{"id":1694,"date":"2012-01-25T09:17:53","date_gmt":"2012-01-25T09:17:53","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1694"},"modified":"2015-08-23T12:40:09","modified_gmt":"2015-08-23T12:40:09","slug":"mudrac-sa-samosa-pitagora-mistik-i-naucnik-3-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1694","title":{"rendered":"MUDRAC SA SAMOSA- PITAGORA, MISTIK I NAU\u010cNIK (3.DEO)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Tatjana Nasti\u0107 Domazet<\/strong>
\nMISTERIJSKO U\u010cENJE<\/strong><\/p>\n

…ZLATNI STIHOVI: Besmrtne bogove najpre, po zakonu kakav je propis, <\/strong>
\npo\u0161tuj i zakletvu \u010duvaj, a zatim di\u010dne heroje,…<\/strong><\/p>\n

Celinu uvida u pitagorejsko u\u010denje mo\u017eemo dobiti tek sveobuhvatnim uvidom u misterije koje je tuma\u010dio samo matematicima, dakle onima koji su stupili na put posve\u0107enja. Njima je govorio o Univerzumu, njegovoj strukturi, smislu \u017eivota, o du\u0161i I spasenju.<\/strong><\/p>\n

O strukturi Univerzuma<\/strong>
\nBog je Monada, Svejedinstvo, vrhovni um rasut preko celog univerzuma, prauzrok svih stvari, mo\u0107 svih stvari. Bo\u017eansko kretanje je kru\u017eno, telo od materije svetlosti, priroda od materije istine.
\n
\nSunce i ostale zvezde su bo\u017eanstva, jer u njima preovla\u0111uje toplota, a toplota je uzrok \u017eivota. Mesec je obasjavan Suncem. Bogovi i ljudi su u srodstvu, ukoliko \u010dovek u\u010destvuje u toploti; zato bogovi vode ra\u010duna o \u010doveku. Sun\u010dev zrak prodire kroz vazduh, hladan ili gust; vazduh je hladan eter, a more i vlaga gusti eter. Taj zrak ulazi i u dubinu i sve o\u017eivljava. \u017divo je sve ono \u0161to u\u010destvuje u toploti, zato su i biljke \u017eiva bi\u0107a, ali nema sve du\u0161u.<\/p>\n

Svaka harmoni\u010dna struktura mo\u017ee se definisati trijadom. Trijada sveta sastoji se od: 1. vrhovnog kraljevstva, nastanjenog besmrtnim, nematerijalnim i nepromenljivim bi\u0107ima, 2. materijalnog kraljevstva, kojeg karakteri\u0161u neprekidne promene i smrtnost svih stanovnika. Izme\u0111u njih je 3. etersko kraljevstvo, Nebo, koje nastanjuju besmrtna nebeska tela, ali sa\u010dinjena od supstance u neprekidnoj izmeni.<\/p>\n

U prirodi je sve deljivo na tri dela i sve se mo\u017ee razumeti ako se podeli na tri, odnosno postavi kao trougao. Univerzum je trostruk, sastavljen od Vrhovnog, Vi\u0161eg i donjeg sveta. Vrhovni svet, svepro\u017eimaju\u0107a duhovna su\u0161tina, pro\u017eima dva ni\u017ea. Vi\u0161i svet je prebivali\u0161te besmrtnih du\u0161a, arhetipova, bo\u017eanskih pe\u010data, koji se u ni\u017eem svetu o\u010dituju preko svojih senki. Donji svet je dom onih bi\u0107a koja su anga\u017eovana u materiji, dom smrtnih bogova, demijurga, heroja i demona, i na kraju ljudskog \u017eivotnog talasa. Tri sveta su sistem spojenih sudova, prvi je posuda principa, drugi posuda inteligencije, tre\u0107i posuda koli\u010dine.<\/p>\n

Kako gore, tako dole<\/strong>
\nIz monade, jedinice, praprincipa svih stvari, proizlazi neodre\u0111ena dijada, dvojstvo, koja je monadi, svom izvoru, materijalna podloga; iz monade i neodre\u0111ene dijade proizlaze brojevi; iz brojeva, ta\u010dke; iz ta\u010daka, linije; iz linija, povr\u0161ine; iz povr\u0161ine, \u010dvrsta i osetljiva tela, \u010diji su elementi: vatra, voda, zemlja i vazduh. Ovi se elementi me\u0111u sobom menjaju, prelaze jedan u drugi i spajaju se da bi stvorili \u017eivi kosmos, razuman, sferi\u010dan, u \u010dijem je sredi\u0161tu Zemlja, i sama sferi\u010dnog oblika i svuda naseljena. Svetlost i mrak imaju podjednak udeo u vasioni, isto tako i toplo i hladno, suvo i vla\u017eno. Ako preovla\u0111uje toplo, imamo leto; ako preovla\u0111uje hladno, imamo zimu; ako suvo, imamo prole\u0107e, ako vla\u017eno, onda imamo jesen. Najbolje godi\u0161nje doba imamo kad su sve mase u ravnote\u017ei, sve\u017ee prole\u0107e je zdravo godi\u0161nje doba, a jesen koja vene je nezdrava. Dan pokazuje istu razliku: rano jutro je njegov osve\u017eavaju\u0107i deo, a ve\u010de deo u kome dan vene, te je i nezdravije. Vazduh oko Zemlje je nepokretan i nezdrav, i sve \u0161to se nalazi u njemu je smrtno. Najvi\u0161i sloj vazduha se stalno kre\u0107e, on je \u010dist i zdrav, i sve \u0161to se u njemu nalazi je besmrtno i bo\u017eansko.
\n\"\"<\/a>
\nJedistveno zemaljsko bi\u0107e tvore telo, du\u0161a i duh, kao \u0161to je jedinstveno bo\u017eansko bi\u0107e trojno, a \u010dine ga Duh, du\u0161a i srce \u017eivog Univerzuma. Ve\u0107 tada su poznati nizovi Brama-\u0160iva-Vi\u0161nu, ili Oziris-Izida-Horus. Docnije su ranohri\u0161\u0107ani umesto jasne trijade Otac-Majka-Dete uveli niz Otac-Sin-Sveti duh, ujedinjene pod pojmom Svetog Trojstva, ali su se kontroverznim odbacivanjem \u017eenskog bo\u017eanskog principa udaljili od \u010ditavog Logosa.<\/p>\n

