{"id":1684,"date":"2012-01-23T13:22:16","date_gmt":"2012-01-23T13:22:16","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1684"},"modified":"2012-02-11T06:28:04","modified_gmt":"2012-02-11T06:28:04","slug":"priroda-talasa-suptilne-energije","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1684","title":{"rendered":"Priroda (talasa) suptilne energije"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>…Skalarne energije ponekad deluju vi\u0161e kao specifi\u010dna oblast (dela prostora) nego kao neki (stacionarni) talas. Umesto \u201dpomeranja\u201d trbuha (vrha) i \u010dvora (doline) talasa du\u017e \u017eice gitare npr., skalarni talasi imaju tendenciju da svoju okolinu „napune“ nekim posebnim svojstvima…<\/strong>
\n…Nakon dugogodi\u0161njeg prou\u010davanja Teslinog rada, kroz brojne eksperimente, in\u017e. Goran Marjanovi\u0107 je uspeo da re\u0161i tajnu Tesline zavojnice (http:\/\/kpv.rs\/?p=743)… <\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom 20. veka, istra\u017eiva\u010di poput Nikole Tesle, Wilhelm Reicha i drugih, razvili su posebne ure\u0111aje koji su omogu\u0107ili kori\u0161\u0107enje, odnosno prikupljanje, generisanje i emitovanje jedne posebne vrste energije. Eksperimenti\u0161u\u0107i sa njima, uo\u010dili su da ih uglavnom sadr\u017ee organske materije, ljudsko telo, biljke i \u017eivotinje. Nazivali su ih suptilnim, \u017eivotnim, orgonskim ili skalarnim energijama.<\/p>\n


\nPostojanje ovakvih energija prvi je, jo\u0161 1864. godine, naslutio \u0161kotski matemati\u010dar, James Clerk Maxwell. U svom izvornom radu „General Equations of the Electromagnetic Field“, pored postojanja klasi\u010dnih (putuju\u0107ih, transverzalnih) elektromagnetnih talasa, \u010dije je postojanje 1887. godine eksperimentalno potvrdio Heinrich Hertz, on je predvideo i postojanje skalarnih talasa koji su proizvod odredjenih formi i modaliteta stoje\u0107ih talasa a koji se pona\u0161aju druga\u010dije od \u201cobi\u010dnih\u201d (Hertzovih) elektromagnetnih talasa, koji se prostiru u obliku vektorskog talasa. To je bilo gotovo pola veka pre nego \u0161to je Nikola Tesla spoznao postojanje stacionarnih talasa.
\nO tom dogadjaju Tesla ka\u017ee:
\n\u201c… Imao sam veliku sre\u0107u da otkrijem nove i zapanjuju\u0107e fenomene kakvi su obrtno magnetno polje, svetljenje be\u017ei\u010dne vakumske cevi i mnoge druge efekte visokih frekvencija koji su zadivili svet. (\u2026) Ali ono \u0161to me je impresioniralo kao lep\u0161e od bilo \u010dega drugog je otkri\u0107e stacionarnih talasa koje sam na\u010dinio 1899., a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj \u017eivimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veli\u010dini, mo\u017ee biti naterana da odgovara treperenjem na najti\u0161i \u0161apat ljudskog glasa. …\u201d
\nKao nesporni intuitivni genije, na bazi ovih saznanja, konstruisao je svoj \u010duveni \u201cMagnifying Transmitter\u201d kojim je, u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu, eksperimentalno dokazao mogu\u0107nost postojanja skalarnih energija. Kada je Tesla je umro, odneo je sa sobom i tajnu efikasnosti tog kontroverznog uredjaja kao i tajnu skalarnih talasa, loptastih munja i brojnih drugih svojih otkri\u0107a. \u010cinjenica da savremena interpretacija Maxwllovih jedna\u010dina ne sadr\u017ei skalarni deo kompleksnih brojeva verovatno je bila klju\u010dni razlog zbog kojeg su istra\u017eivanja ove energetske forme od strane zvani\u010dnih institucija bila zapostavljena. Naime, iako je prema zvani\u010dnom obja\u0161njenju ovo u\u010dinjeno zbog jednostavnijeg ra\u010duna, pravi razlog je verovatno \u010dinjenica da je kod skalarnih (longitudinalnih) talasa, nemogu\u0107e odr\u017eati konstantnost brzine prostiranja talasa \u010dime bi osnovni postulat Einsteinove Teorije relativnosti bio doveden u pitanje. Ipak, od nedavno, nakon gotovo pola veka, nau\u010dne institucije su ponovo zainteresovane za eksperimentalnu verifikaciju postojanja skalarnih energija i istra\u017eivanja njenih potencijala.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Kakva je razlika izmedju klasi\u010dnih, tzv. Hercijanskih talasa i skalarnih, tj. Nehercijanskih talasa?
