{"id":135,"date":"2011-06-21T00:26:13","date_gmt":"2011-06-21T00:26:13","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=135"},"modified":"2011-06-24T11:10:46","modified_gmt":"2011-06-24T11:10:46","slug":"posle-cernobilja-preteca-opasnost-od-japanskih-nuklearki","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=135","title":{"rendered":"Posle \u010cernobilja prete\u0107a opasnost od japanskih nuklearki"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Prof. Dr. Vladimir Ajda\u010di\u0107<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Prof. Dr. Vladimir Ajda\u010di\u0107, koji je doktorirao na temi digitalne kontrole rada nuklearih reaktora rade\u0107i na dva reaktora u biv\u0161oj Jugoslaviji, jednom kanadskom (swimming pool reactor u Hamiltonu) i na ameri\u010dkom Lokidovom reaktoru snage do 100 kW, poslao je slede\u0107i tekst za na\u0161e \u010ditaoce:
\n\u201eSva moja iskustva ste\u0107ena u eksperimentima i u radu sa ekipama operatera, nesre\u0107om na reaktoru nulte snage u Institutu u Vun\u010di 1958. god, i na RA reaktoru snage 10 MW, ozra\u010divanjima kojima sam bio izlo\u017een i drugom, navela su me da pazljivo pratim sve \u0161to je vezano za nuklearne reaktore, kao i opasnosti koje nam mo\u017ee doneti nezasita ljudska \u017eelja za posedovanjem tehni\u010dke premo\u0107i i prekomernim ovladavanjem Prirodom. Tako su se moje crne slutnje da gre\u0161imo na naj\u0161trasniji na\u010din obistinila u \u0107ernobiljskoj nesre\u0107i samo dve nedelje po predavanju teksta: \u201cHazardne igre sa nuklearkama\u201d glavnom uredniku \u201cGalaksije\u201d Gavrilu Vu\u010dkovi\u0107u!
\nPri\u010da se eto ponavlja ovih dana, 25 godina kasnije, sa japanskim nuklearkama! Samo je moje pisanja protiv nuklearki u Politici \u201cPet NE za nuklearne eleektrane\u201d ne\u0161to du\u017ee prethodilo poslednjim akcidentima \u010dije se posledice jo\u0161 ne mogu sagledati!\u201c.<\/p>\n

HAZARDNE IGRE S NUKLEARKAMA <\/em><\/strong>
\nPRETSKAZANJE \u010cERNOBILJSKE KATASTROFE <\/em><\/strong><\/p>\n

\u201eO, Mudrosti, jedina kadra da nas vodi\u0161 kroz \u017eivot\u201c – Cicero<\/em><\/p>\n

Kada sam se krajem 1965. godine vra\u0107ao iz Kanade sa postdoktorskih studija u Jugoslaviju, u svojim \u201ebisagama\u201c, pored silicijumskih detektora i germanijumskih kristala, nosio sam i \u010dvrsto uverenje o velikoj opasnosti koja preti svetu od nuklearne energetike i atomskog oru\u017eja.
\nDesetak godina kasnije u na\u0161oj jo\u0161 nepodeljenoj zemlji dr\u017eavno rukovodstvo i njemu naklonjeni nuklearci, uz svesrdnu pomo\u0107 Zapada, po\u010deli su da kroje planove o izgradnji preko 25 nuklearnih centrala! Taj je program trebalo da se realizuje do 2020. godine. Nama \u2014 opasna postrojenja, nuklearni otpad i ekonomska zavisnost, a Zapadu – \u201e\u010dista struja\u201c i dobit.
\nTo je navelo moga kolegu prof. dr Branislava Lalovi\u0107a i mene da stvorimo antinuklearni pokret i da po\u010dnemo javno da iznosimo argumente protiv takve politike. Trebalo je boriti se sa kolegama iz nuklearnih instituta i sa vla\u0161\u0107u. Njima nisu bila dovoljna prethodna iskustva sa te\u0161kim akcidentom na reaktoru nulte snage u Vin\u010di, koji se desio 1958. godine. On je odneo jedan \u017eivot i doveo do sna\u017enog ozra\u010davanja jo\u0161 petoro ljudi.
