{"id":1605,"date":"2012-01-03T18:09:34","date_gmt":"2012-01-03T18:09:34","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1605"},"modified":"2012-02-11T06:24:37","modified_gmt":"2012-02-11T06:24:37","slug":"svetlost-na-tragu-duha","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1605","title":{"rendered":"SVETLOST NA TRAGU DUHA"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>… nau\u010dne sugestije nas, dakle, vode korak bli\u017ee usvajanju ideje o telu kao energetskom sistemu, a ne kao zbiru materije. Rad tela vode skriveni kvantni procesi, a materija je tek njihov prekriva\u010d, vidljivi glasnik nevidljivih zbivanja. Veliki doprinos brizi za zdravlje doprinosi uvid da ono po\u010diva na energetskom stanju tela koje uslovljava i njegove fizi\u010dke manifestacije. Slobodni putevi \u017eivotne energije, kako god je nazivali, preduslov su slobodne i zdrave komunikacije me\u0111u \u0107elijama. Treba imati u vidu da je \u010dovek na raskrsnici razmene mnogih energija, u i oko njega, da smo utopljeni u talase koji prenose razne informacije. Vibriraju\u0107i svemir je na\u0161a realnost. Za koje \u0107emo se vibracije \u201cuhvatiti\u201d, na nama je da izaberemo. Mislima, emocijama, delima, oda\u0161iljemo u etar sopstveni frekventni niz, talase odre\u0111ene energije….<\/strong>
\n
\n… . U kontekstu stremljenja ka zdravlju i sveop\u0161tem napretku, potrebno je usmeriti se ka sticanju prohodnosti i prijem\u010divosti za primanje ove\u00a0 \u017eivotne energije utkane u sve \u0161to postoji, podesiti svoj duh da bismo, simboli\u010dno re\u010deno, \u010duli melodiju koja vibrira u svakom deli\u0107u kosmosa. Isto tako, isijavaju\u0107i pozitivne vibracije, energiju Dobra, nema sumnje da \u0107emo doprineti da ovaj svet bude lep\u0161e i bolje mesto za \u017eivot svih bi\u0107a u njemu. Na talasima Ljubavi i Dobra se harmonizuje svetlost u nama, radja se zdravlje svih nivoa….<\/strong><\/p>\n

Pi\u0161e Sladjana Marjanovi\u0107, apsolvent filozofije<\/strong><\/p>\n

Duga je istorija mi\u0161ljenja, uklopljenog uglavnom u razli\u010dite filozofske, religijske, teozofske,\u00a0 misti\u010dne koncepte, koje na \u010doveka gleda kao na samo jednim delom telesno bi\u0107e. Naj\u010de\u0161\u0107e je re\u010d o afirmaciji duhovne dimenzije, nedostupne na\u0161im \u010dulima i razumskom saznanju, na kojima pak po\u010diva \u010ditavo zdanje nauke. Inteligibilna stvarnost, dobija realnost tek u umnom lutala\u0161tvu, koje razum ne mo\u017ee da prati. Ipak, mo\u017eda ne moramo da transcendiramo telesnost da bismo do\u0161li korak bli\u017ee na\u0161em duhu. Mo\u017eda mo\u017eemo da po\u0111emo od pretpostavke da je i sama na\u0161a telesnost vi\u0161eslojna, da u sebi poput nekog vi\u0161edimenzionalnog entiteta objedinjavamo grubu materiju sa onom finom, suptilnom materijom\u00a0 koja se\u00a0 u razli\u010ditim tradicijama ozna\u010dava razli\u010ditim pojmovima. U hinduisti\u010dkoj tradiciji re\u010d je o Prani, u kineskoj o \u010ci( ili Ki) energiji, a mnogi ezoteri\u010dni koncepti sa tendencijom da postanu egzoteri\u010dni govore o eteri\u010dnoj materiji, vis vitalis… Svakako je re\u010d o \u017eivotnoj energiji koja pro\u017eima telo i izvor je njegove vitalnosti. Bez obzira da li se postavlja esencijalisti\u010dki koncept ili ne, da li se sme\u0161ta izvor te energije u neki centar, izvor bi\u0107a kao \u0161to je du\u0161a, i izvan te perspektive sa \u010disto nau\u010dni\u010dkim pristupom posmatraju\u0107i \u201cpuku\u201d egzistenciju, otkrivala se ova \u017eivotna energija kao prisutna. Izlo\u017ei\u0107emo neka od tih razmatranja da bismo ukazali na njihovu srodnost, mogu\u0107nost da govore o istom na razli\u010dite na\u010dine, zaintrigirani istom energijom \u010dudesne prirode.
\nNije nepoznato, dakle, da je i savremena nauka na tragu percipiranja i, \u010dak i merenja takve \u017eivotne sile, \u010diji se trag\u00a0 jasno konstatuje u bioenergetskom (biofotonskom) polju koje okru\u017euje telo, odnosno govore\u0107i jezikom ezoterika, auri. Kirijanove fotografije, a danas PIP kamera bele\u017ee\u00a0 frekvencije ove energije nedostupne ljudskom oku. Ova \u017eivotna energija ponekad se opisuje \u201eskalarnim talasima\u201c, a nalazimo i njene opise \u201etorzionim talasima\u201c kod ruskog nau\u010dnika Nikolaja A. Kozirjeva (1908.-1983.). Ovi talasi, to jest \u201etorziona polja\u201c, ve\u0107 samim nazivom upu\u0107uju na njihovu spiralnu prirodu. Re\u010d je o impulsima \u201evremenske energije\u201c koja ne poseduje ni elektromagnetna ni gravitaciona svojstva i kroz etar se prostire nadsvetlosnom brzinom. Da po sredi nije fantazija pretencioznog nau\u010dnika, potvrdili su brojni i nepobitni eksperimenti.