I \u010dovek i svemir nastali su prema Bo\u017ejoj slici i postoji stalna interakcija izme\u0111u onog \u0161to je gore, velikog \u010doveka, univerzuma, i onog \u0161to je dole, \u010doveka, malog univerzuma. Nebeska tela su vidljiva obli\u010dja du\u0161e, duha i uma, jednako kao \u0161to je ljudsko telo samo fizi\u010dka forma, omota\u010d nevidljivog duhovnog organizma. Telo je smrtno, deljivo, pasivno, du\u0161a eteri\u010dna. Bez eteri\u010dnog elementa materijalni ne mo\u017ee ni da postoji, ni da se pro\u010disti, ono je inertna, be\u017eivotna masa.<\/p>\n

U svako stvorenje, jer je svako od Boga, Bog je utisnuo svoj pe\u010dat, koji ima svoj fizi\u010dki otisak, a to je materijalno telo. Smisao postojanja svakog \u010doveka je da odbaci svoju ni\u017eu prirodu, i da se, vo\u0111en vlastitim duhovnim eterom, uspne u osmu sferu, odakle mo\u017ee pre\u0107i u carsvo besmrtnika gde i jeste njegovo praporeklo.<\/p>\n

O du\u0161i<\/strong>
\nDu\u0161a je izdvojeni deo etera, \u010diji je jedan deo topao a drugi hladan i razlikuje se od \u017eivota. Ona je besmrtna, jer je besmrtno ono \u010diji je ona deo. \u017diva bi\u0107a se jedno iz drugog stvaraju ra\u0111anjem i ne postoji spontano ra\u0111anje iz Zemlje. Seme je kap uma koja u sebi sadr\u017ei topao dah; kad se ulije u matericu, onda se iz mozga izdvaja ihor (limfa), vlaga i krv, iz \u010dega se onda stvaraju meso, tetive, kosti, kosa i \u010ditavo telo, dok du\u0161a i ose\u0107aji dolaze od toplog etera. Otprilike za \u010detrdeset dana se oblikuje prvo zgu\u0161njavanje (pagen), a po odre\u0111enim harmoni\u010dnim odnosima ra\u0111a se dete za sedam, devet, ili najvi\u0161e deset meseci. Ono u sebi nosi sve potrebne odnose koji sa\u010dinjavaju \u017eivot, oblikovane u kontinuiran red, prema odnosima harmonije. Opa\u017eanje je neka vrsta toplog etera, o\u010di su kapija sunca.<\/p>\n

\u010covekova du\u0161a je podeljena na tri dela: razum, pamet i hrabrost. Pamet i hrabrost imaju i ostale \u017eivotinje, ali razum ima samo \u010dovek. Sedi\u0161te du\u0161e se pru\u017ea od srca do mozga, u srcu je hrabrost, u mozgu pamet i razum. \u010cula su kapljice koje dolaze od mozga. Razum je besmrtan, a sve ostalo je smrtno. Du\u0161e dobijaju hranu iz krvi, a du\u0161evne sposobnosti su strujanja vetra i one su, kao i du\u0161e, nevidljive kao \u0161to je i etar nevidljiv. Vene, arterije i tetive su veze du\u0161e; kad je ona sna\u017ena i zabavljena sama sobom, onda re\u010di i njena dela postaju njene veze. Izba\u010dena iz svog sklopa, ona luta vazduhom, a Hermes je njen \u010duvar. Zato ga zovu pratiocem i vratarom, on odvaja du\u0161e iz njihovih tela i vodi ih na odgovaraju\u0107e mesto. \u010ciste du\u0161e vodi na najvi\u0161e mesto, a ne\u010diste ne mogu da se pribli\u017ee \u010distima, ali ni jedne drugima, nego ih Erinije dr\u017ee vezane neuni\u0161tivim okovima. Vazduh je sav ispunjen du\u0161ama, koje zovemo demonima ili herojima. Oni ljudima \u0161alju snove i predskazanja bolesti i zdravlja, i ne samo ljudima, nego i ovcama i ostaloj stoci; na njih se odnose i o\u010di\u0161\u0107avanja i okajanja, kao i svako proricanje i predskazivanje i sli\u010dno. Najva\u017enija stvar u \u017eivotu ljudi je da nagovore du\u0161e na dobro ili na zlo. Bla\u017eeni su oni koji imaju dobru du\u0161u; a oni koji imaju lo\u0161u du\u0161u nikad ne mogu biti spokojni.<\/p>\n

