{"id":1513,"date":"2011-12-14T21:47:27","date_gmt":"2011-12-14T21:47:27","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1513"},"modified":"2011-12-17T17:55:54","modified_gmt":"2011-12-17T17:55:54","slug":"moc-imaginacije-2-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1513","title":{"rendered":"MO\u0106 IMAGINACIJE (2. deo)"},"content":{"rendered":"

(http:\/\/kpv.rs\/?p=1001<\/a> 1. deo)<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>… U ovom tekstu \u017eelimo ukazati na ogromnu mo\u0107 ljudskog uma i nu\u017enosti na\u0161e svesnosti o tome…<\/strong><\/p>\n

…svaka na\u0161a misao, dobra ili lo\u0161a, konkretizuje se i, u granicama realnih mogu\u0107nosti, postaje stvarnost…<\/strong><\/p>\n

…“\u0161to vi\u0161e dobra \u010dinite drugima, tim vi\u0161e dobra \u010dinite sebi“…<\/strong><\/p>\n

Pi\u0161e dipl. in\u017e. Goran Marjanovi\u0107<\/p>\n

Upro\u0161teno re\u010deno, sugestija je aktivnost kojom se jedna misao usa\u0111uje u svest neke osobe, a autosugestija je usa\u0111ivanje jedne misli u sopstvenu svest. Sugestija u stvari ne postoji sama po sebi, jer na\u0161 trud da nekome sugeri\u0161emo bilo \u0161ta, uvek ostaje bez bilo kakvog efekta, ako nesvesno bi\u0107e osobe kojoj ne\u0161to sugeri\u0161emo ne primi, i ne prihvati, tu na\u0161u sugestiju, da bi ju, ona sama, pretvorila u autosugestiju. Prema tome sugestija je mogu\u0107a ukoliko je ispunjen samo jedan nu\u017ean i dovoljan uslov, da je osoba kojoj sugeri\u0161emo, pretvori u autosugestiju.<\/p>\n

Autosugestija, sposobnost sa kojom se ra\u0111amo, je veoma mo\u0107no oru\u0111e koje nosimo u sebi od ro\u0111enja i sa kojim se nesvesno, i uglavnom dosta neodgovorno, igramo \u010ditavog \u017eivota. Ovo ka\u017eemo zbog toga \u0161to njena ogromna i neizmerna mo\u0107, u zavisnosti od okolnosti, mo\u017ee izazvati dobre i najbolje, ali i lo\u0161e i najgore posledice. Autosugestija je vrlo mo\u0107no, ali i vrlo opasno oru\u0111e kojim se mo\u017eemo te\u0161ko povrediti, pa \u010dak i ubiti, ukoliko sa njim rukujemo neoprezno, ali nam mo\u017ee i mnogo pomo\u0107i, ako nau\u010dimo da ga svesno i pravilno upotrebimo. Upoznavanje sa mogu\u0107nostima ovog, neosporno izuzetno mo\u0107nog oru\u0111a, omogu\u0107uje nam da izbegnemo nehoti\u010dno izazivanje \u0161tetnih autosugestija, koje mogu imati veoma te\u0161ke posledice, ali isto tako i, kroz dobre sugestije, vra\u0107anje fizi\u010dkog i psihi\u010dkog zdravlja bolesnim ljudima, pa i svima onima koji su, kao nesvesne \u017ertve prethodnih (lo\u0161ih) autosugestija, izgubili pravi put u \u017eivotu. Naime, svi smo mi svedoci toga da dve osobe u potpuno istim uslovima, mogu da budu, jedna savr\u0161eno sre\u0107na a druga opet poptuno nesre\u0107na. Ako su neke osobe sre\u0107ne ili nesre\u0107ne, ka\u017ee E.Kye, to je samo zato \u0161to sebe do\u017eivljavaju kao sre\u0107ne ili nesre\u0107ne.<\/p>\n

Uloga sugestije, odnosno autosugestije, mo\u017ee se najlak\u0161e razumeti ako se podsetimo da je (ono) nesvesno<\/em><\/strong> (u nama) glavni pokreta\u010d, regulator i koordinator, svih funkcija na\u0161eg organizma. Ako neki organ radi lo\u0161e, a nama uspe da „ubedimo“ i „nagovorimo“ nesvesno da bi taj organ trebalo da radi bolje, ono \u0107e tom organu „preneti“ nalog, on \u0107e poslu\u0161ati i njegova funkcija \u0107e odmah, ili postepeno, postati normalna. Eksperimentalno je utvr\u0111eno da se sugestijom zaista mo\u017ee zaustaviti krvarenje, u\u010diniti da nestanu fibromi (izrasline, bradavice), izle\u010diti niz bolesti, pa \u010dak i neke vrste paralize.<\/p>\n