\nNa tragu Kozirjeva, savremena istra\u017eivanja dr. Klausa Volkamera daju kvantitativne dokaze o postojanju suptilne materije, vi\u0161edimenzinalnog entiteta, koji je u osnovi, kao pozadinska struktura elementarnih \u010destica. Re\u010d je o bioaktivnoj eterskoj materiji koja je prostorno neograni\u010dena, svepro\u017eimaju\u0107a, isprepletena, ne-elektromagnetna i sposobna da prenese impulse superluminalnim brzinama.\u00a0 Dakle, sva gruba fizi\u010dka materija po\u010diva na svojim suptilnim temeljima. To zaista ima smisla ako uzmemo u obzir sve zagonetke u vezi savr\u0161enog i neobja\u0161njivog funkcionisanja zasigurno inteligentnog ljudskog tela. Ova suptilna eterska materija je naravno \u010dulima nedostupna, ali poseduje po saznanjima Volkamera slo\u017eenu, visko-energetsku strukturu u prostoru i realnu masu, pa je mogu\u0107e\u00a0 merenje njenog uticaja. Utvr\u0111eno je da oko svih makroskopski merljivih tela postoje ova suptilna \u017eivotvorna polja, kao \u0161to je i kod \u010destica mikroskopskih dimenzija utvr\u0111eno da poseduju nevidljivu pozadinsku suptilnu energetsku strukturu. Tu strukturu \u010dine elementarne \u010destice suptilne materije kao\u00a0 vi\u0161edimenzionalni submikroskopski entiteti na nivou etra. Suptilno energetsko polje je ono koje telu omogu\u0107ava \u017eivot, u kome se \u010duvaju sve informacije i po \u010dijoj \u201dmatrici\u201d se razvija i raste supstancijalno telo.
\nNavedene studije samo su deo demistifikatorskog poduhvata brojnih nau\u010dnika spremnih da se uhvate u ko\u0161tac sa razotkrivanjem i definisanjem suptilnih temelja stvarnosti. Zapravo cilj da razotkriju prirodu i totalitet materijalnog, odveo ih je ka njenim nevidljivim talasnim izvorima pro\u017eetim kroz svaki njen obris. Njima mo\u017eemo pridru\u017eiti i aktuelna istra\u017eivanja na Teslinom tragu, o kojim je ovde bilo re\u010di (http:\/\/kpv.rs\/?p=142). Ona se nadovezuju na Teslina istra\u017eivanja koja su uklju\u010divala pojam luminoferoznog etra, kao i nehercijanskih talasa, odnosno nehercijanske forme energije, forme znatno druga\u010dije od nauci poznatih. Model KGE pojmu \u017eivotne sile daje dostojanstveno mesto na skali svih fenomena prostornovrmenskog Jedinstva kao neke \u201ehiperfine supstance\u201c, sa\u010dinjene od (superluminalnih) objekata predominantno talasnog karaktera, \u010dija gustina ukazuje na njeno mesto u dimenzijama na\u0161e duhovne stvarnosti.<\/p>\n

\"\"<\/a>
\nSlika 1. Duhovni aspekt Realnosti Modela KGE<\/p>\n

Verovatno nije slu\u010dajnost \u0161to je ba\u0161 pojam etra i eterske energije naj\u010de\u0161\u0107e uklju\u010den u opis nevidljivog izvora svih energija, i naj\u010de\u0161\u0107e bio upotrebljavan sa misti\u010dkim prizvukom. Ako imamo u vidu da etimologija re\u010di eter vodi ka gr\u010dim korenima u kojima zna\u010di svetlost, bi\u0107e nam jasnije za\u0161to \u0107emo se ovde pozabaviti izlaganjem studije koja otkriva svetlosnu bit \u010doveka. Naime, da je telo utopljeno u i okru\u017eeno svetlo\u0161\u0107u utvrdio je dr Fric Albert Pop, nema\u010dki biofozi\u010dar, opisuju\u0107i tu svetlosnu energiju pojmom \u201ebiofotonskog polja\u201c. O njegovim \u010dudesnim pronalascima obave\u0161tava nas nagra\u0111ivana novinarka i publicista Lin Mek-Tagart u jednom poglavlju svoje sada ve\u0107 poznate knjige \u201cPolje\u201d. Popova studija govori u prilog naslu\u0107ene vi\u0161edimenzinalnosti ljudskog bi\u0107a, kao i veze sa prethodno navedenim rezultatima nauke. Nauke, koja kora\u010da ka duhu.
\nKao biofizi\u010dar na Univerzitetu u Marburgu, 1970-ih, Pop je ispitivao uticaj elektromagnetnog zra\u010denja na \u017eive sisteme. Poku\u0161ao je da jedno od najkancerogenijih jedinjenja, benzo(a)piren osvetli sa ultraljubi\u010dastom (UV) svetlo\u0161\u0107u i otkrio da ono ima opti\u010dka svojstva. Naime, ono je apsorbovalo svetlost, a zatim\u00a0 je emitovalo na sasvim razli\u010ditoj frekvenciji. Ponovio je eksperiment, ali sa benzo(e)pirenom, koji je zbog male ali va\u017ene razlike u svom molekularnom sastavu, bio bezopasan za ljude. Ispostavilo se da je svetlost pro\u0161la kroz supstancu nepromenjena. Nastavio je da ispituje na taj na\u010din 37 drugih hemikalija i otkrio na\u010din za predvi\u0111anje da li su supstance kancerogene ili ne. Jedinjenja koja su bila kancerogena su apsorbovala UV svetlost da bi je emitovala sa promenjenom frekvencijom. Zanimljivo otkri\u0107e je bilo i to \u0161to su svi kancerogeni reagovali samo na svetlost specifi\u010dne talasne du\u017eine od 380 nanometara. Iznena\u0111enje je pove\u0107avalo i saznanje da metod \u201efoto-popravke\u201c radi najefikasnije na toj istoj talasnoj du\u017eini, na kojoj kancerogena jedinjenja reaguju i menjaju frekvenciju svetla.\u00a0 Fenomen \u201efoto-popravke\u201c je otkri\u0107e do\u0161lo iz biolo\u0161kih laboratorija, koji podrazumeva da se \u0161teta koja nastaje kada \u0107eliju izlo\u017eimo UV zra\u010denju, tako da 99 odsto \u0107elije bude uni\u0161teno, uklju\u010duju\u0107i i DNK,\u00a0 mo\u017eemo u popunosti popraviti samo u jednom danu tako \u0161to \u0107emo \u0107eliju osvetliti istom talasnom du\u017einom veoma slabog intenziteta.
