{"id":1518,"date":"2011-12-14T21:53:07","date_gmt":"2011-12-14T21:53:07","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1518"},"modified":"2011-12-17T17:54:40","modified_gmt":"2011-12-17T17:54:40","slug":"transcendentna-funkcija-uma-kao-izvor-rekonekcije-pojedinca-2-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1518","title":{"rendered":"TRANSCENDENTNA FUNKCIJA UMA KAO IZVOR REKONEKCIJE POJEDINCA (2. deo)"},"content":{"rendered":"

(<\/strong>http:\/\/kpv.rs\/?p=1006<\/strong><\/a> 1. deo)<\/strong><\/p>\n

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/p>\n

\"\"<\/a>James W. Jones<\/strong>, profesor religije i klini\u010dke psihologije sa Rutgers univerziteta ukazuje na rezultate klini\u010dkih ispitivanja dejstava razli\u010ditih psiholo\u0161kih, psiho \u2013 habitualnih i spiritualnih tehnika, te na interakciju izme\u0111u zadate informacije i psihosomatske reakcije. U svom radu \u201eDu\u0161a, psiha, mozak: novi pravci u\u00a0 istra\u017eivanju religije i nauke o mozgu i umu\u201c, on ukazuje:<\/p>\n

\u201e…Centralno mesto u mojoj sopstvenoj praksi je predstavljala upotreba imaginacije. Na primer, kada bi pacijenti zami\u0161ljali da zagrevaju ruke iznad vatre, pokazalo se da bi ubrzavali protok krvi kroz ruke \u0161ire\u0107i na taj na\u010din krvne sudove.To mo\u017ee pomo\u0107i u olak\u0161avanju vaskularnih glavobolja. Ili, nasuprot tome, kada bi pacijenti zami\u0161ljali da stavljaju ruke u kofu hladne vode, to bi izazivalo utrnulost ruku, \u0161to bi se prenosilo u ostale delove tela i tako izazivalo popu\u0161tanje hroni\u010dnih bolova…<\/em><\/p>\n

Istra\u017eivanja su tako\u0111e dokumentovala da se upotrebom imaginacije pod hipnozom, mo\u017ee utisati na funksionisanje ne\u010dijeg imuno sistema. Skeniranje mozgova osoba podvrgnutih hipnoti\u010dkim intervencijama radi modulacije bola i pobu\u0111ivanja emocija otkriva konzistentne efekte hipnoti\u010dkih sugestija na relevantne mo\u017edane centre. Te\u0161ko je interpretirati ovakva otkri\u0107a na bilo koji drugi na\u010din, osim kao ilustraciju mo\u0107i mentalne imaginacije da uti\u010de na telo…Biofeedback \u010desto koristi intervencije sli\u010dne onima pri upotrebi hipnoze. Alibiofeedback ide iznad klini\u010dke hipnoze u dokumentovanju efekata na telo. Koriste\u0107i ma\u0161tu, direktne instrukcije za smirenje, i razli\u010dite relaksacione tehnike, biofeedback demonstrira, u laboratorijskim uslovimada zami\u0161ljanje stanja relaksacije, ili te\u017eine u udovima, ili slika svetla i boja, ili abstrahovanje aktivnih misli mo\u017ee smanjiti broj otkucaja srca,promeniti provodljivost ko\u017ee, relaksirati muskulatorno skeletnu tenziju, i \u010dak promeniti obrasce mo\u017edanih talasa…\u201c.<\/em><\/p>\n

