{"id":1645,"date":"2012-01-11T18:51:02","date_gmt":"2012-01-11T18:51:02","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1645"},"modified":"2015-08-23T12:40:03","modified_gmt":"2015-08-23T12:40:03","slug":"vreme-kao-projekcija-vecnosti-i-vidovi-njegove-posredne-percepcije-moda-hronometrija-subatomska-fizika-1-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1645","title":{"rendered":"VREME KAO PROJEKCIJA VE\u010cNOSTI I VIDOVI NJEGOVE POSREDNE PERCEPCIJE: MODA, HRONOMETRIJA, SUBATOMSKA FIZIKA (1. DEO)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>pi\u0161e: mi\u0161a vasi\u0107<\/strong>
\n…Morfi\u010dko polje (kolektivno nesvesno), i samo prethodno modifikovano u suptilnim nevidljivim sferama, uti\u010de na burne politi\u010dke, ekonomske ili kulturne socijalne promene. One poprimaju svoj simboli\u010dki izraz u promeni modnog stila, kao u anti\u010dkom Rimu za vreme turbulencija…<\/strong>
\nGlobalni fenomen mode, oli\u010den kroz masovne medije i trendsetting magazine, recentno je sveprisutan – od sredstava uli\u010dne instantne komunikacije stilova do presti\u017ene ekspresije eiltizma ekskluzivnih unikatnih modela i brendova. Kod skeptika opsesija modom izaziva gnu\u0161anje podstaknuto ose\u0107anjem da je u pitanju besmislena promena, manipulativno uslovljena investiranim milionima dolara\/evra, a sve u cilju gigantskih profita.
\nMe\u0111utim, moda je samo vidljiva ekspresija fenomena vremena, koji nam je svima itekako blizak, ali ni kognitivno a ni \u010dulnonije dostupan direktnoj percepciji.
\n
\nVreme, kao mera promene, susre\u0107e se u izmenama prostronih koordinata subatomskih \u010destica, kazaljki \u010dasovnika, kretanja nebeskih tela ili pak neumoljivo preciznog osciliranja atoma. Moda je,kao stalna i vidljiva periodi\u010dna promena, dakle, potpuno nesvesno podstaknuta ljudskom potrebom da se \u010dulno do\u017eivljava vreme. Prizivanje slika prohujalih modnih trendova nepogre\u0161ivo nas vra\u0107a u pro\u0161lost i asocira na li\u010dne do\u017eivljaje iz tog perioda, prizivaju\u0107i energiju percipiranog prostora, koji u tom obliku vi\u0161e ne postoji. Tako je pomo\u0107u mode mogu\u0107e \u201ezamrznuti\u201c virtuelni \u017eivotni ise\u010dak, i ona, na taj na\u010din, omogu\u0107ava orijentaciju (nedostupnu direktno \u010dulima)\u00a0 u vremenu.
\nKognitivna definicija vremena formalno ne postoji, a intuitivna spoznaja da ono odstupa od Newtonovskog modela stati\u010dnog okvira kroz koji se ni\u017eu doga\u0111aji prostrornih dimenzija, maglovito se odra\u017eava u matemati\u010dkom formulisanju prostor-vremena kao neodvojive celine.
\nIpak spiritualno-duhovna spoznaja raznih tradicija a naro\u010dito iluminiranih posve\u0107enika ukazuje da je vreme zapravo trag, projekcija \u010dulno nesaznatljive ve\u010dnosti, egzistiraju\u0107e u vi\u0161im sferama a emanirane kroz iluziju kona\u010dnosti i entitetske prostorne temporalne fiksiranosti. Dakle, vreme je unutarnja, psihi\u010dka kategorija par exellence.
\nPozabavimo se najpre modom, i njenom, na prvi pogled, nevidljivom vezom sa skrivenim spiritualnim osnovama svakodnevnog socijalnog \u017eivota.