\nPop nije zanemario uo\u010denu vezu ovih frekvencija i zaklju\u010dio da ako kancerogeni reaguju samo na ove frekvencije to mora da ima neke veze sa foto-popravkom. Odnosno, mora postojati neko \u201dsvetlo\u201d, odnosno opti\u010dki talas (jer su ove frekvencije unutar opti\u010dkog spektra, ali van opsega vidljive svetlosti),\u00a0 zaslu\u017ean za ovaj sistem popravki, koji ne mo\u017ee da funkcioni\u0161e kada kancerogeno jedinjenje izazove rak, jer ono blokira upravo tu svetlost i \u0161ifruje ga emituju\u0107i druge frekvencije. Bilo je potrebno \u201csamo\u201d, zaklju\u010dio je Pop, da se ukloni ova blokada kako bi mogao da se odigra proces fotopopravke. Takvo re\u0161enje, zna\u010dilo bi pronalazak leka za rak. Studije koje je napisao na tu temu, izazvale su puno pa\u017enje.
\nGovore\u0107i pred petnaestak stru\u010dnjaka u oblasti raka, u nema\u010dkom centru za istra\u017eivanje raka u Hajdelbergu, Pop\u00a0 je nai\u0161ao na pitanje: odakle dolazi i kako se ova slaba svetlost od 380 nanometara proizvodi u telu? Sve bi bilo nesumnjivo da se ta svetlost mogla i prikazati. Ubzo je i to postalo mogu\u0107e. Pop je prihvatio da bude mentor Bernardu Rutu za njegovu doktorsku disertaciju pod uslovom da on, kao odli\u010dan eksperimentalni fizi\u010dar, izgradi opremu koja \u0107e pokazati da postoji takva svetlost u telu. Po\u0161to Rut nije verovao u tu ideju, prionuo je na izradu opreme koja bi dokazala suprotno. U roku od dve godine proizveo je osetljivu ma\u0161inu koja sadr\u017ei fotomultiplikator kojim se precizno detektuje svetlost, foton po foton. Me\u0111utim, za \u010dudo ili ne, Pop je bio u pravu. \u017divi sistemi su zaista proizvodili fotone, \u010diju emisiju je bele\u017eio novi ure\u0111aj.
\nNajpre su izveli test sa sadnicama krastavca. Kada je fotomiltiplikator prikupio fotone koji su iznena\u0111uju\u0107e visokim intenzitetom emitovani iz rasada, mislili su da to ima neke veze sa hlorofilom. Zato su pre\u0161li na test sa krompirom, \u010dije su se sadnice uzgajale u mraku, pa zato nisu bile izlo\u017eene fotosintezi. Ipak, postaviv\u0161i ih u fotomultiplikator, ustanovili su prisustvo jo\u0161 ve\u0107eg intenziteta svetlosti. To je jasno govorilo da efekat nema veze sa fotosintezom. \u0160ta vi\u0161e, iznena\u0111uju\u0107a je bila velika koherentnost emitovanih fotona, \u0161to je na kvantnom nivou podrazumevalo isprepletenost i komunikaciju subatomskih talas-\u010destica. Takva koherentnost je karakteristi\u010dna za superprovodnike u laboratorijskim i ekstremno hladnim uslovima, a ne i za topla i neuredjena, stohasti\u010dka okru\u017eenja \u017eivih bi\u0107a. Emitovani fotoni su bili povezani grupom zajedni\u010dkih elektromagnetnih polja. Kao \u0161to se talasi sinhronizuju, tako su se i fotoni pona\u0161ali kao jedan veliki talas i jedna velika subatomska \u010destica. Dakle, ba\u0161 poput Boze-Ajn\u0161tajn kondenzata. Bose-Ajn\u0161tanov kondenzat je fenomen otkriven 1920., od strane Bosea i Ajn\u0161tajna, zasnovan na Boseovom radu o statisti\u010dkoj mehanici fotona, koji je potom bio formaliziran i generaliziran od strane Ajn\u0161tajna i predstavlja stanje materije u kojem promena neke osobine unutar jednog od atoma odmah uslovljava identi\u010dnu promenu iste te osobine kod svih ostalih atoma \u010dak i kada ti atomi medjusobno ne interaguju, tj. ne deluju nikakvim silama jedan na drugi !!! Do ove zaista neobi\u010dne, ali eksperimentalno potvrdjene pojave, dolazi zbog va\u017eenja zakona kvantne mehanike. Pona\u0161anje \u010destica u kvantnoj mehanici opisano je Talasnom Funkcijom. U slu\u010daju Boze-Ajn\u0161tajnovog kondenzata sve talasne funkcije pojedina\u010dnih atoma uru\u0161avaju se u jednu talasnu funkciju zbog niske temperature i pritiska (tzv. Wave Function Overlap) i ceo kondenzat se pona\u0161a kao jedan jedinstveni \u201datom\u201d.
\nKoherentnost emitovanih bio-fotona u izvedenom Popovom eksperimentu je li\u010dila na subatomsku telefonsku mre\u017eu, gde se uticaj na jedan foton odra\u017eavao na celinu. Pop je uvideo da ove \u201cbiofoton emisije\u201d, kako ih je nazvao, obezbe\u0111uju savr\u0161en sistem komunikacije i prenose informacije na mnoge \u0107elije kroz organizam. \u201cBiofotonsko polje\u201d sme\u0161ta i pretra\u017euje informacije koje se zatim koriste za upravljanje biolo\u0161kim procesima. Me\u0111utim, pitanje je bilo gde se u telu sme\u0161taju fotoni primljeni putem hrane ili ko\u017ee, i gde je izvor \u201cbiofoton emisije\u201d.
