{"id":1365,"date":"2011-11-22T18:14:31","date_gmt":"2011-11-22T18:14:31","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1365"},"modified":"2011-11-22T18:14:31","modified_gmt":"2011-11-22T18:14:31","slug":"obnovljivi-izvori-energije-sansa-i-obaveza","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1365","title":{"rendered":"Obnovljivi izvori energije \u0161ansa i obaveza"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ing. Rastislav Kragi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

U poslednjih nekoliko godina svedoci smo sve ve\u0107eg interesovanja za izvorima energije koje zovemo obnovljivim<\/p>\n

…………………………………………………..<\/p>\n

\u0160ta su to obnovljivi izvori<\/p>\n

energije (OIE)?<\/p>\n

…………………………………………………..<\/p>\n

Postoji vi\u0161e razli\u010ditih definicija, u zavisnosti od toga u koje se svrhe koristi taj termin. Uop\u0161teno bi se moglo re\u0107i da su OIE oni izvori energije koji se u nekom kra\u0107em vremenskom roku obnavljaju ili se racionalnim kori\u0161\u0107enjem ne mogu iscrpeti, sa gledi\u0161ta ljudskih potreba za energijom. Osnovna odlika tih izvora energije je da njihovom eksploatacijom nema ugro\u017eavanja \u017eivotne okoline, ili je taj uticaj ili rizik sveden na minimum. Pod OIE podrazumevamo energiju sun\u010devog zra\u010denja, energiju vodotokova ili hidroenergiju, energiju vetra, geotermalnu energiju ili toplotnu energiju zemljine unutra\u0161njosti, energiju biomase ili razgradivih organskih ma<\/p>\n

 <\/p>\n

terija koje ne sadr\u017ee visokotoksi\u010dne sastojke, energiju plime i oseke, energiju morskih talasa i jo\u0161 neke druge, manje zna\u010dajne.<\/p>\n

………………………………………………….<\/p>\n

A koji su to izvori energije nasuprot OIE?<\/p>\n

………………………………………………….<\/p>\n

To su pre svega fosilna goriva (nafta, ugalj i prirodni gas) i nuklearna energija.<\/p>\n

Mi danas koristimo uglavnom ove druge. Za\u0161to?<\/p>\n

Kada je \u010dovek po\u010deo da koristi energiju za svoje aktivnosti, najpre je koristio ono \u0161to mu je bilo najjednostavnije i na dohvat ruke. To je drvo za grejanje i kuvanje, vetar za pokretanje jedrenjaka, kasnije za mlinove (vetrenja\u010de), vodotokove za vodenice itd. \u010cak su i prve elektrane bile hidroelektrane manjih snaga. Me\u0111utim, \u010dovekova \u017eelja za luksuznijim \u017eivotom uzrokovala je pravu glad za ve\u0107im koli\u010dinama energije. Izradom velikih sistema za eksploataciju uglja i nafte cena energije pada, \u0161to ide na ruku razvoju industrije i ekonomskom razvoju uop\u0161te. Sredinom pro\u0161log veka razvijeniji deo sveta je \u017eivelo lepo, uljuljkan jeftinom energijom fosilnih goriva i energijom iz prvih nuklearnih elektrana. Ali naftna kriza sedamdesetih godina, kao \u0161amar, navodi \u010dove\u010danstvo da po\u010dne ozbiljno da razmi\u0161lja o problemima iscrpivosti izvora fosilnih goriva. Ozbiljne i o\u010digledne klimatske promene i ekolo\u0161ki problemi u poslednjih dvadesetak godina nateruju najrazvijenije zemlje da preduzmu konkretne akcije u cilju smanjenja na\u0161eg uticaja na okolinu, dakle pre svega u pravcu racionalnijeg i \u010distijeg kori\u0161\u0107enja energije. Svet po\u010dinje ponovo da traga za mogu\u0107nostima upotrebe OIE, kako bi spre\u010dio ozbiljne ekolo\u0161ke katastrofe.<\/p>\n

…………………………………………………..<\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to zaga\u0111uje?<\/p>\n

