{"id":1872,"date":"2012-03-09T17:05:07","date_gmt":"2012-03-09T17:05:07","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1872"},"modified":"2012-04-19T08:33:09","modified_gmt":"2012-04-19T08:33:09","slug":"anticki-kompjuter-iz-antikitere","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1872","title":{"rendered":"Anti\u010dki kompjuter iz Antikitere"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>U \u00a0olupini\u00a0 gr\u010dkog anti\u010dkog broda ronioci su prona\u0161li \u00a0preko 2000 godina stari mehanizam, nalik modernom analognom kompjuteru. Aparat, koji zapravo ne bi smeo da postoji prema znanjima savremene nauke.<\/strong><\/p>\n

…mo\u017ee se pomisliti da je \u201eprvi kompjuter\u201c do\u0161ao sa neba ili je od nekog ko je \u201esa neba do\u0161ao\u201c na zemlju \u2013Anunaki?…<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Za dana\u0161nje vreme je rekonstrukcija \u201eprvog ra\u010dunara \u010dove\u010dansta\u201c zvanog tako\u0111e \u201emehanizam iz Antikitere\u201c, senzacija. Napravljen je najranije oko 140. pre Hrista i deluje toliko moderno da ne bi uop\u0161te smeo da egzistira.<\/p>\n

<\/p>\n

\u201eMehanizam li\u010di na moderni analogni kompjuter koji koristi mehani\u010dke delove\u00a0 da sa\u010duva izra\u010dunato.\u201c\u00a0 Nau\u010dnici iz raznih oblasti su poku\u0161avali po vi\u0161e puta da taj mehanizam\u00a0 odgonetnu i da\u00a0 ponovo naprave.funkcionalne delove<\/p>\n

 <\/p>\n

Ovom aparatu se pripisuje da je mogao da vr\u0161i prora\u010dune\u00a0 i da poka\u017ee rezultate sa ta\u010dnosti od sedam cifara.<\/p>\n

 <\/p>\n

\n

Parametar\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Izvodi funkcije, te pokazuje:<\/strong><\/p>\n

izra\u010dunava<\/strong> kalendarske i vremenske cikluse, datum i ta\u010dno vreme<\/p>\n

pomra\u010denja sunca i \u00a0meseca za 200 g.<\/p>\n

predstavlja<\/strong> kretanje nebeskih tela<\/p>\n

pokazuje<\/strong> prolazak sunca i meseca kroz staro-egipatski zodijak<\/p>\n

kultura <\/strong> datumi panhelenskih i olimpijskih igara<\/p>\n<\/div>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>\u201eRadi se o prvom ra\u010dunaru na svetu\u201c ka\u017ee prof. Dr. Volfram Lipe sa informati\u010dkog jnstituta univerziteta u Minsteru. Radi bez struje i padanja programa, softver dokazano nema. Za dovod energije slu\u017eila je kurbla sa strane, koja je pokretala \u010ditavu radnju.<\/p>\n

Postavlja se pitanje da li je to ustvari bio stvarno ra\u010dunar ili vrlo razvijen astronomski \u010dasovnik? O\u010ditavao je sve podatake na vi\u0161e skala\u00a0 ispod kazaljki. Kako izgleda bio je samo jedan jedini aparat tog tipa ili ipak ne? Nau\u010dnici su jedinstveni u tome da je \u010dudesna ma\u0161ina majstorsko delo tehnike starih Grka, oko \u010dega nema sumnje. Nau\u010dni \u017eurnalista D\u017eo\u00a0 Marhant iz Londona je objavio knjigu \u201eDekodiranje \u00a0neba\u201c\u00a0\u00a0 i zapo\u010deo pisanje nove istorije ove problematike.<\/p>\n

 <\/p>\n

Kratka istorija:<\/p>\n

\n

Paramerar\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 navo\u0111enje cilja\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 vreme<\/strong><\/p>\n

izrada\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 nepoznata\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 preko 2100 godina<\/p>\n

upotreba\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 na brodu\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 70-60 s.e.<\/p>\n

nalazi\u0161te\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Antikitera u Gr\u0161koj \u00a0\u00a01901 godine<\/p>\n

rekonstrukcija\u00a0\u00a0\u00a0 modela\u00a0 traje ve\u0107 vi\u0161e od 100 godina<\/p>\n<\/div>\n