Psihe, du\u0161a, je medijator, posrednik izme\u0111u duha i tela, i izvire iz Du\u0161e sveta. Ona je most izme\u0111u Ideje i materije i na o\u010ditovanje je pokre\u0107e sila Erosa, odnosno ljubavi. Slepa i zbunjena sila u mineralnom obli\u010dju, individualizovana u biljci, polarizovana izme\u0111u osec\u0301aja i instinkta kod \u017eivotinje, ona se laganim i postepenim procesom uzdi\u017ee ka svesnoj monadi i vidljiva je ve\u0107 kod nekih vi\u0161ih \u017eivotinja. \u017divotna sila i duhovni element postoje u svakom carstvu, samo u razli\u010ditim koli\u010dinama. U svetu bakterija, donjem carstvu, du\u0161evna sila zadr\u017eava se nemerljivo dugo, nekad i posle kosmi\u010dkih revolucija, prelaze\u0107i na vi\u0161i nivo tek nakon krupnih promena na planeti. Fluidna, nepolarizovana du\u0161a minerala i povrc\u0301a vezana je za element zemlje. Du\u0161a \u017eivotinja, sna\u017eno privu\u010dena zemaljskom vatrom, ostaje nakon smrti u telu jo\u0161 neko vreme, a potom se vra\u0107a na planetu i reinkarnira u svojoj vrsti. Ni\u017ei slojevi atmosfere naseljeni su elementalima ili du\u0161ama \u017eivotinja koje imaju svoju ulogu i mesto u \u017eivotnom ciklusu i veliku okultnu mo\u0107 nad \u010dovekom.<\/p>\n

Nejasna ali neuni\u0161tiva individualnost, bo\u017eanski je pe\u010dat Monade u kojoj Bog \u017eeli svesno da se o\u010dituje. Monada razvija u sebi samoj skrivene principe. Polarizovana sila postaje sposobna za osec\u0301aje, senzacije postaju instinkt, a instinkt narasta do inteligencije. U meri u kojoj treperi i svetli plamen svesti, du\u0161a postaje nezavisna od tela i ponovo sposobna za samostalno postojanje. Ovo u\u010denje nalikuje ezoterijskim tradicijama Indije i Egipta, po kojima je ljudsko postojanje po\u010delo na drugim planetama, gde je materija daleko manje gustine, a u gasovitim telima du\u0161a se mnogo lak\u0161e inkarnira.<\/p>\n

O uzdizanju u jedinstvo<\/strong>
\nCentralna duhovna praksa je uzdizanje u Jedinstvo, u hri\u0161\u0107enstvu docnije opisanom kroz pojam spasenja. Ono se prevashodno mo\u017ee ostvariti zahvaljuju\u0107i principu da „sli\u010dno prepoznaje sli\u010dno“. Dakle, ko poznaje Jedno, postaje Jedno. \u010coveku su mogu\u0107a tri puta uzdizanja:
\n\"\"<\/a><\/p>\n