\nModa bi se mogla definisati kao aktuelni, ultimativni preovla\u0111uju\u0107i stil odevanja, koji uklju\u010duje materijale, krojeve, detalje, obu\u0107u itd., te defini\u0161e vizuelni identitet pojedinca, koji te\u017ei da rezonira sa vladaju\u0107om slikom, nametnutom silom odgovaraju\u0107ih aktuelnih predstava iz kolektivnog svesnog. Odgovaraju\u0107e morfi\u010dko polje \u0161alje poruke kosmi\u010dki odabranim estetama i arbitrima stila, koji defini\u0161u i redefini\u0161u trendove, prihva\u0107ene od masa i\/ili elita… Jedino je promena konstantna. Me\u0111utim, brzina promene se menjala kroz vekove i zavisila je, kao simboli\u010dki izraz protoka vremena, od vladaju\u0107ih paradigmi i stanja duhova.
\nEvropljani, tokom opadaju\u0107e faze srednjeg veka, putuju\u0107i na Bliski i Daleki Istok, opisuju postojanost identi\u010dnih ili pak veoma blago variraju\u0107ih modnih stilova koje tamo zati\u010du tokom decenija.Putnici iz XVII veka svedo\u010de o milenijumskoj nepromenljivosti japanskog odevnog stila. Azijati, s druge strane,\u00a0 prime\u0107uju ubrzanu promenu stila Zapadnog \u010doveka. Oni tu promenu sagledavaju kao anarhi\u010dnost i odsustvo reda u zemljama Evrope, koja se odra\u017eava kroz turbulencije vizuelnog identiteta.
\nFernand Braudel, znameniti istori\u010dar, poznat je po kapitalnom istra\u017eivanju istorije Mediterana, kao i sintetskom i regionalnom, a nepatrtikularno-nacionalno-verskom pristupu istoriji. On sme\u0161ta genezu evropske kontinualne i ubrzane promene u\u00a0 odevnim stilovima u\u00a0 sredinu XIV veka, \u0161to predstavlja i\u00a0 po\u010detak evropske odevne mode. Karakteristi\u010dna promena je bila iznenadno drasti\u010dno skra\u0107ivanje i su\u017eenje mu\u0161ke prenagla\u0161ene ode\u0107e, \u0161to je kreiralo osobenu mu\u0161ku figuru sa precizno iskrojenim gornjim delom koji se nosi preko\u00a0 gama\u0161ni ili pantalona.
\nSa pojavom Humanizma i Renesanse, vreme se, zaista, gledano kroz modui ritam njene promene, realno postepeno ubrzava (ako ga shvatamo kao psihi\u010dku kategoriju), dok na Dalekom Istoku kao da stoji.
\nZapazimo da se u tom periodu evropske istorije odigrava revolucionarna promena paradigme, i da se \u010dovek postavlja u centar univerzuma, a simboli\u010dka veza sa nepromenljivim, ve\u010dnim poretkom arhetipova (oli\u010dena u Katoli\u010dkoj crkvi, dogmama i nepromenljivim ritualima) se polako gubi. Prevazi\u0111eni model kolektivisti\u010dke religioznosti po\u010dinje da se dekomponuje.Ra\u0111a se osvit projekcije individualisti\u010dke spiritualnosti, skriven alhemi\u010darskim \u201esolve\u201c procesom raspadanja postoje\u0107eg poretka vrednosti.\u00a0 U isto vreme, u Japanu, socijalni poredak (vekovima stati\u010dan) te\u017ei da odslika \u201enebesku\u201c ve\u010dnu hijerarhiju, te je Car, poput drevnih egipatskih faraona (tako\u0111e kosmocentri\u010dno dru\u0161tvo) smatran za bo\u017eanstvo. Dakle, posredno, preko ritma mode mo\u017eemo uvideti vezu subjektivnog do\u017eivljaja vremena (kroz epohe i poretke) i odnosa prema ve\u010dnosti.
