{"id":1612,"date":"2012-01-05T21:48:14","date_gmt":"2012-01-05T21:48:14","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1612"},"modified":"2012-02-11T06:24:26","modified_gmt":"2012-02-11T06:24:26","slug":"iskakanje-iz-voza","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1612","title":{"rendered":"Iskakanje iz voza …"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>…autor ovih redova, be\u017ee\u0107i od politi\u010dkog ludila, koje je ovladalo svetom, poku\u0161ava da nepoliti\u010dkim prilazom, zasnovanom na fizici slo\u017eenih sistema, uka\u017ee da se nazire njegov kraj…<\/strong>
\nProf. dr.\u00a0 LJUBO RISTOVSKI<\/strong>
\nKada je re\u010d o odnosu prema istra\u017eivanjima dru\u0161tvenih, socijalnih, ekonomskih i politi\u010dkih procesa, skoro po pravilu se suo\u010davamo sa ambivalencijom. Neki te procese istra\u017euju sa ciljem da prepoznaju elemente koji bi ubrzali njihov razvoj, a drugi tragaju za elementima, koji bi ga onemogu\u0107ili.<\/p>\n

<\/p>\n

Me\u0111u one druge, po prirodi stvari, svakako ne spadaju teorijski fizi\u010dari. Ali, kada se prirodni poredak stvari toliko poremeti, da se spirala dru\u0161tvenog razvoja pokrene unazad, a znanje se poistoveti sa dru\u0161tveno (politi\u010dki) nepo\u017eeljnom smetnjom, de\u0161ava se da i oni po\u010dnu da se bave takvim istra\u017eivanjima. Pritom, ne sa verom da mogu ne\u0161to promeniti, ve\u0107 sa \u017eeljom da procene du\u017einu trajanja tih nepo\u017eeljnih stanja ili faza razvoja dru\u0161tva kome pripadaju. Upravo zato, autor ovih redova, be\u017ee\u0107i od politi\u010dkog ludila, koje je ovladalo svetom, poku\u0161ava da nepoliti\u010dkim prilazom, zasnovanom na fizici slo\u017eenih sistema, uka\u017ee da se nazire njegov kraj. \u0160ta vi\u0161e, po fizici taj kraj je ve\u0107 po\u010deo i vreme je da se istakne ovde \u010duvena parola gotov je, koja se, naravno, odnosi na neoliberalni kapitalizam (a na \u0161ta bi drugo?!).
\nKako je predmet istra\u017eivanja fizike objektivno postoje\u0107a realnost, onda je razumljivo \u0161to su fizi\u010dari istra\u017eivali ne samo ne\u017eive, nego i \u017eive sisteme.<\/strong>
\nPredmet istra\u017eivanja su bile i populacije ze\u010deva i lisica (lovine i lovaca), riblja jata, skupovi svitaca i vinskih mu\u0161ica, ali ljudska zajednica jo\u0161 nije bila. To je pomalo \u010dudno, posebno kada je re\u010d o savremenoj ljudskoj zajednici, koja pokazuje svojstva karakteristi\u010dna za tzv. nelinearne koherentne sisteme (NLK sistemi). Naime, specifi\u010dna ure\u0111enost\u00a0 savremene svetske ekonomije, kao i sam proces globalizacije, direktno ukazuju da ljudska zajednica ispoljava pona\u0161anja, koja su karakteristi\u010dna za ne\u017eive NLK sisteme.
\nNajkra\u0107e re\u010deno, nelinearni koherentni fizi\u010dki sistem se sastoji od velikog broja komponenti, koje me\u0111usobno interaguju nekom dugodometnom privla\u010dnom (kohezionom) silom, koja ih navodi da se sli\u010dno pona\u0161aju, tj. ure\u0111uju . Na taj na\u010din se uspostavlja stanje sistema u kome postoji neka vrsta globalnog ure\u0111enja komponenti, pri \u010demu one mogu imati relativno veliku slobodu lokalnog pona\u0161anja. To je me\u0161avina globalnog reda i lokalnog haosa, ali takvog da ne mo\u017ee poremetiti globalnu ure\u0111enost sistema. Pritom, atribut nelinearan odr\u017eava svojstvo koherentnog sistema da nelinearno reaguje na spoljne uticaje. Za razliku od linearnog sistema, kod kog slabi spoljni uticaj uvek izaziva male promene u sistemu, kod nelinearnog sistema slab spoljni uticaj mo\u017ee izazvati i drasti\u010dno velike promene.
