{"id":1704,"date":"2012-01-28T21:27:24","date_gmt":"2012-01-28T21:27:24","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1704"},"modified":"2012-02-11T06:37:30","modified_gmt":"2012-02-11T06:37:30","slug":"ucestanost-prostor-vreme-kao-osnova-mentalne-konstrukcije-filmske-naracije-ii-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1704","title":{"rendered":"U\u010cESTANOST PROSTOR-VREME KAO OSNOVA MENTALNE KONSTRUKCIJE FILMSKE NARACIJE (II deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Autor: \u0160andor \u0160etalo, (magistar filmologije, profesor filmske monta\u017ee na Akademiji umetnosti u Novom Sadu)\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 I\u00a0 deo: <\/strong>http:\/\/kpv.rs\/?p=1650#more-1650<\/p>\n

Simulakrumi i simulacija auditivnog<\/strong><\/p>\n

Na\u010din snimanja, preno\u0161enja i reprodukcije zvuka u elektrostatici mo\u017ee biti jednokanalni i vi\u0161ekanalni: kod jednokanalnog – zvu\u010dna slika se tokom projekcije do\u010darava samo po dubini, kroz razli\u010dite intenzitete zvu\u010danja, dok se kod vi\u0161ekanalnog – ona do\u010darava i po \u0161irini, osmi\u0161ljenim rasporedom zvu\u010dnika. Zvu\u010dni zapis je sam po sebi neprostoran. Prostorni odnosi se uspostavljaju …<\/p>\n

kroz do\u017eivljaj: izvora koji se nalazi u slici; izvora koji se nalazi van okvira kadra (zvukovi u off-u), u takozvanom slepom polju, i simulacije trodimenzionalnosti. Kona\u010dno, simulacija auditivnog sveta je u kontekstualnim odnosima, kako zvu\u010dnih sadr\u017eaja, tako i sadr\u017eaja slike i zvuka. Na konotativno zna\u010denje \u0107u ukazati slede\u0107im primerom: Ako \u017eabe zakreke\u0107u dok je vreme lepo – bi\u0107e ki\u0161e!<\/p>\n

Dilatacija psiholo\u0161ke sekunde promenom kretanja<\/strong><\/p>\n

Preure\u0111ivanjem vremensko –\u00a0 prostornih odnosa kroz usporeno kretanje, autori (reditelj i monta\u017eer) svojom umetni\u010dkom igrom (nagla\u0161avanjem pokreta i monta\u017enom artikulacijom) kod gledaoca izazivaju kinesteti\u010dke reakcije koje su uslovljene do\u017eivljajem vremena na komparativnoj ravni: do\u017eivljaj usporene akcije ili prizora, pod utiskom normalnih (svakodnevnih) brzina kretanja.<\/p>\n

Usporeno kretanje <\/strong><\/p>\n

Krenimo od teksta koji je napisao Rudolf Arnhajm (Rudolf Arnheim, slika br. 9): \u201eSnimci napravljeni velikom brzinom ne samo \u0161to usporavaju pokrete jednog sportiste ili igra\u010da nego ga \u010dine gipkijim i mek\u0161im. Pored toga \u0161to se menjaju izra\u017eajna svojstva predmeta koji se kre\u0107e, menjaju se i svojstva nevidljive sredine. Usporeni fudbaler izgleda kao da se kre\u0107e kroz vodu – to jest, kroz gu\u0161\u0107u sredinu, koja pru\u017ea otpor kretanju i ubla\u017eava dejstvo Zemljine te\u017ee. (…) Sporost se sagledava kao rezultat slabosti ili nedostatak napora od strane predmeta i\/ili velikog otpora sredine. Izgleda da dosad nisu vr\u0161eni nikakvi eksperimenti o ovom zanimljivom vidu opa\u017eaja.\u201d\u00a0 Iz ovog citata \u0107emo izdvojiti dva pojma, pojam gravitacije i pojam otpora nevidljive sredine – oni su od klju\u010dnog zna\u010daja za predstoje\u0107a tuma\u010denja usporenog kretanja.
\nUsporeno kretanje kao filmski trik mo\u017ee imati dramski, fizi\u010dki i komi\u010dni karakter. Prvi pojam se odnosi na usporavanje dramati\u010dnih situacija, drugi na usporavanje komi\u010dnih situacija, ili na situacije koje tek usporavanjem postaju komi\u010dne, a tre\u0107i na situacije \u010disto fizi\u010dkog karaktera.<\/p>\n

