{"id":1358,"date":"2011-11-22T18:05:44","date_gmt":"2011-11-22T18:05:44","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1358"},"modified":"2011-11-22T18:05:44","modified_gmt":"2011-11-22T18:05:44","slug":"da-li-postoji-muzika-prostor-vremena","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1358","title":{"rendered":"DA LI POSTOJI MUZIKA PROSTOR-VREMENA?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Doc. dr\u00a0 An\u0111elka Kova\u010devi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Sa\u00a0 stanovi\u0161ta\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 savremenog\u00a0\u00a0\u00a0 posmatra\u010da, vra\u0107aju\u0107i se u istoriju,\u00a0 mo\u017eemo da ka\u017eemo da je astronomija kao nauka izu\u010davala fotone koji su do posmatra\u010da dolazili iz svih pravaca nebeskog svoda. Posmatraju\u0107i samo fotone u vidljivom delu spektra tj. fotone koje mo\u017ee detektovati mre\u017enja\u010da ljudskog oka, astronomi ranih civilizacija su prikupljali dosta posmatra\u010dkih podataka i prepoznavali njihov zna\u010daj. Konstrukcija prvog teleskopa po\u010detkom 17. veka omogu\u0107ila je, dakle, prikupljanje mnogo ve\u0107eg broja fotona, a to je omogu\u0107ilo da se detektuju nebeski objekti koje ljudsko oko nije moglo registrovati.<\/p>\n

U XX veku do\u017eiveli smo eksploziju u prikupljanju astronomskih informacija: konvencionalna astronomija je prikupljala fotone u rasponu od 60 oktava fotonske frekvencije, od 104 cm (veoma dugi radio talasi, malih energija) do 10-14 cm\u00a0\u00a0 (gama zraci, \u010dija se energija – masa meri u\u00a0 GeV (milijarda eV); u klasi\u010dnoj fizici elektron volt (eV) je jedinica za energiju, 1 eV=1.60217653f10-19 J, a zbog ekvivalencije mase i energije, u fizici \u010destica se koristi i kao jedinica za masu). Ovaj iskorak u tako \u0161irok raspon fotonskih frekvencija je doveo do otkri\u0107a izuzetno zna\u010dajnih astrofizi\u010dkih fenomena kao \u0161to su pulsari i gama bljeskovi (gamma ray bursts).<\/p>\n

Istovremeno, detektovanje \u010destica koje nisu fotoni otvara novi prozor ka Univerzumu. Otkri\u0107e kosmi\u010dkog zra\u010denja 1912. godine je bio jedan od prvih koraka tog vida. Kosmi\u010dki zraci su naelektrisane \u010destice – protoni, elektroni i atomska jezgra – i svi oni poti\u010du od kosmi\u010dkih izvora. Prou\u010davanje kosmi\u010dkog zra\u010denja omogu\u0107ilo je da se dobije mnogo bolji uvid u astrofizi\u010dke procese kao \u0161to su evolucija galakti\u010dkog magnetskog polja i ubrzanje \u010destica u ostacima eksplozija supernovih. Osim toga, kosmi\u010dki zraci visokih energija koji prolaze kroz Zemljinu atmosferu su, zapravo, prirodni akceleratori – generatori sudara \u010destica, pa su tako otkriveni i pozitroni i mioni i pioni. Astrofizi\u010dko poreklo i mehanizmi ubrzavanja kosmi\u010dkih zraka najvi\u0161ih energija su i danas jedno od vode\u0107ih pitanja u astrofizici \u010destica.<\/p>\n

Savremena astronomija se kre\u0107e u pravcu izu\u010davanja mogu\u0107nosti eksploatacije gama zraka, gravitacionih talasa, neutrina i protona veoma visokih energija kao nosioca astronomskih informacija.<\/p>\n

Mnogi o\u010dekuju dramati\u010dnu transformaciju u na\u0161em znanju o Kosmosu ukoliko uspemo da direktno detektujemo gravitacione talase. Ova nova nauka donela bi kvalitativan skok u istra\u017eivanju dubokog Univerzuma: kao kad bismo, po prvi put, dodali zvuk na elektromagnetnu sliku Univerzuma, koja ima bogatu, ali bezvu\u010dnu, teksturu .<\/p>\n