ZLATNI STIHOVI<\/strong><\/p>\n

Besmrtne bogove najpre, po zakonu kakav je propis,<\/strong>
\n po\u0161tuj i zakletvu \u010duvaj, a zatim di\u010dne heroje,<\/strong>
\n i jo\u0161 bogove po\u0161tuj pod zemljom, po zakonu rade\u0107’.<\/strong>
\n Po\u0161tuj i roditelje i najbli\u017ee srodnike svoje.<\/strong>
\n A od ostalih biraj za druga najboljeg od svih.<\/strong>
\n Re\u010dima popu\u0161taj blagim i delima korist \u0161to nose.<\/strong>
\n Prijatelja svoga ne mrzi zbog pogre\u0161ke male,<\/strong>
\n dokle god mo\u017ee\u0161, jer sila do nu\u017ede boravi blizu.<\/strong>
\n To, eto, znaj, a navikni vladati ovim:<\/strong>
\n trbuhom najpre i snom i po\u017eudom polnom i gnevom.<\/strong>
\n Sramotu nikakvu nikad ne \u010dini, ni s drugom,<\/strong>
\n ni kad si sam; od sebe se najvi\u0161e stidi.<\/strong>
\n Zatim, pravdu izvr\u0161uj i delanjem svojim i re\u010dju,<\/strong>
\n nemoj se navi\u0107i da, ma u \u010demu, nerazborit bude\u0161,<\/strong>
\n nego znaj da je svima smrtnicima su\u0111eno mreti,<\/strong>
\n bilo ti drago da novac stekne\u0161 il’ izgubi\u0161 opet.<\/strong>
\n A \u0161to, bo\u017eanskom sudbom, smrtnici imaju muka,<\/strong>
\n kakav god udes da ima\u0161, podnesi i nemoj se ljutit,<\/strong>
\n Prili\u010di pomo\u0107i koliko mo\u017ee\u0161, ali misli ovako:<\/strong>
\n ljudima dobrim od toga Sudbina ne poklanja mnogo.<\/strong>
\n Mnogi govori ljudima sti\u017eu, ima i lo\u0161ih i dobrih;<\/strong>
\n nemoj se \u010duditi njima i ne daj da srce ti taknu.<\/strong>
\n Ako se la\u017e koja zbori, ti blago odstupi, uzmakni.<\/strong>
\n A \u0161to ti ka\u017eem, to gledaj da svagda se izvr\u0161i u svemu:<\/strong>
\n neka te niko, ni re\u010dju, ni delom, ne podstakne da \u0161to<\/strong>
\n u\u010dini\u0161 ili da rekne\u0161, \u0161to nije korisno za te.<\/strong>
\n Razmisli pre nego po\u010dne\u0161, da ne bi u\u010dinio ludost;<\/strong>
\n svojstvo je jednog \u010doveka da radi i govori ludo.<\/strong>
\n Nego izvr\u0161uj ono \u0161to ne\u0107e te docnije mu\u010dit.<\/strong>
\n Ni\u0161ta ne \u010dini \u0161to ne zna\u0161, no u\u010di ono \u0161to treba,<\/strong>
\n tako \u0107e\u0161 mo\u0107i svoj \u017eivot provesti u najve\u0107oj sre\u0107i.<\/strong>
\n Niti za telesno zdravlje ne valja nehajan biti,<\/strong>
\n ali u pi\u0107u i jelu i ve\u017ebama umeren budi.<\/strong>
\n Merom pak nazivam ono \u0161to ne\u0107e ti zadati muka.<\/strong>
\n Navikni \u010distim \u017eivotom da \u017eivi\u0161, i krotkim i smernim,<\/strong>
\n pazi da ne radi\u0161 ono \u0161to budi zavist u ljudi.<\/strong>
\n Nemoj bez potrebe tro\u0161iti, kao da za lepo ne zna\u0161,<\/strong>
\n niti tvrdica budi: u svemu je najbolja mera.<\/strong>
\n Radi \u0161to ne\u0107e ti \u0161kodit, a promisli pre nego po\u010dne\u0161.<\/strong>
\n Nikako ne daj da san na ne\u017ene ti spusti se o\u010di<\/strong>
\n pre nego posao svaki pretrese\u0161 onoga dana:<\/strong>
\n \u00bbGde li pogre\u0161ih? \u0160ta li u\u010dinih? \u0160ta du\u017ean propustih?\u00ab<\/strong>
\n Po\u010dni najpre od prvog i zatim po\u0111i po redu:<\/strong>
\n u\u010dini li zlo, prekori se; raduj se, ako u\u010dini dobro.<\/strong>
\n U tom se ve\u017ebaj, to radi, i tome treba da te\u017ei\u0161:<\/strong>
\n takav trud izve\u0161\u0107e te na put bo\u017eanske vrline,<\/strong>
\n kunem se onim \u0161to broj \u010detvorni du\u0161i nam dade,<\/strong>
\n izvor prirode ve\u010dne. Za dobar svr\u0161etak se najpre<\/strong>
\n bogu pomoli, pa pregni na pos’o. Kad postupi\u0161 tako,<\/strong>
\n zna\u0107e\u0161 besmrtni bog \u0161ta sredi, a \u0161ta samrtan \u010dovek,<\/strong>
\n kako se rastura sve i kako se zajedno dr\u017ei.<\/strong>
\n Zna\u0107e\u0161 i \u0161ta je pravo, u svemu je priroda sli\u010dna,<\/strong>
\n te o\u010dekuj \u0161ta treba, i sve \u0107e ti poznato biti.<\/strong>
\n Zna\u0107e\u0161 da ljudi sami navaljuju na sebe muke,<\/strong>
\n jadni, jer dobara kad kraj njih se na\u0111u nit vide<\/strong>
\n nit \u010duju, a zla da se re\u0161e malo ih ume.<\/strong>
\n Takva sudbina vara smrtnike, i oni, k’o valjci,<\/strong>
\n sada se amo, sad tamo, u stalnom kotrljaju jadu.<\/strong>
\n Turobna pratilja Sva\u0111a u potaji nanosi \u0161tetu,<\/strong>
\n zato je ne raspiruj, ne popu\u0161taj, pa se povuci.<\/strong>
\n Dive o\u010de, ti sve bi od mnogih spasao beda<\/strong>
\n kad bi svima pokazao kakva je narav u koga;<\/strong>
\n Nego bez brige budi, jer ljudi bo\u017eanskog su roda<\/strong>
\n kojima priroda nude\u0107’ pokazuje svetinju svaku.<\/strong>
\n Ako je do njih ti stalo, izle\u010di\u0107e\u0161 sve \u0161to ti ka\u017eem<\/strong>
\n i jak bi\u0107e\u0161, a du\u0161u iz ovih \u0107e\u0161 nevolja spasti.<\/strong>
\n Ne jedi jela \u0161to ih zabranismo u O\u010di\u0161\u0107enju<\/strong>
\n i Odre\u0161enju du\u0161e, ocenjuj i misli na svaki propis<\/strong>
\n uzev\u0161i razum odozgo da vozar ti najbolji bude.<\/strong>
\n A kad ostavi\u0161 telo i u\u0111es u slobodan etar,<\/strong>
\n bi\u0107e\u0161 besmrtan, bog vekoviti, ne vi\u0161e smrtan.<\/strong><\/p>\n