Dalje, Jones<\/strong> opisuje rezultate svojih opita:<\/p>\n

\u201e…Demonstriranje kapaciteta da se kontroli\u0161u ne\u010diji mo\u017edani talasi je filozofski najinteresantnije.\u00a0 Reduktivni fizikalizam, a mo\u017eda i sve vrste fizikalizma, dodeljuju primarne uzroke fizi\u010dkim faktorima, kao \u0161to je mo\u017edana aktivnost. Zaista je ta\u010dno da su promene u elektri\u010dnoj aktivnosti mozgau korelaciji sa mentalnom aktivno\u0161\u0107u, a mo\u017ee se re\u0107i i da uti\u010du na\u00a0 nju pod mnogim okolnostima.EEG biofeedback elektri\u010dne aktivnosti mozga implicira da, pod druga\u010dijim okolnostima, razumevanje niza instrukcija ili formiranje mentalne slike dolazi pre svega a pouzdano ga sledi promena u obrascima mo\u017edane aktivnosti.Kao dodatak, skeniranje mozgova uporednih osoba koje vizualizuju objekte sa osobama\u00a0 koje vide te iste objekte u stvarnosti pokazuju razli\u010dit protok krvi prema vizuelnom korteksu. Tako\u0111e, skeniranje mozgova koji porede slu\u0161anje muzike emitovane\u00a0 kao produkt hipnoti\u010dke halucinacije i jednostavnog zami\u0161ljanja da se muzika \u010duje pokazuje da zami\u0161ljanje iskustva produkuje druga\u010diji neuronski obrazac nego kada se do\u017eivljava stvarno iskustvo. U svim tim slu\u010dajevima, javlja se da je mentalna aktivnost(zami\u0161ljanje zvuka ili slike) primarni uzrok promena u aktivnosti mozgaI da neko mo\u017ee nau\u010diti da namerno kontroli\u0161e svoje mo\u017edane talase i druge neuronske aktivnosti…\u201c<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Jones<\/strong> u daljem tekstu opisuje dejstvo meditacije na somatske procese te podrctava svesnu kontrolu uma nad telesnim funkcijama:<\/p>\n

\u201e…Novija psihofiziolo\u0161ka istra\u017eivanja su demonstrirala uticaj uticaj meditacije na tako bazi\u010dne fiziolo\u0161ke funkcije\u00a0 kao \u0161to su lateralizacija mo\u017edanih hemisfera, funkcionisanje imunolo\u0161kog sistema, i emocionalni procesi. \u010cak i kratkotrajna meditativna praksa pokazuje pove\u0107anje aktivnosti u levoj cerebralnoj hemisferi (rezultat povezan sa pove\u0107anjem pozitivnih emocionalnih reakcija) i unapre\u0111enje funkcionisanja imuno sistema. Napredniji meditanti su demonstrirali, u laboratorijskim uslovima, sposobnost da kontroli\u0161u fundamentalne fiziolo\u0161ke procese, poput bazi\u010dnih refleksa, za koje se nekad mislilo da su van doma\u0161aja svesne kontrole…\u201c<\/em><\/p>\n

Jones<\/strong> se dalje upu\u0161ta u dosta smelu polemiku sa reduktivnim i nereduktivnim fizikalistima, koji tvrde da je um samo produkt visokoorganizovane funkcionalnosti neurotransmitera, tj. da je duh produkt materijalnog, tj. da su zakoni vi\u0161eg reda produkt zakona ni\u017eeg reda. Jedan od koncepata fizikalista je teza o nastajaju\u0107em svojstvu<\/strong> (\u201eEmergent Property\u201c<\/strong>) koje u\u010di da ljudska svest predstavlja nastajaju\u0107e svojstvo<\/em> neuronskog sistema.Jones<\/strong>nastavlja:<\/p>\n

\u201e…Da li je svest nastajaju\u0107e svojstvo? Jednostavno, kompleksni sistemi poseduju osobine koje njihovi sastavni delovi nemaju: re\u010di, \u0107elije i voda imaju osobine koje nastaju iz organizacije njihovih slova, njihovih makromolekula, njihove atomske konstitucije.<\/em><\/p>\n

\u0160ta su, onda,\u00a0 neke od karakteristika nastajaju\u0107eg svojstva? Najmanje tri minimalna uslova moraju biti prisutna.<\/em><\/p>\n

A1 se mo\u017ee smatrati nastajaju\u0107im svojstvom sistema A ako:<\/em><\/p>\n

A1 ne mo\u017ee postojati bez A.<\/em><\/p>\n

A1 ima zajedni\u010dke konstitutivne elemente sa A.<\/em><\/p>\n

A1 ima karakteristike koje ne poseduju individualne komponente od kojih se sastoji A.<\/em><\/p>\n

Ovo bi jasno objasnilo relaciju izme\u0111u re\u010di i slova: re\u010d je sistem slova i ne mo\u017ee postojati bez njih, a i re\u010di i slova su lingvisti\u010dke, \u010desto pisane, forme…\u201c<\/em><\/p>\n