Ajn\u0161tajnova teorija prostor-vremena i gravitacije, odnosno op\u0161ta teorija relativnosti, predvi\u0111a da kretanje mase stvara vibracije koje putuju kroz prostor-vreme brzinom svetlosti. Pretpostavka je da ovi, gravitacioni talasi (vibracije su tako nazvane!) nastaju u Univerzumu, prolaze kroz materiju, od Big Bang-a pa sve do horizonta doga\u0111aja crnih rupa; na\u017ealost, jo\u0161 uvek nisu direktno detektovani.<\/p>\n

Njihovo direktno merenje otvorilo bi novu dimenziju istra\u017eivanja de\u0161avanja u Univerzumu: umesto posmatranja prostiranja i transformacije konvencionalnih \u010destica i polja u prostor-vremenu, kao \u0161to je celokupna nauka radila do sada, direktno bismo osetili vibracije tkanja prostor-vremena, prouzrokovane kretanjem daleke materije. Prou\u010davanje takve, nove forme energije obezbedilo bi i nove informacije o pona\u0161anju, strukturi i istoriji fizi\u010dkog univerzuma ali i promene u zasnivanju i same fizike.<\/p>\n

Jasno je da sve to postaje realnost i da se takva, nova nauka mo\u017ee dogoditi zahvaljuju\u0107i razvoju tehni\u010dkih mogu\u0107nosti detekcije. Sli\u010dno je bilo i kada su teleskopi i mikroskopi svojevremeno otvorili nova polja istra\u017eivanja.<\/p>\n

Na koji na\u010din bismo mogli opisati pojam gravitacionih talasa. Sa geometrijskog stanovi\u0161ta (jer gravitacija je geometrija), ako je analogon gravitacionog polja zakrivljenost, tada su promene u gravitacionom polju analogne promeni u zakrivljenosti prostor-vremena. Kada se te promene kre\u0107u kroz prostor-vreme, one se zovu gravitacioni talasi. Kao i talasi koje do sada poznajemo, tako i gravitacioni talasi imaju amplitudu (obi\u010dno se ozna\u010dava h) talasnu du\u017einu (l), frekvenciju (f), koje su povezane sa brzinom njihovog prostiranja c (to je brzina svetlosti), pri \u010demu va\u017ei da je c=lf .<\/p>\n

Teorija predvi\u0111a da gravitacioni talasi po svojoj prirodi treba da budu transverzalni, da se prostiru brzinom svetlosti i da imaju dva polarizaciona stanja (plus i puta (proizvod) polarizaciju, h+ i hx).<\/p>\n

Razmotrimo slede\u0107i misaoni eksperiment: \u0161ta bi se dogodilo ako bi gravitacioni talasi nai\u0161li u pravcu normalnom na ravan koju defini\u0161u \u010destice ure\u0111ene u prsten polupre\u010dnika L?<\/p>\n

Kako talas perioda 2 P prolazi, na \u00bc perioda (P\/2) prsten se deformi\u0161e u elipsu \u010dija je velika poluosa L+\u03b4L; na polovini perioda je opet prsten, na 3\/4 perioda ( 3P\/2) je ponovo elipsa ali rotirana za 90 stepeni i na kraju perioda (2P) to je ponovo prsten kao \u0161to je prikazano na slici:<\/p>\n

Slede\u0107e pitanje na koje prirodno nailazimo je: na koji na\u010din bi se gravitacioni talasi mogli detektovati?<\/p>\n

Za takav poduhvat neophodno je razviti postupak za merenje zakrivljenosti prostor-vremena. Zamislimo da dva posmatra\u010da, koji se nalaze u esenciajalno ravnom prostor-vremenu, \u0161alju svetlosne signale jedan drugom i mere vreme koje je potrebno tom signalu da pre\u0111e rastojanje me\u0111u njima. Tako izmereno vreme je mera pravog rastojanja me\u0111u posmatra\u010dima. Ako nailazi gravitacioni talas (poput talasa na moru), on \u0107e izmeniti rezultat njihovog merenja. Nezavisno od posmatra\u010da, gravitacioni talas je izmenio zakrivljenost prostor-vremena pa \u0107e fotonima, u odnosu na prethodni eksperiment, biti potrebno razli\u010dito vreme da stignu do njih.<\/p>\n

