{"id":1650,"date":"2012-01-12T18:01:08","date_gmt":"2012-01-12T18:01:08","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1650"},"modified":"2012-03-22T19:18:40","modified_gmt":"2012-03-22T19:18:40","slug":"ucestanost-prostor-vreme-kao-osnova-mentalne-konstrukcije-filmske-naracije-i-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1650","title":{"rendered":"U\u010cESTANOST PROSTOR-VREME KAO OSNOVA MENTALNE KONSTRUKCIJE FILMSKE NARACIJE (I deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: \u0160andor \u0160etalo, (magistar filmologije, profesor filmske monta\u017ee na Akademiji umetnosti u Novom Sadu)<\/strong><\/p>\n

…Morfeus … iz filma Matriks …je ovim re\u010dima savetovao svog u\u010denika: Poku\u0161avam da ti oslobodim um, ali ti mogu samo pokazati vrata. Ti si taj koji treba da pro\u0111e kroz njih… Mora\u0161 sve da zaboravi\u0161. Strah, sumnju i nevericu….<\/strong><\/p>\n

…Ubrzanje i usporenje ne slu\u017ee samo zato da bismo videli i mogli da nau\u010dno ra\u0161\u010dlanimo ono \u0161to nam preterana ili nedovoljna prirodna brzina ne dopu\u0161ta da vidimo (…) Ovaj preobra\u017eaj vremena povla\u010di za sobom i preobra\u017eaj samog sveta…<\/strong>
\n
\nMehani\u010dka transformacija pokreta<\/strong>
\n (usporeno, ubrzano, inverzno i zaustavljeno kretanje)<\/strong>
\nNalazim se u monta\u017ei. Dok razmi\u0161ljam o spoju dva kadra, materijal vrtim unazad, unapred, usporeno i ubrzano. Kona\u010dno stajem. Na\u0161ao sam re\u0161enje! Scena je zavr\u0161ena. Vra\u0107am sekvencu na po\u010detak. Kao i tokom svake monta\u017ee, i sada sam bio o\u010devidac neprirodnih pokreta: usporeni galop konja je u meni uvek izazivao ose\u0107aj prijatnosti; jednom sam se slatko nasmejao skakutanju zeca unazad, drugom prilikom ubrzanim pokretima saobra\u0107ajca, a moram priznati da sam se kroz usporeno kretanje uverio i u sablasnost smeha.
\nKreni, stani, vrati, ubrzaj, uspori – tako je to u monta\u017ei. Po\u010deo sam \u010dak i da smi\u0161ljam situacije za primenu mehani\u010dke transformacije pokreta. Najvi\u0161e mi se dopada primer sa piletom koje se zbog nadolaze\u0107eg nevremena, kroz inverzno kretanje, vra\u0107a u jaje. Tako\u0111e, svako mo\u017ee da obori svetski rekord u trci na 100 metara – naravno, uz primenu ubrzanog kretanja. A kada bi Isak Newton samo mogao da vidi kako jabuka kroz usporeno kretanje prkosi zakonu gravitacije – sigurno bi se slatko nasmejao!
\nProblem koji se pojavio pri kraju monta\u017ee TV drame Likvidacije (1998), reditelja Branka Milo\u0161evi\u0107a, zauvek \u0107e mi ostati u se\u0107anju: zasmetalo nam je umiranje glavnog junaka u krupnom planu – prizor je bio suvi\u0161e naturalisti\u010dan. Kada smo se vratili sa pauze, smanjio sam brzinu projekcije. Branko je pri\u0161ao ekranu i sasvim tiho rekao: Dobra stilizacija, imamo re\u0161enje.