Jones<\/strong> u daljem tekstu ukazuje na nedostatak ovakvog materijalisti\u010dkog diskursa:<\/p>\n

\u201e…Me\u0111utim, ako ka\u017eemo da svest predstavlja nastajaju\u0107e svojstvo sistema neurona, mi odmah ulazimo u probleme.<\/em><\/p>\n

1. Tvrdnja da svest ne mo\u017ee postojati odvojeno od mozga je jedna od stvari koje bi ovakav model trebalo da demonstrira. Argument koji po\u010diva na zauzimanju ovog na\u010dela mo\u017ee biti poslovi\u010dno nekriti\u010dki prihva\u0107en a zavr\u0161ava zaklju\u010divanjem o onome \u0161to je ve\u0107 uzeto zdravo za gotovo.<\/em><\/p>\n

Me\u0111utim, mo\u017eemo usvojiti da svest ne mo\u017ee egzistirati odvojeno od mozga da bi smo nastavili dalje i istra\u017eivali logiku ovog modela. Ali, moramo biti oprezni pri upotrebi ovog modela, kao argumenta da svest ne mo\u017ee biti odvojena od mozga jer ovaj model nastajaju\u0107ih svojstava izgleda da ba\u0161 precizno zavisi od ovog tvr\u0111enja.<\/em><\/p>\n

2. Postoji i mnogo ozbiljniji problem: druga pretpostavka isti\u010de da ovaj model uma baziran na definisanom nastajaju\u0107em svojstvu zavisi od od pretpostavke da su mozak i um u najmanju ruku delimi\u010dno sli\u010dni. Ako ovaj stav uzmemo za formu fizikalizma tada podcrtavamo gore pomenutu pretpostavku. Ako ono, \u0161to je realno u ljudskoj prirodi, mora biti istovremeno\u00a0 i ni\u0161ta drugo do\u00a0 fizi\u010dko, a svest je realna, tada ona, tako\u0111e, mora biti, na neki na\u010din, ne samo u korelaciji sa fiziolo\u0161kom aktivno\u0161\u0107u mozga, ve\u0107, nadasve, fizi\u010dki sli\u010dna ovoj aktivnosti.<\/em><\/p>\n

Ovakvo tvr\u0111enje u sebi sadr\u017ei osnovne logi\u010dke pote\u0161ko\u0107e. U kom smislu se za misli i neurone mo\u017ee re\u0107i da su dovoljno sli\u010dni da bi bili delovi istog sistema?<\/em><\/p>\n

Prakti\u010dno ni u jednom. Razmotrimo:<\/em><\/p>\n

(a) Neuroni i druge komponente centralnog nervnog sistema, kao i svi fizi\u010dki entiteti, se uvek opisuju u kategorijama prostora i vremena. Misli i slike se nikada i ne mogu opisati (osim mo\u017eda u poeziji) u terminima njihove mase, keficijenta energije, ili \u0161irine.<\/em><\/p>\n

(b) Ja mogu izneti tvrdnju o neuronima u svom mozgu – o njihovom broju, gustini, organizaciji, ili razvoju, i pri tome napraviti pogre\u0161nu procenu. Kako filozofi tvrde ve\u0107 vekovima, ja ne mogu pogre\u0161iti u pogledu ideja ili oseta koje imam u svom umu. Ako ka\u017eem da ose\u0107am bol u stopalu, ja ne mogu gre\u0161iti povodom do\u017eivljaja takvog oseta, \u010dak i ako nemam stopalo…\u201c<\/em><\/p>\n

Jones<\/strong> tako\u0111e pokazuje i nedostatke fizikalisti\u010dkog koncepta supervinijencije <\/strong>(dodatnog materijalisti\u010dkog koncepta, koji, u esenciji podvla\u010di me\u0111uzavisnost zakona vi\u0161eg i ni\u017eeg reda, pa \u010dak i limitiranost vi\u0161eg u odnosu na ni\u017ee, sve u cilju nereduktivne me\u0111uzavisnosti uma\/duha i materije, \u0161to je suptilniji, ali ipak jo\u0161 uvek materijalisti\u010dki pristup jer pori\u010de supremaciju duha) u slede\u0107oj observaciji:<\/p>\n