Navedeni eksperiment je u su\u0161tini funkcionalno sli\u010dan eksperimentu sa interferometrima koji su konstruisani za detekciju gravitacionih talasa. Za razliku od pomenutog misaonog eksperimenta, interferometri upore\u0111uju rastojanja izmerena du\u017e dva razli\u010dita pravca u prostor-vremenu (Sl. 2). Koriste\u0107i sna\u017ene laserske izvore, svetlosni snop se \u0161alje u dva razli\u010dita pravca (lokacije) tako da do\u0111e do interferencije jednog sa drugim. Me\u0111utim, pri nailasku gravitacionog talasa, menja se rastojanje du\u017e ta dva pravca, te dolazi do pomeraja interferencionog modela ova dva snopa. Osnovna veli\u010dina koja se meri na opservatoriji gravitacionih talasa je strain (deformacija), koja je definisana sa s=rl \/ l, gde je rl promena prvobitnog rastojanja a l je neporeme\u0107ena du\u017eina – prvobitno rastojanje, izmereno pre nailaska talasa.<\/p>\n

Ovo nije jedini na\u010din merenja gravitacionih talasa. Zamislimo da su posmatra\u010di razvukli izme\u0111u sebe \u017eicu. Kada nai\u0111e gravitacioni talas, \u017eica \u0107e se malo rastegnuti, a po njegovom prolasku vrati\u0107e se u prvobitno stanje, zbog \u010dega \u0107e zavibrirati. Grubo govore\u0107i, \u017eica je osetljiva na one gravitacione talase \u010dija frekvencija odgovara normalnom modu vibracije \u017eice: f=nv\/2l, gde je v brzina prostiranja zvuka u \u017eici, l je njena du\u017eina, a n je ceo broj koji ukazuje na mod. Amplituda ovakvih oscilacija zavisi od deformacije \u017eice koju je indukovao gravitacioni talas. Ovaj tip detektora je nazvan bar-detektor, a konstruisao ga je D\u017eon Veber sa Univerziteta u Merilendu (SAD), 60-tih godina pro\u0161log veka. Najosetljiviji detektor tog tipa je ALEGRO, koji je i danas u upotrebi na Dr\u017eavnom univerzitetu u Lujizijani (SAD).<\/p>\n

Pretpostavlja se da je ukupna zaliha energije gravitacionih talasa u Univerzumu uporediva sa zalihom energije elektromagnetskih talasa, ali prostor-vreme je ekstremno krut medijum: \u010dak i ogromne koli\u010dine o\u010dekivane energije, koju nose ovi talasi, mogu izazvati samo slabe poreme\u0107aje. I pored svih te\u0161ko\u0107a, u narednoj dekadi se o\u010dekuje konstrukcija detektora koji \u0107e biti u mogu\u0107nosti da otkriju razli\u010dite vrste kretanja udaljenih masa.<\/p>\n

Za\u0161to ba\u0161 u narednoj dekadi? Kao \u0161to je poznato, frekvencija talasa odgovara fizi\u010dkom kretnju koje ga izaziva. Danas se mogu detektovati talasi u rasponu od kiloherca pa sve do miliherca kori\u0161\u0107enjem direktne interferometrije, i, dalje, sve do nanoherca, koriste\u0107i milisekundne pulsare. Zbog \u010dega mo\u017eemo re\u0107i da \u0107e detektori gravitacionih talasa biti superosetljivi mikrofoni koji mere kretanja izazvana vibracijama prostor-vremena. Samim tim muzika prostor-vremena bi\u0107e nam dostupna. (Ko od \u010ditalaca \u017eeli da \u010duje kako pulsiraju pulsari, neka se spoji na www.ssag.matf.bg.ac.yu\/pulsari)<\/p>\n

