{"id":1556,"date":"2011-12-22T01:47:30","date_gmt":"2011-12-22T01:47:30","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1556"},"modified":"2012-02-02T08:07:25","modified_gmt":"2012-02-02T08:07:25","slug":"mudrac-sa-samosa-pitagora-mistik-i-naucnik-1-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1556","title":{"rendered":"MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAU\u010cNIK (1.deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>\u201ePitagorino veli\u010danstveno zdanje nikada nije uni\u0161teno. Aleksandrijska \u0160kola zaposela je gornje spratove, savremena nauka oja\u010dala temelje i prizemlje.<\/em><\/strong> <\/strong><\/p>\n

Eduard \u0160ire<\/strong><\/p>\n

pi\u0161e: Tatjana Nasti\u0107 Domazet<\/strong><\/p>\n

Kroz celu istoriju u odre\u0111enim vremenskim intervalima, u jednom trenutku, neka duhovna struja pro\u017eme \u010ditavo \u010dove\u010danstvo. Njen izvor je u bo\u017eanskom svetu, a na zemlji o njoj svedo\u010de proroci i mudraci. To se dogodilo i u VI veku pne., kada su se u razli\u010ditim delovima sveta istovremeno pojavili: Lao Ce u Kini, Buda \u0160akja Muni na obalama Ganga, kralj Numa u paganskoj Etruriji i Hiperborejski Apolon Pitagora, u Gr\u010dkoj. Oko njihovih magi\u010dnih i sna\u017enih li\u010dnosti isplelo se mno\u0161tvo legendi, ali su sve zasnovane na istorijskim li\u010dnostima. Njihov zna\u010daj ne sastoji se u osnivanju zajednica ili religioznih bratstava, ve\u0107 u \u0161irenju Univerzalne istine, na na\u010din razumljiv unutra\u0161njem, duhovnom oku.<\/p>\n

<\/p>\n

Mudrac sa Samosa je jo\u0161 jedan u nizu velikih u\u010ditelja \u010diji je \u017eivot prerastao u legendu, na\u0161iroko slavljen i \u017eestoko progonjen, kao i svi koji su imali hrabrosti da javno zastupaju svoje u\u010denje i ostanu dosledni svom cilju. Napao ga je onaj isti duh koji uvek nemilosrdno napada sve velike svetske reformatore, prepun spletki, demagogije, tiranije u slu\u017ebi vlasti, crkve i dr\u017eave, uvek sa jednakom namerom: da spre\u010di \u0161irenje znanja, posebno istinsko razumevanje tajni.<\/p>\n

Sve informacije koje danas imamo o Pitagori dugujemo drugim autorima, jer je, kao i mnogi drugi Adepti, svoja u\u010denja iznosio usmeno. Ostavio nam je jedino simbole i znake, koje mogu da razumeju samo posve\u0107eni u\u010denici. Kao i ve\u0107ina Adepata, podu\u010davao je dvojako: javno i svima dostupno izno\u0161ene su moralne poduke za egzoterijsku publiku. U njima su, pak, dublje skrivene, le\u017eale tajne namenjene ezotericima, onima koji kre\u0107u na unutra\u0161nje putovanje. Kada bi postali spremni, usvojili op\u0161ta mesta i prakti\u010dna znanja, dolazio bi mastor i u\u010denicima koji \u010deznu pru\u017eao neophodan klju\u010d.<\/p>\n

Svima nam je dobro poznat natpis u hramu u Delfima „Spoznaj samoga sebe\u201c,<\/strong><\/em> sa spolja\u0161nje strane i njegov nastavak \u201ei spozna\u0107e\u0161 univerzum i bogove\u201c<\/em> sa unutra\u0161nje. Na tom postulatu zasniva se ceo teozofski sistem ne samo starih Grka i Pitagore, ve\u0107 i mnoge druge ezoterijske doktrine. Ve\u0107ina njih po\u010diva na tri osnovna stuba, a Pitagorini su: 1. Evolucija je zakon \u017eivota, 2. Broj je zakon univerzuma i 3. Harmonija je zakon bo\u017eanski<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