Ono \u0161to se de\u0161ava na fizi\u010dkom planu, de\u0161ava se tako\u0111e i na psihi\u010dkom. Nezdrave i lo\u0161e misli su jedna vrsta provalije u koju mo\u017eemo pasti ako ne znamo da im se odupremo. Zbog toga nam E.Kye savetuje da negujemo sposobnost samokontrole i da izbegavamo izlive ljutnje, jer oni prazne na\u0161e rezerve energije i oslabljuju nas. Izlivi besa su tako\u0111e nepo\u017eeljni jer oni nikada ni\u0161ta dobro ne donose, oni samo uni\u0161tavaju i uvek predstavljaju prepreku za uspeh, pa zato, treba da budemo mirni, blagi, predusretljivi i sigurni u sebe. Isto tako, po njegovom mi\u0161ljenju, treba da nau\u010dimo da budemo dovoljni sami sebi, ali nikako ne i sebi\u010dni jer: „nesebi\u010dan \u010dovek ne tre\u017ee\u0107i na\u0111e ono \u0161to sebi\u010dnjak tra\u017ei i ne nalazi ma koliko se trudio“.<\/p>\n

\"\"<\/a>Na kraju, du\u017eni smo navesti i primedbu E.Kye-a, da postoje dve vrste ljudi kod kojih je te\u0161ko izazvati autosugestiju i iskoristiti njenu ogromnu mo\u0107. To su mentalno zaostali ljudi koji nisu u stanju da shvate ono \u0161to im se sugeri\u0161e i ljudi koji ne \u017eele da razumeju !<\/p>\n

Da bi smo uo\u010dili me\u0111upovezanost, i zaista istinsku jedinstvenost nekih op\u0161tih, zajedni\u010dkih i ve\u010dnih, svuda i uvek va\u017ee\u0107ih, su\u0161tinskih entiteta, od mnogobrojnih veoma lepih, jednostavnih i iznad svega korisnih, saveta i misli koje navodi E.Kye, izdvajamo jo\u0161 samo slede\u0107e:<\/p>\n

 <\/p>\n

„… Onaj \u0161to je ro\u0111en bogat ne zna \u0161ta je bogatstvo. Onaj kome je zdravlje dobro ne zna kakvo ogromno bogatstvo poseduje. Da bi se u\u017eivalo u bogatstvu, treba okusiti bedu. Da bi se u\u017eivalo u zdravlju, treba pre toga biti bolestan…“.<\/em><\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Spoznaje do kojih su ljudi, na geografski razli\u010ditim mestima, do\u0161li u raznim epohama, i koje razdvaja nekoliko hiljada kilometara u prostornom i nekoliko hiljada godina u vremenskom smislu, imaju zaista izuzetno malu \u0161ansu da ne budu istinite. Relativnost nam daje praavo da isti doga\u0111aj, u razli\u010ditim okolnostima, vidimo na razli\u010dite na\u010dine, \u0161to nas navodi na ideju, da pravu istinu<\/strong> zapravo treba tra\u017eiti kroz razli\u010dita vi\u0111enja jednog istog.<\/strong> To je, ujedno, jedan od osnovnih razloga zbog kojih, mo\u017eda, ipak nebi trebali biti suvi\u0161e kriti\u010dni, i prestrogi, u dono\u0161enju nekog svog kona\u010dnog mi\u0161ljenja, ili bar nebi trebali odmah odbaciti bilo kakve, pa \u010dak ni neke apriorne spoznaje, koje u sebi (mo\u017eda) nose, bar neku, klicu istinitosti, jer su, kao \u0161to znamo, kona\u010dnost i diskretni Apsolut samo apstraktne ideje i fikcija na\u0161ih umova i nesavr\u0161enih \u010dula.<\/p>\n

U ovo vreme velikih promena,\u00a0 duhovnih i fizi\u010dkih isku\u0161enja kakva nam predstoje u na\u0161oj najbli\u017eoj budu\u0107nosti (koja su ve\u0107 po\u010dela …) veoma je va\u017eno da svako od nas shvati ono najva\u017enije \u2013 ogromnu va\u017enost i zna\u010daj SVESNOG \u017dIVLJENJA o kojem govori P.D. Uspenski. \u010cinjenica je da se mnogi ljudi pona\u0161aju krajnje neodgovorno \u2013 kako prema sebi tako i prema \u010ditavom dru\u0161tvu pa i \u010ditavoj planeti u celini i \u0161to zaista ve\u0107 ozbiljno dovodi u pitanje opstanak ove civilizacije. Mo\u017eda ipak nije kasno ako shvatimo da je ta \u2013 svima nama toliko potrebna energija – duboko utkana u \u010ditav kosmos, kao i mi sami i celokupno na\u0161e bi\u0107e. Moramo se potruditi da uklonimo \u010dulno-iskustvenu zavesu znanja istkanu na\u0161om vekovnom selektivnom spoznajom i da shvatimo da smo svi mi bi\u0107a koja je Bog po stvorio po svojoj slici, dakle bi\u0107a kojima su date razne i zaista velike moci \u2013 ali i odgovornost …<\/p>\n