Usporeno kretanje dramskog karaktera<\/strong><\/p>\n

Po analogiji na veliku formu (delatna slika) koju je u knjizi pod naslovom Pokretne slike okarakterisao \u017dil Delez (Gilles Delleuze, slika br. 13), usporeno kretanje (usporena forma) po\u010diva na slede\u0107im principima:
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Sredina je samostalna i funkcioni\u0161e sama po sebi.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Promenjena svojstva nevidljive sredine name\u0107u duel – nastaje nova situacija.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Nevidljiva sredina se iskazuje kroz simulaciju pokreta – ona, me\u0111utim, ne menja svoja svojstva (nije gu\u0161\u0107a). Kako onda mo\u017eemo govoriti o duelu? Zar se tu ne radi o simulaciji duela? Bi\u0107e da je tako.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Ovakvi prizori su lokalnog karaktera.
\nI na ovakva izra\u017eajna svojstva filma je mislio Slavko Vorkapi\u0107 (slika br. 14) kada je napisao: (…) verujem da nije dovoljno dati glumcu da misao ili emociju izrazi samo svojom mimikom. Mora se prona\u0107i na\u010din da se njegove misli i emocije iska\u017eu slikom. Figurativno re\u010deno, kamera mora biti kadra da gleda u ljudsku du\u0161u.
\n9 Rudolf Arnhajm: Umetnost i vizuelno opa\u017eanje : psihologija stvarala\u010dkog gledanja, Beograd : Umetni\u010dka Akademija, 1971, Str. 342.
\n10 Marko\u00a0 Babac, (prir.): Vizuelna priroda filma : Slavko Vorkapi\u0107, 17. mart 1894 – 20. oktobar 1976.,
\numetnik, teoreti\u010dar i pedagog filma, Beograd : Clio, 1994, Str. 41.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Za dalja razmatranja neophodno je objasniti pojam slike-kristala koji je uveo \u017dil Delez (Gilles Deleuze). Do\u017eivljaj filma je po Delezu (Deleuze) spoj aktuelne slike i njene virtuelne slike: \u201eSlika nikada ne stoji sama. Klju\u010dna stvar je odnos izme\u0111u slika. Kada percepcija postane \u010disto opti\u010dka i zvu\u010dna, s \u010dime ona dolazi u odnos ako ne sa akcijom? Neka aktuelna slika, odvojena od svog motornog razvoja, stupa u odnos sa virtuelnom slikom, mentalnom ili oglednom slikom. Video sam fabriku, i oni su izgledali kao robija\u0161i\u2026 Umesto linearnog razvoja dobijamo kru\u017eenje u kome dve slike neprestano love jedna drugu oko ta\u010dke u kojoj realno i imaginarno prestaju da se razlu\u010duju kao razli\u010diti. Da tako ka\u017eem, aktuelna slika i njena virtuelna slika se kristalizuju. To je slika-kristal, uvek dvostruka ili podvostru\u010dena\u2026\u201d\u00a0 Svaki kadar je jedna slika-kristal, jedna difrakcija slike koja se odigrala pred objektivom kamere, difrakcija po parametrima kadra u sliku-kristal. Va\u017eno je ista\u0107i da slika-kristal nije samo slika. Slika-kristal je kadar zajedno sa zvukom.
\nU na\u010delu, usporeno kretanje dramskog karaktera je simulacija otpora nevidljive sredine koja ote\u017eava kretanje svega \u0161to se nalazi u pokretu, otpora nevidljive sredine koja izaziva duel. Aktuelna slika u slici-kristalu je, mo\u017ee se i ovako re\u0107i, difrakcija plana normalne brzine kretanja u kojem egzistira sredi\u0161nji dramski lik u plan usporenog kretanja dramskog karaktera – bivstvovanje sredi\u0161njeg dramskog lika, naglasimo, nije u planu usporenog kretanja, on se nalazi u planu normalne brzine kretanja. Plan usporenog kretanja jedino kao prikaz specifi\u010dnih psihi\u010dkih stanja mo\u017ee biti deo \u017eivota sredi\u0161njeg i drugih dramskih likova (npr. kod oniri\u010dkih stanja) – stanja u kojima je modulisana njegova unutra\u0161nja vremenska svest.
\nUsporeno kretanje dramskog karaktera ima dvojako dejstvo:
\n1.\u00a0\u00a0\u00a0 Ubla\u017eavaju\u0107e. Smanjenjem brzine, smanjuje se i snaga. Na primer, udarci i padovi u takvim slu\u010dajevima postaju mek\u0161i, dok posledice, me\u0111utim, ostaju iste, ali samo u odnosu na normalnu brzinu kretanja: sila je unutar usporene forme nezavisna od brzine, te su posledice ve\u0107e.
\n2.\u00a0\u00a0\u00a0 Intenziviraju\u0107e. Izaziva se duelom objekta i nevidljive sredine: naprezanjima mi\u0161i\u0107a i ekspresijama lica.
\nIz ovog sledi zaklju\u010dak slede\u0107eg sadr\u017eaja:
\n1.\u00a0\u00a0\u00a0 Estetika usporenog kretanja ubla\u017eava afilmsko nasilje – prizori su u\u017easavaju\u0107i na filmski na\u010din.
\n2.\u00a0\u00a0\u00a0 Terorom deskripcije se kroz duel objekta i nevidljive sredine intenzivira do\u017eivljaj napetosti.
\nDalja razmatranja \u0107e te\u0107i po dramskim funkcijama usporenog kretanja, a ona su: a) intenziviranje dramskog klimaksa, b) razotkrivanje dramskog klimaksa, c) dramatizacija saspensa, i c) dramatizacija oniri\u010dkih stanja.<\/p>\n

