{"id":1347,"date":"2011-11-16T12:50:29","date_gmt":"2011-11-16T12:50:29","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1347"},"modified":"2011-12-17T17:57:18","modified_gmt":"2011-12-17T17:57:18","slug":"drustvene-mreze-narcizam-i-morficka-polja2-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1347","title":{"rendered":"DRU\u0160TVENE MRE\u017dE, NARCIZAM I MORFI\u010cKA POLJA(2.deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Izgleda da narcizam predstavlja neartikulisano ispoljavanjepotrebe za \u0161irenjem granica uma van materijalisti\u010dki definisane sku\u010denosti lociranja unutar mozga i svo\u0111enja ljudskog bi\u0107a na telesnost, a univerzuma na neku vrstu \u201eatomiziranog\u201c aleatornog materijalno-prostorno-energetskog mehanizma.<\/p>\n

Rupert Sheldrake, vanredno zna\u010dajni britanski biolog je, putem eksperimenata, dokazao fenomen ekstenzije du\u0161e van granica prostor-vremena. On uvodi pojam morfi\u010dkih i morfogenetskih polja, posve nematerijalne prirode, koja pro\u017eimaju\u0107i i organizaciono stoje iza vidljivih materijalno-energetskih procesa tvorbe univerzuma i svih \u017eivih bi\u0107a u njemu. Osvrnimo se na Sheldrakeov rad\u00a0 \u201eUm, memorija i arhetipska morfi\u010dka rezonanca i kolektivno nesvesno\u201c:<\/p>\n

<\/p>\n

\u201ePitanje biolo\u0161kog razvoja, ili morfogeneze, je u stvari posve otvoreno i subjekt je \u010destih polemika unutar same biologije. Alternativa mehanicisti\u010dkom\/redukcionisti\u010dkom pristupu, koji je aktuelan od 20-ih godina XX veka, je ideja morfogenetskih (tj. onih, koji oblikuju formu) polja. Prema ovom modelu, organizme (u fazi rasta) oblikuju polja koja su istovremeno u njima i oko njih, polja koja u sebi sadr\u017ee formu organizma.Ovo je bli\u017ee Aristotelovskoj tradiciji nego bilo kom drugom tradicionalnom pristupu. Kako se hrastovo drvo razvija, \u017eir se povezuje sa poljem drveta, nevidljivom organizuju\u0107om strukturom koja organizuje razvoj hrasta; Ovo je poput matrice hrastovog drveta, unutar koje raste formiraju\u0107i organizam.<\/em><\/p>\n

\u010cinjenica koja je dovela do razvoja ove teorije je zna\u010dajno svojstvo organizama da se sami repariraju. Ako ise\u010dete hrast na sitne komadi\u0107e, svaki komadi\u0107, ako se tretira na odgovaraju\u0107i na\u010din, mo\u017ee da izraste u novo drvo. Tako se od si\u0107u\u0161nog fragmenta mo\u017ee dobiti celina. Ma\u0161ine nisu sposobne za ovako ne\u0161to; One nemaju mo\u0107 odr\u017eavanja celine, ako se izdvoje delovi. Polomite kompjuter na deli\u0107e i sve \u0161to dobijate je polomljeni kompjuter. On se ne regeneri\u0161e na mnogo malih kompjutera. Ali, ako ise\u010dete crva na male deli\u0107e, svaki deli\u0107 mo\u017ee izrasti u novog crva. Drugi primer analogije je magnet. Ako polomite magnet na male deli\u0107e, dobijate mno\u0161tvo malih magneta, od kojih svaki formira kompletno magnetno polje. To je osobina holizma\u00a0 koju poseduju polja ali ne i mehani\u010dki sistemi, osim ako nisu povezani sa poljima. Jo\u0161 jedan primer je hologram, \u010diji svaki deli\u0107 istovremeno sadr\u017ei i celinu. Hologram je baziran na matricama interferencije unutar magnetnog polja. Polja, dakle, imaju holisti\u010dko svojstvo, koje je privuklo biologe da razviju koncept morfogenetskih polja.<\/em><\/p>\n