\nGrub ali slikovit metafori\u010dki prikaz koherentnosti fizi\u010dkog sistema je\u00a0 putni\u010dki voz koji se kre\u0107e prugom, recimo, od Beograda ka Briselu. Putnici su komponente ovog sistema, a \u010dinjenicu da se svi oni kre\u0107u prugom ka Briselu, mo\u017eemo shvatiti kao posledicu delovanja neke sile, koja ih sve nagoni da se kre\u0107u istom prugom u istom smeru i pravcu. Pritom putnici imaju veliku lokalnu slobodu, jer mogu slobodno da se kre\u0107u po svom i drugim kupeima i vagonima, da se grupi\u0161u u skupine, mirno razgovaraju ili sva\u0111aju se, itd. Sve to, \u0161to oni mogu \u010diniti, ne uti\u010de na globalno ure\u0111enje sistema (voza), koji se zajedno sa njima neometano kre\u0107e ka Briselu. Iako putnici imaju veliku lokalnu slobodu kretanja (lokalni haos), ipak su uvek neposredno iznad pruge, tj. ma \u0161ta da \u010dine, uvek se kre\u0107u u zadatom pravcu i smeru (globalni red). Nelinearnost, tj. svojstvo da slabi spoljni uticaj mo\u017ee izazvati i razaraju\u0107e promene u ovom sistemu, ilustruje \u010dinjenica da uve\u0107anje letnje temperature za samo nekoliko stepeni, mo\u017ee izazvati krivljenje \u0161ina i iskakaknje voza.
\nNelinearni koherentni ekonomski sistem, koji je ustoli\u010den sa pojavom neoliberalnog kapitalizma, je znatno slo\u017eeniji, a takav je bio i sinhronizovani vi\u0161efazni proces njegovog uspostavljanja. Pre svega ostalog, koherentnost je zahtevala deetetizaciju, tj. da se postoje\u0107i, dr\u017eavama izdeljen, ekonomski prostor homogenizuje. Su\u0161tinski cilj ove faze, koji je usmeren na dr\u017eavne institucije, je uklanjanje svih prepreka slobodnom protoku kapitala i roba, koje su postavljale dr\u017eave, radi za\u0161tite svojih lokalnih ekonomskih i drugih interesa. Time je uspostavljen jedinstveni globalni sistem regulacije i kontrole svih relevantnih finansijskih i privrednih \u010dinilaca, \u0161to je postignuto nametanjem nadnacionalnih ekonomsko – finansijskih propisa, kojima su marginalizovane sve tradicionalne dr\u017eavne funkcije (regulacija i kontrola privredne i finansijke sfere, socijalna politika…). Ovaj deo posla obavili su Svetska trgovinska organizacija, Me\u0111unarodni monetarni fond i Svetska banka, ta tri jaha\u010da apokalipse savremenog neoliberalnog kapitalisti\u010dkog dru\u0161tva. Oni su svojim, svima nametnutim, pravilima poslovanja, od skupa dr\u017eava, sa autonomnom ekonomskom, finansijskom i socijalnom politikom, stvorili jedinstveni ekonomski prostor, prakti\u010dno bez lokalne dr\u017eavne kontrole, po kome orgijaju oligarsi, devastiraju\u0107i sve lokalne privredne resurse, sem onih koje mogu koristiti u vlastite svrhe.