\nNi\u0161ta im nisu zna\u010dili nesre\u0107a na ameri\u010dkoj nuklearki \u201eOstrvo tri milje\u201c iz 1979, problemi sa zra\u010denjem u Hamfordu (SAD), Selafildu (V. Britanija), u \u010celjabinsku (SSSR) i drugde. Trebalo je da se desi ne\u0161to zaista u\u017easno da se ti ljudi delom urazume.
\nKako sam ranijih godina pomagao u merenjima porasta radioaktivnosti ljudskih kostiju doktorantu Univerziteta u Torontu, i na osnovu merenja koje je na meni izveo prof. D\u017earvis pomo\u0107u detektora ukupne \u010dovekove aktivnosti (Whole body counter), saznao da sam i ja sam \u201e\u010dovek koji zra\u010di\u201c, zna\u010dajno vreme sam u Vin\u010di posvetio izu\u010davanju nau\u010dne literature problemima vezanim za sigurnost nuklearnih centrala i kori\u0161\u0107enju atomskog oru\u017eja. Tako sam u uglednom ameri\u010dkom \u010dasopisu za nuklearnu tehniku IEEE Transaction. on Realibility R-33 (No.1, p. 41, April 1984) na\u0161ao analizu pouzdanosti rada nuklearnih reaktora po tipu sli\u010dnih onome u Kr\u0161kom.
\nPrema prora\u010dunima analiti\u010dara \u201eoptimista\u201c verovatno\u0107a da \u0107e na jednom reaktoru u toku njegovog jednogodi\u0161njeg rada do\u0107i do ozbiljne havarije – rastapanja jezgra reaktora – iznosi 1:1.000.000. Me\u0111utim, za isti doga\u0111aj stru\u010dnjaci \u201epesimisti\u201c daju drasti\u010dno ve\u0107u verovatno\u0107u – 1:500!
\nZna\u010di da se prora\u010duni optimista i pesimista razlikuju za 2.000 puta (!), \u0161to se ne mo\u017ee na\u0107i ni u jednoj oblasti savremene tehnike. Na osnovu ove \u010dinjenice svako mo\u017ee da zaklju\u010di da problem bezbednosti nuklearnih elektrana jo\u0161 ni u teoriji nije re\u0161en, a kamoli u praksi, koja svakodnevno demantuje reklamnu tvrdnju da \u201enuklearke manje zaga\u0111uju \u017eivotnu sredinu od zapaljenog palidrvca\u201c! I da su zato \u201eBogom dane\u201c kao izvor energije savremenom \u010doveku.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Shvatio sam da je taj faktor od 2.000 mera na\u0161eg neznanja, a time i mera nepouzdanosti ovih uistinu opasnih postrojenja. Imaju\u0107i to na umu, po\u010detkom aprila 1986. godine napisao sam \u010dlanak \u201eHazardne igre sa nuklearkama\u201c i predao ga, oko 10. aprila, Gavrilu Vu\u010dkovi\u0107u, glavnom uredniku \u010dasopisa za popularizaciju nauke i tehnike \u201eGalaksija\u201c.
\n\u010clanak je bio \u0161tampan u majskom broju 1986. godine kao crna slutnja ili proro\u010danstvo onoga \u0161to se mo\u017ee desiti. Zbog prvomajskog praznika \u010dasopis je iza\u0161ao ne\u0161to ranije i ve\u0107 je bio na kioscima kada se dogodila u\u017easna tragedija u \u010cernobilju.
