{"id":1925,"date":"2012-04-06T11:55:43","date_gmt":"2012-04-06T11:55:43","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1925"},"modified":"2015-08-22T13:38:35","modified_gmt":"2015-08-22T13:38:35","slug":"integrisani-pojedinac-kao-preduslov-za-nastanak-post-nacionalnog-drustva-1-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1925","title":{"rendered":"INTEGRISANI POJEDINAC KAO PREDUSLOV ZA NASTANAK POST-NACIONALNOG DRU\u0160TVA (1. deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

<\/em><\/strong><\/p>\n

\u201ePrihva\u0107eno je da svaka oholost, ta\u0161tina i sve do najstupidnijih hvalisanja biva dopu\u0161teno i \u010dasno, ukoliko se stavlja na ra\u010dun nacije u kojoj smo se pomu\u010dili roditi. Ono \u0161to se niko ne bi usudio da ka\u017ee o svom Ja, sveta je du\u017enost da se ka\u017ee o svom MI.\u201c<\/em><\/strong><\/p>\n

(Denis De Rougemont, \u201eZapadna pustolovina \u010doveka\u201c)<\/em><\/strong><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

Uprkos realnoj egzistenciji globalne zajednice u virtuelnom polju planetarne informati\u010dke mre\u017ee putem sredstava masovne komunikacije(trans-nacionalnost ekonomije, trgovine, nauke itd.), ratovi, sukobi i tenzije u svetu ne jenjavaju. Post-moderni izolacionalisti\u010dki nacionalizam, koji ide ruku pod ruku sa kulturnim\u00a0 solipsizmom, prava je po\u0161ast me\u0111u malim narodima, koji, od vremena borbe za nezavisnost od kolonijalnih sila, pa do dana\u0161njih procesa dekomponovanja post-komunisti\u010dkih asocijacija ili drugih tipova zajednica, bivaju opsednuti divinizacijom nacije i nacionalnog.<\/p>\n

\u010cak i dr\u017eave ograni\u010denog suvereniteta u okvirima regionalnih unija, u trenucima krize karakteri\u0161u institucionalne, a naro\u010dito neinstitucionalne regredirane politike \u201eodbrane nacionalnih interesa\u201c. Nacionalizam je, tokom protekla dva veka, doveo do devastacionih ratova i desetina miliona \u017ertava, te o\u010digledan, ili, ponekad prikriven, genocid . S druge strane, u dr\u017eavama sa nagla\u0161enom nacionalisti\u010dkom ideologijom dolazi do gu\u0161enja pojedinca, njegovog identiteta i prava na individualizam i slobodnu samoaktualizaciju.<\/p>\n

Ishodi\u0161te nacionalizma<\/strong> i kulta nacije le\u017ei u neintegrisanom pojedincu<\/strong>, i nemogu\u0107nosti i nepodno\u0161ljivosti otkrovenja individuacije<\/strong>. Umesto da dosegne sopstvenu celovitost, tj. prepozna arhetipove koji realno postoje i deluju u okviru njegove du\u0161e, on ih (nesvesnim aktom) odbacuje, projektuju\u0107i ih spolja, bilo na pozitivni objekat narcisti\u010dke fiksacije (\u201enarod\u201c) ili pak na negativni (\u201eneprijateljske nacije\u201c). Pri tome, arhetip, kao bezli\u010dno pan-psihi\u010dko polje, deluje sam za sebe, bez obzira na volju i svest pojedinaca koje \u201eguta\u201c u nacionalisti\u010dkim ekstati\u010dkim psihoti\u010dnim epizodama. Numinoznost arhetipova<\/strong> se prepoznaje kroz \u201eobogotvorenje\u201c sopstvene nacije<\/strong> ili naroda, te \u201esatanizovanje\u201c drugih i druga\u010dijih<\/strong>. No, da li je uvek bilo tako? Kako i kada je do\u0161lo do tolikog pridavanja zna\u010daja naciji?<\/p>\n

Pokaza\u0107emo da su nacionalizam i nacijafenomeni novijeg datuma, iako su \u010desto ideolo\u0161ki upakovani u\u00a0 velove \u201edrevnosti\u201c. Pozabavimo se najpre etimologijom re\u010di \u201cnacija\u201d. Znameniti holandski istori\u010dar Johan Huizinga<\/strong> u svom kapitalnom delu \u201eNacionalizam i patriotizam u Evropi na kraju XIX veka\u201c u\u010di da:<\/p>\n

