{"id":1777,"date":"2012-02-09T12:37:12","date_gmt":"2012-02-09T12:37:12","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1777"},"modified":"2012-04-19T08:31:37","modified_gmt":"2012-04-19T08:31:37","slug":"za-cim-najvise-zalimo-kad-zivot-pride-svom-kraju","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1777","title":{"rendered":"Za \u010dim najvi\u0161e \u017ealimo, kad \u017eivot pri\u0111e svom kraju?"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>…Na prvom mestu se nalazi neostvarena \u017eelja da se \u017eivi sopstveni \u017eivot…<\/strong><\/p>\n

Australijska negovateljica Broni Var napisala je knjigu o svom iskustvu provedenom uz ljude na kraju \u017eivota. Ona \u00a0je pitala ljude koji su bili na pragu \u00a0smrti \u0161ta je to zbog \u010dega se kaju, \u0161ta su u \u017eivotu propustili i \u0161ta ose\u0107aju na kraju svog \u017eivotnog veka.<\/p>\n

<\/p>\n

Ljudi na samrtnoj postelji naj\u010de\u0161\u0107e ne \u017eale za neostvarenim\u00a0 velikim snovima ili postignu\u0107ima, dalekm putovanjima,\u00a0 ku\u0107ama, jo\u0161 vi\u0161e novca ili seksom, ono zbog \u010dega se ljudi na kraju \u017eivota najvi\u0161e kaju su neispunjeni odnosi sa svojim bli\u017enjima.<\/p>\n

 <\/p>\n

Na prvom mestu se nalazi neostvarena \u017eelja da se \u017eivi sopstveni \u017eivot. Mnogo ljudi \u00a0\u017eali da su previ\u0161e polagali na mi\u0161ljenje i o\u010dekivanja okoline, umesto da su uprkos tome sledili svoj put. \u201eVe\u0107ina ljudi nije ostvaila ni polovinu svojih snova\u201c, ka\u017ee Broni koja je gdinama negovala umiru\u0107e i svoja iskustva prera\u0111ivala na svom blogu. http:\/\/www.inspirationandchai.com\/<\/p>\n

 <\/p>\n

Na drugom mestu ljudi misle da su trebali manje da rade, to se pre svega odnosi na mu\u0161karce koji u poslednjim trenutcima \u017eale da su potro\u0161ili \u201eprevi\u0161e vremena\u00a0 od svog \u017eivota na vrte\u0161ci poslovnog \u017eivota\u201c. \u017dalosni su da\u00a0 se nisu dovoljno brinuli o deci, partneru, rodbini i prijateljima. U daleko manjem broju to se odnosi i na \u017eene.<\/p>\n

 <\/p>\n

Posle toga dolaze \u017eelje koje spadaju u \u201edu\u0161evnu higijenu. \u201eTrebalo je da svoja ose\u0107anja bolje izra\u017eavam\u201c i \u201e \u017deleo bih da sam se vi\u0161e starao o prijateljima\u201c. Sa jedne strane stara prijateljstva daju ose\u0107aj sigurnosti dok sa druge strane potisnuta ose\u0107anja mogu voditi u bolest. Tako zaklju\u010duje autorka bloga i knjige: ko radi harmoni\u010dnih me\u0111uljudskih odnosa blokira emocije zatvara sebi mogu\u0107nost da \u017eivi iz cele svoje li\u010dnosti.<\/p>\n

 <\/p>\n

Cela knjiga ostavlja utisak da veliki deo ljudi \u017eivi uklje\u0161ten\u00a0 u\u00a0 svakodnevnici koja se sastoji od\u00a0 dru\u0161tvenih i familijarnih obaveza, poslova, zara\u0111ivanja novca i drugih \u201espolja\u0161njih okolnosti\u201c koje se prepre\u010duju na putu ka bitnim stvarima.\u00a0 Na primer obi\u010dna radost \u201e \u017dalim da sebi nisam dopustio vi\u0161e radosti\u201c\u00a0 je poslednja od pet stvari za kojom ljudi \u017eale odlaze\u0107i sa ovog sveta.<\/p>\n

