{"id":1381,"date":"2011-11-22T18:28:13","date_gmt":"2011-11-22T18:28:13","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1381"},"modified":"2011-11-22T22:30:53","modified_gmt":"2011-11-22T22:30:53","slug":"7-cuda-podvodnog-sveta","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1381","title":{"rendered":"7 \u010cUDA PODVODNOG SVETA"},"content":{"rendered":"

Neke od najlep\u0161ih, potpuno razli\u010ditih i naj\u010dudnijih mesta na svetu nalaze se na dnu mora. Iz na\u0161eg, kopnenog ugla, slike tog sveta izgledaju nam toliko nestvarne kao da poti\u010du sa neke druge planete. Paradoksalna je \u010dinjenica da se u tim modrim dubinama mo\u017eda kriju kona\u010dne istine o na\u0161im precima. \u010cudno je i to da smo vi\u010dniji da prevalimo i milione kilometara da bi dosegli i najudaljeniju planetu na\u0161eg sistema, ali ne znamo kako da prevalimo tih si\u0107u\u0161nih 11 kilometara do najni\u017ee ta\u010dke u okeanu.<\/strong>
\nCRNI DIM<\/strong>
\nOvi hidrotermalni otvori nastaju na dnu atlantskog i pacifi\u010dkog okeana kada vrlo vrela voda izbije iz kore zemljinog omota\u010da. Tokom prolaska kroz koru voda spira i razli\u010dite elemente, kao \u0161to su sumpor, bakar i zlata. Kada elementi dopru do hladne vode odmah se stvara depozit u obliku cevi iz \u010dijeg sredi\u0161ta izbijaju novi elementi. Veoma kisela voda sa okeanskog dna dosti\u017ee temperaturu od 400 stepeni Celzijusa. Pa ipak, i u takvim uslovima postoje \u017eivotni oblici. U istra\u017eivanju \u00abdimnjaka\u00bb kraj Meksi\u010dke obale, 2005. godine, otkrivena je bakterija koja u procesu fotosinteze koristi energiju i svetlost oko dimnjaka \u2013 prvi organizam u prirodi kome za ovaj proces nije potrebna svetlost Sunca kao izvora energije.<\/p>\n

SREDNJE-ATLANTSKI GREBEN<\/strong>
\nPlaninski greben na dnu mora prostire se kroz sredi\u0161te Atlantskog okeana, gotovo \u010ditavim prostorom od Arktika do Antarktika. Delovi tog grebena iznad morske povr\u0161ine \u010dine ostrva kao \u0161to su Azorska, Ascension i Island. Greben je nastao divergencijom (razmicanjem jedne od druge plo\u010de) tektonskih plo\u010da \u2013 geolo\u0161ki fenomen zbog \u010dega se i danas Amerika i Britanska ostrva razdvajaju jedno od drugog brzinom od 3 cm godi\u0161nje. Posledica razmicanja plo\u010da je izviranje magme iz utrobe Zemlje koja popunjava prazan prostor nastao u ovom procesu. Toplotna energija magme rastapa materijal oko sebe koji se potom hladi i \u00abdogra\u0111uje\u00bb greben.<\/p>\n

PODVODNE RANE<\/strong>
\nU mnogim oblastima na dnu okeana postoje otvori nastali razmicanjem plo\u010da kroz koje se nazire unutra\u0161njost zemljinog jezgra. Umesto da prostor popuni magma iz utrobe su, tokom poslednjih dva miliona godina, izbijali ohla\u0111eni, stenoviti komadi. Kako se to dogodilo, za geologe je i dalje tajna. Stru\u010dnjaci ameri\u010dkog\u00a0 Nacionalnog okeanografskog centra pro\u0161le godine su zapo\u010deli pregled ovih otvorenih rana okeana. Sada se obra\u0111uju prikupljeni podaci sa nadom da \u0107e uskoro doneti klju\u010dne odgovore.<\/p>\n

PIRAMIDE IZ JONAGUNIJA<\/strong>
\nNeobi\u010dne strukture piramidalnog oblika, uz samu obalu ostrva Jonaguni D\u017eima, na zapadu Japana, zapanjuju\u0107e li\u010de na stepenice gra\u0111ene ljudskom rukom. Masaaki Kimura, japanski stru\u010dnjak za geologiju mora, veruje da su ovde otkriveni ostaci nekog drevnog grada \u2013 japanska Atlantida. Drugi stru\u010dnjaci, naravno, smatraju da se radi o prirodnoj tvorevini. Kimuri ide na ruku nekoliko artefakta na kojima su jasno vidljivi uklesani simboli kakve priroda do sada nije imala obi\u010daj da pravi.<\/p>\n