\nKlasi\u010dni (Hertzovi) elektromagnetni talasi su transverzalni (popre\u010dni) talasi, sli\u010dni talasima vode u moru ili talasima na \u017eici gitare ali se kod elektromagnetnih talasa ne radi o mehani\u010dkim vibracijama medijuma (molekuli vode, vaduha …) ve\u0107 o oscilovanju elektri\u010dnog i magnetnog polja. Oni su potpuno razli\u010diti od zvu\u010dnih – dakle mehani\u010dkih, kompresiono-ekspanzionih, uzdu\u017enih (longitudinalnih), talasa. Magnetna komponenta elektromagnetnog talasa nastaje usled promena elektri\u010dnog polja a to promenjivo magnetno polje opet proizvodi promenjivo elektri\u010dno polje i tako dobijamo tzv. \u201dkotrljaju\u0107i talas\u201d pri \u010demu su vektori oscilovanja elektri\u010dnog i magnetnog polja upravni jedan na drugi a smer kretanja talasa je upravan na oba ta vektora. Obzirom da se struktura i kretanje klasi\u010dnih EM talasa matemati\u010dki mo\u017ee opisati preko prostorno-vremenskih parametara, udaljenosti, brzine i sl., oni spadaju u kategoriju putuju\u0107ih vektorskih talasa. Prema konvencionalno nau\u010dnom tuma\u010denju brzina svih EM talasa u vakumu je ista i jednaka je brzini prostiranja svetlosti.
\nSkalarni talas ima sasvim druga\u010diju strukturu. On se mo\u017ee tuma\u010diti kao oblik stoje\u0107eg talasa \u010dija je forma sadr\u017eana unutar neke prostorno ograni\u010dene oblasti. Prema standardnoj definiciji skalarnog talasa oni nastaju uzajamnim delovanjem dva identi\u010dna ali suprotna vektorska talasa koji su, prostorno gledano, u fazi ali izvan faze u vremenskom smislu. Konkretno, kada je re\u010d o talasu i antitalasu, radi se o dva fizi\u010dki potpuno identi\u010dna talasa koji su medjusobno pomereni u fazi za 180 stepeni \u2013 dakle u protufazi.
\nJedan od mogu\u0107ih mehanizama nastanka skalarnog talasa je slede\u0107i. Kada klasi\u010dan (EM ili mehani\u010dki) talas udari u barijeru reflektuje se nazad u smeru odakle je do\u0161ao taj reflektovani talas \u0107e interferitrati sa, odnosno uticati na direktni (izvorni) talas. Na primer, ukoliko se vrhovi talasa preklope, vrh novonastalog talasa \u0107e biti mnogo ve\u0107i kao rezultat kombinacije energije direktnog i reflektovanog talasa. Ukoliko je reflektovani talas jednak ali inverzan izvornom a vrhovi im se preklope \u2013 talasi \u0107e se medjusobno poni\u0161titi. U praksi, naj\u010de\u0161\u0107e, preklapanje talasa nije idealno pa se dobijaju razni interferentni obrasci i slo\u017eeni oblici vibracije medijuma.
\nDa zaklju\u010dimo. Stoje\u0107i ili stacionarni talas nastaje interferencijom dva koherentna talasa, dakle talasa iste amplitude i frekvencije, ali suprotnog smera. Pri tome se neke \u010destice medijuma kre\u0107u (vibriraju), a neke miruju (tzv. \u010dvorovi), pa izgleda kao da rezultatntni talas stoji u mestu. Stoje\u0107i talas mo\u017ee nastati i kada se prenosni medijum kroz koji se talas rasprostire kre\u0107e u smeru suprotnom od smera kretanja talasa brzinom po iznosu jednakoj brzini rasprostiranja talasa. Ukoliko se amplitude, faze ili brzine razlikuju, rezultat afirmativno-destuktivne interferencije mogu biti usporeni talasi istog ili suprotnog smera kretanja, miruju\u0107a ili pokretna skalarna polja sasvim proizvoljne brzine, pulsiraju\u0107a (prostorno nepromenjiva a vremenski promenjiva ) polja ili kombinacija nabrojanih modaliteta.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Jedan od mogu\u0107ih oblika stacionarnog talasa je onaj koji nastaje pri potpunoj destruktivnoj interferenciji dva suprotna ali koherentna elektromagnetna talasa (ili direktnog i inverzno-reflektovanog) pri \u010demu energija jednog potpuno poni\u0161tava energiju drugog tako da oba naprosto kao da nestaju u na\u0161em fizi\u010dkom svetu opisanom sa tri prostorne i jednom vremenskom koordinatom!
