{"id":1375,"date":"2011-11-22T18:20:46","date_gmt":"2011-11-22T18:20:46","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1375"},"modified":"2011-11-22T18:20:46","modified_gmt":"2011-11-22T18:20:46","slug":"geteovo-ucenje-o-bojama","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1375","title":{"rendered":"Geteovo u\u010denje o bojama"},"content":{"rendered":"

Gete i Njutn: Subjektivni utisci i <\/strong>
\nobjektivni zakoni o bojama<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Od svih Geteovih spisa, njegovo delo U\u010denje o bojama je sigurno najneobi\u010dnije. U njemu taj veliki nau\u010dnik i pesnik odstupa od svega sa \u010dim ga ina\u010de povezuju. Njegovi otvoreni napadi na Njutna, kao svog arhineprijatelja,stru\u010dna nauka je delom i zbog toga ignorisala Geteovo obimno delo \u2013 sve dok ga fizi\u010dari poput E. H. Landa i kvantni fizi\u010dari kao \u0161to je W. K. Hajzenberg nisu 150 godina kasnije ponovo otkrili. Sam Gete je kratko pre nego \u0161to je umro izjavio da je U\u010denje o bojama njegovo najzna\u010dajnije delo.<\/p>\n

Od kako je krenuo na proputovanje kroz Italiju (1786 \u2013 1788) Gete je po\u010deo da se odu\u0161evljava bojama. Gospo\u0111ica fon Kletenberg, njegova prijateljica koja je \u201eposedovala neuporedivo znanje o bojama\u201c (tako je kasnije opisao J. K. Lavater), prenela mu je dublje razumevanje su\u0161tine boja. Kurt R. Ajsler je u svojoj studiji o Geteu napisao da je Gete bio \u201epsihi\u010dki poreme\u0107eni fanatik za boje\u201c. To stanovi\u0161te je sigurno preterano, ali mo\u017ee se lako razumeti na \u0161ta Ajsler misli. Gete je u svom u\u010denju o bojama ve\u0107 na prvi pogled neobi\u010dno dogmati\u010dan. Germanista Albreht \u0160ene, koji se krajem 1980. detaljno bavio Geteovim u\u010denjem o bojama, to je sasvim dobro izrazio kada je govorio o Geteovoj ‘teologiji boja’.<\/p>\n

Uprkos svemu tome, Gete ni u kom slu\u010daju nije bio laik kada je re\u010d o poznavanju boja. U Lajpcigu i Strasburu je slu\u0161ao predavanja iz fizike, a na svom proputovanju po Italiji detaljno se pozabavio umetno\u0161\u0107u. Razmenjivao je iskustva sa slikarima kao \u0161to su J. H. V. Ti\u0161bajn i F. O. Runge (koji je tako\u0111e napisao svoje u\u010denje o bojama), uzimao je \u010dasove crtanja i slikanja i tokom celog \u017eivota bio je zainteresovan za fiziologiju gledanja.<\/p>\n

Geteova ideja bila je da napi\u0161e knjigu u kojoj \u0107e izneti svoje u\u010denje o bojama koje \u0107e se temeljiti na fiziologiji, \u0161to je i u\u010dinio. Objavljena je u dva toma 1808. i 1810. U toj knjizi i u pesmama o u\u010denju o bojama on napada Njutnovo shvatanje rascepljenja bele svetlosti na boje koje su u skladu sa njihovom talasnom du\u017einom. Za Getea je bela svetlost jedno jedinstvo koje nije deljivo (to je jedno spiritualno stanovi\u0161te i zato ga \u0160ene smatra ‘teolo\u0161kim’). Iz ove perspektive je razumljivo \u0161to se Gete principijelno usprotivio posmatranju talasnih du\u017eina svetlosti. Rudolf \u0160tajner, izdava\u010d Geteovog U\u010denja o bojama izra\u017eava to na slede\u0107i na\u010din: Gete se u svom u\u010denju o bojama protivi prevelikom vrednovanju ra\u010dunarsko-kvantitativnog u nauci. Njegova pa\u017enja usmerena je ka kvalitetu. Njemu je va\u017eno kako se \u010dulni utisak boje povezuje sa nekom idejom i kako pri tome nastaje subjektivni utisak boje koji je odre\u0111en objektivnim zakonima boja. Getea je zanimalo ono \u0161to je dodirnuto u du\u0161i kada oko primi svetlost.<\/p>\n