\nMorfi\u010dko polje (kolektivno nesvesno), i samo prethodno modifikovano u suptilnim nevidljivim sferama, uti\u010de na burne politi\u010dke, ekonomske ili kulturne socijalne promene. One poprimaju svoj simboli\u010dki izraz u promeni modnog stila, kao u anti\u010dkom Rimu za vreme turbulencija, srednjevekovnom Kalifatu,\u0160paniji tokom VIII veka, ili pak na Bliskom Istoku od XI veka. Kako se dru\u0161tvene prilike smiruju u periodima utvr\u0111ivanja tek promenjene paradigme, moda se nadalje menja veoma sporo. Ve\u0107 nam ovo mo\u017ee ukazati na vezu vremena, simboli\u010dki definisanog modom, i prostora, \u010dija struktura i promena ne mo\u017ee da se odvoji od vremena, te predstavlja tranziciju zakona vi\u0161ih sfera na (zgusnuti) materijalni plan. Intuitivno se da naslutiti da vreme, budu\u0107i posve nematerijalno i nedostupno neposrednoj \u010dulnoj percepciji, prethodi prostoru. O tome \u0107e se vi\u0161e re\u0107i kasnije.
\nModne turbulencije se\u00a0 zna\u010dajno ubrzavaju tokom XV veka, a \u017eenska i mu\u0161ka moda postaje sve sofisticiranija i va\u017enija u svakodnevnom \u017eivotu. Istori\u010dari umetnosti otuda mogu da koriste\u00a0 modu za odre\u0111ivanje godine u kojoj je kreirano umetni\u010dko delo. Albrecht D\u00fcrerovaplatna pru\u017eaju hroniku o razli\u010ditosti stilova lokalnih visokih klasa Evrope. Deset portreta nema\u010dke i italijanske gospode svedo\u010di o razli\u010ditim stilovima \u0161e\u0161ira , a u to doba nacije su se u duhovnom i socijalnom smislu razvijale izolovano, i u toj konstelaciji je Albrecht D\u00fcrerpreko svoje umetnosti ostavio povest o razlici izme\u0111u nema\u010dke i venecijanske mode krajem XV veka, i, posredno, o razli\u010ditim modelima \u017eivljenja u tim krajevima.
\nEvropske elitne klase vremenom svoje razli\u010ditosti u stilu pot\u010dinjavaju zakonu entropije, \u0161to rezultira zajedni\u010dkimpreovla\u0111uju\u0107im“\u0160panskim stilom“ kraja XV stole\u0107a. Francuski stiovi preuzimaju dominaciju sredinom XVII veka,\u00a0 \u0161to se u\u010dvr\u0161\u0107uje u XVIII veku.Mu\u0161ka moda je u velikoj meri inspirisana militarizmom, a promene u outfitu su ispirisane\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 role-modelimaiz tada\u0161njihevropskih ratova. Tako\u0111e, i nimalo nebitno, u socijalnoj sferi dolazi do sukoba raznih paradigmi: ekspandiraju podele na verskoj ili ekonomskoj osnovi. Bur\u017eoazija je u usponu, lai\u010dka dr\u017eava se nazire. Simboli\u010dka veza sa ve\u010dno\u0161\u0107u se ubrzano kida dok se vreme ubrzava, oli\u010deno ubrzanim promenama modnih trendova.\u00a0 Sinhronost sekularnih i materijalisti\u010dkih paradigmi \u0161irom Evrope rezonira sa sinhronim modnim stilom\u00a0 vi\u0161ih klasa.
\nRitam promena je ubrzan tokom 1780-ih, kada se susre\u0107u nagove\u0161taji Francuske revolucije,a veliku popularnost dose\u017eu francuske gravire (Abraham Bosse je pravio modne gravire jo\u0161 od 1620-ih),koje prikazujuaktuelne pariske stilove.Ekspandira broj odevenih lutaka, prete\u010da dana\u0161njih manekena (mannequin=lutka) iz Francuske. Od po\u010detka XIX veka, svi Zapadni Evropljani su se obla\u010dili sli\u010dno: lokalna osobenost je, bila znak kulturnog provincijalizma, ili pak konzervativne ruralnosti. Jednom re\u010dju, na tada jo\u0161 nematerijalnom nivou (a, kako smo videli, moda je posredno sredstvo zaizra\u017eavanje vremena, primarno u materijalno-\u010dulnom svetu) ateisti\u010dka lai\u010dka revolucionarna Francuska (koja je na astralnom planu uveliko prisutna, a na materijalnom samo \u0161to nije emanirala) ubrzava ritam promena.Nasuprot tome, seoska sredina, jo\u0161 uvek vezana za\u00a0 simbolizam\u00a0 kosmi\u010dkog poretka (\u0161to se ogleda u konzervativizmu), opire se estetskim promenama.