Intenziviranja dramskog klimaksa<\/strong><\/p>\n

Primeri koji svakako zavre\u0111uju da budu navedeni su: 2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey, 1968), Stenlija Kubrika (Stanley Kubrick) – divlja\u010dko lupanje primata po skeletu; Divlja Horda (The Wild Bunch, 1969), Sema Pekinpoa (Sam Peckinpah) – uli\u010dno pu\u0161karanje (najupe\u010datljiviji prizor je pad pogo\u0111enog konja u izlog); Nedodirljivi (The Untouchables, 1987), Brajana Depalme (Brian De Palma): obra\u010dun na stepenicama – parafraza scene iz filma Oklopnja\u010da Potemkin (\u0411\u0440\u043e\u043d\u0435\u043d\u043e\u0441\u0435\u0446 \u041f\u043e\u0442\u00eb\u043c\u043a\u0438\u043d, 1925), Sergeja Mihailovi\u010da Ejzen\u0161tajna (\u0421\u0435\u0440\u0433\u0435\u0439 \u041c\u0438\u0445\u0430\u0439\u043b\u043e\u0432\u0438\u0447 \u042d\u0439\u0437\u0435\u043d\u0448\u0442\u0435\u0439\u043d). U svakom od navedenih primera vr\u0161ni trenutak, ili trenuci, dramske radnje su intenzivirani usporenim kretanjem.
\nJedan od primera koji tokom svojih razmatranja na temu usporenog kretanja navodi Je\u017ei Pla\u017eevski (Jerzy Pla\u017eewski) je iz filma Pad ku\u0107e A\u0161er (La chute de la maison Usher, 1928), \u017dan Epstena (Jean Epstein): (…) \u010dovek iz obi\u010dnog sveta odjednom dospeva u zamak u\u017easa. Na izgled realisti\u010dke slike reditelj ukra\u0161ava sa takvim detaljima koji u izrazitoj formi potvr\u0111uju takvo stanje. Verovatno najja\u010di utisak ostavlja kadar u kojem knjige \u201esame\u201d padaju sa police. I ba\u0161 je tu primenio usporeno kretanje. Debeli tomovi klize sa police kao vo\u0111eni nekom sna\u017enom, ali ne suvi\u0161e \u017eurnom voljom, i polako se sla\u017eu na pod.\u00a0 Iza ovakvog utiska o ne ba\u0161 \u017eurnoj volji stoji duel izme\u0111u predmeta ili dramskog lika i nevidljive sredine – usporeno kretanje dramskog karaktera je simulacija otpora nevidljive sredine, otpora usled kojeg dolazi do neprirodnog naprezanja mi\u0161i\u0107a i ekspresija lica dramskog lika.<\/p>\n