Boje bez talasnih du\u017eina<\/p>\n

Danas je uop\u0161teno prihva\u0107eno da je Njutnova teorija o prelamanju svetlosti prema talasnim du\u017einama ispravna. Me\u0111utim, i Geteovo stanovi\u0161te je i te kako opravdano, iako je tek u dvadesetom veku ameri\u010dki fizi\u010dar i stru\u010dnjak za fotografiju u boji E. H. Land otkrio da na fotografijama kod kojih su kori\u0161\u0107eni filteri u boji nastaju fenomeni koje Njutnova optika ne obja\u0161njava. Boje nastaju i tamo gde se ne mo\u017ee dokazati postojanje talasne du\u017eine!<\/p>\n

Land je odbacio Njutnom inspirisanu teroriju o tri boje. Umesto toga je utemeljio Landov sistem fotografije u boji koji se zasnivao na Geteovoj polarnosti boja (\u017eute i plave). Time su opovrgnute najozbiljnije primedbe upu\u0107ene Geteovom u\u010denju o bojama, naime da predstavlja ispravan model ali da, nasuprot Njutnovoj optici, uop\u0161te nije primenjiv.<\/p>\n

I umetnici Bauhaus-pokreta, kao \u0161to su Vasil Kandinski (1866 \u2013 1944), Paul Kle (1879 \u2013 1940) i uticajni teoreti\u010dar boja Johan Iten (1888 \u2013 1967), grade svoje Bauhaus-u\u010denje i umetnost u skladu sa Geteovim u\u010denjem o bojama. Kandinski je tokom celog svog \u017eivota prou\u010davao Geteovo i \u0160tajnerovo u\u010denje o bojama i on ih obja\u0161njava u svojim spisima Duhovnost u umetnosti (1912) i jo\u0161 detaljnije u delu Ta\u010dka i linija u odnosu na povr\u0161inu (1926).<\/p>\n

 <\/p>\n

Nastajanje boja po Geteu<\/p>\n

 <\/p>\n

Prema Geteu boje nastaju kroz me\u0111udejstvovanje tame i svetlosti. Pogled posmatra\u010da ka svetlosti (suncu) i tami (crna vasiona) prelama se kroz poluprozirnu – zamucenu atmosferu.<\/p>\n

Prilikom gledanja ka svetlosti nastaju boje koje se nalaze sa leve strane kruga boja:<\/p>\n

– \u017duta: malo mutnosti ispred svetlosti<\/p>\n

– Narand\u017easta: mutnost ispred svetlosti<\/p>\n

– Crvena: mnogo mutnosti ispred svetlosti<\/p>\n

– Bela: mutnost sama za sebe (potpuna mutnost)<\/p>\n

 <\/p>\n

Prilikom gledanja ka tami nastaju boje sa desne strane kruga boja:<\/p>\n

– Crna: nema mutnosti ispred tame<\/p>\n

– Ljubi\u010dasta: malo mutnosti ispred tame<\/p>\n

– Plava: mutnost ispred tame<\/p>\n

 <\/p>\n

Geteov krug boja<\/p>\n

 <\/p>\n

Gete je preuzeo od Njutna ideju da pore\u0111a \u0161est boja u krug boja radi prou\u010davanja njihove biti (Geteovim re\u010diima njihove ‘patnje i radosti’). Me\u0111utim, na tu ideju do\u0161ao je jo\u0161 specijalista za leptire Johan Ignac \u0160ifermiler koji je 1772. u Be\u010du objavio jedan od prvih krugova boja na kome su se komplementarne boje nalazile jedna nasuprot druge. Slede\u0107i poredak ‘cvetaju\u0107ih boja’ (\u0160ifermiler pod tim podrazumeva boje koje se nalaze u prirodi) on postavlja plavu (gore u krugu boja) nasuprot prelaza izme\u0111u boje ko\u017ee i vatrenocrvene (dakle narand\u017easte). \u017dutu stavlja preko puta ljubi\u010dastoplave (starinski izraz za ljubi\u010dastu boju), a crvenu preko puta morezelene. Oko 150 godina pre toga je ve\u0107 Robert Flad (1574 \u2013 1637) objavio krug boja sa sedam boja. Ali, svi ti krugovi boja koji su bili ‘po prirodi’ imali su manu \u0161to iza njih nije stajalo nijedno logi\u010dno postavljeno u\u010denje o bojama. To se promenilo sa Njutnom i Geteom.<\/p>\n