\nU rano jutro 26. aprila 1986. godine u \u010detvrtom bloku \u010dernobiljske nuklearne elektrane ljudskom gre\u0161kom do\u0161lo je do najve\u0107e tehnolo\u0161ke katastrofe u istoriji ljudske civilizacije. Po naredbi \u201eodozgo\u201c neko je morao da izvede eksperiment \u201e\u0161tednje radi\u201c za koji je zlokobni Edvard Teler, otac hidrogenske bombe, trideset i vi\u0161e godina ranije znao da mo\u017ee biti fatalan.<\/p>\n

\"\"<\/a>Zbog lokalnog pregrevanja delova jezgra nuklearke, prvo se desilo rastapanje gorivih elemenata, zatim paljenje grafitnog moderatora, te prskanje cevi za provo\u0111enje pregrejane pare u cilju hla\u0111enja gorivih elemenata, tj. njihovog odr\u017eavanja na dopu\u0161tenoj temperaturi\u2026 To je dovelo do stvaranja praskavog gasa i hemijske eksplozije pri kojoj je, na jezgro reaktora pao d\u017einovski kran koji nebrigom nije bio pomeren ustranu \u2026.
\nSve je to dovelo do erupcije ogromnih koli\u010dina radioaktivnih materija u atmosferu. Iz u\u017earenog, raspomamljenog grotla nuklearnog reaktora pokuljale su stravi\u010dne koli\u010dine fisionih produkata koje su zapo\u010dele svoj satanski ples ozra\u010divanja svega \u017eivog na svom putu Zemljinom severnom hemisferom. \u201eZloduh radioaktivnosti\u201c bio je oslobo\u0111en iz boce i njega vi\u0161e niko nije mogao obuzdati. Obistinile su se tvrdnje koje sam nekih 20 dana ranije izneo u \u010dlanku napisanom za \u201eGalaksiju\u201c: \u2026da mogu\u0107nost de\u0161avanja te\u0161kih udesa, koji mogu dovesti do osloba\u0111anja ve\u0107e koli\u010dine radioaktivnih materija i ozra\u010divanja stanovni\u0161tva u \u0161iroj okolini, lebdi u vazduhu.
\nPosle 48 \u010dasova po akcidentu u \u0160vedskoj, a zatim u drugim skandinavskim zemljama otkrivaju radioaktivnost u padavinama, dok Sovjeti o svemu i dalje \u0107ute. Oni \u010dak odr\u017eavaju prvomajsku paradu u Kijevu koji se nalazi blizu \u010cernobilja. Na paradi u\u010destvuju i deca po kojoj padaju visoko radioaktivne \u010destice grafita koje nose ubita\u010dne radioizotope iz jezgra nuklearnog reaktora! Vreme kao da je \u201estalo\u201c. Odgovorni \u201estru\u010dnjaci\u201c ne iznose podatke o razmerama nesre\u0107e\u2026 jedino hrabri vatrogasci, kasnije nazvani \u201elikvidatori\u201c. prezra\u010duju\u0107i se na \u010dernobiljskoj elektrani ginu na licu mesta ili koji sat ili dan kasnije\u2026.
\nKona\u010dno, dolazi trenutak kada se istina vi\u0161e nije mogla da skriva. Po\u010dinje pani\u010dno iseljavanje vi\u0161e od 130.000 ljudi iz okoline raspolu\u010dene nuklearke koja kao
\nzapaljeni grafitni grob bljuje vatru i dimi seje\u0107u smrt neznanim ljudima i budu\u0107oj jo\u0161 nero\u0111enoj deci\u2026
\n. Na sve mogu\u0107e na\u010dine \u201elikvidatori nesre\u0107e\u201c poku\u0161avaju da obuzdaju nuklearnu neman – jezgro reaktora iz koga isti\u010de rastopljeno fisiono gorivo ogromne radioaktivnosti, da ugase po\u017ear i raspukli reaktor zaspu tonama betona, peska i jedinjenjima bogatim borom, jakim apsorberom sporih neutrona -pokreta\u010da fisije atomskih jezgara.