\n\"\"<\/a>Fotone primamo, npr kada jedemo biljnu hranu, u kojoj je prisutna svetlost kao izvor energije u fotosintezi. Iz hrane se metaboli\u0161u supstance, ali elektromagnetni talasi svetlosti moraju negde da se sa\u010duvaju. Ova energija fotona se u telu rasipa i distribuira preko \u010ditavog spektra frekvencija, i postaje pokreta\u010dka snaga za sve molekule u telu. Na razli\u010ditim frekvencijama, fotoni upravljaju razli\u010ditim procesima harmonizuju\u0107i ih u kolektivno de\u0161avanje. Na razli\u010ditim frekvencijama obavljaju razli\u010dite funkcije. Me\u0111u\u0107elijska komunikacija se odvijala tako \u0161to molekuli u \u0107elijama reaguju na odre\u0111ene frekvencije tako da niz vibracija nekog fotona prouzrokuje razli\u010dite frekvencije u drugim molekulima tela. Svetlosni talasi otkrivaju ume\u0107e tela da upravlja komplikovanim procesima sa razli\u010ditim delovima tela istovremeno. Opet, me\u0111utim, pitanje je bilo\u00a0 odakle dolaze ovi svetlosni talasi. Pop je bio prvi koji ga je uop\u0161te i postavio.
\nDa bi to odgonetnuo izveo je jedan zanimljiv eksperiment koji \u0107e ga odvesti pravo do odgovora. Primenom hemikalije etidijum bromid na uzorke DNK, izaziva se odmotavanje dvostruke spirale baznih parova. Zajedno sa studentom koji mu je predlo\u017eio eksperiment, Pop je poku\u0161ao da izmeri svetlost koja dolazi iz uzorka pri odmotavanju DNK lanca. Otkrili su da se pove\u0107avanjem koncentracije hemikalije DNK sve vi\u0161e odmotava i da pri tom sve vi\u0161e ja\u010da intenzitet svetlosti. Smanjenjem koncentracije, emisija svetlosti je bila ni\u017ea. Va\u017ean uvid je bio to da je DNK u stanju da \u0161alje veliki raspon frekvencija, i da su odre\u0111ene frekvencije bile povezane sa odre\u0111enim funkcijama. Jasno je bilo da je upravo DNK mesto skladi\u0161tenja svetlosti kao i izvora emisije biofotona. Ona je koordinator (inter)molekularnih procesa u telu, tako \u0161to vibriraju\u0107i odre\u0111enom frekvencijom izaziva da je drugi molekuli prate. Popova biofotonska teorija obja\u0161njava ova de\u0161avanja. Skupljanjem i \u0161irenjem DNK se izaziva njena vibracija vi\u0161e milijardi puta u sekundi, i svaki put kada se skupi ona ispusti po jedan biofoton, svetlosnu \u010desticu. Taj foton sadr\u017ei sve informacije o DNK u tom trenutku, i mo\u017ee da prenosi ove informacije drugim fotonima koje sretne u biofotonskom polju izvan tela, kao i onom koje okru\u017euje telo. Ovim se, tako\u0111e, utabao put razumevanju na\u010dina na koji se jedna \u0107elija razvija u formirano ljudsko bi\u0107e. Fascinantno je otkri\u0107e na\u010dina na koji \u0107elije ta\u010dno znaju gde da se postave u svakoj fazi rasta, tako da ruka postane ruka, a ne noga, kao i sam mehanizam koji postavlja ove \u0107elije da se organizuju, skupljaju\u0107i ih u trodimenzionalni oblik.
\nOvakva razmatranja su prevazilazila aktuelnu DNK teoriju, koja je obja\u0161njavala samo hemijske interakcije izme\u0111u molekula i DNK, namotanog dvostrukog heliksa genetskog koda koji \u010duva plan amino kiselina i proteina. Proteini su odgovorni za izgradnju tela uklju\u010duju\u0107i i isklju\u010duju\u0107i\u00a0 sve hemijske procese, ali nije re\u010deno na koji na\u010din. U \u010demu je izvor ove inteligencije? Savremeno nau\u010dno stanovi\u0161te je da DNK \u201cnekako\u201d uspeva da izgradi telo i predvodi njegove dinami\u010dne aktivnosti, ali ne i na koji na\u010din je DNK odgovorna za te slo\u017eene, \u010dak istovremene procese. Budu\u0107i da svaka \u0107elija podle\u017ee u proseku oko 100.000 hemijskih reakcija u sekundi, mora da postoji ne\u0161to \u0161to omogu\u0107ava sinhronizaciju aktivnosti pojedinih gena i \u0107elija da sprovode i dovode sistem u saglasnost. Mora postojati ne\u0161to sto govori \u0107elijama kako da se razvijaju, u ruku ili nogu, ili pak kada koji proces treba da se izvr\u0161i. Milijarde hemijskih procesa u svakoj sekundi zasigurno nisu stvar proizvoljnosti. Koherentno pona\u0161anje \u017eivih bi\u0107a nam govori da ne mo\u017ee biti re\u010d o nasumi\u010dnim procesima, slu\u010dajnim sudarima miliona molekula, ve\u0107 da zasigurno postoji stroga koordiniranost \u0107elijskih procesa, pod kontrolom ve\u0161tog dirigenta zaslu\u017enog za njihovu simfoniju. O njemu se\u00a0 biohemi\u010dari nisu pitali.