Zlatni stihovi su rezime Pitagorine doktrine, iako nije dokazano da je on autor svih 69 fragmenata. Dok je radio na organizaciji svoje Akademije, Platon je izdvojio ogromno bogatsvo u srebru da bi do\u0161ao do nekih od ovih rukopisa.
\nIz ovih fragmenata, tzv. \u201cakuzmata\u201d, slu\u0161aoci su dobijali moralne poduke, a samo su matematici raspravljali o njihovom skrivenom zna\u010denju. Spoljni krug zna\u010denja Zlatnih stihova bavio se vaspitanjem i uzdizanjem li\u010dnosti kroz negovanje svih vrlina.<\/p>\n

Govorili su o tome da je vrlina harmonija. Ljudima se poru\u010divalo da se me\u0111u sobom tako ophode da ne stvaraju neprijatelje od prijatelja, nego obrnuto, da neprijatelje pretvaraju u prijatelje. Zakon treba podr\u017eavati, protiv bezakonja se boriti. Izbegavati preteranu ugojenost, na putovanju menjati napor i odmor, ve\u017ebati pam\u0107enje. Bogatstvo je nestabilno upori\u0161te; slava jo\u0161 nesigurnije; nestabilni su i telo i mo\u0107 i \u010dast, sve je to prolazno i nemo\u0107no. Sna\u017ena upori\u0161ta su obzir, dare\u017eljivost i unutra\u0161nja snaga. Ni\u0161ta ne treba smatrati svojom svojinom. Pitomu biljku ne treba ni uni\u0161titi niti o\u0161tetiti, kao ni \u017eivotinju koja \u010doveka ne ugro\u017eava. Svako proricanje je dostojno po\u0161tovanja. Du\u0161a se oblagotvoruje pevanjem uz liru i pevanjem himni. Zahvalnost treba iskazivati i bogovima i dobrim ljudima. Mi smo stranci na ovom svetu, a telo je kov\u010deg du\u0161e. Pa ipak, samoubistvom \u010dinimo zlodelo prema bo\u017eanskom duhu koji u nama obitava i \u010diji smo sastavni deo. On je na\u0161 \u010duvar i sve dok nas on zadr\u017eava u \u017eivotu mi ne bi trebalo da se iz njega povla\u010dimo.
\nU ovom \u017eivotu postoje tri vrste ljudi, ba\u0161 kao \u0161to postoje i tri tipa posetilaca na Olimpijskim igrama. Najni\u017ei su oni koji dolaze da trguju; slede\u0107i su oni koji u\u010destvuju u takmi\u010denjima, a najvi\u0161i su posmatra\u010di. Dakle, najvi\u0161e pro\u010di\u0161\u0107enje dolazi kroz nesebi\u010dnu mudrost, a \u010dovek koji se tome posveti prvi \u0107e se osloboditi od ponovnog ra\u0111anja.<\/p>\n

Znanje je plod mentalne akumulacije i zadobija se uglavnom posmatranjem. Mudrost je\u00a0 razumevanje izvora ili uzroka stvari, a do nje se dolazi intuicijom. Sposobnost razumevanja stvari obezbe\u0111uje nam monada.<\/p>\n