Razotkrivanje dramskog klimaksa<\/strong><\/p>\n

Dramski junak se munjevito primakao kobri i udaljio od nje. \u0160ta se u stvari desilo? Pogledajmo akciju kroz usporeno kretanje. Neverovatno, Indijac je poljubio kobru u glavu!
\nNa ovaj na\u010din je Stiven Spilberg (Steven Spielberg) kada je snimao Carstvo sunca (Empire of the Sun, 1987) re\u0161io scenu u kojoj avion prole\u0107e ispred de\u010daka. Vrhunac emotivnog do\u017eivljaja je u tome \u0161to je pilot podigav\u0161i ruku pozdravio mali\u0161ana. To se, me\u0111utim, kroz normalnu brzinu kretanja ne bi moglo uo\u010diti. Dramski klimaks je razotkriven na jedini mogu\u0107i na\u010din – primenom usporenog kretanja.
\nPrimer za simulciju usporenog kretanja – realizovan primenom ra\u010dunarske tehnike: Sredi\u0161nji dramski lik u filmu Matriks (The Matrix, 1999, Endi i Lari Va\u010dauski (Andy, Larry Wachowski)) izbegava metke koje na njega ispaljuje pripadnik zavereni\u010dke organizacije – vidi se kako svako ispaljeno zrno para vazduh (slika 15).<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Podsticanje saspens reakcije<\/strong><\/p>\n