\n\u0160to sam vi\u0161e pronicao u smisao mehani\u010dke transformacije pokreta, ponajvi\u0161e kroz knjigu \u017dana Epstejna (Jean Epstein): Inteligencija jednog mehanizma, sve su mi se vi\u0161e otvarala vrata ka tajnama ovog fenomena, vrata na kojima je pisalo: Kreni u istra\u017eivanje, bi\u0107e zanimljivo! Morfeus (Morpheus, ulogu tuma\u010di: Lorens Fi\u0161burn (Laurence Fishburne)), jedan od sredi\u0161njih dramskih likova filma Matriks (The Matrix, 1999), Endija i Lerija Vahovskog (Andy i Larry, Wachowski), ovim re\u010dima je savetovao svog u\u010denika Nea (ulogu tuma\u010di: Kianu Rivs (Keanu Reeves)): Poku\u0161avam da ti oslobodim um, ali ti mogu samo pokazati vrata. Ti si taj koji treba da pro\u0111e kroz njih… Mora\u0161 sve da zaboravi\u0161. Strah, sumnju i nevericu.
\nSmatram da su saznanja iz mehani\u010dke transformacije pokreta do kojih su stigli istaknuti filmolozi i filmski stvaraoci od izuzetnog zna\u010daja za teoriju filma, ali sam ube\u0111en da se ona mogu dopuniti, korigovati (neka mo\u017eda \u010dak i opovrgnuti), razgranati ka novim, dosad neistra\u017eenim tematskim oblastima i sistematizovati u celinu koja \u0107e po svojoj nau\u010dnoj osnovi postati deo savremene filmske teorije. Izdvajam citate koji su me posebno motivisali:
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 \u017dan Epsten (Jean Epstein, slika br. 1): Ve\u0107 nekoliko vekova mikroskopi i astronomska so\u010diva slu\u017ee da pove\u0107aju mo\u0107 doma\u0161aja vida, tog glavnog \u010dula, a razmi\u0161ljanje o ovako usvojenim, novim vidovima sveta \u010dudesno je izmenilo i razvilo sve filozofske i nau\u010dne sisteme. Svakako, do\u0161ao je red na film da po\u010dne da broji svoje uspehe otkri\u0107a za koje se videlo da su zna\u010dajna, posebno u oblasti analize kretanja.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Edgar Moren (Edgar Morin, slika br. 2): Ubrzanje i usporenje ne slu\u017ee samo zato da bismo videli i mogli da nau\u010dno ra\u0161\u010dlanimo ono \u0161to nam preterana ili nedovoljna prirodna brzina ne dopu\u0161ta da vidimo (…) Ovaj preobra\u017eaj vremena povla\u010di za sobom i preobra\u017eaj samog sveta, koji uglavnom ne zapa\u017eamo, ali koje ubrzanje i usporenje svojim opti\u010dkim preterivanjem \u010dine opa\u017eajnim.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 \u017dan Mitri (Jean Mitry, slika br. 3): Ubrzanjem, usporavanjem i snimcima unazad ni vreme ni prostor nisu ni na koji na\u010din izmenjeni. Stvarnost je izmenjena jedino u na\u010dinu na koji je prikazana, to jest u odnosu na na\u0161e normalno opa\u017eanje.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 \u017dan Bodrijar (Jean Baudrillard, slika br. 4): Brzina svetlosti je ono \u0161to obezbe\u0111uje stvarnost stvari, ona nam garantuje da slike koje o njoj imamo budu onakve kakve jesu. Sva verovatnost jednog uzro\u010dnog svemira nestala bi zajedno sa osetljivom promenom ove brzine. Sve stvari bi se sudarale u jednom totalnom neredu. (…) \u0160ta bi se dogodilo ako bi tela dolazila nama u susret uz pretpostavku veoma usporene svetlosti, br\u017ee od njihove slike? Mi bismo se sudarali sa njima a da nismo ni videli kako nam se pribli\u017eavaju.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Simulakrumi i simulacija<\/strong><\/p>\n

simulacija (lat. simulatio): pretvaranje; pr. prav. prikazivanje nekog pravnog stanja druga\u010dije nego \u0161to je u stvari; ra\u010d. metoda kojom se utvr\u0111uje pona\u0161anje sistema, modela i sl. pri promenjenim uslovima.