…………………………………………………..<\/p>\n

Sagorevanjem fosilnih goriva osloba\u0111a se velika koli\u010dina manje ili vi\u0161e zaga\u0111uju\u0107ih mat rija. Pored pepela, \u010da\u0111i, sumpornih i azotnih oksida i jedinjenja te\u0161kih metala, koji uglavnom imaju lokalni karakter zaga\u0111enja, emituje se i velika koli\u010dina gasova koji se nazivaju \u201cgasovi sa efektom staklene ba\u0161te\u201d. Kako pokazuju zvani\u010dne me\u0111unarodne analize, ugljen-dioksid (CO2) je gas koji je najzna\u010dajniji za pomenuti efekat. Sun\u010devi zraci koji direktno uti\u010du na temperaturu na\u0161e atmosfere, kada dospeju do tla jednim delom se reflektuju u vasionu, a drugim delom zagrevaju tlo. Prilikom pr olaska kroz atmosferu sun\u010devi zraci pripadaju delu elektromagnetskog spektra za koji je CO2 propustan (grubo re\u010deno, providan). Me\u0111utim, zagrejano tlo emituje akumulisanu toplotnu energiju (hladi se) radijacijom elektromagnetskih talasa u drugom delu spektra. CO2 ima tu osobinu da ne propu\u0161ta taj deo spektra, tako da se, prema tvrdnjama eksperata koji su to analizirali, Zemlja ne mo\u017ee prirodno da se hladi istim intenzitetom kao u vreme kada je koncentracija CO2 bila ne\u0161to ni\u017ea nego danas. Tom teorijom je zvani\u010dno obja\u0161njen fenomen globalnog zagrevanja koji danas dovodi do brzog otapanja stalnih ledenih masa \u0161irom sveta i sve ozbiljnijih klimatskih poreme\u0107aja, kao \u0161to su \u0161irenje pustinja, u\u010destali i sna\u017eni uragani i sve \u010de\u0161\u0107e i drasti\u010dnije su\u0161e i poplave.<\/p>\n

…………………………………………………..<\/p>\n

Za\u0161to jednostavno ne pre\u0111emo potpuno na OIE?<\/p>\n

…………………………………………………..<\/p>\n

Problem je cena. \u010cesto se pogre\u0161no misli \u201cOIE su besplatni izvor energije\u201d. Po tom principu i ugalj i nafta su isto besplatni, samo ih treba uzeti i koristiti. Na \u017ealost, danas nas vi\u0161e ko\u0161ta da ulo\u017eimo u kori\u0161\u0107enje OIE nego u kori\u0161\u0107enje konvencionalnih izvora. Razvijene zemlje su samoinicijativno preuzele obavezu, da i pored ekonomskih prepreka u tom pravcu, postepeno uvode OIE u upotrebu. To se realizuje subvencionisanjem \u201czelene energije\u201d. Naj\u010de\u0161\u0107e primenjivani metod je kroz \u201cpodsticajne otkupne cene\u201d proizvedene energije, kojima se proizvo\u0111a\u010dima energije iz obnovljivih izvora garantuje vi\u0161a otkupna cena proizvedenog kilovat\u010dasa, dok se ta razlika nadokna\u0111uje podizanjem prodajne cene elektri\u010dne energije ili uvo\u0111enjem taksi na fosilna goriva.<\/p>\n

………………………………………………….<\/p>\n

Da li se pri tome svi proizvo-\u0111a\u010di energije iz obnovljivih izvora jednako tretiraju?<\/p>\n

………………………………………………….<\/p>\n

Ne. Recimo, velike hidroelektrane, snage preko 10 MW, nema potrebe subvencionisati jer je njihova izgradnja ekonomski opravdana i cena proizvedene energije je konkurentna cenama energije iz fosilnih goriva. Danas se ve\u0107 ponegde ukida status povla\u0161\u0107enog proizvo\u0111a\u010da energije za velike farme vetroelektrana jer su i one, masovnom primenom, postale konkurentne konvencionalnim izvorima. Pored toga, svaka zemlja ima neke svoje prioritete i planove kojim redosledom i u kojoj meri \u017eeli da koristi pojedine obn ovljive izvore, ali i do koje mere da optereti krajnje korisnike energije koji sve te promene moraju da pla\u0107aju.<\/p>\n

………………………………………………….<\/p>\n

Da li postoje subvencije i u Srbiji?<\/p>\n

………………………………………………….<\/p>\n

U ovom trenutku nemamo nikakav sistem subvencionisanja za upotrebu OIE, ali se vrlo ubrzano radi na njegovom dono\u0161enju. To mo\u017eemo o\u010dekivati za manje od godinu dana.<\/p>\n