\nSa rastu\u0107im materijalizmom, nacionalizmima, krizom religioznih institucija,\u00a0 i svakovrsnim podelama na lokalnoj osnovi, veza pojedinca sa ve\u010dnim svetom arhetipova se svesno gubi, a vreme se sve vi\u0161e ubrzava. To se najbolje vidi kroz pri\u010du o daljoj istoriji mode.
\nOd sredine XIX veka, ode\u0107a, nekada isklu\u010divo krojena ru\u010dno (ili po porud\u017ebini od proizvo\u0111a\u010da i kroja\u010da)za pojedince,ba\u0161 kao i ku\u0107na proizvodnja, po\u010dinje da se proizvodi industrijski i serijski.
\nPo\u010detkom XX veka – sa razvojem novih tehnologija (poput strojeva za tkanje i \u0161ivenje), usponomimperijalnog kapitalizma i industrijalizacije, pojavom tr\u017enih centara, gubi se individualnost odevnih predmeta i ra\u0111a se konfekcija.
\nSve to govori o jo\u0161 ve\u0107em ubrzanju promena mode, koje je paralalno sa spiritualnom konfuzijom zabrinjavaju\u0107ih razmera: svetski ratovi, materijalisti\u010dka redukcija Darvinove evolutivne teorije, zloupotreba energije atomskog jezgra za ciljeve masovnog uni\u0161tenja, svo\u0111enje ljudskog bi\u0107a na \u017eivotinjski nivo (pogodan za eugeni\u010dku procenu), dogmatski izvitoperen Freudov postulat psihoanalize koji banalizuje \u010doveka na ma\u0161inu uslovljenu seksualno\u0161\u0107u (\u0161to je daleko od esencijalnih Freudovih ideja)…
\nDanasmoda dose\u017ee mo\u0107 globalne industrije, sa mre\u017eom internacionalnih dizajnera, lokalnih manufaktura i ogromnim planetarnim finansijskim obrtom . Medijski opinion-leaders\u00a0 kognitivno diktiraju trendove u magazinima, novinama, TV, modnim web-site-ovima, dru\u0161tvenim mre\u017eama i na blogovima.Vogue, osnovan 1892. u SAD, je paradigma uticajnog \u0161tampanog medija. Moda stidljivo prodire na televizijutokom 1950-ih. Tokom slede\u0107e dve dekade,sve je vi\u0161e prisutna, a ’80-ih godinase lansira i \u201cFTV\u201d (Fashion Television), program sa ekskluzivno modnim sadr\u017eajima.
\nMe\u0111utim, poslednjih godina, zakonom enantiodromije, dolazi do supremacije modnih web site-ova u odnosu na \u201ezvani\u010dne\u201c medije, te se trendovi (preporu\u010deni od strane modnih eksperata) \u201epotapaju\u201c sadr\u017eajima generisanim od strane anonimnih\u00a0 entuzijasta, protagonista \u201euli\u010dne\u201c mode. On-line magazini poput iFashion Network, i Runway magazine, po\u010dinju da dominiraju digitalizovanim tr\u017ei\u0161tem.Cyber-revolucija i planeta ujedinjena elektronskim dru\u0161tvenim mre\u017eama\u201euzvra\u0107aju udarac\u201c zvani\u010dnoj modnoj ideologiji.Kao i u spiritualnoj ili socijalnoj sferi, promena nametnuta paradigmom \u201eodozgo\u201c biva amortizovana slobodom li\u010dnog izbora \u201eodozdo\u201c, \u0161to ukazuje na suprotstavljanje \u201eteroru\u201c ubrzanja vremena i sofisticirani povratak simbolizma \u201eve\u010dnosti\u201c. Nagove\u0161taj evolucije svesti, izme\u0111u ostalog je izra\u017een i kroz stvaranje \u201eli\u010dnog modnog stila\u201c.
