine svaka komunikacija i kontakt. \u201ePrijatelji\u201c su na listi, isklju\u010divo ako su u funkciji narcisti\u010dkih ciljeva. \u017di\u017eek<\/strong> dalje razmatra:<\/p>\n

\u201eOtuda je, naravno, jasno da je za PN raspolo\u017eivost drugih ljudi ne\u0161to samo po sebi razumljivo, najprirodnija je stvar na svijetu da s ljudima postupamo bez imalo obzira, da ih u stvari vi\u0161e koristimo radi na\u0161eg narcisti\u010dkog zadovoljstva. Zato kod PN imamo \u010desto utisak duboke indiferentnosti, hladno\u0107e i prora\u010dunatosti, koji se skrivaju iza blje\u0161tave maske: Narcis nas poku\u0161ava o\u010darati, zavesti, blje\u0161ti svojom govorljivo\u0161\u0107u i zaneseno\u0161\u0107u, spolnom zavodljivo\u0161\u0107u, itd. Ipak, iza svega toga osje\u0107amo neumoljiv, prora\u010dunat um. Tako dugo dok od nas o\u010dekuje narcisti\u010dki dobitak, sav je zanesen i odi\u0161evljen, a kada mu ‘vi\u0161e nismo zanimljivi’, u trenu se velika o\u010darljivost pretvori u potpunu ravnodu\u0161nost.\u201c<\/em><\/p>\n

<\/em>Trud ulo\u017een u zavo\u0111enje i o\u010daravanje je nepoterban na npr. Facebook-u: kako je ve\u0107 ranije u tekstu re\u010deno, tehnologijase, budu\u0107i fasciniraju\u0107a sama po sebi, ve\u0107 \u201estara\u201c za to. Otuda je ona, kao organon dru\u0161tvenih mre\u017ea, idealno sredstvo za aktualizaciju narcisti\u010dkih stremljenja. Zi\u017eek<\/strong> dalje preciznije defini\u0161e osobine \u201epatolo\u0161kog narcisa\u201c:<\/p>\n

\u201eStrukturalna nam analiza dalje pokazuje da je patolo\u0161ki ‘veliki Ja’, kao sredi\u0161nja integrativna instanca PN, rezultat fuzije, stapanja triju elemenata: (1) realnog Ja<\/strong>, (samospoznavanje subjekta kao posebnog, stvarnog bi\u0107a), (2)idealnog Ja<\/strong> (idealizirana predod\u017eba \u0161to je subjekt ima o sebi) i (3) idealnog objekta<\/strong>(idealnog drugog, bli\u017enjeg \u0161to ga PN do\u017eivljava kao produ\u017eetak, dio vlastitog ‘velikog Ja’). Tim stapanjem gubi se kriti\u010dna distanca izme\u0111u realnog Ja, idealnog Ja i objekta, distanca koja ‘normalni’ subjekt tera na neprekidno pobolj\u0161avanje, pribli\u017eavanje idealu: kod PN je realni Ja ve\u0107 i tako neposredno stopljen s idealnim a idealizirani Drugi gubi \u010dak i negativne zna\u010dajke te nastupa prije svega u obliku svemogu\u0107eg, ‘dobrog Drugog’, subjektovog skrivenog za\u0161titnika koji brine za njegovu dobrobit i garantira njegovo narcisti\u010dko zadovoljenje. Kriti\u010dka distanca nastupa kod PN prije svega u ‘regrediranom’ obliku, poput neke jezovite, slijepe, krute, paranoidne, ugro\u017eavaju\u0107e, Nad-ja sile, kao ‘zla kob’, utjelovljena u ‘neprijatelju’ u kojeg subjekt projicira svoju vlastitu agresivnost.\u201c<\/em><\/p>\n

Dakle, esencijalni narcisti\u010dki proces se svodi na slede\u0107e: realno inferiorni \u201eja\u201c, putem natkompenzacije stvara fantazmagori\u010dnu predstavu o sebi kao \u201eidealnom ja\u201c za \u010diju potvrdu je potrebno imaginarno pro\u0161irivanje do nivoa \u201egrandioznog selfa\u201c koji se identifikaciono ne mo\u017ee odvojiti od drugih, te se pro\u0161iruje van prostorno\/vremenskih granica sopstvene li\u010dnosti (\u0161to pospe\u0161uju dru\u0161tvene mre\u017ee). Me\u0111utim, \u0161ta je iza narcizma i otkuda poti\u010de disfunkcionalna, ali, uprkos tome, posve prirodna\u00a0 (jer se kod narcizma ispoljava uvek istovetnim mehanizmom, dakle po prirodnom zakonu) predstava o ru\u0161enju granica ega i op\u0161toj povezanosti?<\/p>\n

(kraj 1. dela)<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e Mi\u0161a Vasi\u0107\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Virtualne dru\u0161tvene mre\u017ee Facebook, Twitter i MySpace, kreirane preko elektronskih organona, od ku\u0107nog PC-a do Blackberry smartphone-a , svakako predstavljaju supremativni objekat fascinacije stotina miliona ljudi \u0161irom planete.Ovu tezu povr\u0111uju multimilionski finansijski obrti kompanija koje stoje iza njih. Analiza fenomena ukazuje da se pomenute mre\u017ee najmanje koriste za utilitarne ciljeve, a mnogo […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[12,37,38,14],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1312"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1312"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1312\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1740,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1312\/revisions\/1740"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1312"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1312"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1312"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}