Analiza antologijske scene furije iz filma Keri (Carrie, 1976), Brajana Depalme (Brian De Palma). Keri (Carrie, ulogu tuma\u010di: Sisi Spejsik (Sissy Spacek)) i njen mladi\u0107 su progla\u0161eni za par ve\u010deri. Njihov izlazak na binu prati freneti\u010dni aplauz (pojedinci iz publike su predstavljeni u krupnom planu). Sprema se poni\u017eenje. Lokalno dru\u0161tvo montira kantu punu krvi iznad mesta uru\u010divanja priznanja. Podvala uspeva. Keri (Carrie) je sva u krvi! Prazna kanta poga\u0111a mladi\u0107a u glavu. Reakcije su podeljene, neki se smeju, a neki su u \u0161oku. Keri (Carrie) tada osloba\u0111a svoje nadprirodne mo\u0107i. Pole\u0107u predmeti i ranjavaju prisutne. U op\u0161toj panici izbija po\u017ear! Dramatur\u0161ka posebnost ove scene je u tome \u0161to je Brajan Depalma (Brian De Palma): balsku sve\u010danost, kao situaciju realnog, podvrgao usporavanju; a furiju, zbivanja iz sveta neprirodnog, prikazao normalnom brzinom kretanja. Dok gledamo ovu sekvencu \u010dini nam se da vreme, zbog duela objekta i nevidljive sredine, proti\u010de izuzetno sporo. Tako stvorenim utiskom podsti\u010de se saspens reakcija za trenutak otpo\u010dinjanja furije.
\nRastezanju dramskog vremena kroz meko\u0107u i gipkost pokreta pribegao je i Oliver Ston (Oliver Stone) u filmu JFK (1991). \u010citava scena Kenedijevog (Kennedy) ubistva je u usporenom kretanju: lagano primicanje automobila mestu zlo\u010dina, razdragano mahanje prisutnih, priprema snajperista, mu\u0161karac i \u017eena sa kamerom… ubistvo.
\nIsti efekat je postigao i Mel Gibson u filmu Hrabro srce (Braveheart), snimljenom 1995. godine, s tim da je poku\u0161aj ubistva glavnog junaka ovde u funkciji produ\u017eavanja neizvesnosti (u prethodnim slu\u010dajevima smo imali i\u0161\u010dekivanje). Si\u017ee dramskog zbivanja: ma\u010d ba\u010den iz ruke jednog od aktera ne\u0107e pogoditi glavnog junaka, iako je to kroz lica prisutnih sugerisano (krivo navo\u0111enje), ve\u0107 negativca iza njegovih le\u0111a koji se sprema da ga ubije.
\nSvakako treba ukazati i na borbu sa vremenom. Ilustrativni primer ove vrste je scena iz filma Brajana Depalme (Brian De Palma) Pucanj nije brisan (Blow Out, l981): devojka je napadnuta – normalna brzina kretanja, mladi\u0107 juri ka zgradi – usporeno kretanje, sti\u017ee na mesto zlo\u010dina – usporeno kretanje, obra\u010dunava se sa ubicom – normalna brzina kretanja. Usporenim kretanjem u ovoj sceni je stavljen poseban akcenat na psiholo\u0161ko vreme glavnog junaka: borba sa vremenom kroz borbu sa nevidljivom sredinom postaje dugotrajnija.
\nDramatizacija oniri\u010dkih stanja<\/strong><\/p>\n