\nsimulakrum (lat. simulacrum slika, san): privi\u0111anje, avet, slika i prilika, la\u017ena slika, privid.
\nInspirativnu teoriju o Simulakrumima i simulaciji postavio je \u017dan Bodrijar (Jean Baudrillard). Po op\u0161toj definiciji, simulacija je operativni dvojnik stvarnog i uspostavlja se posredstvom znakova zamenjivih sa stvarno\u0161\u0107u; znakovi tog svojstva nazivaju se simulakrumi.
\nIzdvoji\u0107emo dva primera iz \u010ditavog mno\u0161tva na koje je ukazao Bodrijar (Baudrillard):
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Kada su novinari Va\u0161ington posta (Washington Post), prema instrukcijama vladara iz senke, razotkrili i objavili, da se predsednik Ri\u010dard Nikson (Richard Nixon), ina\u010de republikanac, bavi prislu\u0161kivanjem demokrata, izbila je afera Votergejt (Watergate). Optu\u017een za politi\u010dki nemoral, prvi \u010dovek Sjedinjenih Dr\u017eava podneo je ostavku. Ovaj slu\u010daj sam po sebi i ne bi imao neku te\u017einu da nije postavljen na simulakrumima presedana. Na kraju krajeva, i novinari Va\u0161ington Posta (Washington Post) su primenom iste metode stigli do \u010dinjenica.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Filipinska vlada je 1971. godine na predlog etnologa zatvorila d\u017eunglu oko uro\u0111enika. Isti nau\u010dnici su, samo par godina ranije, otkriv\u0161i domoroce raskr\u010dili put do njih, i tako, izlo\u017eiv\u0161i ih o\u010dima javnosti stekli veliku popularnost. Me\u0111utim, naviknuti na samo\u0107u, uro\u0111enici su izgubili svoje samopouzdanje, upali u apatiju, i po\u010deli umirati. Upla\u0161eni nestanka svog otkri\u0107a, etnolozi su zatra\u017eili pomo\u0107 od filipinske vlade. Njihova briga za uro\u0111enike bila je simulacija bazirana na simulakrumima \u010dove\u010dnosti. Oni su prevashodno \u017eeleli za\u0161titi sebe i etnologiju kao nauku.<\/p>\n

Simulacija u medijima<\/strong><\/p>\n

Primeri:
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Gledaoci su na prvim projekcijama filma Ulazak voza u stanicu (L\u0384 Arriv\u00e9e d\u0384un train \u00e0 la Ciotat, 1895) bra\u0107e Limijer (Lumi\u00e8re, slika br.5), pomislili da \u0107e ih lokomotiva koja se pribli\u017eava iz dubine kadra pregaziti. Neki su \u010dak i poskakali sa svojih sedi\u0161ta i bezglavo se uputili ka izlazu. Tako se film na samom po\u010detku svog razvojnog puta predstavio kao medij uspe\u0161ne simulacije objekata, perspektive i pokreta.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0 Stvoriv\u0161i utisak direktnog prenosa invazije vanzemaljaca, Orson Vels (Orson Welles, slika br.3) je svojom radio dramom Rat svetova (War of the Worlds, 30. X 1938.) u potpunosti uspani\u010dio slu\u0161aoce Sjedinjenih Dr\u017eava. Jedan od glumaca odli\u010dno je imitirao glas Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosevelt) i u momentu kada se na radiju – moglo je da se pretpostavi iz Va\u0161ingtona (Washington) – za\u010duo njegov poziv Amerikancima da ostanu mirni, ujedinjeni i da ne stvaraju paniku, hiljade i hiljade ljudi je istr\u010dalo na ulice.\u00a0 Te ve\u010deri su dizane barikade i be\u017ealo se \u0161to dalje od mesta nepostoje\u0107eg doga\u0111aja – i to sve zbog simulacije \u010diji su simulakrumi bili u verodostojnosti: reporterskog izlaganja, predsednikovog obra\u0107anja naciji i zvu\u010dnih efekata invazije. Kasnije je u Grovers Milu (Grovers Mill) kod Nju D\u017eersija (New Jersey), mestu sletanja vanzemaljaca iz radio drame, postavljen spomenik (slika br.8).<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