Evo nekih tuma\u010denja Zlatnih stihova navedenih u slobodnom prevodu:
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne \u0161etaj nikad glavnom ulicom (tra\u017ei mudrost u samo\u0107i)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne d\u017earaj vatru ma\u010dem (ne podsti\u010di ni svoj ni tu\u0111 gnev i rastu\u0107i bes)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Upravljaj svoj jezik pre svega prema bogovima (po\u0161tuj bogove pre polubogova, heroje pre ljudi, a me\u0111u ljudima najpre svoje roditelje. Ono \u0161to je vremenom ranije zaslu\u017euje ve\u0107e po\u010dasti; jer i izlazak sunca dolazi pre zalaska, po\u010detak pre zavr\u0161etka, ro\u0111enje prethodi smrti).
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Pomozi \u010doveku da podigne svoj teret, ali mu nemoj pomagati da ga spusti (pomozi onome koji ho\u0107e da preuzme odgovornost, ali ne poma\u017ei onome ko ho\u0107e da je izbegne, jer je lenjost veliki greh)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne govori u tami (ne tuma\u010di bo\u017eansku nauku bez duhovnog svetla)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Kad ide\u0161 u svet, ne okre\u0107i se na granici, jer \u0107e te pratiti furije (kad stupi\u0161 na put misterija, ne vra\u0107aj se starim na\u010dinima razmi\u0161ljanja, bolje da o Bogu ni\u0161ta ne zna\u0161, nego da odustane\u0161 i pati\u0161)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Hrani pevca, ali ga ne prinosi na \u017ertvu, jer je on Svetinja Suncu i Mesecu (prvi nivo zna\u010denja je protivljenje prino\u0161enja \u017ertava bogovima, a drugi je da je pevac, ljudsko telo, sveto i za Sunce, tj. Boga, i za Mesec, tj. prirodu, pa ga treba \u010duvati kao \u010dovekov najdragoceniji na\u010din izra\u017eavanja. Ovo je istovremeno i upozorenje protiv samoubistva)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne primaj u ku\u0107u onog ko \u0107e te progutati (ne pu\u0161taj u svoj \u017eivot beskorisne i \u0161tetne misli i ljude, pazi o \u010demu razmi\u0161lja\u0161 i okru\u017ei se misle\u0107im i ljudima sa save\u0161\u0107u).
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne nudi olako svoju desnicu (ne nudi znanje i mudrost onima koji su nesposobni da ih cene. Naime, Pitagorina ra\u010dva, ili Drvo, tj. znak \u201eY\u201c bio je simbol mogu\u0107nosti izbora, gde je desni krak bo\u017eanska, a levi zemaljska mudrost. Kandidat hoda stazom \u017eivota, oli\u010denom u centralnom kraku, sve do ta\u010dke u kojoj \u0107e morati da donese odluku. Ovaj koncept verovatno je donet iz Egipta, gde su neofiti bili ritualno suo\u010davani sa dva \u017eenska lika. Ona obu\u010dena u belo pozivala je u hram, a druga, oki\u0107ena draguljima, nosila je poslu\u017eavnik pun gro\u017e\u0111a, kao simbol la\u017ene svetlosti. Ovaj simbol danas mo\u017eemo videti u tarot kartama, simbol raskr\u0161\u0107a puteva)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 \u010car\u0161ave uvek raspremi iza sebe (kad se probudi\u0161 iz neznanja, ukloni se\u0107anje na svoju duhovnu tamu, ne ostavljaj za sobom kalup i formu koju \u0107e neuki iskoristiti kao kalup za livenje idola)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne mokri na odse\u010dene nokte i kosu i nemoj ih gaziti (ne vre\u0111aj svoje odba\u010dene navike i mi\u0161ljenja, ne vezuj se za njih \u010dak ni kritikom)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Jezi\u010dak na vagi da ne presko\u010di (\u017eivi umereno i ne idi preko onog \u0161to je pravo i pravi\u010dno. Pitagori se pripisuje i izrada \u201c\u010da\u0161e umerenosti\u201d, tj. \u201cpehara pravi\u010dnosti\u201d: \u010da\u0161a je iznutra imala liniju do koje se pi\u0107e mo\u017ee sipati, ako se pretera, kroz sredi\u0161nju cev sav napitak bi iscureo napolje)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne sedi besposlen na merici za \u017eito (danas se pobrini i za sutra, jer je merica tvoj dnevni obrok)
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne pro\u017ediri srce
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Bo\u017eju sliku na prstenu ne nosi sa sobom
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Tragove lonca u pepelu izbrisati
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne brisati stra\u017enjicu bakljom
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne mokriti okrenut prema suncu
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne dr\u017eati ptice s krivim kand\u017eama
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 O\u0161tricu ma\u010da okrenuti naopako
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Kada odlazi\u0161 u hram, skru\u0161eno se pokloni i nemoj se usput baviti, ni re\u010dju ni delom, nikakvim svetovnim poslovima…
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Ne smej se grohotom
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 \u010covek mora obuti prvo desnu cipelu
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Naspi kad nazdravlja\u0161 bogovima iznad dr\u0161ke kr\u010daga, u znak znamenja i neka niko ne otpija sa istog mesta
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Idi bos na skriveno mesto kad prinosi\u0161 \u017ertvu
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Izaberi radije snagu du\u0161e nego snagu tela
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Stvari koje tra\u017ee veliki napor doprinose vrlini mnogo vi\u0161e od zadovoljstva
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Svaka strast du\u0161e je apsolutni neprijatelj njenom spasenju
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Te\u0161ko je slediti vi\u0161e puteva istovremeno
\n\u2022\u00a0\u00a0\u00a0 Neophodno je izabrati \u017eivot vrline. Navika \u0107e takav \u017eivot u\u010diniti prijatnim<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

BRAK<\/strong><\/p>\n

Krotonjanin Brontin imao je k\u0107i Teano, devojku izuzetne lepote, koja je tada bila Pitagorina u\u010denica, a docnije posve\u0107enik. Sam majstor je bio 60 godi\u0161njak, savr\u0161enog zdravlja i snage. Njihov brak je celom u\u010denju dao pe\u010dat ostvarenja. U njemu je ro\u0111eno troje dece, sinovi Arimnest i Telaug i k\u0107i Damo. Docnije je Telaug bio Empedoklov u\u010ditelj i uveo ga u pitagorejske misterije. Nakon o\u010deve smrti, Damo je \u010duvala neke njegove spise. Ni u trenucima najve\u0107eg siroma\u0161tva nije prihvatila astronomsku sumu da ih preproda.<\/p>\n