Dramatizacija oniri\u010dkih stanja posredstvom usporenog kretanja podle\u017ee slede\u0107oj podeli – dramatizacija osve\u0161\u0107enja, prise\u0107anja, snovi\u0111enja kao i halucinacije.
\nDramatizacija osve\u0161\u0107enja. Primer iz filma Klavir (The Piano, 1993), rediteljke D\u017eejn Kempion (Jane Campion): Ed (Ade), koju tuma\u010di Holi Hanter (Holly Hunter) se nalazi u \u010damcu, stavlja nogu u presavijeni konopac \u010diji je drugi kraj vezan za klavir; vesla\u010di bacaju instrument u vodu; glavna junakinja tone ka morskom dnu; Ed (Ade) je i dalje smirena (vide se samo mehuri\u0107i koji joj izlaze iz usta), odjednom ona menja odluku, osloba\u0111a nogu i izranja na pu\u010dinu. Ova scena kao da je snimljena prema slede\u0107em Epstenovom (Epstein) tekstu: Pri usporenoj projekciji prime\u0107ujemo degradaciju oblika koji, kada pretrpe smanjenje pokretljivosti, gube od svoje \u017eivotnosti. Na primer, \u010dovekove sloboda biva dobrim delom li\u0161ena svoje duhovnosti. (…) Nespretnost u pokretima – znak volje, zaloga slobode i\u0161\u010dezava. Utopljena u nepogre\u0161ivu gracioznost \u017eivotinjskog nagona. \u010citav \u010dovek vi\u0161e nije ni\u0161ta drugo do bi\u0107e od glatkih mi\u0161i\u0107a, koji pliva u gustoj sredini u kojoj sna\u017eni tokovi stalno nose i oblikuju ovog svetlog potomka stare morske faune i majke vode.
\nDramatizacija prise\u0107anja. Primer iz filma Bilo jednom na Divljem zapadu (Once Upon a Time in the West, 1968), Ser\u0111a Leonea (Sergio Leone): sredi\u0161nji dramski lik, tuma\u010di ga \u010carls Bronson (Charles Bronson), no\u0161en potrebom za osvetom na kraju filma ulazi u dvoboj sa negativcem kojeg igra Henri Fonda (Henry Fonda). Dramskom junaku pre potezanja revolvera dolazi u se\u0107anje scena iz detinjstva: se\u0107a se kako na ramenima dr\u017ei brata sa om\u010dom oko vrata, kako mu negativac stavlja harmoniku u usta, kako posr\u0107e i pada na kolena. Sve je usporeno. Dolazi do potezanja revolvera i osveta je izvr\u0161ena. Jo\u0161 jedan fle\u0161bek ali iz filma Ples sa vukovima (Dances with Wolves, 1990), Kevina Kostnera (Kevina Costner). Belkinja koja nosi indijansko ime \u201eStoji sa pesnicom\u201d poku\u0161ava da se priseti svog maternjeg jezika. Naviru joj se\u0107anja na masakr koji su nad njenom porodicom izvr\u0161ili Indijanci plemena Poni (Ponny) – cela situacija je usporena. Ponovljenim pre\u017eivljavanjem tragedije ona progovara na engleskom.
\nDramatizacija snovi\u0111enja. Hrabro srce (Braveheart, 1995), Mel Gibsona: izdajnik sanja nadolaze\u0107eg konjanika, budi se i gine od ratni\u010dke kugle. Dobro je \u0161to je i scena ubistva usporena jer je ona epilog predskazanja, nastavak snovi\u0111enja. Slede\u0107i primer je iz filma Poslednji samuraj (The Last Samurai, 2003), Edvarda Zvika (Edward Zwick): ranjen u borbi sa samurajima, oficir ameri\u010dke konjice se kroz ko\u0161marni san prise\u0107a pokolja Indijanaca. Njegovo bu\u0111enje je prikazano normalnom brzinom kretanja.
\nDramatizacija halucinacije. Jo\u0161 jedna dosetka Mel Gibsona (Mel Gibson): dramski junak u filmu Hrabro srce (Braveheart, 1995), pre nego \u0161to mu odrube glavu, me\u0111u prisutnima vidi i svoju \u017eenu koja vi\u0161e nije me\u0111u \u017eivima. Name\u0107e se i primer iz filmske pri\u010de Ogledalo (\u0417\u0435\u0440\u043a\u0430\u043b\u043e, 1975), Andreja Tarkovskog (A\u043d\u0434\u0440\u0435\u0439 \u0422\u0430\u0440\u043a\u043e\u0432\u0441\u043a\u0438\u0439): devojci, koja zabacuje tek opranu kosu, po\u010dinje da se privi\u0111a zasipanje prostorije kre\u010dom, koji se najpre mrvi a potom u sve ve\u0107im komadima otpada sa plafona.\u00a0 Ne radi se u ovim slu\u010dajevima ni o kakvoj simulaciji snovi\u0111enja ili slika iz detinjstva, jer kako ka\u017ee dramski junak filma Memento (2000),\u00a0 Kristofera Nolana (Christopher Nolan): Se\u0107anje mo\u017ee da promeni i oblik prostorije, boju kola. I se\u0107anja mogu biti izvrnuta. Ona su samo tuma\u010denja, nisu snimci.<\/p>\n