 <\/p>\n

Oko izrade se naga\u0111a: kako su stari Grci mogli pre vi\u0161e od 2000 godina da naprave tako filigranski komplikovan aparat i za\u0161to ima samo jedan? Za\u0161to je kori\u0161\u0107en na brodu? Mo\u017eda je to bio aparat koji su gr\u010dki i rimski bogovi (Sumerski bogovi i Anunaki sa drugim imenom) ustupili nekom istra\u017eiva\u010dkom brodu za ispunjenje zadatka ili iz religioznih razloga? \u00a0Dokazano je da je jedan rimski trgova\u010dki brod potonuo u oluji u blizini ostrvca Antikitera.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Aparat je na\u0111en\u00a0 pre\u00a0 110 god. na dubini 40-42m. 1900. Grupa \u00a0gnjuraca skuplja\u010da sun\u0111era je sa brodi\u0107em dospela u nemirno more i potra\u017eila\u00a0 sigurnu luku na najbli\u017eem ostrvu. Njihovom zaslugom <\/strong>dolazi do otkri\u0107a\u00a0 podvodnog anti\u010dkog blaga nazvanog po nalazi\u0161tu Antikitera.\u00a0 Usledila su va\u0111enja vrednih umetni\u010dkih predmeta i nakita i bronzanog grumena koja se nakon su\u0161enja pokazala kao tehni\u010dki predmet. Kasnije se ispostavilo \u00a0da su \u201eronioci na sun\u0111ere\u201c bili verovatno kradljivci podvodnih antikviteta.<\/p>\n

Na\u0111ene su anti\u010dke statue i amfore i jedna natrula drvena kutija oko 30cm X 20cm u kojoj je bio skoreli bronzani grumen koji je dospeo u Atinski muzej. Na kutiju se nije obratila pa\u017enja i ona se raspala bez konzervacije, sa time su \u00a0zauvek izgubljene slike i natpisi.<\/p>\n

\u201eC14- datiranje daske sa olupine broda pokazalo je gradnju oko 220. pre H., nov\u010di\u0107i sa broda datirali su izme\u0111u 86. i 60 p.H., stoga je brod potonuo izme\u0111u 70.i 60. p.H.\u201c<\/p>\n

Autor \u00a0dokumentarnog filmaToni Fret pi\u0161e: \u201eDa nije 1901. otkriven, njegova egzistencija bi bila dovedena u pitanje jer je toliko genijalan.\u201c<\/p>\n

Na jako zakre\u010denoj grudvi bronze, posle vi\u0161e meseci su\u0161enja, kada je otpao komad kre\u010dnjaka pokazalo se sadr\u017eaj. Bili su vidljivi\u00a0 zup\u010danici, skale sa ciframa i gr\u010dki natpisi, nazirala se senzacija. Tek 1950. britanski fizi\u010dar de Solla Price je napravio pomak u istra\u017eivanju. Rekonstrukcija se odvijala u vi\u0161e etapa u saradnji sa muzejom u Atini, zahtevan je vrlo precizan rad uz kori\u0161\u0107enje savremene opreme.<\/p>\n

2010. su gr\u010dki i engleski nau\u010dnici\u00a0 uradili analizu\u00a0 pomo\u0107u rentgenskog aparata, kompjuterske tomografije i skenera. Kao sa lego sistemom mogli su ve\u0107i delovi da se sistematski razgrade i da se demonstrira funkcionisanje.<\/p>\n

Stvorena je internacionalna radna grupa od razli\u010ditih stru\u010dnjaka. Koliko truda je ko\u0161tala rekonstrukcija govori D\u017eo Marhant u svojoj knjizi . \u201c Taj instrument je tolika zagonetka da njeno re\u0161enje traje \u00a0preko jednog stole\u0107a.\u201c Postavlja se pitanje \u0161ta su to stari Grci mogli \u00a0da smisle. Zup\u010dasti to\u010dkovi datiraju iz tog vremena, ali njihove slike ne postoje. Toni Frit zaklju\u010duje: \u201eDa ih onda oluja nije potopila, istori\u010dari bi kategori\u010dki odbacili tako ne\u0161to u\u00a0 prvom stole\u0107u pre Hrista, jer druge poznate uporedive ma\u0161ine su hiljadama godina mla\u0111e.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Nebeski aparat<\/h3>\n