U Geteovom krugu boja (vidi prikaz) purprna se (gore) i zelena (dole) nalaze jedna preko puta druge. Purpurna boja je za Getea gradacija svih boja (dinami\u010dna ta\u010dka kruga boja ka kojoj sve stremi). Nasuprot tome je zelena ta\u010dka mirovanja spektra boja i tu dolazi do ravnote\u017ee izme\u0111u svetlosti i tame.<\/p>\n

Ovaj krug boja je prikazan u skladu sa dana\u0161njim konvencijama. Sa leve strane se nalaze tople, a sa desne strane hladne boje. Iza toga stoji ideja da je prvo bila svetlost (levo su svetle boje), a zatim tama (desno su tamne boje). Gete je povremeno crtao krug boja i obrnuto. Stavljao je hladne boje – ljubi\u010dastu i plavu na levu stranu, a tople boje – \u017eutu i narand\u017eastu na desnu stranu. Iza toga stoji biblijsko stanovi\u0161te da je prvo vladala tama, pre nego \u0161to je stvorena svetlost.<\/p>\n

Boje koje se nalaze jedna preko puta druge su kod Getea komplementarne. Boje koje se u krugu boja nalaze jedna preko puta druge Gete odbacuje kao kombinaciju boja, zato \u0161to je kontrast premala. On je smatrao da su kombinacije boja poput \u017eute i narand\u017easte dosadne. Oko i smisao za estetiku \u017eele da budu podstaknuti kontrastom.<\/p>\n

Gete je smatrao da su boje koje su povezane vrhovima dva trougla – karakteristi\u010dne i uskla\u0111ene.<\/p>\n

 <\/p>\n

Harmonija boja prema Geteu<\/p>\n

 <\/p>\n

‘Beskarakterne’ kombinacije boja \u2013 susedne boje u krugu boja deluju neskladno:<\/p>\n

plava \u2013 zelena<\/p>\n

plava \u2013 ljubi\u010dasta<\/p>\n

crvena \u2013 ljubi\u010dasta<\/p>\n

crvena \u2013 narand\u017easta<\/p>\n

\u017euta \u2013 narand\u017easta<\/p>\n

\u017euta \u2013 zelena<\/p>\n

 <\/p>\n

– Estetske kombinacije boja \u2013 svaka boja se sla\u017ee i u skladu je sa drugom po redu bojom u krugu boja:<\/p>\n

\u017euta \u2013 plava \u2013 crvena<\/p>\n

plava \u2013 crvena<\/p>\n

plava \u2013 \u017euta<\/p>\n

crvena \u2013 \u017euta<\/p>\n

Skladni kontrasti:<\/p>\n

zelena \u2013 ljubi\u010dasta \u2013 narand\u017easta<\/p>\n

narand\u017easta \u2013 zelena<\/p>\n

narand\u017easta \u2013 ljubi\u010dasta<\/p>\n

ljubi\u010dasta \u2013 zelena<\/p>\n

– Komplementarne boje zajedno deluju skladno i uzajamno pove\u0107avaju dejstvo boje.<\/p>\n

 <\/p>\n

Tople i hladne boje<\/p>\n

 <\/p>\n

Gete je bio prvi koji je razlikovao tople i hladne boje \u2013 to je razlika koja proisti\u010de iz kruga boja i koja ujedno i isti\u010de unutra\u0161nji kvalitet dve grupe boja. Tople boje se nalaze na levoj strani kruga boja, a hladne na desnoj strani. Boje koje reflektuju mnogo svetlosti, na primer \u017euta i narand\u017easta, tople su i zra\u010de sa povr\u0161ine boje. Boje koje sna\u017eno apsorbuju svetlost, na primer plava i ljubi\u010dasta, hladne su i uvla\u010de \u201eispod\u201c povr\u0161ine boje.<\/p>\n