RO\u0110ENJE I SAMOS <\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom VI veka pre na\u0161e ere, Samos je jedno od najrazvijenijih ostrva u Jonskom moru, nadomak velikih maloazijskih kulturnih centara Mileta i Efesa. Gradom dominiraju Neptunov hram i veli\u010danstvena palata, dom mo\u0107nog vladara Polikrata, koji neguje jako savezni\u0161tvo sa Egiptom i li\u010dno prijateljstvo sa faraonom.<\/p>\n

Pitagora poti\u010de iz plemenite gra\u0111anske porodice. Njegov otac Mnesarh, juvelir i trgovac dragim kamenjem, vodi poreklo iz Tira, grada u kome je, po predanju, Homer posve\u0107en u orfi\u010dke misterije. Mnesarh je u danima gladi dopremio \u017eito u grad i tako dobio status gra\u0111anina Samosa. Tu se o\u017eenio sa Partenis, profinjenom i visokoobrazovanom gra\u0111ankom iz\u00a0 porodice osniva\u010da grada, koju je krasila milostiva narav.<\/p>\n

Oko 568. godine p.n.e. Mnesarh je poslom otputovao u Delfe, ne znaju\u0107i da mu je \u017eena u blagoslovenom stanju. Konsultuju\u0107i Pitiju o planiranom putovanju za Siriju, dobio je neo\u010dekivan odgovor: putovanje \u0107e biti unosno. U dalekom gradu njegova \u017eena \u0107e roditi bo\u017eansko dete, koje \u0107e lepotom i mudro\u0161\u0107u zadiviti svet i biti od velike koristi \u010dove\u010danstvu. Otac je zaklju\u010dio da \u0107e dete verovatno biti vanrednih sposobnosti, \u010dim proro\u010dica o njemu govori, a da nije pitana. Tako sna\u017ena inspiracija mo\u017ee do\u0107i samo od Apolona, stoga \u0107e bog svetlosti biti detetov za\u0161titnik, a majka \u0107e, u \u010dast proro\u010dice, promeniti ime u Pitais.<\/p>\n

Nedugo zatim u feni\u010danskom gradu Sidonu ro\u0111en je Pitagora. Po savetu Delfa u uzrastu od godinu dana majka ga je odvela u jevrejski hram u Libanu, gde je od prvosve\u0161tenika dobio poseban blagoslov. O njegovom detinjstvu malo se zna, osim da je od ro\u0111enja imao upadljiv zlatasti beleg na butini, \u0161to je, kasnije, doprinelo \u0161irenju mitske ideje o ocu Apolonu koji je na svet doneo svoje \u201czlatno dete\u201d. Verovatno je imao dva brata, Eunoma i Tirena.<\/p>\n

Roditelji su sna\u017eno podsticali njegovo obrazovanje, te je u ranoj mladosti nadrastao svoju generaciju. Svirao je liru, recitovao poeziju, naro\u010dito Homera. Poznati su njegovi samoski u\u010ditelji, Grk Hermodamas i Sirijac Ferekid. Ferekid je autor prvog proznog filozofskog \u0161tiva, u kome kosmogonija po\u010dinje od Aiona, odnosno ve\u010dnosti. On je svog u\u010denika uputio u Milet, gde ga Tales uvodi u svet matematike i astronomije, a Anaksimandar u svet geometrije i kosmologije. Od Anaksimandra, Pitagora usvaja pojam \u201capeirona\u201d, bezgrani\u010dnog prapo\u010dela bi\u0107a i nebi\u0107a, koji je kasnije razvio u ideju Monade. Tada ve\u0107 vreme\u0161ni Tales\u00a0 je prepoznao njegovu izuzetnost i uputio ga da \u017eeljena znanja potra\u017ei na jedinom mestu gde \u0107e ih sigurno dobiti: u Egiptu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Po povratku na Samos, Pitagora otkriva da je Polikrat ukinuo slobode, uveo tiraniju, doveo kurtizane sa Lezbosa, umetnike i pesnike. Grad obasjava azijatski rasko\u0161 i sjaj, odjekuje larma bahanalijskih proslava, pra\u0107ena pla\u010dem mu\u0161kih robova pod svirepim batinama. O\u010dituju se sve suprotnosti sveta. Homer, gr\u010dki hramovi i jonski mudraci samo su blede senke veli\u010danstvenih, ali minulih orfi\u010dkih misterija, o kojima Pitagora meditira. Sve\u0161tenici Junoninog hrama govore da je ovaj univerzum boravi\u0161te bogova koji su postojali pre zemlje. \u201eTvoja du\u0161a\u201c<\/em>, rekli su, \u201edolazi odande. Moli se bogovima da se na nebo vrati\u0161.\u201c <\/em>Pitagora intuitivno spoznaje mogu\u0107nost pro\u010di\u0161\u0107enja i inicijacije i uz maj\u010dinu sna\u017enu podr\u0161ku odlu\u010duje da po\u0111e u Egipat.<\/p>\n