\u201e…Superveniencija defini\u0161e zavisni ali nereduktivni odnos\u00a0 izme\u0111u svojstava: za svojstvo G u domenu A se ka\u017ee da nailazi (supervenira) na svojstvo F\u00a0 u domenu B, ako x predstavlja G na temelju na kome x tako\u0111e predstavlja i F pod okolnostima\u00a0 c…Tako, postoji kodeterminacija supervinijentnog svojstva od strane drugog supervinijentnog svojstva ili svojstava i okolnosti… Tako, kontekst ili okolnosti mogu biti stvarno determini\u0161u\u0107i faktori za zadato svojstvo. Otuda supervinijencija reflektuje kako zavisnost tako i nereduktibilnost…<\/em><\/p>\n

1. Svi procesi vi\u0161eg nivoa su ograni\u010deni procesima sa ni\u017eeg nivoa i deluju u skladu s njima.2. Vi\u0161i nivoi zahtevaju procese ni\u017eeg nivoa i strukture za njihovu implementaciju.3. Procesi vi\u0161eg nivoa ne mogu biti kompletno opisani zakonima i terminima ni\u017eih nivoa. Ovo je princip nereduktibilnosti.4. Zakoni koji operi\u0161u na vi\u0161em nivou, nivou organizma, poput prirodne selekcije, determini\u0161u doga\u0111aje na ni\u017eem nivou, npr., determini\u0161u koji nizovi DNK \u0107e pre\u017eiveti…<\/em><\/p>\n

…Tako, u realnosti postoji racionalna, nau\u010denaveza izme\u0111u mentalnog doga\u0111aja \u201cpada ki\u0161a\u201d i akta posezanja za ki\u0161obranom. Ali nije misao ta koja izaziva akciju, ve\u0107 je pre nerazdvojivi njen deo…misao supervenira na neuralnu fiziologijuopa\u017eanja ki\u0161e i posezanja za ki\u0161obranom…(ovo je fizikalisti\u010dki diskurs \u2013 op. M.V) Ali, a to je krucijalno mesto ovde, mentalni doga\u0111aju kao mentalni nisu kauzativni<\/strong>; pre je to samo njihov fiziolo\u0161ki supstrat<\/strong>koji ima direktne kauzalne konekcije<\/strong>sa ve\u0107im neurofiziolo\u0161kim domenom<\/strong>.(podvukao M. V.)…\u201c<\/em><\/p>\n

 <\/p>\n

Iz dosada\u0161njeg teksta se vidi da nauka, putem objektivnih rezultata eksperimenata iz oblasti neuronauke, tek na\u010dinje pitanja kojima su se vekovima bavile razne tradicije i odva\u017eni pojedinci koji su kretali putem istra\u017eivanja dubina uma. Jasno je da se mogu uo\u010diti fizikalne osnove koje predstavljaju potencijal za emanaciju fenomena koji se podudaraju sa u\u010denijima mistika raznih epoha, ali koji se ne mogu pojmovno jednozna\u010dno i nedvosmisleno uobli\u010diti terminologijom dana\u0161nje ekperimentalne psihologije ili pak neurofiziologije.<\/p>\n

Emanuel Swedenborg<\/strong>, znameniti mistik i nau\u010dnik iz XVIII veka, u svom delu \u201eBo\u017eanska promisao\u201c nadahnuto opisuje svoja ezoteri\u010dna saznanja o temi ishodi\u0161ta misli i veze ljudskog uma sa zakonima vi\u0161eg reda, a koja je dobio putem spiritualnih putovanja kroz predele vi\u0161ih sfera:<\/p>\n