Svaka vrsta ima svoja sopstvena polja, a unutar svakog organizma postoje polja unutar polja. Unutar svakoga od nas postoji polje \u010ditavog tela; Polja za ruke i noge, za jetru i bubrege; Unutar polja gore pomenutih organa se nalaze polja pojedinih organskih tkiva, a potom polja \u0107elija, pa polja za sub-\u0107elijske strukture, i polja za molekule, itd. Postoji \u010ditav niz polja unutar polja. Su\u0161tina hipoteze koju predla\u017eem je da ta polja, koja su ve\u0107 \u0161iroko prihva\u0107ena u biologiji, imaju neku vrstu samoformiraju\u0107e memorije, izvedene iz prethodnih formi iste vrste. Polje jetre je oblikovano formom prethodnih jetri, a polje hrastovog drveta se stvara na osnovu formi i organizacija prethodnih hrastova. Me\u0111u poljima, putem procesa koji se naziva morfi\u010dka rezonanca, a \u0161to je\u00a0 uticaj sli\u010dnog na sli\u010dno, stvara se veza izme\u0107u homologih polja. To zna\u010di da struktura polja ima kumulativnu memoriju, baziranu na onome \u0161to se vrstama doga\u0111alo u pro\u0161losti. Ova ideja se primenjuje ne samo na \u017eive organizme, ve\u0107 tako\u0111e i na proteinske molekule, kristale, \u010dak i na atome. U svetu kristala, npr., teorija tvrdi da forma kristala zavisi od odgovaraju\u0107eg karakteristi\u010dkog morfi\u010dkog polja. Morfi\u010dko polje je \u0161iri termin koji uklju\u010duje i polja forme i polja pona\u0161anja. Ovde radije koristim re\u010d \u2019morfi\u010dko\u2019 polje, nego \u2019morfogenetsko\u2019.\u201c<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Sheldrake, u pomenutom radu, dalje opisuje eksperimente izvedene na pacovima, (vremenski i prostorno toliko udaljenim da je \u010dulna, prostorno-vremenski ograni\u010dena komunikacija me\u0111u njima neizvodljiva) koji ukazuju na\u00a0 mogu\u0107nost postojanja polja koje, povezuju\u0107i \u017eivotinje, evoluira potencijale razvoja \u010ditave vrste, ukoliko izolovana ogledna grupa evoluira u nekom pravcu. On pojmom nematerijalnog polja obja\u0161njava i ispoljavanje van\u010dulno emaniranih zakona razvoja, rasta i morfogeneze:<\/p>\n