…………………………………………………..<\/p>\n

I onda \u0107emo po\u010deti da prelazimo na OIE?<\/p>\n

…………………………………………………..<\/p>\n

To je dobro re\u010deno, \u201cpo\u010deti da prelazimo\u201d. Veoma je va\u017eno imati u vidu kolike su na\u0161e potrebe i potencijali. Prema zvani\u010dnim podacima, Srbija godi\u0161nje potro\u0161i oko 15 Mten (miliona tona ekvivalenta nafte) primarne energije. Polovina te energije poti\u010de, mahom, iz niskokvalitetnog, doma\u0107eg uglja, ne\u0161to manje od tre\u0107ine je energija nafte, sedmina je energija prirodnog gasa, a oko 7% energija iz hidroelektrana. Potencijal OIE se procenjuje na oko 3.2 Mten, bez potencijala velikih hidroelektrana i sun\u010deve energije. Od toga potencijal biomase se procenjuje na oko 2.6 Mten i predstavlja na\u0161 najzna\u010dajniji obnovljivi izvor energije. Slede: energija vetra sa oko 0.2 Mten, potencijal geotermalnih izvora sa oko 0.18 Mten i male hidroelektrane sa oko 0.15 Mten. Energija sun\u010devog zra\u010denja se procenjuje na oko 0,1 ten po m2 godi\u0161nje.<\/p>\n

Pored toga, na\u0161a najve\u0107a \u0161ansa za unapre\u0111enje energetske situacije le\u017ei u pobolj\u0161anju energetske efikasnosti u svim oblastima. Procenjuje se da bi primenama poznatih mera za unapre\u0111enje energetske efikasnosti u Srbiji moglo da se u\u0161tedi \u010dak do 40% energije koju trenutno tro\u0161imo. Naravno, i to ima svoju cenu, ali se takve investicije mogu da isplate za nekoliko godina ili kroz u\u0161tede u potro\u0161nji energije.<\/p>\n

………………………………………………….<\/p>\n

\u0160ta je to \u0161to obi\u010dan gra\u0111anin mo\u017ee da u\u010dini?<\/p>\n

………………………………………………….<\/p>\n

Pre svega, mo\u017eemo bolje termi\u010dki izolovati svoje ku\u0107e (zidove, prozore, krov), zatim koristiti sisteme grejanja i klimatizacije koji su ekolo\u0161ki opravdaniji i energetski efikasniji, kao \u0161to su visokoefikasne toplotne pumpe koje kao medij za razmenu energije koriste tlo ili bunarsku vodu, zatim solarne panele za dogrevanje vode ili se mo\u017eemo grejati na biomasu (drvo ili otpatke iz poljoprivredne proizvodnje). Sve to je ve\u0107 u ovom trenutku ekonomski opravdano i investicije u te sisteme se, uz racionalno kori\u0161\u0107enje, otpla\u0107uju za nekoliko godina.<\/p>\n

…………………………………………….<\/p>\n

Koliko mi kao zemlja mo\u017eemo doprineti \u201cspasavanju sveta\u201d?<\/p>\n

…………………………………………….<\/p>\n

Mi smo mala zemlja. Primera radi, ceo na\u0161 elektroenergetski sistem je po ukupno instalisanoj snazi proizvodnih jedinica oko tri puta manji nego Nema\u010dki sistem vetroelektrana, a gotovo dva puta manji od \u0160panskog sistema vetroelektana. Uz to, u tim zemljama je ukupna proizvodnja elektri\u010dne energije kori\u0161\u0107enjem vetra jo\u0161 uvek na svega deset do dvadeset procenata. Mada, interesantan je podatak da u pojedinim trenucima, udeo proizvodnje elektri\u010dne energije putem vetra u elektroenergetskom sistemu \u0160panije dosti\u017ee \u010dak 80% (naravno u uslovima visoke vetrovitosti i male potro\u0161nje).<\/p>\n

Ali i pored toga \u0161to je na\u0161 uticaj kao zemlje na sveukupnu situaciju zanemarljivo mali, moramo biti svesni da se situacija u energetskom sektoru razvijenog sveta drasti\u010dno menja. Rasipni\u010dko pona\u0161anje na koje nas je navikao dvadeseti vek treba da popravimo i da se vratimo doma\u0107inskom odnosu prema onome \u0161to nam je priroda podarila. Jedino tako mo\u017eemo i na\u0161im unucima ostaviti lepote ovoga sveta u nasledstvo.<\/p>\n

Na temu razgovarali sa Rastislavom Kragi\u0107em, savetnikom za nove i obnovljive izvore energije u Agenciji za energetsku efikasnost.<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ing. Rastislav Kragi\u0107   U poslednjih nekoliko godina svedoci smo sve ve\u0107eg interesovanja za izvorima energije koje zovemo obnovljivim ………………………………………………….. \u0160ta su to obnovljivi izvori energije (OIE)? ………………………………………………….. Postoji vi\u0161e razli\u010ditih definicija, u zavisnosti od toga u koje se svrhe koristi taj termin. Uop\u0161teno bi se moglo re\u0107i da su OIE oni izvori energije […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[7],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1365"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1365"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1365\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1366,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1365\/revisions\/1366"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1365"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1365"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1365"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}