–\u00a0\u00a0\u00a0 Svet je zapao u vrtlog simulacija. Na to upozorava i Piter Vir (Peter Weir) u svom filmu Trumanov \u0160ou (The Truman Show, l998). Ovaj film kroz niz komi\u010dnih ali istovremeno i dramati\u010dnih situacija predstavlja dogodov\u0161tine \u010doveka koji je od ro\u0111enja pod prismotrom skrivenih kamera. Trumanov \u017eivot, to je najgledanija serija. Tajna njenog uspeha je u stvaranju medijske zvezde posredstvom simulacija. U tu zaveru su ume\u0161ani \u010dak i njegovi najbli\u017ei: roditelji, supruga i drug iz detinjstva. Ipak, sticajem okolnosti, on razotkriva da je \u017ertva unapred izre\u017eiranih situacija. Piter Vir (Peter Weir) je ovim filmom dao hiperboli\u010dnu sliku me\u0111uljudskih odnosa baziranih na simulacijama i ukazao na bezobzirnost televizije u simuliranju doga\u0111aja.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Ovom primeru svakako treba pridodati i filmsku pri\u010du Berija Levinsona (Barry Levinson) Ratom protiv istine (Wag the Dog, 1997). Problem je kako spasiti predsednika \u010dija je reputacija neposredno pre novih izbora ugro\u017eena seksualnom aferom? Ljudi iz njegove administracije se odlu\u010duju za simulaciju rata u Albaniji. Po ideji uspe\u0161nog producenta Stenlija Motsa (Stanley Motss) kre\u0107e se u realizaciju video zapisa u kome Albanka be\u017ei iz sela nad \u010dijim stanovni\u0161tvom njeni sunarodnici vr\u0161e odmazdu (oni su teroristi koji u Sjedinjene Dr\u017eave \u017eele da unesu bombu). Sve se, u stvari, odigrava u studiju: devojka po imenu Trejsi (Tracy) tr\u010di prema kameri, iz video biblioteke (village library) uzima se selo, koje digitalizacijom postaje ambijent de\u0161avanja. Po zahtevu producenta u scenu se ugra\u0111uje i mosti\u0107, dodaje se i vri\u0161tanje, a kao posebnost, iz video biblioteke (cat library) uzima se ma\u010dka, i to bela, koju Albanka treba da dr\u017ei u svom naru\u010dju. Udarna vest je gotova i tako seksualna afera vi\u0161e nije u prvom planu.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Ne mo\u017ee nas ostaviti ravnodu\u0161nim ni pretpostavka budu\u0107nosti iz ostvarenja Endija i Lerija Vahovskog (Andy i Larry, Wachowski) Matriks (The Matrix, 1999). Sredi\u0161nji dramski lik ove filmske pri\u010de (inspirisane Bodrijarevim (Baudrillard) simulakrumima i simulacijama) kroz re\u010di Morfeusa (Morpheus) vo\u0111e grupe koja se bori za spasenje sveta, upoznaje nestvarnost svog \u017eivota: Ovo je Konstakt. To je na\u0161 program za u\u010ditavanje. Mo\u017eemo u\u010ditati sve, od ode\u0107e do ure\u0111aja, oru\u017eja, simulacije\u00a0 treninga, sve \u0161to nam\u00a0 je potrebno… Sve\u00a0 je\u00a0 to samo\u00a0 mentalna projekcija tvog digitalizovanog bi\u0107a. Ovo je svet kakav poznaje\u0161. (Na ekranu vidimo velegrad i promicanje automobila.) Danas postoji samo kao deo neuro – interaktivne simulacije koju nazivamo Matriks (Matrix). \u017diveo si u svetu snova, Neo. Dobro do\u0161ao u \u201epustinju stvarnosti\u201c (obojica se nalaze u jednom sablasnom predelu – u sumraku \u010dove\u010danstva).<\/p>\n