Otputovao je sa Polikratovom pismenom preporukom faraonu.<\/p>\n

EGIPAT<\/strong><\/p>\n

Faraon Amazis upu\u0107uje ga u Memfis, gde ga egipatska sve\u0161teni\u010dka kasta svuda odbija jer je Grk, dakle nepouzdan i nepostojan. Saglasnost da ostane dobija tek u hramu u Diospolisu (Teba), gde, pod pokroviteljstvom sve\u0161tenika Sonhisa, tokom naredne 22 godine, prolazi kroz Hermesovo posve\u0107enje. Iniciran je u tajne Izide, pro\u017eiveo katalepti\u010dnu smrt i vaskrsenje u svetlosti Ozirisa, izu\u010dio ljudsku evoluciju kroz sedam planetarnih ciklusa. Ovladao je naukom o brojevima kao univerzalnim principima i borio se sa okultnim silama. U Egiptu je primio posve\u0107enje \u201eodozgo\u201c, razumeo involuciju duha u materiju i spoznao mogu\u0107nost evolucije.<\/p>\n

Vladar Persije, Kambis II, napao je Egipat 525. godine p.n.e. \u010cak je i Polikrat raskinuo savez sa Egiptom i presijskoj floti poslao svojih 40 brodova. Kambis osvaja Heliopolis i Memfis, egipatski otpor pada, faraona Psamitaha u lancima sprovode i obezglavljuju pred o\u010dima javnosti. Sa ostalim egipatskim zarobljenicima i delom sve\u0161tenstva, pod oru\u017eanom pratnjom, Pitagoru sprovode u Vavilon.<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>VAVILON<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Jevrejski proroci Semiramidin grad porede sa velikom prostitutkom, to je zbrka naroda, jezika i religija. Ovde je Nabukodonosor doveo zarobljene Jevreje, dozvoliv\u0161i da i dalje sprovode svoju veru. Iz njihovih sve\u0161teni\u010dkih redova dolazi \u010dak jedan veliki i mo\u0107an ministar: prorok Danilo.<\/p>\n

Iako rob, zahvaljuju\u0107i prirodnom intelektu i visokom obrazovanju, Pitagora se nametnuo vavilonskim magovima i biva uveden u njihove sakralne rituale. Incirao ga je prvosve\u0161tenik za koga Rudolf \u0160tajner ka\u017ee da je jedna od Zaratustrinih inkarnacija. Podvojenost bo\u017eanskog upliva na \u010dove\u010danstvo preuzima iz zoroasterskog koncepta Ahura Mazda \u2013 Ahriman, a ideju primordijalnog Boga iz jereti\u010dkog u\u010denja zurvanizma, koji praboga naziva \u201eZurvan Akaran\u201c, \u0161to zna\u010di \u201ebeskona\u010dno vreme\u201c.<\/p>\n

U poznavanju aritmetike, muzike i geometrije dosti\u017ee vrhunac i upoznaje se sa teorijama o trouglovima i presekom dijagonala petougla. Kepler docnije navodi da geometrija ima dva velika blaga, Pitagorinu teoremu i Zlatni presek. Prva je zlato, druga dragi kamen. U zapadnu kulturu oba donosi Pitagora, direktno iz Vavilona.<\/p>\n

Sa vavilonskim sve\u0161tenstvom pose\u0107uje i indijske bramane u Elefantini, u \u010dijim je knjigama i danas zabele\u017een kao posve\u0107enik Javanharja, u\u010ditelj sa Jonskog mora.<\/p>\n

Nakon 12 godina u Vavilonu, uz posredovanje Grka, dvorskog lekara, oko 520. godine pne, dobija zapis o osloba\u0111anju i vra\u0107a se na Samos.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