\nKako smo videli u dosada\u0161njem tekstu, moda predstavlja posredno sredstvo za percepciju \u010dulno nedostupnog vremena. Me\u0111utim, \u010dove\u010danstvo se ve\u0107 milenijumima bavi vremenom i poku\u0161ava da ga shvati i svesno, neposredno, putem promi\u0161ljanja.
\nVreme je, gledano o\u010dima empiriste, mera promene. Ono, \u0161to predstavlja odraz cilkusa nematerijalnih, \u010dulno nespoznatljivih zakona vi\u0161ih sfera, kognitivno se mo\u017ee percipirati kao vibracija ili niz pravilnih sekvenci. Merenje vremena predstavlja u stvari pra\u0107enje\u00a0 pravilnihsekvenci,naturalnihili artificijelno generisanih, koje vibriraju silom implementiranih prirodnih zakona, od zemljine te\u017ee koja \u201eprazni\u201c pe\u0161\u010dani sat, preko njihanja klatna, pa sve do diferencijalnih zup\u010danika ili oscilacija kristala kvarca.
\nKosmi\u010dki ciklusi i vibracije, sna\u017eno uti\u010du na psihi\u010dke cikluse, pa tako psiho-habitualni kontinuum rezonira u ritmu dana i no\u0107i ili taktu smenjivanja godi\u0161njih doba. Ritam srca je permanentno prisutan, a prirodne vibracije i sekvence bivaju preslikane na artificijelne pandane iz sveta ljudske inventivnosti na materijalnom planu.
\nPotreba za hronometrijom je, u stvari, imanentna te\u017enja za projekcijomzakona univerzuma nalimitiranu individualnu\/kolektivnu stvarnost. Tako se slo\u017eeni doga\u0111aji stalnog prekomponovanja prostornih materijalno-energetskih struktura (\u010diji podsistemi su i istorija \u010dove\u010danstva, ili pak svi li\u010dni emotivni \u017eivoti pojedinaca) mogu svesti na neumoljivu preciznost ritma sun\u010devog\/mese\u010devog kretanja ili predvidljivu pravilnost diferenciranja konstelacije nebeskog svoda.
\nCiklusi sa du\u017eim sekvencama inspirisali su ljude da formiraju kalendare, koji su kognitivno uobli\u010deni standardi za prirodne vibracije.
\nCiklusi su sinhronizovani sa raznolikim periodi\u010dnim kosmi\u010dkim fenomenima. Lunarni kalendar je sinhronizovan sa kretanjem meseca\u00a0 (lunarne faze), \u0161to defini\u0161e islamski kalendar. Solarni kalendar se bazira na \u201ezemljocentri\u010dno\u201c opa\u017eenom prividnomkretanju Sunca oko Zemlje i pravilnim percipiranim\u00a0 posledi\u010dnih sekvenci godi\u0161njih doba\u00a0 ili dana i no\u0107i, na \u010demu se bazira persijski kalendar. Lunarno-solarni kalendar se bazira na kombinaciji prora\u010duna i solarnih i lunarnih ciklusa, \u0161to je karakteristi\u010dno zaarhajski kineski kalendar , hindu kalendar u Indiji ili hebrejski kalendar. Prora\u010duni kretanja elemenata nebeskog svoda inspirisali su drevne Egip\u0107ane da kreiraju kalendare sinhronizovane sa kretanjem Venere, poput nekih od kalendara u civilizacijama u blizini Ekvatora.
\nNedeljni ciklus je primer onoga \u0161to nije sinhronizovano ni sa jednim eksternim fenomenom (iako mo\u017ee biti izvedeno iz lunarnih faza, otpo\u010dinju\u0107i iznova svakog meseca), ali jeste sa izvesnim ezoterijskim u\u010denjima o enantiodromskim karmi\u010dkim zakonitostima – ciklusima vezanim za broj \u201e7\u201c(od kabale do pitagorejstva).