Usporeno kretanje fizi\u010dkog karaktera<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Za razliku od usporenog kretanja dramskog karaktera, usporeno kretanje fizi\u010dkog karaktera je simulacija gravitacije koja je slabija od prirodne. Usporeno kretanje fizi\u010dkog karaktera stvara ose\u0107aj ugodnosti i ima relaksiraju\u0107e dejstvo.
\nJe\u017ei Pla\u017eevski (Jerzy Pla\u017eewski) je ovako prokomentarisao primer iz filma \u017dilijena Divivijea (Julien Duvivier) Balska bele\u017enica (Un carnet de bal, 1937): U pretposlednjoj sekvenci filma ulazimo sa junakinjom u salu u kojoj se odr\u017eao prosanjani bal i upoznajemo u\u017easnu malogra\u0111ansku atmosferu, atmosferu koja je sigurno ista kao i pre dvadeset godina. Me\u0111utim, od prve sekvence mi smo taj bal znali iz uspomena – onda je bio lep. Kako je Duvivier postigao tu razliku? U viziji uspomene uklonjene su girlende, sala je bila sa otmenim draperijama, igra\u010di su obu\u010deni u besprekorne frakove, a igra\u010dice u bele, lepr\u0161ave haljine. Ali, pre svega, u uspomeni na tu\u017eni valcer ve\u0161ta\u010dki je usporeno kretanje igra\u010dkih parova. Ovo kretanje nije suvi\u0161e usporeno, ne prelazi u karikaturu, ve\u0107 su se samo tilovi belih toaleta, uhva\u0107eni u kovitlac igre, lenjo opustili u vazduhu, prkose\u0107i zakonima te\u017ee.
\nZanimljiv primer je i scena iz filma \u010cudesna sudbina Amelije Pulen (Le fabuleux destin d\u0384Am\u00e9lie Poulain, 2001) u kojoj Ameli (Am\u00e9lie), nakon \u0161to je pedesetogodi\u0161njem \u010doveku vratila uspomenu iz detinjstva (kutiju sa igra\u010dkama), kroz usporeno kretanje, uz naratorski tekst slede\u0107eg sadr\u017eaja, prelazi preko mosta: Odjednom je osetila sklad sa samom sobom. Sve je savr\u0161eno, meko svetlo, miris u vazduhu, \u017eamor grada. Duboko di\u0161e. \u017divot izgleda jednostavan. Jasan. Kao ljubavni zanos. \u017delja da se pomogne svakom.
\nUdubimo se u ovaj primer. Dok narator (komentar autora) govori o tome kako je Ameli (Am\u00e9lie) osetila sklad sa samom sobom, kako joj \u017eivot izgleda jednostavan – kao ljubavni zanos, ona hoda bez ikakvog optere\u0107enja, sa zadovoljnim izrazom lica: Ima li tu ikakvog duela? Isti je slu\u010daj i u filmu Balska bele\u017enica. Je\u017ei Pla\u017eevski (Jerzy Pla\u017eewski) je, podsetimo se, napisao da su se beli tilovi toaleta prkose\u0107i zakonu gravitacije opustili u vazduhu. Dramski lik u planu usporenog kretanja fizi\u010dkog karaktera deluje kao eteri\u010dno bi\u0107e koje u\u017eiva u slabijoj gravitaciji planete Zemlje. I ovde se \u017eivot dramskog lika odigrava ispred slike \u2013 kristala.<\/p>\n

Simulacija beste\u017einskog stanja<\/strong><\/p>\n

2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey, 1968), Stenlija Kubrika (Stanley Kubrick) – si\u017ee scene u kojoj se naliv pero nalazi u beste\u017einskom stanju: Doktor Flojd (Floyd, ulogu tuma\u010di: Vilijam Silvester (William Sylvester)) spava u svemirskom brodu. Naliv pero sasvim lagano ulazi u kadar i zastaje. Stjuardesa prilazi Hejvudu Flojdu (Heywood Floyd), pru\u017ea ruku prema naliv peru i vra\u0107a ga u njegov d\u017eep.
\nU ovoj sceni je simulacija beste\u017einskog stanja, pri brzini snimanja od 48 sli\u010dica u sekundi, realizovana kroz slede\u0107u koreografiju:
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Lebdenje naliv pera: dvostruko br\u017ee pomeranje biljurnog stakla (u odnosu na \u017eeljenu brzinu) za koje je zalepljeno pero.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Hodanje stjuardese u beste\u017einskom stanju: simulacija brzog hodanja u magnetnim cipelama.
\n–\u00a0\u00a0\u00a0 Lebdenje doktorove ispru\u017eene ruke: lagano pomeranje \u0161ake.
\nPrimena usporenog kretanja se mo\u017ee zapaziti u kadru sa televizorom koji stoji ispred Flojda (Floyd): gliser se kre\u0107e usporeno.<\/p>\n