PITAGORINA SMRT<\/strong><\/p>\n

Ne zna se ta\u010dno ali preovladava mi\u0161ljenje da je Pitagora umro 493. godine pne. U Krotonu je \u017eiveo ve\u0107 trideset godina i reformisao ustav u aristokratski. Njegovoj zajednici pridru\u017eilo se oko dve hiljade gra\u0111ana i njihovih porodica. Uticao je da se kao vrhovna gradska vlast u gradu postavi Savet tri stotine, sastavljen od matematika, koje su birali svetovni \u010dlanovi Saveta hiljade. Politikom su se bavili samo posve\u0107enici, na \u010delu sa Pitagorom, obavezani zakletvom apsolutnog \u0107utanja. Uspeo je da ubedi tiranina Sicilije da vrati uzurpirani imetak. Njegov pozitivni uticaj se pro\u0161irio na celu ju\u017enu Italiju, obnovljeni su red, pravda i sloga. Gradovi pod njegovim uticajem razvijali su se nezavisno i slobodno.<\/p>\n

Va\u017eila je slede\u0107e logika: odbaciti i tiraniju i demokratiju, jer nijedno od tih ure\u0111enja nije mogu\u0107e svesti na trijadni obrazac, dakle neharmoni\u010dni su i samovoljni. Dr\u017eavom mo\u017ee upravljati samo aristokratija uma i karaktera. Nema ve\u0107eg zla od anarhije, jer se \u010dovek mo\u017ee odr\u017eati samo ako njime neko upravlja. Oni koji upravljaju, treba da budu ne samo obrazovani, nego i \u010doveku prijatelji, a oni kojima se upravlja treba da budu ne samo poslu\u0161ni, nego i odani onima koji upravljaju.<\/p>\n

Strogo\u0161\u0107u, prakti\u010dnom reformom, autoritativno-socijalnim duhom, izgra\u0111ivanjem pravilnih odnosa delova i celine, pitagorejci su izvr\u0161ili veliki pozitivan uticaj: probudili su helenske gradove, koji su \u017eiveli u atmosferi neobuzdane rasko\u0161i, spasiv\u0161i ih od opasnog razmek\u0161avanja duha. Uspeh njihovog rada je zna\u010dio pobedu morala nad pokvareno\u0161\u0107u, pobedu svetle, jasne i \u010dvrste odre\u0111enosti nad maglom i pijanstvom neodre\u0111enosti.
\nSuvereni uticaj velikog duha i karaktera, magija njegove du\u0161e i inteligencije, budila je tako\u0111e i mr\u017enju i zavist. Njegov uticaj je trajao \u010detvrt veka, a reakcija je do\u0161la kada je bio u svojim devedesetim godinama. Po\u010delo je ustankom u gradu Sibarisu, nakon \u010dega je, zbog tamo\u0161njih izbeglica, izbio sukob dva grada. Krotonska vojska, pod vo\u0111stvom Pitagorejca Milona, pobedila je svoje rivale, ali je neobuzdana rulja sravnila ceo grad. Na Pitagorejce se sru\u010dila stra\u0161na osveta, raspirena pre svega zavi\u0161\u0107u usled njihove superiornosti. Nekada\u0161nji kandidat Silon, odba\u010den zbog svog opakog i vlastoljubivog karaktera, postao je u me\u0111uvremenu zagri\u017eeni neprijatelj, stvoriv\u0161i \u010dak i klub protivnika pitagorejaca. Nakon progla\u0161enja za narodnog tribuna, izvadio je ukradene fragmente u\u010denja i poku\u0161ao da doka\u017ee da je Pitagorin katehizis zlo\u010din protiv slobode.<\/p>\n

Po nekim autorima, Pitagora je u tom periodu oti\u0161ao u Gr\u010dku da sahrani svog u\u010ditelja Ferekida i nije ga bilo dva meseca. Po povratku na Kroton, zatekao je Silonov ustanak. Jedne ve\u010deri, dok je 40 glavnih u\u010denika boravilo u Milonovoj ku\u0107i, Silon je okupio svoje sledbenike, opkolili su ku\u0107u i zapalili je.\u00a0 Po\u017ear i bes rulje pre\u017eivela su dvojica, Arhip i Lizis.<\/p>\n

Postoji legenda i da su Pitagoru uhvatili pri poku\u0161aju bekstva; stigao je do jednog polja obraslog bobom, gde je stao, izjaviv\u0161i da vi\u0161e voli da bude uhva\u0107en nego da pre\u0111e preko njive i da vi\u0161e voli da bude ubijen, nego dap red ruljom brani svoje u\u010denje. Tu su ga ubili njegovi gonioci. Po tre\u0107im izvorima, U\u010ditelj je ostao u \u017eivotu, ali je narednih 40 dana proveo u Hramu Muza u gladovanju, a mo\u017eda u Metapontu, odakle se, naposletku, preselio me\u0111u besmrtnike.<\/p>\n