\u201ePostoje brojni eksperimenti u oblasti biolo\u0161ke forme, i razvoja forme. Respektivno, isti principi se primenjuju na pona\u0161anje, forme pona\u0161anja i obrasce pona\u0161anja. Razmotrimo hipotezu da, ako trenirate pacove da nau\u010de neki trik na Santa Barbari, onda pacovi \u0161irom svetasti\u010du mogu\u0107nost da nau\u010de isti trik mnogo br\u017ee, samo zato \u0161to su pacovi na Santa Barbari trik ve\u0107 nau\u010dili. Ovaj novi obrazac u\u010denja \u0107e biti, kao \u0161to je uvek i bio, u kolektivnoj memoriji pacova, na koju drugi pacovi mogu da se \u2019priklju\u010de\u2019, samo zbog \u010dinjenice da su pacovi i samo zato \u0161to im se ponavljaju sli\u010dni uslovi koji su va\u017eili za prethodne pacove, a sve to putem morfi\u010dke rezonance.\u00a0 (…) opisujem takvu seriju\u00a0 eksperimenata koji su vr\u0161eni tokom produ\u017eenog perioda od 50 godina. Po\u010deli su na Harvardu a potom nastavljeni u \u0160kotskoj i Australiji, eksperiment je demonstrirao da pacovi desetostruko pove\u0107avaju stopu rasta u\u010denja. To je bio ogroman pomak, a ne samo marginalno-statisti\u010dki zna\u010dajan rezultat. Ovaj povi\u0161eni stepen u\u010denja u identi\u010dnim situacijama treniranja prime\u0107en je na tri odvojene lokacije i me\u0111u svim pacovima unutar celokupne vrste, ne samo me\u0111u pacovima koji su potomci istreniranih\u00a0 roditelja. (…) Ovaj primer demonstrira evolucijsko \u0161irenje nove navike za koju je verovatno da nije genetska ve\u0107 pre pripada vrsti kolektivne memorije u skladu sa morfi\u010dkom rezonancom. (…) nasle\u0111ivanje ne zavisi samo od DNK (koja omogu\u0107ava izradu ispravnih hemijskih gra\u0111evinskih blokova-proteina), ve\u0107 tako\u0111e i od morfi\u010dke rezonance. Nasle\u0111ivanje ima dva aspekta: jedan je genetsko nasle\u0111e, u koje se ra\u010duna nasle\u0111ivanje proteina kroz kontrolu sinteze proteina koju omogu\u0107ava DNK, a drugi je forma nasle\u0111ivanja bazirana na morfi\u010dkim poljima i morfi\u010dkoj rezonanci, koja je negenetska i koja se nasle\u0111uje direktno od prethodnih \u010dlanova vrste. Ovaj drugi aspekt nasle\u0111ivanja se ti\u010de organizacije forme i pona\u0161anja.\u201c<\/em><\/p>\n

Dru\u0161tvene grupe kao i fenomen narcizma, predstavljaju sliku \u201enaivnog\u201c poku\u0161aja simulacije ekstenzije ega van granica ljudskog mozga. Me\u0111utim, Sheldrake iznosi tezu da se memorija uop\u0161te i ne nalazi u mozgu te da je ekstenzija i te kako mogu\u0107a, te ljudska te\u017enja za njom ima prirodne (ali nau\u010dno nepriznate) korene. On dalje u\u010di:<\/p>\n

\u201eSvako od nas je odrastao sa idejom da je memorija skladi\u0161tena u mozgu. Koristimo re\u010d \u201emozak\u201c kao sinonim za um ili memoriju. Ja smatram da je mozak vi\u0161e ne\u0161to kao sistem za pode\u0161avanje frekvencije negoli sredstvo za skladi\u0161tenje memorije. Jedan od glavnih argumenata za sme\u0161tanje memorije u mozak je \u010dinjenica da izvesne vrste mo\u017edanih o\u0161te\u0107enja mogu da vode gubitku pam\u0107enja. Ako se mozak o\u0161teti usled automobilske nesre\u0107e, i neko izgubi pam\u0107enje, name\u0107e se o\u010digledan zaklju\u010dak da je tkivo sa memorijom o\u0161te\u0107eno. Ali to ne mora biti tako. (…) Ako bih o\u0161tetio svoj televizijski aparat, tako da se ne mogu primati odre\u0111eni TV signali, ili ako u\u010dinim svoj TV \u201enemim\u201c uni\u0161tiv\u0161i neki deo vezan za produkciju zvuka, tako da se jo\u0161 uvek mo\u017ee dobiti slika ali ne i zvuk, to ne dokazuje da su zvuk ili slika skladi\u0161teni unutar TV aparata. To bi pokazalo samo da, ako uni\u0161tim sistem za prijem frekvencija, vi\u0161e ne mogu primati odgovaraju\u0107i signal. Gubitak memorije usled mo\u017edanog o\u0161te\u0107enja ni\u0161ta vi\u0161e od prethodnog primera ne dokazuje da se memorija nalazi unutar mozga. U stvari, ve\u0107ina slu\u010dajeva gubitaka memorije je privremena. Ovo oporavljanje memorije je veoma te\u0161ko objasniti pomo\u0107u termina konvencionalnih teorija. Ako je memorija bila uni\u0161tena\u00a0 usled uni\u0161tenja memorijskog tkiva, ona ne bi trebalo da se vrati; Pa ipak, ona to \u010desto \u010dini.\u00a0\u00a0 Jo\u0161 jedan argument u korist lokalizacije memorije unutar mozga je sugerisan eksperimentima sa elektri\u010dnom stimulacijom mozga koje je vr\u0161io Wilder Penfield. Penfield je stimulisao temporalne re\u017enjeve mozga epitepti\u010dara i otkrio da neki od tih stimulusa izazivaju \u017eive odgovore, koje bi pacijenti interpretirali kao se\u0107anja na stvari koje su \u010dinili u pro\u0161losti.Penfield je zaklju\u010dio da je zapravo stimulisao memoriju koja je bila skladi\u0161tena u korteksu. Ponovo se vra\u0107am na analogiju sa TV aparatom. Kad bih stimulisao\u00a0 tjuner na svom televizoru,\u00a0 i on pritom promenio kanal koji prima, to ne bi dokazalo da je informacija uskladi\u0161tena unutar tjunera.<\/em><\/p>\n