Simulakrumi i simulacija vizuelnog<\/strong><\/p>\n

Krenimo u predstavljanje materije kroz redove koje je napisao \u017dan Epsten (Jean Epstein): Razo\u010darenje i obeshrabrenje – to je uobi\u010dajeni utisak po\u010detnica, \u010dak i onih lepih i talentovanih, kada na projekciji prvi put vide i \u010duju sopstvenu prikazu. Na svojoj slici otkrivaju mane, za koje ne misle da ih stvarno imaju: smatraju da su izneverene, da su ih objektiv i mikrofon o\u0161tetili; ne prepoznaju niti prihvataju takve crte svog lica, taj naglasak svog glasa: svaka se pred svojom dvojnicom ose\u0107a kao u prisustvu sestre, neke strankinje koju nikad ranije nije srela (…) Bilo da je nagore ili nabolje, kinematograf uvek svojim zapisom i reprodukcijom preobra\u017eava subjekat, iznova od njega stvara drugu li\u010dnost, \u010diji izgled do te mere mo\u017ee da uzbudi svest da se on zapita: Ko sam ja? Koji je moj pravi identitet?
\nSimulakrumi i simulacija objekata. Zamislimo kadar u kome se nalazi drvo: najsitniji detalji ovog prikaza su formeme – istrgnute iz celine ne zna\u010de ni\u0161ta; formeme svojim kodiranim rasporedom stupaju u me\u0111usobne kontekstualne veze, stvaraju\u0107i celine zamenjive sa stvarno\u0161\u0107u – simulakrume; manje celine su mikroznakovi (li\u0161\u0107e, gran\u010dice, granje), a ve\u0107e znakovi (kro\u0161nja, stablo) – i jedni i drugi imaju ozna\u010davaju\u0107e svojstvo; ozna\u010davaju\u0107e, jer samo ozna\u010davaju afilmske objekte. Znakovi i mikroznakovi ne bi imali nikakvo zna\u010denje da ih tokom projekcije ne poredimo sa njima sli\u010dnim mentalnim slikama koje su iz svakodnevnih opa\u017eaja zabele\u017eene u na\u0161oj memoriji. Pore\u0111enje je nesvesno i odigrava u asocijativnoj oblasti. Denotativno zna\u010denje mikroznakova i znakova u ovom primeru je drvo, a konotativno lipa.
\nSimulakrumi i simulacija pokreta. Kinematografsko kretanje je isprekidani protok filmske trake. Treperenja izme\u0111u fotograma (sli\u010dica – kvadrata), ina\u010de razdvojenih tamnim intervalima, zbog retinalne perzistencije ne dopiru do gledao\u010deve svesti; retinalna perzistencija je produ\u017eenje dra\u017ei mre\u017enja\u010de (retine) oka, u trajanju od 1\/10 sekunde nakon \u0161to svetlosni impuls koji u sebi sadr\u017ei trenutak prikaza i\u0161\u010dezne. O slikama pokreta: Jedan fotogram u sebi sadr\u017ei jednu sliku pokreta – to je nepokretni presek kretanja; pokretni presek je prostor izme\u0111u dva fotograma – tu nastaje pokret; slike pokreta su spontani delovi akcije a ne poze. Vratimo se primeru kadra u kome se nalazi drvo. Sada je drvo izlo\u017eeno jakim udarima vetra: simulakrumi lipe su shodno ra\u0161\u010dlanjenju pokreta na faze raspore\u0111eni po slikama pokreta – nepokretnim presecima; svojim kontinuiranim smenjivanjem kroz promene u prostoru i vremenu stvaraju iluziju kretanja koja se uspostavlja u pokretnim presecima, i obja\u0161njava se retinalnom perzistencijom. Denotativno zna\u010denje simulakruma pokreta u ovom primeru je vetar, a konotativno nagove\u0161taj oluje.