\nKalendari, tokom istorije bivaju alijenirani od prirodnih ishodi\u0161ta, postaju sve vi\u0161e predmet kognitivne apstrakcije, te sadr\u017ee i cikli\u010dne i necikli\u010dne elemente. Neki se sastoje od jednostavnijih kalendara kao podsistema.. Na primer, pravila Hebrejskog kalendara zavise od sedmodnevnog nedeljnog ciklusa (veoma jednostavan kalendar), tako da je nedelja jedan od ciklusa u hebrejskom kalendaru. Kompleksniji kalendar simultano inkorporira dva raznorodna kalendara.\u00a0 Tako, Gregorijanski kalendar nema inherentnu zavisnost\u00a0 od sedmodnevne nedelje, ali simultano integri\u0161e ovaj tip ciklusa, te se u obe stvari koriste zajedno, a kalendar pokazuje i gregorijanski datum i dan u nedelji.
\nPrvi \u010dasovnici su direktno povezani sa kosmosom, i to vrlinom fascinacije kra\u0107im prorodnim ritmovima.
\nEgip\u0107ani su, oko 1500 g. p.n.e., koristili hronometrijsko sredstvo sli\u010dno obliku savijenog T-lenjira.Ono je merilo protok vremena pomo\u0107u senke koju je savijena ugaona konstrukcija\u00a0 bacala svojom pre\u010dkom na nelinearni metar. Sun\u010dani sat koristi gnomon \u010dija senka pada na kru\u017enu jedinicu mere precizno izdeljenu po satima.Vodeni sat, ili \u201cklepsidra\u201d, od kojih je jedan prona\u0111en u grobu egipatskog faraona Amenhotepa I (1525\u20131504 p.n.e). mogao su se koristiti za merenje vremena \u010dak i no\u0107u, uz aktivno dopunjavanje protoka vode. Gr\u010dki i Haldejski astronomisu prilje\u017eno merili vreme i kreirali obimnu evidencijunjegovog protoka.Arabljani su koristili unapre\u0111ene verzije vodenih satova. Prvi mehani\u010dki satovi\u00a0 pokretani zapinja\u010dom su kreirani u Kini za vreme dinastije Song, u XI veku. In\u017eenjerSu Song (1020\u20131101) je kreirao satnji toranj sa mehani\u010dkim elemetima, iako ipak na hidrauli\u010dni pogon.
\n\"\"<\/a><\/p>\n

Ferdinand Magellan, znameniti moreplovac i istra\u017eiva\u010d, koristio je pe\u0161\u010dane satove za navigaciju na plovidbama oko sveta. Sve\u0107e,vodeni, i kasnije mehani\u010dki satovi, kori\u0161\u0107eni su u opatijama i manastirima srednjeg veka. Richard of Wallingford (1292\u20131336), opat\u00a0 St. Albanske\u00a0 opatije, tvorac je osobenog mehani\u010dkog sata kao astronomskog modela kretanja planeta.Christiaan Huygens1657.kreira \u010dasovnik baziran na ciklusu kretanja klatna (iako ga nije li\u010dno konstruisao).John Harrison, britanski posve\u0107enik mehanike iz XVIII veka, izumeo je Hronometar, visoko precizni \u010dasovnik kori\u0161\u0107enza odre\u0111ivanje geografske du\u017eine\u00a0 pomo\u0107u navigacije prema nebu.Savremeni ru\u010dne satovi, koji dose\u017eu standarde preciznosti, od \u0161vajcarske agencije COSC dobijaju standarde hronometra, a direktna veza sa kosmi\u010dkim ciklusima se posve izgubila i esencija hronometrije se prenosi u sfere matematike, fizike i precizne mehanike, te industrije viskokokvalitetnih materijala.
\nTokom XX veka, kao poslednji trag direktne uslovljenosti hronometrije i kretanja nebeskih tela, definicija sekunde, osnovne jedinice za verme je glasila:\u201erazlomak\u00a0 1\/31,556,925.9747 Sun\u010deve godine 1900.-te\u201c. Me\u0111unarodni sistem jedinica (SI), od 1967. godine, defini\u0161e sekundu kao \u201etrajanje od 9.192.631.770 perioda zra\u010denja koje odgovara prelazu izme\u0111u dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133\u201c.