Interesantno je da je sam Penfield u svojoj poslednjoj knjizi \u201eMisterije uma\u201c napustio ideju da je memorija uskladi\u0161tena unutar mozga. Do\u0161ao je do zaklju\u010dka da memorija uop\u0161te nije skladi\u0161tena unutar korteksa.Bilo je mnogo poku\u0161aja da se lociraju tragovi pam\u0107enja unutar mozga, od kojih je najpoznatiji onaj, koji je na\u010dinio Karl Lashley, veliki ameri\u010dki neurofiziolog. On je trenirao pacove da u\u010de trikove, potom bi odrezao komade njihovih mozgova da bi spoznao da li pacovi jo\u0161 uvek mogu da izvode nau\u010dene trikove. Na njegovo \u010du\u0111enje, otkrio je da bi mogao da odstrani preko pedeset posto mozga \u2013 bilo kojih 50 % – a to potencijalno ne bi imalo efekta na pam\u0107enje nau\u010denog. Kad bi odstranio celokupan mozak, pacovi vi\u0161e ne bi mogli da izvode trikove, te je zaklju\u010dio da je mozak na neki na\u010din neophodan za obavljanje zadataka, \u0161to jedva da je iznena\u0111uju\u0107i zaklju\u010dak. Ono \u0161to je neobi\u010dno je koliko veliki deo mozga je mogao da odstrani\u00a0 bez uticaja na memoriju. (…) Lashley je zaklju\u010dio da je memorija uskladi\u0161tena distributivno u celom mozgu, jer nije otkrio tragove memorije (…) Karl pribram, njegov u\u010denik, pro\u0161irio je tu ideju hologramskom teorijom skladi\u0161tenja memorije: memorija je kao hologramska slika, skladi\u0161tena kao interferiraju\u0107a matrica unutar mozga.<\/em><\/p>\n