\nPlamen iz reaktora dizao se do visine od 1,5 km, nose\u0107i 10 puta vi\u0161e radioaktivnih materija nego \u0161to je bilo oslobo\u0111eno pri eksploziji atomske bombe u Hiro\u0161imi 1945. godine. Prema sada\u0161njim podacima \u201evazdu\u0161nom po\u0161tom\u201c po svetu razasuto je oko 100 miliona kirija radioaktivnosti, tj. oko 3,7x 1018 Bq (3.700.000.000.000.000.000 bekerela). Tu su se na\u0161li mnogi kratko\u017eivu\u0107i radioizotopi, me\u0111u kojima su bili najopasniji izotopi joda jer se oni koncentruju u \u0161titastoj \u017elezdi \u010doveka.
\nDo na\u0161ih krajeva \u010dernobiljska radioaktivnost sti\u017ee 2-3 dana kasnije po de\u0161avanju nesre\u0107e. Ve\u0107 28. i 29. aprila Nade\u017eda Ajda\u010di\u0107 i Miljenko Marti\u0107, saradnici Instituta u Vin\u010di, prime\u0107uju blagi porast radioaktivnosti,da bi posle obilnih ki\u0161a koje su pale 1. maja ustanovili dramati\u010dan skok radioaktivnosti u padavinama. Ona je bila 14 miliona puta ve\u0107a od uobi\u010dajenog prirodnog nivoa zra\u010denja. Tako su, na primer, izmerene aktivnosti za uzorak padavina od 1. na 2. maj (tokom 24 \u010dasa) po 1m2 tla iznosile za rutenijum-103 224 kBq, za jod-131
\n564 kBq, a za telur-132 790 kBq!
\nPomenuti istra\u017eiva\u010di su danono\u0107no pratili aktivnosti 29 najva\u017enijih radioizotopa s obzirom na njihovu radiotoksi\u010dnost. Tu su bili: stroncijum-90, cezijum-134, cezijum-137 i drugi dugo\u017eivu\u0107i radioizotopi koji se putem hrane i vode mogu uneti u organizam \u010doveka i ugroziti njegovo zdravlje. Sa nevi\u0111enim samopregorom oni su obavljali zna\u010dajan posao merenja i saop\u0161tavanja dobijenih rezultata, davanja preporuka u vezi pona\u0161anja u otvorenom prostoru, ishrane (naro\u010dito male dece i majki koje su o\u010dekivale ili imale bebe), obrade voda u vodovodima i drugo.
\nMe\u0111utim, po\u0161to se istina o \u010dernobiljskoj aktivnosti nije uklapala s planovima tada\u0161nje vlasti o budu\u0107em nuklearnom programu, njima je ubrzo bilo zabranjeno da rezultate do kojih su do\u0161li iznose u javnost. Drugim re\u010dima, onemogu\u0107en im je rad i uticaj na dalji tok doga\u0111aja u na\u0161oj sredini.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Koliko je to bilo pogubno, svedo\u010dei slede\u0107i nalazi. Nivo stroncijuma-90, jednog od najtoksi\u010dnijih radioizotopa, u mleku dveju majki koje su se u svemu pridr\u017eavale uputstava o ishrani dobijenih od Nade\u017ede Ajda\u010di\u0107 bio je 40 puta ni\u017ei nego u slu\u010daju slo\u017eenog uzorka mleka vi\u0161e majki dojilja iz Zavoda za prevremeno ro\u0111enu decu u Beogradu!
\nTako je la\u017eiranjem podataka o radioaktivnosti u Jugoslaviji na\u0161a biv\u0161a zemlja na mapi Evrope ostala \u201ebela\u201c (\u010dista), dok su druge, ve\u0107 prema stepenu kontaminiranosti, bile ozna\u010dene bojama od sive do crne. Budu\u0107i da Prirodu nije mogu\u0107e prevariti, ovakvi postupci tada\u0161nje vlasti su se odrazili na potomstvu onih koji nisu znali istinu o meri opasnosti.