\nDeetatizacijom je homogenizovan svetski ekonomski prostor, u kome je uspostavljen ekonomski sistem sa jedinstvenom ekonomskom regulativom, kojoj su podre\u0111eni svi lokalni zakoni i propisi. Ta globalno va\u017ee\u0107a zakonska regulativa poprimila je ulogu kohezione sile, koja je svetsku ekonomiju ujedinila, usmeravaju\u0107i je ka istom cilju \u2013 porastu profita. Profit je ustoli\u010den kao jedinstveni kriterijum vrednovanja svih aktivnosti, uklju\u010duju\u0107i i kulturne. Tako je stvoren globalni koherentan ekonomski sistem, koji se sastoji od velikog broja komponenata (privrednih subjekata), \u010dije je delovanje u svim delovima sistema ure\u0111eno tako, da te\u017ei istom cilju. Me\u0111utim, time proces globalizacije nije bio zavr\u0161en,\u00a0 jer su, pored privrednih subjekata, postojali i brojni dru\u0161tveni i subprivredni subjekti (stru\u010dna udru\u017eenja, sindikati, nevladine dru\u0161tvene asocijacije), \u010diji je osnovni cilj bio za\u0161tita i unapre\u0111enje ste\u010danih socijalnih i drugih prava. Takve i bilo koje druge organizovane socijalne grupe, koje su interesno povezane, su prepoznate kao nepo\u017eeljne, jer su mogle ometati uspostavljanje globalnog reda. Zato je bilo potrebno marginalizovati njihova delovanja, \u0161to je i u\u010dinjeno dvofazno: u fazi desocijalizacije i fazi depatrijacije.
\nOsnovni cilj faze desocijalizacije je bio usmeren na potpunu dehomogenizaciju lokalnih socijalnih struktura. Lokalnom stanovni\u0161tvu,\u00a0 a u ime demokratije i pluralizma, drasti\u010dno je redukovana mogu\u0107nost organizovanja u asocijacije, koje bi svojim delovanjem mogle da uti\u010du na nametnuti obrazac ekonomskog delovanja. Sistemski se stimuli\u0161e uklanjanje dru\u0161tvene stratifikacije (radni\u0161tvo, kultura, srednji stale\u017e) i ometa organizovanje socijalnih grupa, koje su interesno povezane. Stvoren je dru\u0161tveni poredak u kome postoji formalna sloboda da gra\u0111ani promovi\u0161u sve svoje politi\u010dke i druge stavove, ali kao pojedinci ili kao \u010dlanovi nekog malog klastera istomi\u0161ljenika, odnosno neke nevladine organizacije (NVO). Stimuli\u0161e se osnivanje takvih organizacija, jer \u0161to je ve\u0107i njihov broj, to je u srednjem manje njihovo \u010dlanstvo, manji je i njihov uticaj na dru\u0161tvenu zajednicu kao celinu. One deluju dekoheziono, ometaju eksplikaciju realnih zahteva dru\u0161tvene zajednice, jer je razbijaju na mno\u0161tvo malih dru\u0161tvenih klastera, \u010diji je realan dru\u0161tveni uticaj potpuno minoran. Stvorena je blago uzburkana gomila, dru\u0161tveno posmatrano, jalovih klastera pojedinaca, koji ba\u0161tine potpuno kontrolisanu iluziju lokalne slobode u svojim klasterima, nesvesni da su dru\u0161tveno impotetntni.