Ono \u0161to Lashley i Pribram (…) izgleda da nisu prihvatili jemogu\u0107nost da memorija mo\u017eda uop\u0161te i nije skladi\u0161tena unutar mozga. (…) Ako mozak slu\u017ei kao servis za skladi\u0161tenje memorije, onda bi skladi\u0161teni sistem trebalo da ostane stabilan. Pa ipak se zna da se nervne \u0107elije transformi\u0161u mnogo br\u017ee nego \u0161to se ranije mislilo. Sva hemijska jedinjenja u sinapsama, nervne strukture i molekuli se obr\u0107u i menjaju sve vreme. Sa ovako veoma dinami\u010dkim mozgom, te\u0161ko je uvideti kako je memorija uskladi\u0161tena. (…) Uzimaju\u0107i u obzir teoriju morfi\u010dke rezonance za obja\u0161njenje problema memorije, mo\u017eemo se zapitati: ako se \u2019\u0161timujemo\u2019 na na\u0161u sopstvenu memoriju, za\u0161to se ne bi smo \u2019na\u0161timovali\u2019 i na memoriju drugih ljudi izvan nas? Mislim da upravo to i \u010dinimo, a osnova pristupa koji ja predla\u017eem je da postoji kolektivna memorija na koju smo svi \u2019na\u0161timovani\u2019 koja formira pozadinsko okru\u017eenje nasuprot\u00a0 koga se razvija na\u0161e sopstveno iskustvo, i nasuprot kome se razvijaju na\u0161e individualne memorije. <\/em><\/p>\n

Ovaj koncept je veoma sli\u010dan pojmu kolektivnog nesvesnog.Jung je shvatao kolektivno nesvesno kao kolektivnu memoriju, i to kolektivnu memoriju \u010ditavog \u010dove\u010danstva.\u00a0 On je mislio da bi ljudi mogli lak\u0161e rezonirati\u00a0 sa \u010dlanovima svoje sopstvene porodice, rase i dru\u0161tvene i kulturne grupe, ali da svejedno postoji pozadinska rezonanca za ceo ljudski rod: sabrano ili uprose\u010deno iskustvo osnovnih stvari koje svi ljudi do\u017eivljavaju (npr.: materinski instinkt i razli\u010diti socijalni obrasci i strukture iskustva i mi\u0161ljenja). To ne bi bila memorija pojedina\u010dnih osoba iz pro\u0161losti toliko koliko bi bila prosek bazi\u010dnih formi memorijskih struktura. To su arhetipovi. Jungov pojam kolektivnog nesvesnog \u010dini se iznimno razumnim u kontekstu generalnog pristupa koji ja iznosim. Teorija morfi\u010dke rezonance bi vodila radikalnoj reafirmaciji Jungovog koncepta kolektivnog nesvesnog.\u201c<\/em><\/p>\n

Postavlja se pitanje: ako je postojanje morfi\u010dke rezonance i morfi\u010dkih polja hipoteza koja ima nezanemarljivu statisti\u010dku podlogu baziranu na rezultatima sistematskih eksperimenata izvedenih od strane relevantnih nau\u010dnika na \u017eivotinjama i dobrovoljcima, gde se onda realno ogleda njihovo ispoljavanje? Odgovor daje Sheldrake u delu \u201eZajednica, duh\/ritual: morfi\u010dka rezonanca i kolektivno nesvesno\u201c. Emaniranje polja i pro\u0161irivanje granica svesti van vremena i prostora je prisutno od vajkada, i to kroz nebrojene tradicijske rituale prisutne milenijumima:<\/p>\n

\u201e\u017delim da istra\u017eim neke ideje o socijalnim i kulturnim aspektima morfi\u010dkih polja i morfi\u010dke rezonance. Blisko pore\u0111enje bi moglo biti sa p\u010delinjom ko\u0161nicom ili termitskim gnezdom: i jedno i drugo je gigantski organizam, a insekti koji im pripadaju su kao \u0107elije superorganizma. Iako se sastoji od hiljada i hiljada individualnih \u0107elija-insekata, ko\u0161nica ili gnezdo funkcioni\u0161u i reaguju kao ujedinjena celina.<\/em><\/p>\n