Trenutno na Zemlji, detektori kao \u0161to su LIGO, VIRGO, GEO i TAMA testiraju frekvencije od 30 do 1000 Hz. O\u010dekuje se da su najja\u010di izvori talasa u tom opsegu objekti koji predstavljaju zavr\u0161ni stadijumi binarnih crnih rupa. U slede\u0107oj dekadi, kao \u0161to smo napomenuli, ovi detektori mo\u0107i \u0107e da dosegnu dovoljno daleko u svemir \u010dime ovi retki doga\u0111aji ne\u0107e vi\u0161e biti nepoznanica.<\/p>\n

Uzrok nastanka gravitacionih talasa je dinami\u010dko (ubrzano) kretanje neke mase. Svako asimetri\u010dno ubrzanje u masivnom sistemu generisa\u0107e gravitacione talase.<\/p>\n

Preciznije re\u010deno: gravitacioni sistem emitova\u0107e gravitaciono zra\u010denje ako je njegov kvadrupolni moment razli\u010dit od nule.<\/p>\n

Razmotrimo bli\u017ee ovaj pojam. \u0408o\u0161 1905. godine Henri Poenkare je primetio neslaganje Njutnovog zakona gravitacije i Lorencovih transformacija i predlo\u017eio je postojanje gravitacionih talasa koji bi se kretali brzinom svetlosti. Ajn\u0161tajn je diskutovao ovu temu u radu iz 1916, ali je tek 1918. objavio njenu korektnu ekspoziciju: kada se materija kre\u0107e, ili menja konfiguraciju, njeno gravitaciono polje se menja, ove promene se \u0161ire kao mre\u0161kanje zakrivljenosti prostor-vremena. Naime, Ajn\u0161tajnove jedna\u010dine mogu se svesti na talasnu jedna\u010dinu u odre\u0111enim slu\u010dajevima. Po analogiji sa elektromagnetizmom, izvor gravitacionih talasa mo\u017ee se razlo\u017eiti na multipole.<\/p>\n

Talasi su prouzrokovani vremenskom promenom multipolnih momenata: Monopolni moment distribucije materije je masa izvora. Ona je konstanta (do na izra\u010denu energiju). Po\u0161to se monopolni moment ne menja sa vremenom nema monopolne radijacije. Vremenski izvod dipolnog momenta je ujedno moment izvora koji je tako\u0111e konzerviran, zbog \u010dega nema dipolnog zra\u010denja. Zato glavni deo radijacije proisti\u010de iz vremenskih promena kvadrupolnih momenata izvora.<\/p>\n

Dosada\u0161nja istra\u017eivanja astronomskih sistema u kosmosu pokazuju da su oni uglavnom asimetri\u010dni dinami\u010dki sistemi: od aktivnih galaksija i spiralnih galaksija (na najve\u0107oj skali dimenzije sistema) pa sve do supernovih i binarnih zvezda (na manjoj skali dimenzije objekata). Zato mo\u017eemo slobodno re\u0107i da je Univerzum bogato naseljen razli\u010ditim jakim izvorima gravitacionih talasa. U veoma \u0161irokom opsegu izme\u0111u 0.1 i 100 miliherca o\u010dekuje se zna\u010dajna \u2018\u2019naseljenost\u2019\u2019 Univerzuma razli\u010ditim jakim izvorima gravitacionih talasa. Ovakva bogata aktivnost na niskim frekvencijama je jasna i sa intuitivnog stanovi\u0161ta, po\u0161to su astronomski dinami\u010dki sistemi ogromnih dimenzija, pa se \u010dak i oni sa velikim brzinama, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, ne menjaju brzo.<\/p>\n