\nDanas, \u201eGlobalni pozicioni sistem\u201c,\u00a0 u koordinaciji sa \u201eMre\u017enim vremenskim protokolom\u201c (NTC) globalno sinhronizuje lokalne hronometre, u skladu sa referentnim atomskim \u010dasovnicima.Oni za svoju osnovu koriste osobinu rotacije atoma, a mere vreme ta\u010dno u sekundu na vi\u0161e milona godina. Tako je vreme, autenti\u010dno inicirano rezoniranjem na\u0161ih du\u0161a sa prirodnim vibracijama, pre\u0161lo u sferu alijenirane kognitivne \u201estvari-za-sebe\u201c, simboli\u010dki odra\u017eavaju\u0107i globalni trijumf sadr\u017eaja leve hemisfere mozga, oli\u010dene u logici odvojenoj od celine.
\nUhronologiji se oti\u0161lo daleko: vrlinom tehnologije mo\u017ee se meriti atosekunda\u00a0\u00a0 (10-18 s), ali precizna nau\u010dna definicija vremena jo\u0161 uvek ne postoji.
\nSir Isaac Newton, znameniti britanski fizi\u010dar, u delu \u201eIn Philosophiae Naturalis Principia Mathematica\u201c, daje svoju, do skoro op\u0161teva\u017ee\u0107u definiciju vremena:
\n\u201eApsolutno, istinsko i matemati\u010dko vreme, po sebi, i po svojoj sopstvenoj prirodi, jednako te\u010debez obzira na i\u0161ta spolja\u0161nje, i drugim imenom bi se moglo nazvati trajanjem: relativno, o\u010digledno i obi\u010dno vreme, je izvesno razumno i spolja\u0161nje (bilo precizno, bilo neravnomerno) merenje trajanja pomo\u0107u pokretnih sredstava, koje se uobi\u010dajeno koristi usled istinskog vremena …\u201c
\nNewton se, u istom delu, pozabavio i pojmom prostora:
\n\u201eApsolutni prostor, po svojoj sopstvenoj prirodi, bez obzira na i\u0161ta spolja\u0161nje, ostaje uvek\u00a0 (sebi-op. M.V.) sli\u010dan i nepokretan. Relativni prostor je izvesna pokretna dimenzija merenja apsolutnih prostora; koju na\u0161a \u010dula defini\u0161u po njenoj poziciji u telima: a \u0161to se vulgarno uzima za nepokretni prostor … Apsolutno kretanje je translacija tela od jednog apsolutnog mesta do drugog: a relativno kretanje, translacija od jednog relativnog mesta do drugog…\u201c
\nNewton, koji se mnogo opse\u017enije bavio alhemijom negoli fizikom, i \u010diji je koncept danas zamenjen relativisti\u010dkim, nazire esenciju fenomena vremena i prostora: on uvi\u0111a distinkciju izme\u0111u vremena (i prostora) kojim se mo\u017eemo baviti (tj. relativnog) i apsolutnih kategorija, koje su izvan na\u0161eg doma\u0161aja. Newton je, u nagove\u0161tajima, u pravu, jer, a to se iz njegovog rada mo\u017ee zaklju\u010diti, (apsolutno) vreme zaista jeste spiritualna,\u00a0 van-materijalno-prostorna kategorija, Me\u0111utim, on se, u svom fizi\u010dkom istra\u017eivanju, fundamentalno bavio relativnim vremenom i prostorom, te njihovim me\u0111uodnosima, od zakona inercije sve do zakona gravitacije.
\nRelativisti\u010dka mehanika, po\u010detkom XX veka,\u00a0 ukida apsolutno vreme te povezuje vreme i prostor u \u201eprostor-vreme\u201c, nerazdvojnu 4-dimenzionalnu celinu. Unijom vremena i prostora su se naro\u010dito bavili Albert Einstein, ameri\u010dki fizi\u010dar nema\u010dkog porekla (u oblasti fizike), i Hermann Minkowski, nema\u010dki matemati\u010dar (u oblasti matematike).