Zelena i crvena su takozvane mlake boje koje se nalaze izme\u0111u toplog i hladnog.<\/p>\n

U\u010ditelji Bauhaus-\u0161kole i slikari Vasil Kandinski, Pol Kle i Johanes Iten su naro\u010dito nagla\u0161avali mlak kvalitet crvene i zelene, budu\u0107i da crvena \u0161iri svoj spektar od hladne magente (plavocrvene) do tople narand\u017eastocrvene. Isti efekat mo\u017eemo da posmatramo i kada je re\u010d o zelenoj boji koja se prostire od tople lipazelene (\u017eutozelene<\/p>\n

do hladne boje tirkiza (plavozelene).<\/p>\n

Svetle hladne boje stvaraju utisak ve\u0107e \u0161irine. Prostorije u tim bojama deluju do deset procenata ve\u0107e. Tople boje uzrokuju da temperatura u prostorijama deluje toplije, u sebi se ose\u0107amo toplo. One izazivaju \u017eivu vedrinu, dok hladne boje stvaraju distancu i mir.<\/p>\n

 <\/p>\n

Oblici i boje<\/p>\n

Evo primera jedne igrarije Bauhaus-\u0161kole sa bojama i oblicima koja je krajem 20-tih i po\u010detkom 30-ih sprovedena za vreme nastave koju su dr\u017eali Iten i Kandinski i koja je dugo vremena uticala na slikarstvo i grafiku. Bauhausovi u\u010ditelji su polazili od toga da odre\u0111eni oblici podvla\u010de karakter pojedina\u010dnih boja. Zadatak je glasio: u kojim figurama \u0161arene boje mogu najbolje da budu izra\u017eene? Evo re\u0161enja:<\/p>\n

– Crvena: kvadrat (uglovi od 90\u00b0)<\/p>\n

– Narand\u017easta: jednakostrani\u010dni petougao (uglovi od 60\u00b0)<\/p>\n

– \u017duta: jednakostrani\u010dni trougao (uglovi od 30\u00b0)<\/p>\n

– Zelena: pravilni \u010detvorougao sa zaobljenom donjom stranicom (nema odre\u0111en ugao)<\/p>\n

– Plava: krug (ugao od 180\u00b0)<\/p>\n

– Ljubi\u010dasta: oblik \u010dija je jedna polovina kvadrat, a druga krug (ugao od 120\u00b0)<\/p>\n

 <\/p>\n

Dodela boja oblicima ima svoje poreklo u teorijama o bojama nastalim u Antici i renesansi. U doba Leonarda da Vin\u010dija (1452 \u2013 1512) u umetni\u010dkim krugovima je bilo zastupljeno razlikovanje \u010detiri osnovne boje, budu\u0107i da su prema tada\u0161njem stanovi\u0161tu postojala i \u010detiri osnovna oblika:<\/p>\n

-Krug: zelena<\/p>\n

-Trougao: crvena<\/p>\n

-Kvadrat: \u017euta<\/p>\n

-Osmougao: plava<\/p>\n

Odstupanje Bauhaus-\u0161kole u tom rasporedu koje je prevashodno uveo Kandinski, izvedeno je \u010disto teoretski (u ranom delu Kandinskog Duhovnost u umetnosti), a potkrepljeno je i upitnikom sprovedenim u \u0161kolama Bauhausa. Raspore\u0111ivanje boja oblicima na gornjem prikazu postalo je dogma mnogih Bauhaus-umetnika i njihovih naslednika sve do dana\u0161njih dana.<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gete i Njutn: Subjektivni utisci i objektivni zakoni o bojama   Od svih Geteovih spisa, njegovo delo U\u010denje o bojama je sigurno najneobi\u010dnije. U njemu taj veliki nau\u010dnik i pesnik odstupa od svega sa \u010dim ga ina\u010de povezuju. Njegovi otvoreni napadi na Njutna, kao svog arhineprijatelja,stru\u010dna nauka je delom i zbog toga ignorisala Geteovo obimno […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8,11,12,37],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1375"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1375"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1375\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1376,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1375\/revisions\/1376"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1375"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1375"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1375"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}