Vekovima su Pitagorini uvidi uticali na razli\u010dite neoplatonske, hermeti\u010dke, kabalisti\u010dke i gnosti\u010dke tradicije. Pitagorini sledbenici su, ime\u0111u ostalih, Empedokle, Platon, Apolonije iz Tijane, Plutarh, Plotin i Hipatija. Svi veliki gr\u010dki anti\u010dki autori zra\u010de Pitagorinim duhom, a tako\u0111e i gnosti\u010dki autoriteti ranog hri\u0161\u0107anstva i aleksandrijski neoplatoni\u010dari.
\nPlaton je na njemu sazdao kompletan metafizi\u010dki sistem, najbolje ga opisuju\u0107i u dijalogu \u201cTimej\u201d.<\/p>\n

Apolonije iz Tijane, neoplatoni\u010dar iz 1. veka n.e., obratio se persijskom kralju sa \u017eeljom da se upozna sa \u201cznanjem njegovih magova\u201d, i potvrdi da li je njihovo znanje zaista tako sveobuhvatno kao \u0161to je \u010duo. \u201cA s\u00e2m sam pristalica u\u010denja Pitagore sa Samosa\u201d, rekao je tom prilikom. Njegovo najva\u017enije delo je Niktemeron.<\/p>\n

Hipatija, najpoznatiji \u017eenski filozof anti\u010dkog sveta, podu\u010davala je Pitagorejsku nauku u Aleksandriji i umrla od ruku raspomamljene hri\u0161\u0107anske rulje.<\/p>\n

Devet vekova od zabrane paganskih u\u010denja, pitagorejstvo se na zapadu ostvarivalo presvu\u010deno u hri\u0161\u0107ansku ode\u0107u. Prekretnica je nastupila sa Pletonom, koji je 1439. g., u cilju pomirenja milenijumskog raskola zapadne i isto\u010dne hri\u0161\u0107anske crkve, u Firentinskom Savetu dr\u017eao predavanja o Platonu, nakon \u010dega je otpo\u010delo osnivanje nove Akademije u Firenci, kojom je rukovodio Marsilio Fi\u0107ino a kasnije njegov \u0111ak, Piko de la Mirandola.<\/p>\n

Pitagorejski posve\u0107enik bio je i Suhravadi (12 vek ne), osniva\u010d Ishraki (Iluminata) sufija. Pogubio ga je sultan Saladin, da mu ne bi zaveo sina u svoja jereti\u010dka verovanja.<\/p>\n

Va\u017ean korak u ponovnom otkrivanju Pitagorine tradicije na zapadu na\u010dinio je u 18. veku Tomas Tejlor, „engleski pagan“, \u010diji su engleski prevodi anti\u010dkih gr\u010dkih tekstova privukli mnoge va\u017ene romanti\u010dare, pre svega Vilijema Blejka.<\/p>\n

Pomenimo i K.G. Junga (1875-1961), \u010diji je koncept arhetipa direktno preuzet iz platonizma, odnosno pitagorejstva i potvr\u0111en u empirijskoj psihologiji.
\nMnoga Pitagorina predvi\u0111anja su bukvalno ispunjena. Bio je adept, posve\u0107enik najvi\u0161eg reda, imao neposrednu duhovnu viziju i na\u0161ao klju\u010d za duhovni svet. Ostavio je \u010ditavo bogatstvo znanja iz primarnih izvora istine, ujedinjeno sa \u010dudesnim intelektom visoke moralne vrste koji je nalagao po\u0161tovanje i ljubav za sve.<\/p>\n

Za kraj, citirajmo Eduarda \u0160irea: \u201ePitagorino veli\u010danstveno zdanje nikada nije uni\u0161teno. Aleksandrijska \u0160kola zaposela je gornje spratove, savremena nauka oja\u010dala temelje i prizemlje. U brojnim sobama nastanile su se mnoge filozofske \u0161kole kao i misti\u010dne i religiozne zajednice. Ipak, jo\u0161 uvek nijedna filozofija se nije naselila u njegovoj harmoni\u010dnoj celini.\u201c<\/p>\n

prvi deo\u00a0\u00a0 http:\/\/kpv.rs\/?p=1556<\/a>
\ndrugi deo http:\/\/kpv.rs\/?p=1625<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Tatjana Nasti\u0107 Domazet MISTERIJSKO U\u010cENJE …ZLATNI STIHOVI: Besmrtne bogove najpre, po zakonu kakav je propis, po\u0161tuj i zakletvu \u010duvaj, a zatim di\u010dne heroje,… Celinu uvida u pitagorejsko u\u010denje mo\u017eemo dobiti tek sveobuhvatnim uvidom u misterije koje je tuma\u010dio samo matematicima, dakle onima koji su stupili na put posve\u0107enja. Njima je govorio o Univerzumu, njegovoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1694"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1694"}],"version-history":[{"count":7,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1694\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1700,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1694\/revisions\/1700"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1694"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1694"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1694"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}