\nFaza depatrijacije je subfaza desocijalizacije, jer nije mogu\u0107e obaviti klasterizaciju dru\u0161tvene zajednice bez potiranja mogu\u0107ih destruktivnih uticaja dr\u017eave na taj proces. Naime, u periodu koji prethodi neoliberalnom kapitalizmu, dr\u017eava je imala zakonske i dru\u0161tvene mehanizme za\u0161tite prava i interesa gra\u0111ana, koji su, po prirodi svog delovanja, su\u0161tinski suprostavljeni procesu globalizacije. Zato se nakon devastacije lokalnih ekonomija, na ve\u0107 ekonomski i finansijski zavisne dr\u017eave,\u00a0 vr\u0161i pritisak da drasti\u010dno redukuju ste\u010dena socijalna prava stanovni\u0161tva.\u00a0 Tako su gra\u0111ani dobili dr\u017eavu bez realne mogu\u0107nosti da uti\u010de na vlastitu ekonomiju i socijalni polo\u017eaj svojih gra\u0111ana. Pored toga, posmatrano na kulturnom planu, izvr\u0161en je potpuni otklon od tradicionalnih kulturno istorijskih vrednosti po nametnutoj formuli: ne lokalna, nego globalna kultura; ne stvoreno, nego ono \u0161to \u0107e biti stvoreno po nametnutom obrascu; ne vlastita pro\u0161lost i sada\u0161njost, nego globalna svetla budu\u0107nost. Time je obavljena depatrijacija dr\u017eave, kojoj su, kada je re\u010d o autonomnoj (nenametnutoj) regulativi, preostale samo represivne i su\u0161tinski nebitne funkcije. To je anticivilizacijska dr\u017eava, nastala uni\u0161tavanjem svih dru\u0161tvenih i socijalnih tekovina, potpuno otu\u0111ena od svojih gra\u0111ana i realnih de\u0161avanja i potreba dru\u0161tva. To je dr\u017eava koja ne pristaje, a i ne zaslu\u017euje, da bude nazvana domovinom.
\nDa rezimiramo: procesima deetitizacije, desocijalizacije i depatrijacije, uspostavljen je globalan koherentan i nelinearan ekonomski sistem\u00a0 u kome se sve aktivnosti usmerene ka jedinstvenom cilju – uve\u0107anju profita (globalni red), pri \u010demu je gra\u0111anima data kontrolisana lokalna sloboda delovanja (lokalni haos), takva da ne mo\u017ee uticati na globalni uredjenost sistema. Ostalo je da da vidimo u \u010demu se ispoljava nelinearnost ovog sistema, odnosno mogu\u0107nost pojave nesrazmerno velikih promena, izazvanih malim poreme\u0107ajima. Ispoljena je u slede\u0107im \u010dinjenicama: samospaljivanje jednog \u010doveka pokrenulo je celu severnu Afriku; ubistvo jednog mladi\u0107a pokrenulo je mase nezadovoljnih po britanskim gradovima; grupa studenata, koji su kampovali na trgu u Madridu, pokrenula je mase nezadovoljnih u \u0160paniji; pokrenute se is sli\u010dnih, naizgled banalnih razloga, mase nezadovoljnih u Portugaliji, SAD-u, itd. Eto, de\u0161ava se da dru\u0161tveno bezna\u010dajni pojedinci, svojim postupcima, a ne delima, pokre\u0107u mase. Postavlja se pitanje: kakva je povezanost svega toga sa ru\u0161enjem neliberalnog kapitalizma? Najjednostavniji odgovor je: ista onakva kao \u0161to je bila veza izme\u0111u onih nekoliko stotina pariskih juri\u0161nika na Bastilju, sa ru\u0161enjem feudalizma u Evropi. Drugim re\u010dima, zapo\u010deo je proces prerastanja lokalnog u regionalni haos, za\u0161li smo i u fazu prestaranja regionalnog u subkoninentalni haos, a sledi faza prerastanja subkontinentalnog u kontinentalni haos, tj. do\u0161lo je vreme da se mo\u017ee re\u0107i: gotov je, pre ili kasnije, ipak gotov je neoliberalni kapitalizam.
\nhttp:\/\/www.biogen.rs\/?p=178<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

…autor ovih redova, be\u017ee\u0107i od politi\u010dkog ludila, koje je ovladalo svetom, poku\u0161ava da nepoliti\u010dkim prilazom, zasnovanom na fizici slo\u017eenih sistema, uka\u017ee da se nazire njegov kraj… Prof. dr.\u00a0 LJUBO RISTOVSKI Kada je re\u010d o odnosu prema istra\u017eivanjima dru\u0161tvenih, socijalnih, ekonomskih i politi\u010dkih procesa, skoro po pravilu se suo\u010davamo sa ambivalencijom. Neki te procese istra\u017euju sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[52,43,4],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1612"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1612"}],"version-history":[{"count":6,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1612\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1615,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1612\/revisions\/1615"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1612"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1612"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1612"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}