\u201e…Da niko ne mo\u017ee da misli od sebe, ve\u0107 od Gospoda, to priznaju svi an\u0111eli neba…Iskustvima koja su ve\u0107 navedena treba dodati i ovo: kada mi je od Gospoda dato da razgovaram sa duhovima i an\u0111elima, ta tajna mi je odjednom otkrivena, jer mi je od neba re\u010deno da sam kao i drugi verovao da mislim i ho\u0107u od sebe, dok me\u0111utim ni\u0161ta nije bilo od mene, ve\u0107 je dobro bilo od gospoda, a zlo od pakla. Da je tako \u017eivo mi je predo\u010deno i razli\u010ditim mislima i ose\u0107anjima, koji su u meni podstaknuti; i postepeno mi je dato da to opa\u017eam i ose\u0107am, zbog \u010dega sam kasnije, \u010dim bi bilo koje zlo skliznulo u moju volju, ili bilo koja la\u017e u moje misli, ispitivao odakle to dolazi. I to mi se otkrivalo a tako\u0111e mi je dato da govorim sa onima od kojih to dolazi, da ih demantujem i prisilim da se povuku, i da tako uzmu natrag svoje zlo i la\u017e, i zadr\u017ee ih za sebe, kao i da vi\u0161e ne ulivaju ne\u0161to sli\u010dno u moju misao. To sam \u010dinio hiljadu puta, i u ovom stanju sam sada ve\u0107 mnogo godina i u njemu i dalje ostajem: pa ipak, sebi izgledam kao da mislim i ho\u0107u od sebe, kao \u0161to je i sa drugima, bez razlike, jer je od Bo\u017eanske promisli da tako treba svakome da se \u010dini… i jo\u0161 sam… pokazao da ja tako\u0111e mislim u ve\u0107oj meri unutarnje, i opa\u017eam da li je ono \u0161to uti\u010de u moju spolja\u0161nju misao od neba ili od pakla, odbijaju\u0107i ono \u0161to je od pakla, i primaju\u0107i ono \u0161to je od neba, a da ipak sebi izgledam, kao \u0161to i drugi sebi izgledaju, kao da mislim i ho\u0107u od sebe…\u201c<\/em><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/em><\/strong><\/p>\n

Fenomen \u010dovekovog mozga i psihe kao prijemnika koji rezoniraju sa uticajima vi\u0161ih sfera opisuje i P.D. Uspenski<\/strong>, ruski antropolo\u0161ki istra\u017eiva\u010d i u\u010denik G. I. Gur\u0111ijeva<\/strong>, u svom delu \u201e\u010cetvrti put\u201c. Upadljiva je analogija izme\u0111u veze spiritaulnog sveta sa psiho-habitualnim aparatom \u010doveka kod Swedenborga<\/strong> i Uspenskog<\/strong>, razlika je samo u terminologiji. Ali, o\u010digledno je da se radi o istim objektivnim fenomenima, koji se za sada mogu iskazati u poetskim, misti\u010dnim terminima, ili pak putem, neposve\u0107enom pojedincu, a priori prihvatljivih ili ne, ezoternih u\u010denja.\u00a0 Uspenski<\/strong> u\u010di da:<\/p>\n

\u201e… Kroz \u010doveka prolaze sile, a on ih smatra svojim sopstvenim \u017eeljama, naklonostima, privla\u010dnostima. To, me\u0111utim kroz njega samo prolaze sile iz svih pravaca. Polaze\u0107i od sveta 3, sile dose\u017eu \u010doveka i mogu da proizvedu dela, stavove ili da budu odba\u010dene. Mi smo u stanju da prou\u010dimo samo posledice koje one mogu da proizvedu. Za sve to smo zainteresovani samo iz perspektive sopstvene dobiti, ostalo nas ne interesuje. Vi\u0161e sile ili vi\u0161i uticaji su prirodni, kosmi\u010dki; mi se me\u0111utim mo\u017eemo otvoriti da ih primimo ili se izolovati od njih. Ako spavamo, zatvoreniji smo za njih i \u0161to vi\u0161e spavamo, sve smo zatvoreniji. Ako se probudimo, otvaramo se vi\u0161im uticajima…u svojim najboljim trenucima prijem\u010divi smo za vi\u0161e uticaje. Oni do nas sti\u017eu kroz centre. Po\u0161to nismo povezani sa vi\u0161im centrima, oni na nas uti\u010du ukoliko nisu suvi\u0161e duboko zakopani i pone\u0161to uspe da stigne do nas preko njih…\u201c<\/em><\/p>\n

S one strane dileme o supremaciji fiziologije nad nematerijalnim informati\u010dkim poljem ili vice versa, koju savremena nauka jo\u0161 nije eksperimentalno razre\u0161ila, te ostaje kao pitanje kako recentnih filozofskih promi\u0161ljanja, tako i razmirica fizikalista i dualista u olasti neuronauke, postavlja se pitanje prakti\u010dnog aspekta integracije pojedinca.<\/p>\n