Eksperimentalno je pokazano (EEG) da su mo\u017edane aktivnosti potpuno identi\u010dne ukoliko \u010dovek posmatra neku sliku i ako tu sliku samo zami\u0161lja. Ovo sasvim nedvosmisleno ukazuje na to da obi\u010dan \u010dovek te\u0161ko mo\u017ee razlikovati vlastitu ideju od predstave koju na\u0161 mozak stvara na osnovu neke \u010dulno iskustvene impresije \u010dime zna\u010daj svesnog \u017eivljenja postaje jo\u0161 ve\u0107i !<\/p>\n

Na samom kraju, mo\u017eemo konstatovati slede\u0107e: mnogo je lepote na ovom svetu, i oko nas, i u nama, u ljudima, u prirodi, u vasioni, u mnogim skulpturama, slikama, muzi\u010dkim i drugim umetni\u010dkim delima, samo ju treba „mo\u0107i“ i „hteti“ videti. Svoj um mo\u017eemo shvatiti nekom vrstom „ure\u0111aja“ koji, oplemenjivanjem du\u0161e, osciluje sve „plavljim“ vibracijama i na taj na\u010din „vidi“ sve jasniju i „o\u0161triju“ (tj. „istinitiju“) sliku „istog holograma“ utkanog „uvek i svugde“. Ovo je pravo vreme-mesto da se podsetimo nekoliko izuzetno sadr\u017eajnih misli na\u0161eg „najliterarnijeg“ pisca, neortodoksnog teologa, vladike Nikolaja Velimirovi\u0107a, vezanih za pojam uma i du\u0161e:<\/p>\n

 <\/p>\n

„… – Um je vo\u0111 du\u0161e i savetnik du\u0161e … Um je krmano\u0161 celog bi\u0107a ljudskog. On savetuje, on nagovara, on rukovodi. I du\u0161a i telo upravljaju se prema umu. \u010culo uma jeste razum … Duh je u du\u0161i, du\u0161a u telu, telo u svetu … Duh je pokreta\u010d du\u0161e, du\u0161a je pokreta\u010d tela a telo je pokreta\u010d drugih tela. Kakav je duh, onakvi su i pokreti du\u0161e, kakva je du\u0161a, onakvi su i pokreti tela …<\/em><\/strong><\/p>\n

– Sve su pri\u010de na povr\u0161ini, a smisao njihov je u dubini. Sve su pri\u010de za o\u010di i o\u010digledne, ali njihovo zna\u010denje je za duh i duhovno.<\/em><\/strong><\/p>\n

– Postavljen u ovaj svet \u010dovek je potopljen u more mudrosti Bo\u017eje, iskazane pri\u010dama. No, onaj koji samo o\u010dima gleda ovu mudrost, nevidi ni\u0161ta osim haljine u koju je ta mudrost odevena; gleda i vidi ode\u0107u prirode, no duh i jezgro prirode ne vidi; slu\u0161a i \u010duje prirodu, no slu\u0161a i \u010duje puste glasove, a smisao ne razume. Niti se okom da videti jezgro prirode, niti se uhom da \u010duti smisao njen. Duh pronalazi duh; smislenost gleda smisao; razum susre\u0107e razum; ljubav ose\u0107a ljubav ..“<\/em><\/strong><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

Ne zaboravimo da realnost, isto tako, podrazumeva i prisustvo tuge i bola, ali i njih treba prihvatiti kao neizbe\u017ene i nu\u017ene suprotnosti svega lepog, dobrog i pozitivnog, bez kojih ni one ne bi mogle biti to \u0161to jesu.<\/p>\n

Na kraju krajeva, ni Jedinstvo, odnosno ve\u010dno osciluju\u0107i svemir, ne bi bio „takav kakav jeste“, bez op\u0161te harmonije i dijalekti\u010dkog jedinstva crne i bele rupe, za sada hipoteti\u010dnih „generatora“ osnovnih, su\u0161tinsko – strukturnih, faza, dimenziono vi\u0161eg oblika kretanja prostorvremematerije, u modelu opisanih pojmovima prostorne – ekspanzije i prostornog – sa\u017eimanja, cikli\u010dno promenivih perioda razvoja, evolucije i involucije (u vi\u0161edimenzionalnom smislu) Svemira i, naravno, „ve\u010dnog“, ili bolje re\u010deno, ve\u010dno – promenjivog Jedinstva.<\/p>\n