\nKomunikacija me\u0111u \u0107elijama je prisutna jo\u0161 u ranoj fazi razvoja embriona, i prisutna je celog na\u0161eg \u017eivota. Oplo\u0111eno jaja\u0161ce se umno\u017eava i proizvodi \u0107erke \u0107elije od kojih svaka po\u010dinje da usvaja strukturu i funkciju u skladu sa svojom predodre\u0111enom ulogom u telu. Iako svaka \u0107erka \u0107elija sadr\u017ei isti hromozom sa istom genetskom informacijom, odre\u0111ene vrste \u0107elija odmah \u201cznaju\u201d da koriste razli\u010dite genetske informacije da se pona\u0161aju druga\u010dije od ostalih, i tako neki geni moraju da \u201cznaju\u201d da je na njih red da se aktiviraju, a ne na ostale. Isto tako, ovi geni moraju da znaju kako da mnoge od svake vrste \u0107elija budu proizvedene na pravom mestu. A \u0107elije, opet, moraju da znaju o svojim susednim \u0107elijama kako bi se uklopile u slo\u017eenu \u0161emu, koja vol\u0161ebno ima neki zadivljuju\u0107e harmoni\u010dan red. Nauka stoji zapanjena pred \u010dinjenicom na koji na\u010din je mogu\u0107a ovakva zadivljuju\u0107a diferencijacija \u0107elija, budu\u0107i da ona zavisi od \u201cznanja\u201d \u0107elija kako da se razlikuju jo\u0161 u ranoj fazi, da bi se onda se\u0107aju\u0107i se ove razlike prenosile te vitalne informacije na budu\u0107e generacije \u0107elija. \u010cu\u0111enju doprinosi i, naravno, brzina obavljenih procesa. Da proteini obavljaju posao \u201cna svoju ruku\u201d, krajnje je neprecizno, pa i nemogu\u0107e re\u0161enje. Popovo obja\u0161njenje deluje znatno plauzibilnije, budu\u0107i da on pronalazi \u010demu pripada uloga dirigenta telesnog orkestra. Smatra da je to struktura DNK kao izvor biofotonske emisije.
\nBritanski biolog Rupert \u0160eldrejk, kasnije \u010dlan Popovog tima, se tako\u0111e udaljio od zvani\u010dnog nau\u010dnog pristupa uvi\u0111anjem da genetska teorija ne obja\u0161njava kako se razvijaju\u0107i sistem mo\u017ee samostalno regulisati ili rasti normalno u pravcu razvoja ako se deo sistema dodaje ili ukloni. Nije jasno kako se organizam regeneri\u0161e zamenjuju\u0107i nedostaju\u0107e ili o\u0161te\u0107ene strukture. On je postavio hipotezu formativne uzro\u010dnosti koja ka\u017ee da samoorganizuju\u0107a \u017eiva bi\u0107a, od molekula i organizama, preko \u010doveka i dru\u0161tava do galaksija, oblikuju morfi\u010dka polja. Ova polja poseduju morfi\u010dku rezonancu, kumulativno se\u0107anje sli\u010dnih sistema kroz kulture i vreme, pa vrste biljaka i \u017eivotinja \u201cpamte\u201d ne samo kako izgledaju ve\u0107 i kako da se pona\u0161aju. Ova polja se po njegovom mi\u0161ljenju razlikuju od elektromagnetnih polja, jer generacijama postoje sa svojim \u201cse\u0107anjem\u201d na ispravne forme. Pored sve njene razra\u0111enosti, \u0160eldrejkova teorija, kako sam priznaje, ipak ne obja\u0161njava kako ova polja mogu da \u010duvaju informacije. Svojom biofoton emisijom, Pop veruje da je odgovorio na pitanje morfogeneze, kao i koordinacije i komunikacije me\u0111u \u0107elijama. Slabe emisije svetlosti su ne\u0161to poput dirigenta ovih kvantnih de\u0161avanja.
\nRuski nau\u010dnik Aleksandar Gurvi\u010d (1874.-1954.), je jo\u0161 pre Popa postulirao da je elektromagnetno zra\u010denje, tj polje, pre nego same hemikalije, bilo odgovorno za strukturno formiranje \u0107elijskog tela. Gurvi\u010dov teorijski rad su kasnije potvrdila istra\u017eivanja. Pokazalo se da\u00a0 se slabim zra\u010denjem iz tkiva stimuli\u0161e rast \u0107elija u susednim tkivima istog organizma. Kasnije, 1940-ih, neuroanatomista Harold S. Bur je studirao i merio elektri\u010dna polja otkrivena oko svih organizama. Ispituju\u0107i da\u017edevnjake otkrio je da kod mladih postoji energetsko polje u obliku odraslog da\u017edevnjaka, i da je ova slika postojala \u010dak i u neoplo\u0111enom jajetu. Sa biljakama se pokazao isti efekat. Otkrio je oko biljnih sadnica elektri\u010dna polja koja podse\u0107aju na odrasle biljke. Podseti\u0107emo se Volkamerovih otkri\u0107a i sli\u010dnosti sa navedenim.
\nIdeja da su zra\u010denje i oscilacije talasa odgovorni za sinhronizaciju \u0107elijske deobe i slanje hromozomskih uputstava oko tela, nije bila usamljena me\u0111u biolozima i fizi\u010darima. Me\u0111utim, navedenim istra\u017eivanjima nije bila posve\u0107ena ve\u0107a pa\u017enja, budu\u0107i da pre pronalaska ma\u0161ine Popa nije bilo opreme dovoljno osetljive da precizno meri si\u0107u\u0161ne \u010destice svetlosti. Dominantna teorija sredinom 20og veka je sve obja\u0161njavala hormonima i biohemijskim reakcijama u \u0161ta se nije uklapala predstava o zra\u010denju u \u0107elijskoj komunikaciji.
\nPop je, nastavljaju\u0107i sa svojim eksperimentima, sve vi\u0161e uvi\u0111ao da sva \u017eiva bi\u0107a, od prostih biljaka i \u017eivotinja do ljudskih bi\u0107a, emituju konstantnu struju fotona, \u010diji je broj bio srazmeran evolucionom stupnju koji je organizam zauzimao. \u0160to je organizam slo\u017eeniji, emitovao je manje fotona.\u00a0 Kada je svetlost obasjavala \u017eive \u0107elije, one bi apsorbovale tu svetlost i posle odre\u0111ene zadr\u0161ke, zasijale bi intenzivno, \u0161to se naziva proces \u201codlo\u017eene luminiscencije\u201d. \u017divi sistem je uvek odr\u017eavao \u201dsvetlosnu ravnote\u017eu\u201d. Ako bi bio bombardovan sa previ\u0161e svetla, on bi odbacivao vi\u0161ak.