\n\u010cernobiljska katastrofa i dalje napla\u0107uje svoj danak. Smatra se da on predstavlja preko 50.000 umrlih i mnogo vi\u0161e obolelih lica od posledica ozra\u010divanja. Ona \u0107e biti zapam\u0107ena i po moralnom padu odgovovornih lica koja su prikrivaju\u0107i istinu uticali na sudbinu nedu\u017enih ljudi i njihovih potomaka<\/p>\n

RADIOAKTIVNOSTI NEKIH MATERIJALA<\/p>\n

1 kg kafe 1.000 Bq
\n1 kg granita 1.000 Bq
\n1 kg ugljenog pepela 2.000 Bq
\nvazduh (radon) u australijskoj ku\u0107i od 100 m2 3.000 Bq
\n1 kg superfosfatnog \u0111ubriva 5.000 Bq
\nodrastao \u010dovek 7.000 Bq
\n1 ku\u0107ni detektor po\u017eara 30.000 Bq
\n1 kg niskoradioaktivnog otpada 1 milion Bq
\n1 kg osiroma\u0161enog uranijuma 25 miliona Bq
\nradioizotop za medicinsku dijagnostiku 70 miliona Bq
\n1 kg visokoradioaktivnog otpada starog 50 godina 10.000.000.miliona Bq
\nradioizotopni izvor za medicinsku terapiju 100.000.000 miliona Bq
\n\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014\u2014
\nJedinica radioaktivnosti je bekerel (Bq). Materijal ima radioaktivnost od 1 Bq ako se u njemu u 1 sekundi de\u0161ava radioativni raspad atomskog jezgra jednog atoma. Tako, npr., radioaktivnost \u010doveka od 7.000 Bq, zna\u010di da se u njegovom telu u svakoj sekundi de\u0161ava oko 7.000 radioaktivnih raspada atomskih jezgara (uglavnom kalijuma-40 i ugljenika-14)
\nJedan kiri (1 Ci) sadr\u017ei 37 milijardi bekerela (Bq).<\/p>\n

Bi\u0107e potrebno da pro\u0111e najmanje 100 godina da bi se sagledale prave razmere ove velike tragedije. Nama neznani \u201enuklearni krajputa\u0161i\u201c bi\u0107e svrstani u grupu umrlih od drugih bolesti, jer je ve\u0107 dobro znano da ne postoji neka minimalna dopu\u0161tena doza ozra\u010divanja. Svaka, i najmanja primljena doza zra\u010denja nosi odre\u0111eni rizik. A \u010dernobiljska radioaktivnost se rasprostrla preko pola planete.
\nU toj velikoj nesre\u0107i koju je do\u017eivela i biv\u0161a Jugoslavija, kao jedno dobro javila se neminivniost da dr\u017eava odustane od nameravane gradnje nuklearnih elektrana na na\u0161em tlu. Sre\u0107a u nesre\u0107i, rekao bi narod.
\n\u010cernobiljska katastrofa pokazala je da smo mi ljudi atomskog doba bolesni od mo\u0107i koja u sebi krije veliku nemo\u0107 i nerazboritost.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Prof. Dr. Vladimir Ajda\u010di\u0107 Prof. Dr. Vladimir Ajda\u010di\u0107, koji je doktorirao na temi digitalne kontrole rada nuklearih reaktora rade\u0107i na dva reaktora u biv\u0161oj Jugoslaviji, jednom kanadskom (swimming pool reactor u Hamiltonu) i na ameri\u010dkom Lokidovom reaktoru snage do 100 kW, poslao je slede\u0107i tekst za na\u0161e \u010ditaoce: \u201eSva moja iskustva ste\u0107ena u eksperimentima […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[6,7],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/135"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=135"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/135\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":395,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/135\/revisions\/395"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=135"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=135"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=135"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}