 <\/p>\n

Napominjemo da su talasi, koji sti\u017eu od izvora sa velikim crvenim pomakom, usporeni zbog kosmolo\u0161ke dilatacije vremena. Signali navedene niske frekvencije dolaze od veoma razli\u010ditih objekata: masivne crne rupe, koje se sudaraju u galaksijama; masivne crne rupe koje gutaju manje kompaktne objekte; poznate binarne kompaktne zvezde i ostaci; \u010dlanovi poznatih populacija veoma udaljenih binarnih objekata, kao i neki drugi objekti, poput relikata veoma ranog big bang-a koji su jo\u0161 uvek nepoznati. Ovi signali sadr\u017ee detaljne informacije koje \u0107e biti korisne za razli\u010dite nau\u010dne oblasti: istoriju galaksija i crnih rupa u Univerzumu, op\u0161tu teoriju relativnosti i pona\u0161anje prostor-vremena, fiziku kondenzovane materije, ostataka zvezda i kompaktnih binarnih objekata i, najverovatnije, novu fiziku, koja nastoji da pove\u017ee teku\u0107e stanje sa doga\u0111ajima u ranom Univerzumu, pre svega relikte koje predvi\u0111a teorija struna ili da (\u010dak) direktno detektuje kvantno-gravitacioni \u0161um.<\/p>\n

Na isti na\u010din kao \u0161to elektromagnetsko zra\u010denje prati ubrzanje naelektrisanja isto tako i gravitaciona radijacija prati kvadrupolno ubrzanje svakog vida mase ili energije. Jako kvadrupolno ubrzanje u sistemu \u010dija je masa M i dimenzija R na rastojanju D izazvalo bi poreme\u0107aje u prostor-vremenu \u010dija bi amplituda bila oko h~(GM\/Rc2)2(R\/D).<\/p>\n

Interferometrijski detektori planirane misije LISA (Laser Interferometer Space Antenna) bi\u0107e osetljivi na ovakve poreme\u0107aje prate\u0107i promene rastojanja me\u0111u inercijalnim repernim masama (Sl. 2). Na razdaljinama oko 5 miliona kilometara, ovaj instrument \u0107e mo\u0107i da meri varijacije od oko 0.05 pikometara, \u0161to odgovara osetljivosti 10-23.<\/p>\n

O\u010dekuje se da \u0107e najja\u010di gravitacioni talasi, koje bi LISA detektovala, biti deo emitovanja sistema sa najve\u0107im gravitacionim potencijalom GM\/R: zna\u010di, sistema koji imaju veliku masu i malih su dimenzija. Najverovatnije da \u0107e najja\u010de talase generisati interaguju\u0107e crne rupe: to su gusti \u010dvorovi \u010diste prostor-vremenske energije za koje va\u017ei GM\/Rc2~1.<\/p>\n

Dve crne rupe koje orbitiraju jedna oko druge po spirali (zbog gubitka energije zra\u010denjem) i na kraju se sudaraju, emitova\u0107e talase koji su u dinami\u010dkom smislu naj\u010distija forma onog \u0161to teorija op\u0161te relativnosti predvi\u0111a. Sa druge strane, ovakav fenomen je i najnelinarnije dinami\u010dko pona\u0161anje: takav doga\u0111aj je maksimalno savijanje vakuum prostor-vremena koji interaguje sa samim sobom. Kod (ovih) dvojnih sistema crnih rupa o\u010dekuje se da (u po\u010detku) budu putanje takve da se emituju gravitacioni talasi niskih frekvencija. Kako budu gubile energiju, zbog me\u0111usobne gravitacione interakcije, frekvencija gravitacionih talasa \u0107e se pove\u0107avati i radijacija ja\u010dati. U trenutku maksimuma luminoznosti, ovakva dvojna (binarna) crna rupa je najekstremniji oblik bilo koje vrste transformacije masa-energija u Univerzumu. Snaga zra\u010denja je oko 1049 W. LISA bi mogla da detektuje ovakve doga\u0111aje bilo gde, \u010dak do najve\u0107ih crvenih pomaka.<\/p>\n

Osim toga, sa ovakvim instrumentom, bili bismo u mogu\u0107nosti da sa visokom precizno\u0161\u0107u mapiramo izolovane crne rupe u kosmosu. U op\u0161toj teoriji relativnosti izolovana rotiraju\u0107a crna rupa je opisana matemati\u010dki kao poseban precizno definisan oblik prostor-vremena nazvan Kerova metrika (Kerr metric), koji zavisi samo od fizike gravitacije, nikako od istorije ili okru\u017eenja crne rupe. LISA bi mogla potvrditi ovo re\u0161enje, tj pokazati da je zadovoljena teorema op\u0161te teorije relativnosti koja tvrdi da je jedna izolovana stacionarna crna rupa u potpunosti odre\u0111ena masom i ugaonim momentom.<\/p>\n