Doba izbledelih paradigmi u kojem danas \u017eivimo jeste idealna osnova za li\u010dnu individuaciju i rekonekciju, jer je ispred pojedinca prazan kolektivisti\u010dki mentalni prostor, te on nema prepreke u vidu krutih pravila i uverenja pred sopstvenim samorazvojem. Ono, \u0161to izgleda kao beznade\u017ena pustinja bez putokaza, a to je svet u kome danas \u017eivimo, zapravo predstavlja polje slobode samoaktualizacije. Neoptere\u0107en dogmama, pojedinac mo\u017ee, promenom stava od kolektivno svesnog (koje ne nudi ni\u0161ta zadovoljavaju\u0107e) ka psihocentri\u010dnosti, prona\u0107i u sebi osnovu (\u201emagnetni centar\u201cG. I. Gur\u0111ijeva<\/strong>) za sopstvenu rekonekciju. Fiziolo\u0161ko ili ezoteri\u010dno, tuma\u010denje (o kome smo do sada raspravljali) postaje irelevantno, ako se sa subjektivne, introvertovane orijentacije pristupi pragmati\u010dnoj akciji psihotvorbe.<\/p>\n

K. G. Jung<\/strong>, znameniti \u0161vajcarski psihijatar i ezoterni filozof alhemijske provinijencije, ponudio je, sa subjektivisti\u010dkog stanovi\u0161ta, \u201etranscendentnu funkciju uma\u201c kao arhetipsku (subjektivisti\u010dki) a pragmatski integrativnu (neurofizolo\u0161ki) potencijalnost rekonekcije svakog pojedinca.<\/p>\n

Jung<\/strong>, u svojoj knjizi \u201ePsiholo\u0161ki tipovi\u201c, opisuje fenomen transcendentne funkcije:<\/p>\n

\u201e…\u010dvrstina i odre\u0111enost individualiteta s jedne i nadmo\u0107na snaga nesvesnog s druge strane nisu ni\u0161ta drugo nego znaci jednoga i istoga stanja stvari. Ako nesvesni izraz ostaje toliko o\u010duvan, onda on sa\u010dinjava sirovo gradivo koje nije za razre\u0161avanje, nego za uobli\u010davanje, i to gradivo postaje zajedni\u010dki predmet za tezu i antitezu. On time postaje nov sadr\u017eaj i vlada celim stavom, uni\u0161tava rascep i snagu suprotnosti goni u zajedni\u010dko korito. Time je uni\u0161ten zastoj \u017eivota i \u017eivot mo\u017ee da te\u010de dalje s novom snagom i novim ciljevima.<\/em><\/p>\n

Ovaj opisani proces u njegovu totalitetu obele\u017eio sam kao transcendentnu funkciju<\/strong>, pri\u010demu pod \u201efunkcijom\u201c ne razumevam neku osnovnu funkciju, nego kompleksnu, iz drugih funkcija sastavljenu funkciju, a nazivom \u201etranscendentna\u201c ne\u0107u da obele\u017eim nikakav metafizi\u010dki kvalitet, nego \u010dinjenicu da je ovom funkcijom stvoren prelazak iz jednoga stava u drugi. Tezom i antitezom obra\u0111eno sirovo gradivo, koje u svome procesu uobli\u010davanja sjedinjuje suprotnosti, jeste \u017eivi simbol.<\/em><\/p>\n

U njegovu za dugu epohu nerazre\u0161ljivu sirovu gradivu le\u017ei njegovo bogatstvo naslu\u0107ivanja, a u obliku \u0161to ga njegovo sirovo gradivo prima pod uticajem suprotnosti le\u017ei njegov uticaj na sve psihi\u010dke funkcije. Nagove\u0161taj i osnova simbolotvornoga procesa nalaze se u oskudnim izve\u0161tajima o periodima inicijacije osniva\u010da religija, na promer Isus i Satana, Buda i Mara, Luter i \u0111avo, Cvingli i njegova svetska predistorija, obnovljenje Fausta na osnovu ugovora sa \u0111avolom u Getea. U Zaratustri nalazimo pri kraju odli\u010dan primer za prigu\u0161ivanje antiteze u liku \u201enajru\u017enijeg \u010doveka…\u201c<\/em><\/p>\n