\u010cove\u010danstvo i sve njegove asocijacije, narodi, rase, dr\u017eave, porodica itd., su deo Jedinstva, pa svi principi va\u017ee i za taj vid egzistencije materije. Globalna homogenost podrazumeva da nema povla\u0161tenih polo\u017eaja, zna\u010di ni naroda, rasa itd. … Mnogi nesporazumi izme\u0111u ljudi mogli bi biti izbegnuti ako shvatimo da dva (vi\u0161edimenzionalno) udaljena posmatra\u010da isti doga\u0111aj jednostavno moraju da vide na dva razli\u010dita na\u010dina.<\/strong> Razmenom spoznaja do kojih su do\u0161li, i jedan i drugi, bi mogli samo obogatiti svoju sliku o posmatranom objektu, umesto da jedan drugom dokazuju ko je u pravu i ko govori „istinu“!<\/p>\n

Posmatraju\u0107i Svemir kao deo Jedinstva, model Ve\u010dno osciluju\u0107eg svemira je ukinuo povla\u0161ten polo\u017eaj bilo koje ta\u010dke u vi\u0161edimenzionalnom smislu. Time je zapravo nastavljen davno zapo\u010deti put ljudske spoznaje o mestu, ulozi i odnosu \u010doveka i njegovog sveta. U po\u010detku, „svet“ se nalazio „pod nebeskim svodom“ na Zemlji u obliku plo\u010de koju su na le\u0111ima nosila tri velika kita ili slona itd… Ptolomej je „svet“ skinuo s pijedestala izdvojenog i uzdignutog mesta, ali ga je opet postavio na centralno mesto, u sredi\u0161te Sun\u010devog sistema. N.Kopernik je svojim heliocentri\u010dnim sustavom Zemlji dodelio polo\u017eaj ne\u0161to manjeg zna\u010daja, a danas znamo da ni Sunce, pa \u010dak ni na\u0161a galaksija, Mle\u010dni put, nisu u nekom sredi\u0161njem, a pogotovo ne u centralnom polo\u017eaju. Model Ve\u010dno osciluju\u0107eg svemira ukida povla\u0161ten polo\u017eaj i samog Svemira i ljudske vrste, odnosno \u010doveka, kako u prostornom, tako i u vremenskom smislu! Me\u0111utim, to nije degradacija. \u0160ta vi\u0161e!<\/p>\n

Mo\u017eemo videti da je uporedo sa spoznajom o nekom svom , sve manje centralnom polo\u017eaju, \u010dove\u010danstvo sve vi\u0161e sudbinu uzimalo u svoje vlastite ruke, a sve manje prepu\u0161talo slu\u010dajnosti. \u010covek nije vi\u0161e molio bogove za ki\u0161u npr., nego je navodnjavao su\u0161nu zemlju. Prema tome stavljanjem ljudske vrste izvan bilo kakvog posebnog polo\u017eaja u bilo kom smislu i u bilo kojoj dimenziji, \u010doveku, kao misaonom bi\u0107u, skinuta je kruna jedino povla\u0161tenog i mogu\u0107e postoje\u0107eg, kako u prostoru tako i u vremenu. Me\u0111utim, uporedo s tim \u010dovek je sa nivoa bezna\u010dajnog smrtnika uzdignut na mnogo vi\u0161i nivo, nivo ravnopravnog elementa Jedinstva u kojem je i on, u odnosu na neke druge delove Jedinstva „unutar“, a u odnosu na neke druge „izvan“.<\/p>\n

 <\/p>\n

Time je ljudskoj vrsti dodeljena mnogo zna\u010dajnija i odgovornija uloga o vlastitoj i tu\u0111im sudbinama.<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Budu\u0107nost \u0107e pokazati da li MI to i zaslu\u017eujemo!<\/p>\n

 <\/p>\n

„KAKO GOSPODARITI SAMIM SOBOM…<\/strong> Emil Kye <\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(http:\/\/kpv.rs\/?p=1001 1. deo) … U ovom tekstu \u017eelimo ukazati na ogromnu mo\u0107 ljudskog uma i nu\u017enosti na\u0161e svesnosti o tome… …svaka na\u0161a misao, dobra ili lo\u0161a, konkretizuje se i, u granicama realnih mogu\u0107nosti, postaje stvarnost… …“\u0161to vi\u0161e dobra \u010dinite drugima, tim vi\u0161e dobra \u010dinite sebi“… Pi\u0161e dipl. in\u017e. Goran Marjanovi\u0107 Upro\u0161teno re\u010deno, sugestija je aktivnost […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[12,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1513"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1513"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1513\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1531,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1513\/revisions\/1531"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1513"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1513"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1513"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}