\nKonvencionalna nauka nema odgovaraju\u0107e obja\u0161njenje i opis ovakvog talasa jer prema na\u0161em iskustvu i postoje\u0107im teorijama energija ne mo\u017ee tek-tako samo nestati (u ni\u0161tavilo), ona se mo\u017ee transformisati u razne oblike i menjati formu ali ne mo\u017ee nestati. Ipak, ne samo da nemamo dovoljno dobro teorijsko obja\u0161njenje nego ni na\u0161i trenutno postoje\u0107i instrumenti zasnovani na klasi\u010dno nau\u010dnim tehnologijama ne mogu otkriti odosno registrovati a pogotovo izmeriti opisanu energetsku transformaciju nastalu uzajamnim poni\u0161tavanjem talasa i antitalasa, niti mo\u017eemo ustanoviti postojanje nekog rezultuju\u0107eg stoje\u0107eg talasa ili bilo kakve nauci poznate energetske forme.
\nSkalarne energije ponekad deluju vi\u0161e kao specifi\u010dna oblast (dela prostora) nego kao neki (stacionarni) talas. Umesto \u201dpomeranja\u201d trbuha (vrha) i \u010dvora (doline) talasa du\u017e \u017eice gitare npr., skalarni talasi imaju tendenciju da svoju okolinu „napune“ nekim posebnim svojstvima.
\nIstra\u017eiva\u010di poput Nikole Tesle, Wilhelma Reicha, Nikolaja Kozyreva i drugih, utvrdili su da stvaranjem stoje\u0107ih talasa (EM ili suptilne prirode), energija zapravo \u00abizmi\u010de\u00bb iz na\u0161eg prostora i vremena i kre\u0107e se unutar neke druge „dimenzije“, kroz „sub-prostor“ odnosno „Hipersvemir“- tj. „mesto“ gde ne postoje vremenska i\/ili prostorna ograni\u010denja kakva va\u017ee u nama dostupnom delu realnosti, tj. dimenzijama koje poznajemo. Moglo bi se re\u0107i da skalarna energije na neki na\u010din \u201diska\u010de\u201d iz nama poznatih \u201d3D prostor + 1D vreme\u201d dimenzija, prelaze\u0107i u neku drugu, novu, „dimenziju“, a zatim se vra\u0107a nazad , tj. ponovo \u00abuska\u010de\u00bb u \u00abna\u0161 svet\u00bb ali na drugoj fizi\u010dkoj (prostornoj) lokaciji \u2013 i\/ili u drugom trenutku (na drugoj \u201dtemporalnoj lokaciji\u201d). U izvesnom smislu, metafori\u010dki re\u010deno, stvara se „tunel“ u drugoj „dimenziji“ kroz koji se energija kre\u0107e ali je ona za to vreme potpuno neperceptibilna u na\u0161em svetu. Ono \u0161to je posebno interesantno je \u010dinjenica da tokom „tuneliranja“ kroz hiperprostor koji povezuje polaznu ta\u010dku sa prostorno-vremenski udaljenim ciljem, putem ove \u201ddruge dimenzije“ nema prostorno vremenskih ograni\u010denja koja va\u017ee u na\u0161em svetu.!!!<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Dosada\u0161nja, uglavnom nekonvencionalna ali i neka nau\u010dna, istra\u017eivanja su pokazala da, ukoliko nosi neke informacije, skalarni talas ih mo\u017ee preneti na supstancijalne objekte utiskuju\u0107i ih u njihovu strukturu. U prilog tome govore brojni eksperimenti Dr. Masaru Emoto-a. Ina\u010de, skalarni talas vrlo efikasno mo\u017ee prodreti kroz objekte kao \u0161to su to npr. olovo ili faradejev kavez, koji zaustavljaju ve\u0107inu obi\u010dnih, hercijanskih elektromagnetnih talasa koji gube energiju prilikom prolaska kroz supstancu dok skalarni talasi mogu pro\u0107i kroz \u010dvrste objekte bez gubitka intenziteta. Tesla je ovo demonstrirao pre vi\u0161e od 100 godina emituju\u0107i skalarne talase kroz zemlju – bez gubitka ja\u010dine polja. \u0160ta vi\u0161e, njihov je intetnzitet \u2013 po Teslinim re\u010dima \u2013 mogao \u010dak i ja\u010dati sa udaljeno\u0161\u0107u dok energija hercijanskih talasa opada sa kvadratom udaljenosti …