Ono \u0161to mo\u017eemo zaklju\u010diti iz do sada izvedenih observacija i promi\u0161ljanja nad obimnim empirijskim podacima neuronauke, ba\u0161 kao i nad predanjima raznih tradicijskih u\u010denja jeste da, s one strane za sada nepostoje\u0107e scijentisti\u010dki egzaktne teoretske paradigme o esenciji procesa samointegracije, stoji poziv i obaveza da sepromeni orijentacija svesti u odnosu na arhetip individuacije. Svaki prirodni proces, a \u010dovek je nerazdvojivi deo prirode, zahteva u najmanju ruku da ne pro\u0111e neprime\u0107eno. Intuitivne spoznaje, prenete kroz tradicijska znanja, jednako kao i eksperimentalni rezultati empiri\u010dara danas su, uz blagodat tehnologije, dostupni manje \u2013 vi\u0161e svakome\u017eeljnom znanja. Ostaje samo trud kreativnog mi\u0161ljenja. Pred nama su dva fenomena \u2013 put sopstvenog razvoja i pustolina bez spolja nametnutih pravaca, kao i dve mogu\u0107nosti: li\u010dna evolucija kao odgovor na izazov, ili beznade\u017ena pasivnost (obamrlost u gledanju unazad u sterilne stare paradigme \/ prazna ekstraversija povr\u0161nog materijalizma bez vizije).<\/p>\n

Nije te\u0161ko zaklju\u010diti \u0161ta je jedini pravi izbor: na pitanja koja su \u010doveku upu\u0107ena iz vi\u0161ih sfera, a manifestuju se kao ru\u0161enje starih obrazaca saznanja i \u017eivljenja, mora se dati inovativan odgovor. Rekonekcija sopstvenog bi\u0107a i uma<\/strong>, za koju, kako se kroz ovaj tekst do sada moglo uo\u010diti, postoje nedvosmisleni biolo\u0161ko \u2013 spiritualni temelji<\/strong> kod svakoga od nas, jeste sredstvo za sopstveni rast i prevazila\u017eenje vakuumasmisla<\/strong> i bezizlaza nere\u0161ivosti \u201ejednako lo\u0161ih\u201c \u017eivotnih alternativa. Integrisani pojedinac dolazi u dodir sa porukama krucijalnim\u00a0 za svoj sopstveni opstanak (a time i posredno opstanak \u010dove\u010danstva), koje dolaze direktno iz morfogenetskog polja, a to su odgovori koje dobija kao nagradu za sopstveno pregnu\u0107e ( odnodno trud na prevazila\u017eenju li\u010dnih i kolektivnih\u00a0 limita svake vrste).U trenutku kada dovoljno veliki broj individua bude prepoznao trijadu (pitanje: bezizlaz postoje\u0107ih re\u0161enja; potencijal: rekonekcija uma i bi\u0107a; odgovor: kreativno delanje u pravcu sopstvene transcendencije<\/em>), njihova sopstvena grupna evolucija svesti preoblikova\u0107e i samo morfogenetsko polje ljudskog roda. Tada \u0107e, i tek tada, iz polja kolektivnog nesvesnog, \u010dak i kod manje osve\u0161\u0107enih pojedinaca, pristizati spasonosni novi, do sada i za sada nepoznati arhetipski obrasci, koji \u0107e vrlinom sinergije spiritualnog i materijalnog<\/strong> sveta, pokrenuti \u010dove\u010danstvo u novom, spasonosnom pravcu za kojim svi danas \u017eude.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

(http:\/\/kpv.rs\/?p=1006 1. deo) pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 James W. Jones, profesor religije i klini\u010dke psihologije sa Rutgers univerziteta ukazuje na rezultate klini\u010dkih ispitivanja dejstava razli\u010ditih psiholo\u0161kih, psiho \u2013 habitualnih i spiritualnih tehnika, te na interakciju izme\u0111u zadate informacije i psihosomatske reakcije. U svom radu \u201eDu\u0161a, psiha, mozak: novi pravci u\u00a0 istra\u017eivanju religije i nauke o mozgu […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[8,12,37,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1518"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1518"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1518\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1523,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1518\/revisions\/1523"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1518"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1518"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1518"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}