\u201eRe\u010d’patriotizam’pojavljuje se tek u XVIII,\u00a0 a ‘nacionalizam’\u00a0 tek u XIX veku. U francuskom jeziku re\u010d ‘nationallisme’ nalazimo jednom 1812. godine, najstariji primer upotrebe re\u010di ‘nationalism’ poti\u010de iz 1836. godine (…) kao naziv za u\u010denje po kome su neki narodi od Boga izabrani. S obzirom (…) da \u0107e nacionalizam (…) u engleskom jeziku poprimiti mnogo \u0161ire polje zna\u010denja (…), engleska re\u010d je, dakle, svoju karijeru napravila tokom jednog veka. (…) Re\u010d ‘natio’\u00a0 jo\u0161 od davnina mnogo je vi\u0161e u upotrebi nego re\u010d ‘patria’. Zna\u010denje ove re\u010di nije se mnogo promenilo u odnosu na ono u klasi\u010dnom latinskom. Usko povezana s ‘natus’ i ‘natura’, ona je nejasno ukazivala na \u0161iru vezu sa ‘gens’ ili ‘populis’ i pri tom nije jasno odre\u0111ivala razliku izme\u0111u ova tri termina. ‘Vulgata’ ravnopravno koristi re\u010di ‘genus’, ‘populos’ i ‘nationes’ za sve narode iz ‘Starog Zaveta’ i ne pravi jasnu razliku. Ova biblijska upotreba privremeno je odredila zna\u010denje pojma ‘natio<\/strong>‘. Ta re\u010d je zajednicu plemena, jezika i oblasti ozna\u010davala prili\u010dno neodre\u0111eno, ponekad u u\u017eem pre nego \u0161irem smislu<\/strong>. [podvukao M. V.]\u201c<\/em><\/p>\n

Bukvalni prevod latinske re\u010di \u201enatio\u201c glasi:\u00a0 \u201ero\u0111eno\u201c, \u201erod\u201c, \u201eporod\u201c ili, slobodnije, \u201erasa\u201c. Signifikantno, prou\u010davanje\u00a0 spisa filozofa i hroni\u010dara Starog Rima ukazuje na to da su oni tom pojmu (za razliku od XVIII-vekovnih predmodernih, XIX i XX-vekovnih modernih, pa i dana\u0161njih postmodernih elita) pridavali pejorativan zna\u010daj<\/strong>. \u201eCivitas\u201c<\/strong> (zajednica) je plemenito odli\u010dje<\/strong> gospodarske aristokratije supremativnog Rima u odnosu na varvarske \u201enationes\u201c<\/strong> (\u201eljudske rase\u201c) koje se nisu izdigle dalje od inferiornog stepena rodovske (\u201enacionalne\u201c) povezanosti<\/strong> (koja se danas, nasuprot,\u00a0 smatra vrhovnom vredno\u0161\u0107u).<\/p>\n

Sam Heuzinga<\/strong> nema vrednosno druga\u010diji stav od Starih Rimljana. On ka\u017ee, u ve\u0107 navedenom delu,\u00a0 da:<\/p>\n

\u201ePri pa\u017eljivom razmatranju vide\u0107emo da su u starijim razdobljima ne samo postojali ekvivalenti za patriotizam i nacionalizam, ve\u0107 da su (…) oba ose\u0107anja tokom vremena samo poprimila jasnije obrise i ni\u0161ta drugo. Oni su ostali ono \u0161to su uvek i bili: primitivni instinkti ljudske zajednice\u201c.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>Nacionalizam<\/strong> predstavlja ideolo\u0161ku paradigmu<\/strong>putem koje pojedinci (\u010dlanovi zajednice) gubesvoje li\u010dne karakteristike<\/strong> i bivaju, u psiholo\u0161kom <\/strong>smislu, progutani imaginarnim\u00a0 konstruktom \u201cnaroda\u201d ili \u201cnacije\u201d<\/strong> kao grupe sa kojom se identifikuju.\u201cNarod\u201d u ovom slu\u010daju\u00a0 zapravo predstavlja autonomni psihi\u010dki sadr\u017eaj, nadre\u0111en pojedina\u010dnom \u201cja\u201d svakog \u010dlana grupe.<\/p>\n

Definicija \u201cnacije\u201d, mo\u017ee biti veoma rastegljiva. Ona u esenciji jeste artificijelna, intelektualna tvorevina koja\u00a0 predstavlja \u201eokida\u010d\u201d za instrumentalizaciju odre\u0111enih energetski nabijenih psiholo\u0161kih sadr\u017eaja kod odre\u0111enih grupa.<\/p>\n