\nPriroda stoje\u0107eg talasa je da te\u017ei da bude stati\u010dan \u2013 tako da se ne mo\u017ee detektovati kretanje u odre\u0111enom pravcu. Ako unutar njegove energetske strukture ne postoji informacija sa instrukcijama o kretanju ka odre\u0111enoj lokaciji ili nekom delovanju, tada on miruje u toj „drugoj dimenziji“, u nekoj „prostor-vreme rupi“ i osciluje u „mestu\u201d. To je \u010disti energetski potencijal bez svrhe, bez momenta, bez smera …
\nRani istra\u017eiva\u010di su otkrili da kretanje i tokovi suptilne energije uop\u0161te ne zavise od prostora i vremena. Elektromagnetni talasi (bilo koje frekvencije ) \u010desto deluju samo kao nosa\u010di suptilno-enrgetskih talasa, me\u0111utim, talasi suptilne energije mogu se kretati kroz prostor i\/ili kroz vreme, samostalno, na sasvim proizvoljan na\u010din \u0161to zna\u010di da ih mi \u2013 po\u0161to nisu ograni\u010deni ovim dimenzijama \u2013 u na\u0161em \u201covde-sada\u201d mo\u017eemo percipirati (meriti) samo kao \u201csenke\u201d nama jedino poznatih Hertzovih talasa, nau\u010dno obja\u0161njenih i opisanih Maxwellovom teorijom.
\nPosebno su interesantna najnovija istra\u017eivanja dr.Gintera Nimtza, profesora Kelnskog univerziteta. U svojim eksperimentima sa elektromagnetnim talasima u specijalnim uslovima, propu\u0161tanjem signala kroz sredine sa nelinearnim indeksom loma gde se javlja efekat tuneliranja, prof. Dr. G. Nimtz je ostvario prenos informacija brzinama ve\u0107im od brzine svetlosti ali bez naru\u0161avanja kauzalnosti, odnosno kr\u0161enja postulata Teorija relativnosti. Naime, kao jedno od mogu\u0107ih re\u0161enja Maxwellovih jedna\u010dina javljaju se talasi nepostojanog moda (evanescent mode). To je posebna vrsta elektromagnetnih talasa koje karakteri\u0161e negativan talasni broj, odnosno negativna talasna du\u017eina, prema tome i frekvencija odnosno energija. Drugim re\u010dima radi se o imaginarnim veli\u010dinama koje su sasvim analogne pojmu virtuelnih \u010destica registrovanih u uslovima kvantno gravitacionih tunelskih efekata. Kao kuriozitet navodimo \u010dinjenicu da talasi nepostojanog moda, tokom tunelranja, barijeru prelaze gotovo trenutno i prakti\u010dno potuno nezavisno od njene du\u017eine ! Obzirom da je energija talasa nepostojanog moda negativna, prema iskustvima prof. Dr. G.Nimtza, nemogu\u0107e ih je meriti niti registrovati bilo kakav efekat u zoni tuneliranja.
\nNajnovija teorijska i prakti\u010dna istra\u017eivanja u domenu eterskih energija Dr. Klausa Volkamer-a, koja su potpuno saglasna sa spoznajama Dr. Nikolaja Kozyreva npr., ukazuju na nesumnjivo postojanje neke supstance koja ima odlike materijalnosti ali koju karakteri\u0161e i sveprisutnost, isprepletenost, ne-elektromagnetna svojstva, sposobnost preno\u0161enja energetskih impulsa brzinama koje vi\u0161estruko prema\u0161uju brzinu svetlosti i \u2013 \u0161to je najkontroverznije \u2013 njena sposobnost razlikovanja oblika i \u201cprilagodjavanja\u201d konkretnom stanju kretanja a \u0161to ukazuje na neku vrstu njene inteligencije, odnosno svesnosti !?
\nSuptilna materija Dr. Klausa Volkamer-a je bioaktivna eterska materija koja pro\u017eima svu fizi\u010dku materiju i daje joj \u017eivot. Ova svepro\u017eimaju\u0107a eteri\u010dna materija ima strukturu energetskog polja vrlo visoke\u00a0 energije. Iako nevidljiva, ona poseduje realnu masu pa je njen uticaj nau\u010dno merljiv.