Moja hipoteza je da zajednice imaju socijalna i kulturna morfi\u010dka polja koja obuhvataju i organizuju sve pojedince unutar njih. Iako sastavljena od hiljada i hiljada individualnih ljudskih bi\u0107a, zajednica mo\u017ee da funkcioni\u0161e i reaguje\u00a0 kao ujedinjena celina kroz karakteristike morfi\u010dkog polja. Da bi stekli sliku o prethodno re\u010denom, poma\u017ee prise\u0107anje da su polja sme\u0161tena, po svojoj su\u0161tinskoj prirodi, i unutar stvari na koje se odnose, ali istovremeno i svuda oko njih. Magnetno polje je i unutar magneta i oko njega. Gravitaciono polje je i unutar Zemlje i oko nje. Teorije polja tako nas odvode iznad tradicionalnih krutih definicija o tome \u0161ta je \u201espolja\u201c a \u0161ta \u201eunutra\u201c.<\/em><\/p>\n

Ako razmi\u0161ljamo o dru\u0161tvima i dru\u0161tvenim grupama kao koordiniranim od strane morfi\u010dkih polja, prime\u0107ujemo da se same grupe sjedinjuju i razjedinjuju poput timova, ali da su grupe mnogo trajnije. Mi smo unutar tih polja, virtuelno, sve vreme: porodi\u010dna polja, ili nacionalna polja, ili lokalna polja, polja razli\u010ditih grupa kojima pripadamo. Mi smo sadr\u017eani unutar ovih ve\u0107ih kolektivnih organizacionih obrazaca ve\u0107im delom vremena ali, po\u0161to su oni uvek prisutni, prestajemo da ih budemo svesni. Uzimamo ih zdravo za gotovo, kao \u0161to uzimamo vazduh za disanje zdravo za gotovo, jer je i vazduh tako\u0111e uvek prisutan. Me\u0111utim, ako bi proveli neko vreme pod vodom, ne bi smo vi\u0161e uzimali vazduh zdravo za gotovo. Ubrzo bi smo postali svesni na\u0161e potrebe za njim! Sli\u010dno, ljudi u ku\u0107nom pritvoru ubrzo postaju svesni zna\u010daja socijalne interakcije.(…)<\/em><\/p>\n

Koncept morfi\u010dkih polja unutar gradivne memorije\u00a0 poma\u017ee nam da objasnimo mnogo dru\u0161tvenih karakteristika: na primer, postoje tradicije, obi\u010daji i maniri koji omogu\u0107avaju zajednicama da odr\u017ee svoje principe organizovanja, autonomiju, obrasce, strukturu i organizaciju, \u010dak iako postoji\u00a0 kontinualna fluktuacija pojedinaca kroz cikluse ra\u0111anja i smrti. Ovo je sli\u010dno na\u010dinu na koji morfogenetsko polje ljudskog bi\u0107a koordinira celo telo, \u010dak iako se \u0107elije i tkiva unutar tela kontinualno menjaju. <\/em><\/p>\n