\nPop je posedovao laboratoriju u kojoj je mogao da meri svetlost ljudi. To je bila tamna soba u kojoj se moglo izmeriti emitovanje svetlosti od samo nekoliko fotona u minuti. Ispitivao je emisiju biofotona nekih njegovih studenata. U jednoj od serija studija, eksperiment je izveden sa jednom mladom 27-godi\u0161njom zdravom \u017eenom. Ona je sedela u toj sobi svakog dana devet meseci, dok su pra\u0107ena is\u010ditavanja fotona sa malog dela njene ruke i \u010dela. Analizom podataka, Pop dolazi do zanimljivosti. Emitovana svetlost je pratila odre\u0111eni skup obrazaca – biolo\u0161kih bioritmova na 7, 14, 32, 80 i 270 dana, kada su emisije bile identi\u010dne \u010dak i nakon godinu dana. Biofotonske emisije su tako\u0111e bile povezane za levu i desnu ruku. Ako bi se pove\u0107avao broj emitovanih fotona sa leve ruke, sli\u010dno pove\u0107anje bi se de\u0161avalo i sa desnom rukom. Na subatomskom nivou, talasi svake ruke su bili u fazi. Po pitanju svetlosti, leva ruka je znala \u0161ta radi desna i obratno. Emisije svetlosti su bile povezane sa telesnim satom i ritmi\u010dkim tokovima metabolizma tokom dana. One su pratile prirodne biolo\u0161ke ritmove. Sli\u010dnosti su se prime\u0107ivale danju ili no\u0107u, nedeljno, po mesecima, kao da je telo pratilo bioritmove sveta kao i svoje sopstvene. Otkri\u0107e je zna\u010dajnije utoliko vi\u0161e, ukoliko imamo u vidu da se kamerama osetljivim na ovu emitovanu svetlost mo\u017ee predo\u010diti zdravstveno stanje organizma. Biofotonsko polje, dakle, dr\u017ei klju\u010d za zdravlje.
\nKod zdravih osoba svetlost je pokazivala izuzetnu koherentnost na kvantnom nivou. Me\u0111utim, Pop je \u017eeleo da ispita svetlost kod osoba obolelih od raka. Primenjuju\u0107i ma\u0161inu na seriji obolelih pacijenata, ustanovio je da su se kod njih izgubili upravo oni prirodni periodi\u010dni ritmovi, kao i njihova koherentnost. Nije postojala unutra\u0161nja komunikacija me\u0111u \u0107elijama, a svetlost je izlazila napolje. Isto tako, utvr\u0111eni su negativni efekti stresa. U takvim stanjima, stopa biofotonske emisije je porasla, \u0161to je oslikavalo nameru\u00a0 odbrambenog sistema organizma da ga povrati u ravnote\u017eu.
\nKod multipla skleroze uo\u010dene su neobi\u010dne pojave. Pokazalo se da je MS zapravo stanje prevelike uredjenosti. Kod takvih osoba, organizam je uzimao previ\u0161e svetlosti, \u0161to je inhibiralo \u0107elije da rade svoj posao. Odnosno, pokazalo se da nije po\u017eeljno ni previ\u0161e kooperativnosti, jer to spre\u010dava fleksibilnost i individualnost. Poput sinhronizacije previ\u0161e vojnika koji mar\u0161iraju u korak preko mosta, pri \u010demu izazivaju da se on sru\u0161i, tako i savr\u0161ena sinhronizacija u organizmu zapravo odstupa od optimalnog i najpo\u017eeljnijeg stanja i uvodi ga u \u0161turu preure\u0111enost, neosetljivu za \u017eivotnu dinamiku. Ovi pacijenti su se \u201ddavili\u201d u svetlosti. Ovaj primer nam pribli\u017eava va\u017enost prihvatanja saveta mnogih drevnih mudraca koji ka\u017eu da je temelj zdravlja u balansu, ravnote\u017ei i umerenosti. Jasno je da se ta formula primenjuje na sve vrste zdravlja, i da ih uslovljava. Nijedan ekstrem ne godi na\u0161em svetlosnom bi\u0107u, osetljivom na sve oko sebe, uklju\u010duju\u0107i i misli, kako sopstvene tako i tu\u0111e…
\nBiofotonsku emisiju je Pop shvatao kao neku vrstu korekcije \u017eivog sistema na Nultoj ta\u010dki fluktuacije polja. Male fluktuacije energije stalno uznemiravaju sistem, pa se emitovanjem fotona poku\u0161ava zaustaviti ovo ometanje i\u00a0 uspostaviti neka vrsta energetske ravnote\u017ee. Najzdravije telo \u0107e imati najslabiju svetlost i biti najbli\u017ee ovom stanju nule. Popu je bilo jasno da je imao u rukama model koji je obezbe\u0111ivao mnogo bolje obja\u0161njenje od zvani\u010dne neo-darvinisti\u010dke teorije o razvitku bi\u0107a na planeti. Nije bilo mesta za nasumi\u010dne procese. To \u0161to DNK koristi frekvencije svih razli\u010ditih vrsta kao informacijski alat, to je sugerisalo sistem povratne komunikacije putem talasa koji kodiraju i prenose informacije. Tako\u0111e, mogao bi time da izra\u010duna kapacitet za regeneraciju organizma. U eksperimentima sa da\u017edevnjacima se pokazalo, da organizam, prate\u0107i skriveni svetlosni plan, mo\u017ee na\u010diniti kopiju istog i tako regenerisati amputirani ud. Fenomen fantomskih udova je obja\u0161njiv ovim modelom. Fizi\u010dki ose\u0107aj prisutnosti amputiranog uda, do\u017eivljaj telesnosti, mo\u017ee se pripisati upravo slici tog ekstremiteta utisnute na Nultoj Ta\u010dki svetlosnog polja.
\nBiofotonska emisija je izvrsno poslu\u017eila za merenje kvaliteta hrane. Najzdravija \u0107e biti ona hrana koja ima najslabiji i njakoherentniji intenzitet svetlosti. Emisiju fotona generi\u0161e uvek neki poreme\u0107aj u sistemu. Zdravlje je stanje savr\u0161ene komunikacije na subatomskom nivou, a bolest stanje gde je ta komunikacija prekinuta. Bolest nastupa kada na\u0161i talasi vi\u0161e nisu u sinhronizaciji.