Tako\u0111e, mogli bismo detektovati i egzoti\u010dne doga\u0111aje poput slu\u010dajnih prilaza crnoj rupi, mnogo manjih kompaktnih objekata – kao \u0161to su degenerisane zvezde patuljci, neutronske zvezde ili crne rupe \u010dija je masa reda mase zvezda. Objekti koji su zahva\u0107eni gravitacijom masivne crne rupe, o\u010dekujemo da orbitriraju oko nje i na kraju da se utope u horizont doga\u0111aja i nestanu.<\/p>\n

Na osnovu ekstrapolacije uslova oko centra na\u0161e Galaksije pretpostavlja se da \u0107e oko hiljadu ovakvih doga\u0111aja biti detektovano tehnologijom na LISA kosmi\u010dkom brodu. Gravitacioni talasi koji se emituju od ovih objekata, tokom bliskog susreta sa crnom rupom, detaljno \u0107e mapirati relativno neporeme\u0107enu masivnu crnu rupu, za koju se pretpostavlja da je potpun Kerov \u010dvor izuzetno zakrivljenog i rotiraju\u0107eg prostor-vremena. Ovakvim mapiranjem ima\u0107emo uvid do izvanrednih detalja naj\u010distije i najta\u010dnije predvi\u0111ene strukture u celoj astrofizici, a eleganciju matemati\u010dke forme koja je defini\u0161e \u010candra\u0161ekar je uporedio sa atomom.Sve forme mase i energije upre\u017eu se u gravitaciju, tako da i neki drugi izvori gravitacionih talasa mogu postojati i da nisu poznati iz dosada\u0161njih elektromagnetnih posmatranja, ali koje bi mogli detektovati na frekvencijama veoma visokih crvenih pomaka. Dok akceleratori na Zemlji prou\u010davaju pojedina\u010dne sudare \u010destica, LISA bi mogla istra\u017eiti kolektivno pona\u0161anje polja koje \u010desto prate prekidi simetrije – fazni prelazi nekih novih sila prirode ili ekstra dimenzije prostora koje mogu posredno produkovati gravitacione talase.<\/p>\n

Sumiraju\u0107i sve prethodno, mo\u017ee se slobodno re\u0107i da \u0107e izu\u010davanje gravitacionih talasa iz Univerzuma otvoriti revoluciju u astrofizi\u010dkim istra\u017eivanjima. Ovaj, nama potpuno nov vid zra\u010denja, treba da omogu\u0107i astrofizi\u010darima da istra\u017euju fizi\u010dke karakteristike kompleksnih i ekstremnih astrofizi\u010dkih sistema poput veoma gustih jezgara galaksija, sudara neutronskih zvezda, koje su milionima svetlosnih godina udaljene, i da istra\u017euju regione veoma bliske horizontu doga\u0111aja crnih rupa.<\/p>\n

Me\u0111utim, moramo ponoviti da budu\u0107nost mo\u017ee biti i mnogo spektakularnija, imaju\u0107i u vidu da je na\u0161 trenutni pogled na Univerzum sa tehnolo\u0161ki ograni\u010denog elektromagnetnog stanovi\u0161ta prve dekade 21. veka.<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Doc. dr\u00a0 An\u0111elka Kova\u010devi\u0107 Sa\u00a0 stanovi\u0161ta\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 savremenog\u00a0\u00a0\u00a0 posmatra\u010da, vra\u0107aju\u0107i se u istoriju,\u00a0 mo\u017eemo da ka\u017eemo da je astronomija kao nauka izu\u010davala fotone koji su do posmatra\u010da dolazili iz svih pravaca nebeskog svoda. Posmatraju\u0107i samo fotone u vidljivom delu spektra tj. fotone koje mo\u017ee detektovati mre\u017enja\u010da ljudskog oka, astronomi ranih civilizacija su prikupljali dosta posmatra\u010dkih […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1358"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1358"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1358\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1360,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1358\/revisions\/1360"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1358"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1358"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1358"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}