Postoje izvesni konteksti u kojima socijalna memorija ne samo da postaje svesnom ve\u0107 u stvari i biva prizvana u svakom dru\u0161tvu \u2013 ovo se posti\u017ee putem rituala. Rituali su prisutni u svim dru\u0161tvima \u0161irom sveta, i u kulturnom i u religijskom kontekstu. Na primer, u na\u0161em dru\u0161tvu, jevrejski festival Pasha priziva stravi\u010dnu posetu smrti \u0161irom Egipta, gde su svi prvoro\u0111eni bivali ubijeni, osim prvoro\u0111enih Jevreja koji su bili za\u0161ti\u0107eni ritualnom krvlju \u017ertvenih jagnjadi (…) U hri\u0161\u0107anskoj misi, ritual svetog pri\u010de\u0161\u0107a, u kome hri\u0161\u0107ani piju krv i jedu Isusovo telo, vr\u0161i funkciju povezivanja sa prvobitnom poslednjom ve\u010derom kada se festival Pashe transformisao (…) U tibetanskom budizmu \u010desto postoji stvarna vizualizacija tokom pevanja mantre. Sledbenici vizualiziraju gurua koji ju im je dao kako lebdi iznad njihovih glava, a potom vizualizuju celokupni niz majstora i gurua iza njega, unazad sve do samog Bude. postoje tibetanske slike ljudi koji sede i meditiraju sa drvetom koje im raste iz glava, drvetom ispunjenom licima i figurama. Ovo je \u2019drve\u0107e nizova\u2019, i ino predstavlja spiritualni niz kroz koji transmisija dospeva do u\u010denika.\u00a0 (…) Ritualni akti se, \u0161irom sveta, moraju izvoditi odgovaraju\u00edm pokretima, gestovima, re\u010dima i muzikom. Isti obrazac se nalazi od jedne do druge zemlje, kao \u0161to u\u010desnici izvode ritual na isti na\u010din na koji je bio izvo\u0111en beskrajno mnogo puta u pro\u0161losti. Kada upitate ljude za\u0161to to \u010dine, oni \u010desto ka\u017eu da im to omogu\u0107ava vezu sa svojim precima ili prethodnicima. Tako rituali sadr\u017ee neku vrstu namerne i svesne evokacije memorije, sve do prvobitnog \u010dina. Ako se morfi\u010dka rezonanca pojavi na na\u010din na koji ja mislim, ovaj konzervativizam rituala bi mogao stvoriti egzaktno identi\u010dne uslove za pojavljivanje morfi\u010dke rezonance izme\u0111u onih, koji izvode ritual sada, i svih onih koji su ga prethodno izvodili. Ritualizovane komemoracije i u\u010de\u0161\u0107e i participatorno ponovno povezivanje sa precima svih kultura mo\u017eda uklju\u010duje upravo to. Zapravo, mo\u017ee da bude istina da, ovi rituali omogu\u0107avaju svojim trenutnim u\u010desnicima da se, u najbukvalnijem smislu, rekonenktuju sa svojim precima (na neki na\u010din) putem morfi\u010dke rezonance.\u201c<\/em><\/p>\n

Sheldrake, unutar svog rada \u201ePro\u0161ireni um, mo\u0107 i molitva: morfi\u010dka rezonanca i kolektivno nesvesno\u201c ukazuje na ishodi\u0161te ignorantskog stava mehanicisti\u010dko-materijalisti\u010dke nauke prema tezi o egzistiranju i osobinamamorfi\u010dkog polja, te shvatanja kosmosa kao \u017eivog. Tako\u0111e ukazuje na postepenu promenu paradigme nastalu usled evoluiranja fundamentalnih nau\u010dnih postavki o prirodi univerzuma:<\/p>\n

\u201eProblem koji sada susre\u0107emo je to \u0161to smo, elimini\u0161u\u0107i koncept du\u0161e u XVII veku, zatekli pojam uma koji nije ba\u0161 najadekvatniji za moju paradigmu. Ako ho\u0107emo da pri\u0111emo najbli\u017ee onome \u0161to su ljudi u pro\u0161losti smatrali du\u0161om, onda je moderni koncept polja najta\u010dnija aproksimacija. U skladu sa Newtonovim obja\u0161njenjem zakona gravitacije, gravitacioni fenomeni su obja\u0161njeni kroz izraz ‘anima mundi’, du\u0161a sveta, ili du\u0161a univerzuma. Za du\u0161u sveta se pretpostavljalo da koordinira kretanje planeta i zvezda i da \u010dini sve ono \u0161to za Newtona \u010dini gravitacija. Sada (…) imamo ideju prostorno-vremenskih gravitacionih polja koja organizuju univerzum. U tom konceptu polja mo\u017ee se videti aspekt ‘anima mundi’ (du\u0161e) kao bi\u0107e univerzuma. Du\u0161e su bile nevidljivi, nematerijalni, organizuju\u0107i principi. Polja, naro\u010dito morfi\u010dka polja su nevidljivi, nematerijalni, organizuju\u0107i principi koji \u010dine ve\u0107inu stvari za koje se verovalo da ih \u010dine du\u0161e. (…) \u017delim da istaknem da su na\u0161i umovi pro\u0161ireni na vi\u0161e nivoa. (…) razmatrali smo kao su na\u0161i umovi pro\u0161ireni i u prostoru i u vremenu sa umovima drugih ljudi, a tako\u0111e i sa umom zajednice ili duhom kulture, u zavisnosti od na\u010dina povezivanja sa kolektivnim nesvesnim. S moje ta\u010dke gledi\u0161ta, kako se ‘konektujemo’ sa arhetipskim poljima ili matricama kojima su bili obuhva\u0107eni drugi ljudi, ili druge dru\u0161tvene grupe, ili na\u0161a sopstvena dru\u0161tvena grupa u pro\u0161losti, na\u0161i umovi su mnogo \u0161iri od onoga \u0161to nazivamo ‘stvarima’ unutar mozga. Oni se pro\u0161iruju na pro\u0161lost i u socijalno grupisanje sa kojim rezoniramo, bilo putem predaka, bilo putem kulturnih transmisija. Tako, na\u0161i umovi su pro\u0161ireni u vremenu, a, verujem, tako\u0111e i pro\u0161ireni u prostoru.\u201c<\/em><\/p>\n