\nDo 1980ih, Pop je objavio svoja brojna otkri\u0107a, ali i izazvao neprijateljstvo nau\u010dne zajednice. Njegov rad na Univerzitetu se okon\u010dao isticanjem njegovog docentskog ugovora. Studije biofotonske emisije su bile zabranjene i radoznalim studentima. Sre\u0107om, uspeo je da sa\u010duva svoj\u00a0 fotomultiplikator, koji jo\u0161 uvek va\u017ei za jedan od najboljih aparata u toj oblasti. Trebalo je da pro\u0111e oko 25 godina, da bi se okupile pristalice njegovog rada iz nau\u010dnih krugova. Polako se usvajala ideja da bi komunikacioni sistem tela mogao da bude mre\u017ea rezonance i frekvencije. Na kraju \u0107e formirati Me\u0111unarodni institut za biofoziku, koji se sastoji od 15 grupa nau\u010dnika iz centara \u0161irom sveta. Popova karijera je krenula opet uzlaznom putanjom. Renomirani univerziteti \u0161irom sveta su po\u010deli da mu nude ozbiljne ponude.
\nBitnu razradu Popove ideje dobijaju uvi\u0111anjem da bifotonske emisije imaju cilj i izvan tela. Talas rezonancije nije bio kori\u0161\u0107en samo za komunikaciju unutar tela, ve\u0107 i izme\u0111u \u017eivih bi\u0107a. Najpre su na to ukazali eksperimenti izvedeni sa vodenim buvama. Pokazalo se da vodene buve me\u0111usobno, jedna iz druge, apsorbuju svetlost koju emituju. Ista stvar se desila i sa malim ribama. Suncokret se pokazao kao biolo\u0161ki usisiva\u010d, kretao se u pravcu fotona kako bi ih upijao. I bakterije su gutale fotone iz medijuma u kome su bile postavljene. Popu je otkrivena razmena fotona izme\u0111u \u017eivih bi\u0107a koju je uo\u010dio, bila putokaz za mogu\u0107e re\u0161enje misterije savr\u0161ene koordinacije u \u017eivotinjskom svetu, naro\u010dito kod jata riba ili ptica. Izvor njihove usagla\u0161enosti mo\u017ee biti u razmeni fotona me\u0111u njima na kvantnom nivou. Sli\u010dna je stvar sa ljudima, zaklju\u010dio je Pop. Ako mo\u017eemo da primamo fotone drugih \u017eivih bi\u0107a, to zna\u010di da \u0107emo tako mo\u0107i da te informacije iskoristimo da bismo sopstveno svetlo doveli u ravnote\u017eu. Razmena fotona na subatomskom nivou mo\u017ee biti obja\u0161njenje isceliteljskog\u00a0 le\u010denja, pa i brojnih fenomena neobja\u0161njivih nauci, kao \u0161to su telepatija i vidovitost. Informacije koje fotoni nose, prenose se suptilnim putem, nevidljivom svetlo\u0161\u0107u u korelaciji biofotonskih polja koja okru\u017euju na\u0161a tela, isto kao i unutar njega.
\nPop je izvr\u0161io brojne eksperimente kako bi proverio da li se nekim supstancama mo\u017ee ponovo uvesti bolja komunikacija me\u0111u \u0107elijama, koja se kancerogenim supstancama spre\u010dava. Pitao se da li neki ekstrakti biljaka mogu da promene biofotonsku emisiju \u0107elija raka, tako da one ponovo uspostave komunikaciju sa ostatkom tela. Ispitao je brojne netoksi\u010dne supstance, i u svim slu\u010dajevima osim jednog, one su samo pove\u0107avale broj fotona u \u0107elijama raka, i postajale jo\u0161 smrtonosnije. Jedini pozitivan u\u010dinak je prime\u0107en kod biljke imele, koja je pomogla telu da \u201cresocijalizuje\u201d emisiju fotona iz \u0107elija tumora i vrati je u normalu. Pokazalo se da biljka imela stvara koherentnost u tkivu. Tridesetogodi\u0161nja \u017eena, sa odmaklim stadijumom kancera je prihvatila da se odrekne svih tretmana osim ovog sa ekstraktom imele. Nakon godinu dana primene, njene analize su se vratile u normalu. Uzimanjem biljke joj je povra\u0107ena ravnote\u017ea svetlosnog bi\u0107a, a time i zdravlje.
\nBiofoton teorijom, posebno apsorpcijom fotona, Pop je obja\u0161njavao homeopatiju kao i akupunkturu. Homeopatiju je razumeo kao svojevrstno \u201cupijanje rezonance\u201d. Ta metoda le\u010denja po\u010diva na uverenju da se sli\u010dno tretira sa sli\u010dnim. Prate\u0107i simptome koje proizvodi lo\u0161a frekvencija, primeni\u0107e se razvodnjena supstanca koja proizvodi iste simptome i koja \u0107e nositi iste oscilacije. Homeopatsko re\u0161enje se sastoji u tome da ono privu\u010de i upije pogre\u0161ne oscilacije, omogu\u0107avaju\u0107i telu da se vrati u normalu. Isto tako, elektromagnetnom molekularnom signalizacijom se mo\u017ee objasniti i akupunktura, drevna kineska metoda le\u010denja koja podrazumeva da se kroz ljudsko telo prostire sistem meridijana duboko u telu, kroz koje te\u010de \u017eivotna sila, energija \u010ci. Bolest se javlja kada je ova energija blokirana na nekom delu toka. Akupunktura tretira ta\u010dke na nevidljivim meridijanima, kroz koje ulazi \u017eivotna sila prenose\u0107i energiju do dubljih struktura tkiva. Da su akupunkturne ta\u010dke realne, pokazala su mnoga istra\u017eivanja. Na mnogim ta\u010dkama je u velikoj meri smanjen elektri\u010dni otpor u pore\u0111enju sa mestima na okolnoj ko\u017ei. Isto tako, njihovim tretiranjem na niskim frekvencijama se stimuli\u0161e lu\u010denje umiruju\u0107ih endorfina i kortikosteroida, a na visokim frekvencijama va\u017eni neurotransmiteri, kao seratonin koji reguli\u0161u raspolo\u017eenje. Ne dobija se isti efekat kada se stimuli\u0161u mesta koja okru\u017euju ove ta\u010dke. Mnoga druga istra\u017eivanja su pokazala postojanje meridijana i efikasnost akupunkture.