\nSimulakrumi i simulacija perspektive. U navedenom primeru kadra u kome se nalazi drvo, zamislimo i izletnike koji na prve znake nadolaze\u0107eg nevremena u\u017eurbano skupljaju svoje stvari i pra\u0161njavim putem hitaju ka ku\u0107ici, koja se nalazi u dubini kadra. Simulakrumi perspektive u ovom kadru su: piktorijalnost (objekti se prekrivaju, urezuju jedni u druge) i me\u0111usobna dimenzionalna uskla\u0111enost po dubinskim na\u010delima (ku\u0107ica je u dubini kadra sasvim mala, su\u017eavanje puta – linije se pribli\u017eavaju po principima geometrijske perspektive, izletnici na putu do skloni\u0161ta postaju sve manji i manji, a nadolaze\u0107i oblaci se neprestano pove\u0107avaju). I ovde se denotativna zna\u010denja, a to su piktorijalnost i me\u0111usobna dimenzionalna uskla\u0111enost objekata, uspostavljaju u asocijativnoj oblasti. Konotativno zna\u010denje simulacije perspektive pripisujemo vlastitoj proceni dimenzije objekata. \u0160ta je manje a \u0161ta ve\u0107e? Da li je u pitanju ku\u0107ica ili ku\u0107a? Procena se vr\u0161i u odnosu na ljudsku figuru, jer je ona kao mera kojoj pripadamo uvek prisutna – re\u010d je o meri koja odre\u0111uje na\u0161e dimenzionalno snala\u017eenje u prostoru (ovo je ujedno i obja\u0161njenje za postavku filmskih planova u odnosu na ljudsku figuru).
\nSimulakrumi i simulacija koloristi\u010dkih vrednosti. O redukciji koloristi\u010dkih vrednosti: kolor snimci – samosvojnog su karaktera (dovoljno je re\u0107i da nebo nije na isti na\u010din plavo u filmu kao u afilmskom \u017eivotu, niti je trava zelena na isti na\u010din); crno-beli prikaz – zasnovan je na tonovima monohromne lestvice; jednobojno nijansiranje – naj\u010de\u0161\u0107i primer je sepija; mogu\u0107e su i kombinacije – iz kolora u crno-belo ili jednobojno nijansiranje, i obrnuto. Kombinaciju vrednu pomena izveo je Lars fon Trir (Lars von Trier) u svom crno-belom ostvarenju Europa (1991): ru\u010dica za zaustavljanje voza akcentovana je crvenom bojom. I kod simulacije koloristi\u010dkih vrednosti denotativno zna\u010denje se uspostavlja u asocijativnoj oblasti. Konotativna zna\u010denja od posebne va\u017enosti su olovni oblaci – najava nevremena, i po\u017eutelo li\u0161\u0107e – jesenje doba.<\/p>\n

Na kraju recimo i to, da asocijativna oblast nije ne\u0161to \u0161to postoji samo po sebi, ono se uspostavlja tokom pore\u0111enja; sva pore\u0111enja se vr\u0161e istovremeno.<\/p>\n

(KRAJ I DELA)<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: \u0160andor \u0160etalo, (magistar filmologije, profesor filmske monta\u017ee na Akademiji umetnosti u Novom Sadu) …Morfeus … iz filma Matriks …je ovim re\u010dima savetovao svog u\u010denika: Poku\u0161avam da ti oslobodim um, ali ti mogu samo pokazati vrata. Ti si taj koji treba da pro\u0111e kroz njih… Mora\u0161 sve da zaboravi\u0161. Strah, sumnju i nevericu…. …Ubrzanje i […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[52,11,56],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1650"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1650"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1650\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1919,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1650\/revisions\/1919"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1650"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1650"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1650"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}