Interesantno je da je D\u017eo Marhant u knjizi \u201eDekodiranje neba\u201c dodao podnaslov \u201ePrvi kompjuter- 2000-godi\u0161nja zagonetka je re\u0161ena\u201c, iako poslednje re\u010di jo\u0161 nisi izre\u010dene.<\/p>\n

Prema naslovu knjige mo\u017ee se pomisliti da je \u201eprvi kompjuter\u201c do\u0161ao sa neba ili je od nekog ko je \u201esa neba do\u0161ao\u201c na zemlju \u2013Anunaki?<\/p>\n

U knjizi Mormona postoji mesto gde se ka\u017ee \u201e kompas koji je gospod napravio\u201c, \u00a0u vreme proroka Ezahije koji je dospeo u Vavilonski egzil, i tamo delovao, opisao je i letelicu (Ez.1,4-28). Dalje pi\u0161e Marhant \u201ePrema svemu \u0161to znamo o tehnologiji tog vremena, uop\u0161te ne bi trebalo da postoji. Ko je za ime sveta taj instrument napravio?\u201c<\/p>\n

Ukoliko su Grci instrument napravili, da li su bogovi pomogli? Nemogu\u0107e \u00a0sasvim i nije, ako imamo u vidu da u Bibliji ima puno hight-tech scena.<\/p>\n

 <\/p>\n

Za\u0161to Grci?<\/h3>\n

Ostrvo Antikitera pripada Gr\u010dkoj, na mehanizmu su gr\u010dka slova. 12 naziva meseci mese\u010devog kalendara na gornjoj skali zadnje strane su na korintskom dijalektu. Grci su poznavali zup\u010daste to\u010dkove a i Egip\u0107ani kako ka\u017eu istori\u010dari, iako nema crte\u017ea .<\/p>\n

 <\/p>\n

Zup\u010dasti to\u010dkovi u mehanizmu<\/h3>\n

Aparat se sastoji od 82 ve\u0107a i manja fragmenta koji kordiniraju a\u00a0 \u00a0me\u0111usobno su \u201ezakoreli\u201c i od pokazuju\u0107ih elemenata od 1-2 mm tanke bronze.\u00a0 Aparat je snimljen, izmeren i upotrebljena je 3D tehnologija. Tako se moglo korak po korak otkrivati, objasniti i ciljno sa lego tehnologijom napraviti kopija. http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=RLPVCJjTNgk<\/a><\/p>\n

Re\u010di (oko 3000) i tekst su prevedeni. Razni objavljeni radovi govore o 30-40 \u010deonih zup\u010dastih to\u010dkova od \u010dega neki nedostaju a neki nemaju funkciju, jer fale delovi. Pogonski to\u010dak je povezan sa kurblom. Zupci su oko 1,5 mm\u00a0 debeli jednakostrani\u010dni trouglovi veoma precizno ura\u0111eni. \u00a0Na povr\u0161ini od 20-30cm sa jedne strane je velika dupla spirala sa 3 skale a na pole\u0111ini velika i mala skala.<\/p>\n

Svaki pokaziva\u010d je imao sopstveni pogon podre\u0111en ukupnom kompleksu. Postojao je:<\/p>\n

-normalan pogon<\/p>\n

-planetarni (epicikli\u010dni) pogon<\/p>\n

-diferencijalni pogon ( prona\u0111en u 13 veku)<\/p>\n

Pokazali su se tragovi reparature, \u0161to govori da je aparat kori\u0161\u0107en.<\/p>\n

 <\/p>\n

Vavilon i mehanizam<\/h3>\n

Mnogi istra\u017eiva\u010di su uveli u igru Vavilonce kao A. Kramer: \u201eNove kontroverze oko kompjutera iz Antikikere\u201c, gde se radi o gledi\u0161tima na sunce i mesec, njihovoj realizaciji na aparatu tj. matemati\u010dkoj osnovi za to.<\/p>\n