DUBOKO \u00abGRLO\u00bb<\/strong>
\nAko se posmatra sa povr\u0161ine mora, na planeti postoje visovi koji gotovo da doti\u010du nebo. Malo je, me\u0111utim, poznato da postoje i \u00abnizovi\u00bb. Najni\u017ea ta\u010dka na planeti nalazi se na dnu klanca \u00abMarijana\u00bb. Od povr\u0161ine mora deli je \u010ditavih 11 kilometara, \u0161to zna\u010di da bi u klanac mogao da stane \u010ditav Mont Everest i da jo\u0161 ostane par kilometara do povr\u0161ine. Ovaj procep je nastao razdvajanjem kontinentalnih plo\u010da. Iako smo savladali oko milion kilometara do Meseca, na dno klanca ljudska noga verovatno nikada ne\u0107e kro\u010diti. Na samom dnu, \u010dovek bi se ose\u0107ao kao da na le\u0111ima nosi 50 d\u017eambo d\u017eetova, a takav pritisak ne mogu da izdr\u017ei ni mnogo \u010dvr\u0161\u0107i materijali. Pa ipak i u ovom svetu postoji \u017eivot \u2013 jedno\u0107elijski si\u0107u\u0161ni organizmi koji nisu \u017eivotinje, nisu biljke, a nisu ni gljivice.<\/p>\n

PIRAMIDE IZ JONAGUNIJA<\/strong>
\nNeobi\u010dne strukture piramidalnog oblika, uz samu obalu ostrva Jonaguni D\u017eima, na zapadu Japana, zapanjuju\u0107e li\u010de na stepenice gra\u0111ene ljudskom rukom. Masaaki Kimura, japanski stru\u010dnjak za geologiju mora, veruje da su ovde otkriveni ostaci nekog drevnog grada \u2013 japanska Atlantida. Drugi stru\u010dnjaci, naravno, smatraju da se radi o prirodnoj tvorevini. Kimuri ide na ruku nekoliko artefakta na kojima su jasno vidljivi uklesani simboli kakve priroda do sada nije imala obi\u010daj da pravi.<\/p>\n

VELIKI AUSTRALIJSKI GREBEN<\/strong>
\nJeidini oblik \u017eivota na Zemlji koji se mo\u017ee videti iz svemira je veliki greben u blizini obala Australije, toliko veliki koliko i povr\u0161ina Poljske. Dom za ogroman broj \u017eivih vrsta, oko grebena \u017eivi blizu 400 tipova korala, 1500 ribljih vrsta, 200 vrsta ptica, a u vodama oko grebena se u sezoni parenja okuplja na stotine grbavih kitova. Na nesre\u0107u, greben je danas ugro\u017een klimatskim promenama, zaga\u0111enjem mora, ali i jednom vrstom ribe koja parazitira na koralima \u2013 a oni su ti koji \u010dine greben.<\/p>\n

SEVERNO TASMANIJSKO MORE<\/strong>
\nNeki istra\u017eiva\u010di ga opisuju kao tajnu ve\u0107u od tajni na tamnoj strani Meseca. Dno ovog mora, izme\u0111u Australije i Novog Zelanda, izbrazdano je dubokim klancima. Naseljeno je vrlo \u010dudnim bi\u0107ima. U nedavnim istra\u017eivanjima, na obalu su izvu\u010deni ekstremno ru\u017eni primerci \u017eivih bi\u0107a, kao \u0161to su neki primerci riba. Krajnje neobi\u010dna je jedna vrsta hobotnice sa jednim velikim okom kojim traga za hranom, i drugo, malo, kojim traga za mogu\u0107im neprijateljima. Mo\u017eda \u0107emo jednog dalekog dana ba\u0161 takva bi\u0107a susretati na putovanjima kosmosom.
\nA. M.<\/strong><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Neke od najlep\u0161ih, potpuno razli\u010ditih i naj\u010dudnijih mesta na svetu nalaze se na dnu mora. Iz na\u0161eg, kopnenog ugla, slike tog sveta izgledaju nam toliko nestvarne kao da poti\u010du sa neke druge planete. Paradoksalna je \u010dinjenica da se u tim modrim dubinama mo\u017eda kriju kona\u010dne istine o na\u0161im precima. \u010cudno je i to da smo […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[34,6,44],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1381"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1381"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1381\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1383,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1381\/revisions\/1383"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1381"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1381"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1381"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}