\u201eBila sam iznena\u0111ena koliko \u010desto je ovo mesto bilo pomenuto\u201c, ka\u017ee Broni Var. \u201eMnogo ljudi primeti tek na kraju \u017eivota da se \u010dovek\u00a0 svesno mora opredeliti za sre\u0107u i radost .\u201c<\/p>\n

Ipak mnogi su toliko sna\u017eno uhva\u0107eni u \u010dvrsto postavljene odnose da prosto zaborave da se nasmeju ili da budu neozbiljni.<\/p>\n

 <\/p>\n

Autorka je provodila uz umiru\u0107e njihovih poslednjih tri do dvanaest nedelja. Skoro svi su se u nekom trenutku \u00a0pomirili sa sopstvenom smrtno\u0161\u0107u i mnogo njih se porastom ove\u00a0 neizbe\u017enosti dalje razvilo napred. \u201eSvako reaguje na svoj na\u010din, ali svako pojedina\u010dno postigne sopstveni mir pre nego \u0161to ode.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

1. \u201e \u017deleo bih da sam imao hrabrosti da \u017eivim svoj sopstveni \u017eivot\u201c<\/strong><\/p>\n

\u201eZa tim \u017eale skoro svi ljudi. Ima toliko mnogo ljudi koji idu kro\u017e \u017eivot i ve\u0107inu vremena \u010dine stvari za koje misle da drugi ljudi o\u010dekuju od njih.\u201c<\/p>\n

2.\u201c\u017deleo bih da nisam toliko puno radio.\u201c<\/strong><\/p>\n

\u201eSkoro svi su previ\u0161e radili a premalo \u017eiveli- jer su se bojali, nisu zaraivali dovoljno novca ili radi karijere.\u201c<\/p>\n

3.\u201c\u017deleo ih da sam imao hrabrosti da ispoljim svoja ose\u0107anja.\u201c<\/strong><\/p>\n

\u201eMnogo ljudi potiskuje ose\u0107anja da bi bi sa\u010duvali mir.\u201c \u201e To vodi tome da su se prilagodili jednoj osrednjoj egzistenciji i nikad nisu postali ono \u0161to su mogli.\u201c<\/p>\n

4.\u201c\u017deleo bih da sam odr\u017eavao kontakt sa prijateljima\u201c<\/strong><\/p>\n

\u201eMnogo mojih pacijenata \u017eali da nisu investirali dovoljno vremena u svoja prijateljstva.\u201c \u201e Svima nedostaju njihovi prijatelji kada umiru.\u201c<\/p>\n

5.\u201c\u017deleo bih da sam sebi dopustio da budem sre\u0107niji\u201c<\/strong><\/p>\n

\u201eImamo slobodu izbora.\u201c\u00a0 Ova spoznaja\u00a0 je prvo iznenadila Broni. \u201e Mnogo pacijenata to otkriva tek na zavr\u0161etku. Oni su zaglavljeni u starim modelim i navikama i u udobnosti uobi\u010dajenosti.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Knjiga je pre svega korisna \u017eivima jer pokazuje \u0161ta i kako se treba promeniti da bi na kraju svojih dana bili vi\u0161e zadovoljni.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

…Na prvom mestu se nalazi neostvarena \u017eelja da se \u017eivi sopstveni \u017eivot… Australijska negovateljica Broni Var napisala je knjigu o svom iskustvu provedenom uz ljude na kraju \u017eivota. Ona \u00a0je pitala ljude koji su bili na pragu \u00a0smrti \u0161ta je to zbog \u010dega se kaju, \u0161ta su u \u017eivotu propustili i \u0161ta ose\u0107aju na kraju […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[12,38,42],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1777"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1777"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1777\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1781,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1777\/revisions\/1781"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1777"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1777"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1777"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}