\nPrema vedskim spisima, ali i po ista\u017eivanjima W.Russela, N.Kozyreva, K.Volkamera, pa i na\u0161im (vidi tekst \u201eInteligentne etarske energije\u201c, http:\/\/kpv.rs\/?p=335 ) istra\u017eivanjima suptilnu energiju (ki, chi. prana …) koja poseduje elementarnu inteligenciju, odlikuju i tzv. \u201erezidualna svojstva\u201c, tj. mogu\u0107nost opstanka izvesne energetske strukture i nakon prestanka dotoka energije, dakle bez njenog, nama vidljivog, izvora ali u realnoj prostorno vremenski ograni\u010denoj fomi neke vrste ekscitiranosti \u201eambijetalnog polja, odnosno izvesnog dela \u201evakuumske strukture\u201c u terminologiji savremene nauke.
\nIstra\u017eivanja torzionih polja, suptilnih energija i sli\u010dnih \u2013 u osnovi \u2013 bioenergetskih formi, njihovih mehanizama nastanka, propagacije i delovanja na standardne materijalne objekte ukazuju ne samo na njihovu povezanost i isprepletenost sa nama poznatim elektro-slabo gravitacionim interakcijama nego i na punu analogiju sa strukturama iz tog domena. Ipak, eksperimentalno je potvrdjeno da te bio, ili u terminologiji na\u0161eg Modela, plankovske i subplankovske energetske strukture (oblast IV kvadranta) pored niza sli\u010dnosti iskazuju i potpuno druga\u010dije kvalitete, kako po svojoj fizi\u010dkoj su\u0161tastvenosti, tako i po svojim zakonima propagacije, na\u010dinom interakcije i sa sebi srodnim energetskim kategorijama i sa onim nama potpuno poznatim koje pripadaju domenima mikro i makro svemira (II i III kvadrant, \u00abSamoostvarenje apsoluta\u00bb, http:\/\/kpv.rs\/?p=142 ).
\nImaju\u0107i u vidu izvr\u0161ene eksperimente i sude\u0107i po onome na \u0161ta nam ukazuje Model KGE – Inteligentne etarske energije (v.istoimeni clanak u KPV br.7), iako nama \u010dulno nedostupne i (za sada) te\u0161ko merljive\u00a0 \u2013 ipak su deo na\u0161e Realnosti a Tesline tehnologije \u0107e, najverovatnije, biti osnov najsavremenijih tehnologija 21. veka.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Nakon dugogodi\u0161njeg prou\u010davanja Teslinog rada, kroz brojne eksperimente, in\u017e. Goran Marjanovi\u0107 je uspeo da re\u0161i tajnu Tesline zavojnice (http:\/\/kpv.rs\/?p=743) i http:\/\/kpv.rs\/?p=1333 U saradnji sa firmom Ingenieurb\u00fcro Mraz konstruisana je specijalna GoTT zavojnica koja emituje \u201eTesla talase\u201c emitovanjem Teslinih skalarnih talasa koji su modulisani \u0160umanovim talasima stvaraju takvu energetsku atmosferu da za \u010doveka ometaju\u0107a zra\u010denja gube tj. slabe svoj uticaj. Aktuelona su \u010detiri modela, od jednostavnijeg ali mobilnog ure\u0111aja sa ugra\u0111enim akumulatorom\u00a0 do modela koji bi zainteresovanim kupcima omogu\u0107io veliku fleksibilnost eksperimentisanja; varijacija frekvencije oscilatora, modulacija sa \u0160umanovim, alfa, beta i gama talasima kao i mogu\u0107nosti priklju\u010dka eksternih elektroda ili dodatnih aparata.
\nPored kvantno medicinskih efekata uredjaji serije GoTT omogu\u0107uju i niz istra\u017eivanja u raznim oblastima fizike, posebno nuklearnih i vakumskih, odnosno suptilno- energetskih struktura, istra\u017eivanja superluminalnih efekata, elektromagnetnih, kvantno-gravitacionih i drugih fenomena (detaljnije: http:\/\/www.ibmraz.com).<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

…Skalarne energije ponekad deluju vi\u0161e kao specifi\u010dna oblast (dela prostora) nego kao neki (stacionarni) talas. Umesto \u201dpomeranja\u201d trbuha (vrha) i \u010dvora (doline) talasa du\u017e \u017eice gitare npr., skalarni talasi imaju tendenciju da svoju okolinu „napune“ nekim posebnim svojstvima… …Nakon dugogodi\u0161njeg prou\u010davanja Teslinog rada, kroz brojne eksperimente, in\u017e. Goran Marjanovi\u0107 je uspeo da re\u0161i tajnu Tesline […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[52,4,36,47],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1684"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1684"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1684\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1691,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1684\/revisions\/1691"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1684"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1684"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1684"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}