\nMatemati\u010dki model koji kombinije prostor i vreme\u00a0 u jedinstveni kontinuum(4-dimenzionalnu uniju) predstavlja vreme-prostor (ili vremensko-prostorni kontinuum).Prostor-vreme matemati\u010dki ozna\u010dava\u00a0 trodimenzionalni prostor sa pridodatim vremenom koje je \u010detvrta dimenzija, druga\u010dija od prostornih dimenzija. Prema nekim euklidskim percepcijama prostora, univerzum ima tri dimenzije prostora i jednu dimenziju vremena. Kombinuju\u0107i prostor i vreme u jedinstven tunel, fizi\u010dari su redefinisalirazne fizi\u010dke postulate, i poku\u0161ali da na jedinstven na\u010din opi\u0161uuniverzum i na supergalakti\u010dkom i na subatomskom nivou. Ipak, uprkos mnogim naporima, a naro\u010dito Ensteinovom(njegova neuspela \u201eTeorija ujedinjenog polja\u201c), jo\u0161 uvek nije ostvarena direktna koherencija izme\u0111u kvantne (subatomske) fizike i relativisti\u010dke fizike.
\nIzraz \u201eprostor-vreme\u201c je iznad pukog analiziranja prostorno-vremenskih doga\u0111aja unutar normalne 3+1 dimenzije. To je u stvari kombinacija prostora i vremena. Ovo je osnova koncepta \u201eMinkowskiprostora\u201c, po teoriji Hermanna Minkowskog, koja je matemati\u010dki kompatibilna sa Einsteinovom teorijom relativiteta. Druge postoje\u0107e teorije prostor-vremena uklju\u010duju dodatne dimenzijei to prostorne. Postoje i teorije koje uklju\u010duju dodatne temporalne dimenzije a \u010dak i takve, koje uklju\u010duju dimenzije koje nisu ni prostorne ni vremenske. Alternativne teorije, poput teorije struna, predvi\u0111aju 10 (Tip II: supergravitacijatj. supersimetrija+relativizam), ili \u010dak 26 (Tip I: na nivou Bozonskih sila)\u00a0 dimenzija\u00a0 , ali postojanje vi\u0161e od 4 dimenzije se pojavljuje samo na subatomskom nivou.
\nIdeja prostor-vremena, u relativisti\u010dkoj fizici, spaja prostor i vreme u neodvojivu teorijsku postavku univerzuma. Matemati\u010dki to je prostorno-vremenski kontinuum-\u201etunel\u201c koji se sastoji od „doga\u0111aja“. Doga\u0111aj\u00a0 \u010dine tri prostorne dimenzije (du\u017eina, visina, \u0161irina), i jedna temporalna dimenzija (vreme). Koordinate kognitivno\u00a0 opisuju fizi\u010dku\u00a0 pojavu: determini\u0161u kada i gde se doga\u0111aji odvijaju. Gore pomenute dimenzije su nezavisne komponente, dimenzija vremena se dodaje 3-D prostornoj koordinatnoj re\u0161etci. Neodvojivost prostora i vremenaobavezujedefinisanje vremenske koordinate u jednom koordinatnom sistemu, ali zahteva ponovno determinisanje i temporalne i prostorne koordinate u drugom koordinatnom sistemu.
\nNa ovom mestu se teorija translira u oblast matematike i odvaja od spiritualne osnove \u2013 jer vreme vi\u0161e nije apsolutno i ideocentri\u010dki shva\u0107eno, ve\u0107 predstavlja kognitivni konstrukt nesinhron sa arhetipskim sadr\u017eajima psihe i duhovnim tradicijama (koje na simboli\u010dkom nivou izra\u017eavaju kosmi\u010dke zakone vi\u0161eg reda).<\/p>\n

(KRAJ 1. DELA)<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: mi\u0161a vasi\u0107 …Morfi\u010dko polje (kolektivno nesvesno), i samo prethodno modifikovano u suptilnim nevidljivim sferama, uti\u010de na burne politi\u010dke, ekonomske ili kulturne socijalne promene. One poprimaju svoj simboli\u010dki izraz u promeni modnog stila, kao u anti\u010dkom Rimu za vreme turbulencija… Globalni fenomen mode, oli\u010den kroz masovne medije i trendsetting magazine, recentno je sveprisutan – od […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,37],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1645"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1645"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1645\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1649,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1645\/revisions\/1649"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1645"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1645"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1645"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}