Vavilon je bio naslednik Sumerske dr\u017eave. Vrhovni bog je bio Marduk Enkijev sin. Istovremeno je u Karnaku u Egiptu bio Amun (prikriveni) jer je u Vavilonu bio prisutniji.<\/p>\n

Vavilon se razvio tek nakon 1900 p.H u dominiraju\u0107e carstvo u Mesopotamiji . Ratovi i promena odnosa mo\u0107i uticali su i na razvoj nauke i tehnike. Vrhunac je postigao sa kralj Asurbanipal koji je sakupio ogromnu biblioteku, gde je bilo desetine hiljada sumerskih spisa na klinastom pismu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zajedni\u010dkim radom nau\u010dnika iz vi\u0161e oblasti do\u0161lo se do toga da matematika mehanizma vodi do Vavilona. \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eMo\u017eda se treba ponovo preispitati veza astronomije i zanatstva. Mo\u017eda je onda postojala uzajamnost.\u201c<\/p>\n

Ko je i gde napravio aparat tek treba da se istra\u017ei. Postoje pretpostavke da je konstruktor bio astronom Poseidonius na Rodosu ali i je Sirakis, domovina Arhimeda navedena kao mogu\u0107a.<\/p>\n

 <\/p>\n

Mehanizam kao prva poznata analogna ra\u010dunska ma\u0161ina je iznena\u0111uju\u0107e precizna i kompleksnije je gra\u0111e nego\u00a0 tehni\u010dki instrumenti narednih hiljadu godina kasnije. Naslu\u0107uje se da je posedovanje tehnike u staroj Gr\u010dkoj bilo daleko zna\u010dajnije nego \u0161to se inan\u010de misli.<\/p>\n

Gr\u010dka istorija i nauka smatra se prou\u010denom, ali uvek ima mesta za iznena\u0111enja. Njena istorija se ra\u010duna od 700.pre H. pa do integracije u Rimsko carstvo. Ranije kulture tekle su paralelno sa Vavilonom. Mnoge pri\u010de o gr\u010dkim bogovima govore da su to modifikovani sumerski bogovi.<\/p>\n

 <\/p>\n

Sumer\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Gr\u010dka\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Egipat<\/strong><\/p>\n

Ea\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Poseidon\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ptah<\/p>\n

Marduk\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Zevs\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Amun, Re<\/p>\n

Nangi\u0161izida\u00a0\u00a0 Hermes\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tot<\/p>\n

Inana\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Afrodita\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Izis<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

\u201eOva ma\u0161ina je toliko neverovatno kompleksno napravljena da se ne radi o prototipu ve\u0107 mnogo vi\u0161e o sazrelom produktu visokorazvijene tehnike\u201c<\/strong><\/p>\n

Zavetni kov\u010deg je napravljen po nalogu Mojsijevog boga. Mo\u017eda je i mehanizam iz Antikitere toliko visokog kvaliteta iz sli\u010dnog razloga, smatraju neki istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Priredila Branka Mraz<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

http:\/\/www.decodingtheheavens.com\/<\/a><\/p>\n

http:\/\/www.antikythera-mechanism.gr\/project\/team\/academic\/tony-freeth<\/a><\/p>\n

http:\/\/www.nature.com\/nature\/podcast\/v468\/n7323\/nature-2010-11-25.html<\/a><\/p>\n

http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=RLPVCJjTNgk<\/a><\/p>\n

http:\/\/www.youtube.com\/watch?feature=player_embedded&v=F1LbXSbxEJk#<\/a>!<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U \u00a0olupini\u00a0 gr\u010dkog anti\u010dkog broda ronioci su prona\u0161li \u00a0preko 2000 godina stari mehanizam, nalik modernom analognom kompjuteru. Aparat, koji zapravo ne bi smeo da postoji prema znanjima savremene nauke. …mo\u017ee se pomisliti da je \u201eprvi kompjuter\u201c do\u0161ao sa neba ili je od nekog ko je \u201esa neba do\u0161ao\u201c na zemlju \u2013Anunaki?…   Za dana\u0161nje vreme […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[9,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1872"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1872"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1872\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1878,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1872\/revisions\/1878"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1872"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1872"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1872"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}