\nPopove nau\u010dne sugestije nas, dakle, vode korak bli\u017ee usvajanju ideje o telu kao energetskom sistemu, a ne kao zbiru materije. Rad tela vode skriveni kvantni procesi, a materija je tek njihov prekriva\u010d, vidljivi glasnik nevidljivih zbivanja. Veliki doprinos brizi za zdravlje doprinosi uvid da ono po\u010diva na energetskom stanju tela koje uslovljava i njegove fizi\u010dke manifestacije. Slobodni putevi \u017eivotne energije, kako god je nazivali, preduslov su slobodne i zdrave komunikacije me\u0111u \u0107elijama. Treba imati u vidu da je \u010dovek na raskrsnici razmene mnogih energija, u i oko njega, da smo utopljeni u talase koji prenose razne informacije. Vibriraju\u0107i svemir je na\u0161a realnost. Za koje \u0107emo se vibracije \u201cuhvatiti\u201d, na nama je da izaberemo. Mislima, emocijama, delima, oda\u0161iljemo u etar sopstveni frekventni niz, talase odre\u0111ene energije. Ako znamo da u socijalnom okru\u017eenju izra\u017eena emocija na primer, ili ideja, prouzrokuje odre\u0111enu reakciju kod drugih, moramo biti svesni tog procesa koji se svakako doga\u0111a i na suptilnijem nivou izme\u0111u samih \u0107elija. Na\u0161e sopstvene misli, kao i emocije prenose odre\u0111ene frekvencije na koje mogu reagovati ne samo drugi, ve\u0107 i sve \u0107elije u na\u0161em telu. Najpre mislima uti\u010demo na sopstvene energetske tokove. Svetlost razume jezik duha. To je va\u017ena pouka koju ne smemo prenebregnuti.
\nDa li to zna\u010di da je Popova eksperimentalna biofizika, prate\u0107i tragove svetlosti, na putu otkrivanja upravo onih dimenzija o kojima nam govore duhovni izvori ve\u0107 vi\u0161e hiljada godina? Mo\u017eda svetlost u nama na simboli\u010dan na\u010din oslikava na\u0161u duhovnost. Mo\u017eda su talasi svetlosti samo grubi nagove\u0161taj jo\u0161 suptilnijih talasnih struktura koje nazivamo duhovnim. Da li su talasi svetlosti u nama trag na\u0161eg duhovnog bi\u0107a? Jedno je sigurno. I sama na\u0161a telesnost ne sme se uzimati za nedvosmisleno grubo materijalnu. Kvantna izu\u010davanja su nas tome dovoljno pribli\u017eila. Me\u0111utim, vi\u0161a inteligencija prisutna ve\u0107 u samoj ustrojenosti telesnog, mudrost na\u0161e prirode, svedo\u010di u prilog na\u0161e po\u010detne pretpostavke. \u010cini se da su empirijska zbivanja odraz njihovih suptilnih temelja, da je gruba supstanca protkana talasima, pa tako i na\u0161a telesnost objedinjavaju\u0107a za ove dimenzije. Mo\u017eda ba\u0161 tu le\u017ei dostojanstvo i uzvi\u0161enost ljudskog bi\u0107a, \u0161to je ono mesto na kome se u materiji ovaplo\u0107uje duh. Hod ka na\u0161oj unutra\u0161njosti otkriva imanentnost duha, prefinjenih talasno-\u010desti\u010dnih struktura. Holisti\u010dka struktura Prirode ne poznaje granicu unutar dualnosti materije i duha – iako dualnost postoji, njeni polovi se beskrajno me\u0161aju i prelamaju, za \u0161ta je \u010dovek najo\u010digledniji primer. Kao bi\u0107a svetlosti, pozvani smo da je i u metafori\u010dnom smislu otkrijemo, da Dobro duha kroz materiju zasvetli u svom punom sjaju. U kontekstu stremljenja ka zdravlju i sveop\u0161tem napretku, potrebno je usmeriti se ka sticanju prohodnosti i prijem\u010divosti za primanje ove\u00a0 \u017eivotne energije utkane u sve \u0161to postoji, podesiti svoj duh da bismo, simboli\u010dno re\u010deno, \u010duli melodiju koja vibrira u svakom deli\u0107u kosmosa. Isto tako, isijavaju\u0107i pozitivne vibracije, energiju Dobra, nema sumnje da \u0107emo doprineti da ovaj svet bude lep\u0161e i bolje mesto za \u017eivot svih bi\u0107a u njemu. Na talasima Ljubavi i Dobra se harmonizuje svetlost u nama, radja se zdravlje svih nivoa. Ali, to nikada nije samo na\u0161a svetlost, ve\u0107 svetlost vascelog Univerzuma. Svi smo mi talasi u polju Jednog. Otuda je beskrajno va\u017ena svaka na\u0161a vibracija, bila ona delo ili misao, a odgovornost koju imamo za iste saglediva tek u perspektivi povezanosti i Jednosti svega \u0161to jeste.<\/p>\n

U Beogradu, 29.12.2011.g.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

… nau\u010dne sugestije nas, dakle, vode korak bli\u017ee usvajanju ideje o telu kao energetskom sistemu, a ne kao zbiru materije. Rad tela vode skriveni kvantni procesi, a materija je tek njihov prekriva\u010d, vidljivi glasnik nevidljivih zbivanja. Veliki doprinos brizi za zdravlje doprinosi uvid da ono po\u010diva na energetskom stanju tela koje uslovljava i njegove fizi\u010dke […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[52,38,34],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1605"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1605"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1605\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1610,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1605\/revisions\/1610"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1605"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1605"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1605"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}