SAMOS I DELFI<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Posle odsustva od trideset i \u010detiri godine, Pitagora se vra\u0107a u rodni grad. Svoju zemlju zati\u010de smrvljenu i slomljenu, obradovao mu se jedino stari u\u010ditelj Hermodamas i majka Pitais, koja nikad nije sumnjala u njegov povratak.<\/p>\n

Osniva \u201c\u0160kolu polukruga\u201d, gde se odr\u017eavaju i politi\u010dki sastanci gra\u0111ana, ali bez istinske snage i efekta. Povremeno se povla\u010di u osamu, u neku od brojnih pe\u0107ina izvan grada. Obilazi sve gr\u010dke hramove, neko vreme \u017eivi na Kritu, gde se bavi prou\u010davanjem zakonodavstva, prisustvuje Olimpijskim igrama. Naposletku odlazi u Delfe.<\/p>\n

Delfi su i dalje najsvetije mesto u Gr\u010dkoj i najva\u017eniji hram posve\u0107en je Pitagorinom za\u0161titniku Apolonu, bo\u017eanstvu sunca, na zemlji i u materiji vladaju\u0107em Dionisovom parnjaku. Pitagora ga prepoznaje na isti na\u010din na koji prepoznaje Vi\u0161nua kod Hindusa, Mitru kod Persijanaca i Horusa kod Egipc\u0301ana. U svima njima personifikovana je ista vedska Agni, univerzalna vatra, obo\u017eavana od po\u010detka Arijske epohe kao izvor svetlosti, toplote i \u017eivota, sve do samog Mojsija koji u Postanju ka\u017ee: „Elohim je rekao: Neka bude svetlost! I bi svetlost.“<\/em><\/p>\n

U Apolonovom hramu \u017eene pitonise, pitije, praktikovale su umetnost proricanja, povezujuju\u0107i se astralno i uz pomo\u0107 stimulanasa, sa samim bogom. Njihova ve\u0161tina je imala svoj po\u010detak, svoj procvat i svoj period propadanja. U Pitagorino vreme ve\u0107 se ose\u0107ala degeneracija, uz mnogo \u0161arlatanstva i korupcije, umetnost proricanja jenjava.<\/p>\n

Sam Pitagora je na vrhuncu, njegova elokvencija neverovatna, pojava o\u010daravajuc\u0301a, a prirodno je obdaren hipnoti\u010dkim i prekognitivnim sposobnostima. Znanja i ve\u0161tine ste\u010dene u hramovima Memfisa i Vavilona, daju mu vrhunski autoritet i uticaj. Svoj reformatorski i inspiratorski impuls ulio je u Delfe zahvaljuju\u0107i mladoj pitonisi Teokleji i me\u0111usobnom prepoznavanju njihovih du\u0161a.<\/p>\n

Teokleja je zra\u010dila takvom duhovno\u0161\u0107u da joj nikakvi molitveni stimulansi nisu bili potrebni. Ova posve\u0107ena zajednica trajala je oko godinu dana i za to vreme atmosfera Delfa postala je lak\u0161a, filozofija \u010distija i dubina uvida zapanjuju\u0107a. Hram je opet imao inspirisanog hijerofanta.<\/p>\n

Me\u0111utim, Pitagorina misija nije bila gotova. \u017deleo je da svoja znanja o potpunoj obnovi \u010doveka, porodice i zajednice primeni u realnom okru\u017eenju. Zato je odabrao Kroton.<\/p>\n

 <\/p>\n

– U slede\u0107im nastavcima bi\u0107e re\u010di o Gimnaziji u Krotonu, procesu posve\u0107enja, nauci o brojevima, kosmologiji, muzici, Zlatnim stihovima\u2026<\/strong><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201ePitagorino veli\u010danstveno zdanje nikada nije uni\u0161teno. Aleksandrijska \u0160kola zaposela je gornje spratove, savremena nauka oja\u010dala temelje i prizemlje. Eduard \u0160ire pi\u0161e: Tatjana Nasti\u0107 Domazet Kroz celu istoriju u odre\u0111enim vremenskim intervalima, u jednom trenutku, neka duhovna struja pro\u017eme \u010ditavo \u010dove\u010danstvo. Njen izvor je u bo\u017eanskom svetu, a na zemlji o njoj svedo\u010de proroci i mudraci. […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[52,11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1556"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1556"}],"version-history":[{"count":7,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1556\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1744,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1556\/revisions\/1744"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1556"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1556"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1556"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}