Usporeno kretanje komi\u010dnog karaktera<\/p>\n

Komika usporenog kretanja proizlazi iz nemogu\u0107e situacije, iz simulacije slabije gravitacione sile i\/ili simulacije duela izme\u0111u objekta i otpora nevidljive sredine. U prilog ove konstatacije ide i Mak Senetova (Mack Sennett) izjava: Ako je sme\u0161no, publika ne pita da li je mogu\u0107e.
\nBari Salt (Barry Salt) me je kroz slede\u0107e redove upoznao sa jednim primerom iz daleke istorije: U filmu The Indian Chief and the Seidlitz Powder (Hepworth company, 1901), na po\u010detku scene vidi se Indijanac kako pije veliku koli\u010dinu nekog pi\u0107a (Seidlitz Powder), snimljen sa oko 16 sli\u010dica u sekundi, ali, kada se indijan\u010dev stomak pove\u0107a kao balon, brzina kamere je dvostruko ve\u0107a. Zbog toga su njegovi skokovi usporeni (slow motion), njegovo kretanje li\u010di na lebdenje balona.
\nZanimljiv primer ove vrste je i scena iz filma Gaj Ri\u010dija (Guy Ritchie) Sme\u010d (Snatch, 2000): bokser se na\u0161ao u vertikalnom polo\u017eaju na nekih 180 santimetara od poda – kao da se radi o skoku u vis. Njegov pad je prikazan kroz izuzetno usporeno kretanje.
\nPrisetimo se scene iz filma Kena Finklemana (KenFinkleman) Ima li pilota u avionu (Airplane II: The Sequel, 1982): pilot se baca na \u010doveka koji u torbi ima bombu; torba odle\u0107e u vis – usporeno kretanje; tu je i pas, tr\u010di kroz kabinu – usporeno kretanje; ska\u010de u vis – usporeno kretanje; putnici gledaju za njim; pas hvata torbu – usporeno kretanje; op\u0161te odu\u0161evljenje u avionu.
\nSli\u010dan primer sam prona\u0161ao i u filmu Blejka Edvardsa (Blake Edwards) Povratak Pink Pantera (The Return of the Pink Panther, 1975): Inspektor Kluzo (Clouseau, ulogu tuma\u010di: Piter Selers (Peter Sellers)) u karate skoku prele\u0107e Kejta (Cato, ulogu tuma\u010di: Bert Kvouk (Burt Kwouk)) i probija kom\u0161ijski zid – usporeno kretanje (\u010dak je i zvuk usporen).
\nTokom usporenog kretanja komi\u010dnog karaktera dejstvo gega se, zavisno od situacije, zasniva i na otporu nevidljive sredine, tj. na duelu nastalom izme\u0111u objekta i nevidljive sredine, i na gravitaciji koja je slabija od prirodne.<\/p>\n

15\u00a0 Marko Babac (gl. ur.): Leksikon filmskih i televizijskih pojmova . Knj. 1, Beograd : Nau\u010dna knjiga :
\nUniverzitet umetnosti, 1993, Str. 335.
\n16 Barry Salt: Istorija, tehnologija i stil filma , Beograd : Fakultet dramskih umetnosti, 1986, Str. 56.<\/p>\n


\n<\/strong><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: \u0160andor \u0160etalo, (magistar filmologije, profesor filmske monta\u017ee na Akademiji umetnosti u Novom Sadu)\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0 I\u00a0 deo: http:\/\/kpv.rs\/?p=1650#more-1650 Simulakrumi i simulacija auditivnog Na\u010din snimanja, preno\u0161enja i reprodukcije zvuka u elektrostatici mo\u017ee biti jednokanalni i vi\u0161ekanalni: kod jednokanalnog – zvu\u010dna slika se tokom projekcije do\u010darava samo po dubini, kroz razli\u010dite intenzitete zvu\u010danja, dok se kod vi\u0161ekanalnog […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1704"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1704"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1704\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1711,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1704\/revisions\/1711"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1704"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1704"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1704"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}