Iz svega do sada re\u010denog, moglo bi se zaklju\u010diti:elektronske dru\u0161tvene mre\u017ee, esencijalno odra\u017eavaju trodimenzionalnu projekciju zakona holizma – koji je svepro\u017eimaju\u0107i u univerzumu.<\/p>\n

Fascinacija mre\u017eama je de facto daleki odjek \u010de\u017enje za izgubljenim jedinstvom du\u0161a. Pojedinci su op\u010dinjeni cyber-izrazom nespoznatih i neosve\u0161\u0107enih arealnih mo\u0107itrans-psihi\u010dkog povezivanja sa celokupnim \u010dove\u010danstvom.\u010covek je, na nekom posve dubokom nivou li\u010dnog i kolektivnog nesvesnog, iniciran interferencom sa svim ljudima, ali i biljkama, \u017eivotinjama i celokupnim bi\u0107em.<\/p>\n

Univerzum (\u010diji je svaki pojedinac neodvojiv deo) suptilno vibrira (poput nekog superorganizma)u ritmu uravnote\u017eenja nebrojenih pojedina\u010dnih morfi\u010dkih polja i neograni\u010denog broja kombinacija pulsiraju\u0107ih rezonanci me\u0111u raznim entitetima, od zvezda i planeta do elektrona.<\/p>\n

Paradoksalno je da se milioni ljudi, ovisnici od pejsa\u017ea elektronskih prostora interneta, koji deluju psihi\u010dki be\u017eivotno u svom alijeniranom eskapizmu iz tzv. \u201eobjektivne realnosti\u201c, zapravo opijaju posve prisutnim, iako nespoznatim, ga\u0161enjem \u017eudnje za konekcijom sa celokupnim\u017eivim univerzumom, pro\u017eetimesencijalnim principom \u017eivota – \u201edu\u0161om sveta\u201c.<\/p>\n

Mi\u0161a Vasi\u0107<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izgleda da narcizam predstavlja neartikulisano ispoljavanjepotrebe za \u0161irenjem granica uma van materijalisti\u010dki definisane sku\u010denosti lociranja unutar mozga i svo\u0111enja ljudskog bi\u0107a na telesnost, a univerzuma na neku vrstu \u201eatomiziranog\u201c aleatornog materijalno-prostorno-energetskog mehanizma. Rupert Sheldrake, vanredno zna\u010dajni britanski biolog je, putem eksperimenata, dokazao fenomen ekstenzije du\u0161e van granica prostor-vremena. On uvodi pojam morfi\u010dkih i morfogenetskih polja, […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18,12,37,38,14],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1347"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1347"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1347\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1535,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1347\/revisions\/1535"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}