Tako, na primer, pravo gra\u0111anstva u jednoj dr\u017eavi mo\u017ee va\u017eiti samo za jednu etni\u010dku, kulturnu, religioznu, ili rasnu grupu,gde se diskriminacija potencijalno \u0161iri bez limita, sve do narcisti\u010dkog diskursa da je (\u201cmoja\u201d, \u201cna\u0161a\u201d) dr\u017eava apsolut, i posledi\u010dnog postulata da je \u00a0prirodno superiorna u odnosu na sve ostale. Identifikacija nacionalne kulture se kombinuje sa negativnim gledanjem na druge rase ili kulture. Nije ni potrebno naglasiti da \u010desto i \u201cdrugi\u201d imaju identi\u010dan odnos prema \u201cnama\u201d \u0161to dovodi do manjih ili ve\u0107ih konflikata sa katastrofalnim posledicama.<\/p>\n

Nacionalizam emanira i referi\u0161u\u0107i navirtualne zajednice<\/em> koje nisu prirodno izra\u017eene kroz jezik, rasu ili religiju, ve\u0107 pre predstavljaju artificijelni koncept<\/em> napravljen od strane intelektualne elite<\/em>, pripadnika date nacije. Ovi novi elementi nacije se uobi\u010dajeno predstavljaju kao \u201cdrevni\u201d i \u201cprirodni\u201d, a nazivaju se \u201covde-i-sada-stvorenimtradicijama<\/em>\u201d. Bilo da se poziva na povratak nacionalne pro\u0161losti, bilo na progon \u201cdrugih\u201d, bilo na formiranje nezavisne dr\u017eave, konstrukt nacionalizma nalazi ishodi\u0161te u arhajskim, mitskim \u201cpradomovinama\u201d na koje se poziva. Ovo je mehanizam koji je pobudio finski narod da se bori za secesiju od Rusije, a zna\u010dajan faktor u tome je bilo i tada aktuelno\u00a0 pisanje \u201cdrevnog\u201d nacionalnog epa – \u201cKalevale\u201d. Mitovi o Vikinzima, reaktualizacija Nordijske paganske mitologije, kao \u201cmetafizi\u010dko\u201d-ideolo\u0161ko-\u201ckulturni\u201d kompozit, ne predstavljaju \u201cvekovno\u201d tradicijsko spiritualno i istorijsko \u201cznanje\u201d o \u201cdrevnoj\u201d pro\u0161losti naroda, ve\u0107 proizvod novoformirane paradigme \u0161vedske intelektualne elite XIX veka, sa ciljem ja\u010danja \u0161vedskog kulturnog identiteta. Otcepljeni od prvobitne funkcije, i transformisani u \u201cdrevne neosporne istine\u201d, ovi mitovi, u pervertiranoj formi, u XX veku su postali zna\u010dajan element ideologije i, \u0161to je jo\u0161 gore, pragmati\u010dnih aktualizacija u nacisti\u010dkoj Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Nacionalne zastave, himne, grbovi, grobovi i drugi simboli nacionalnog identiteta se \u010desto smatraju svetinjama, kao da su pre religiozni nego politi\u010dki simboli. To zbog toga, \u0161to u krizi religioznosti od vremena modernizma (koje se poklapa sa ra\u0111anjem nacionalizma), i rastu\u0107em materijalizmu, numinoznost emaniranih arhetipova kolektivno nesvesnog, otcepljen od tradicijskih religioznih simbola, svoj put (potpra\u017eno) nalazi u nacionalnim simbolima.<\/p>\n

Izraz \u201cnacionalizam\u201d (nationalismus<\/em>) je prvi put u upotrebi tokom kraja 1770-ih, apripisujese Johann Gottfried Herder<\/strong><\/a>u<\/strong>, nema\u010dkom filozofu o kome \u0107e na ovim stranicama jo\u0161 biti re\u010di kasnije.<\/p>\n

U predmodernoj Evropi, ljudi su uobi\u010dajeno bili lojalni svom okru\u017eenju, regionu ili pak lokalnoj aristokratiji, pre negoli naciji. Geneza nacionalizma je koherentna sa\u00a0 pojavom moderne dr\u017eave i isticanjem narodnog suvereniteta koji se ispoljava u francuskoj (1789.) i ameri\u010dkoj revoluciji (1776.) – \u0161to predstavlja oficijelni kraj srednjevekovlja i po\u010detak modernizma.<\/p>\n

Sam pojam \u201cnacionalnog identiteta\u201d je realan samo u ezoternom, psiholo\u0161kom smislu, o \u010demu \u0107e biti re\u010di kasnije. Sada \u0107emo se pozabaviti njegovim podvrstama,\u00a0 instrumentalizacijom i zloupotrebom, \u0161to se ogleda u potpuno razli\u010ditom ispoljavanju i zna\u010denju u razli\u010ditim kontekstima koji mu se pridaju, a jedina zajedni\u010dka karakteristika je:dru\u0161tveni zna\u010daj najve\u0107eg stepena.<\/p>\n

Tako, gra\u0111anski nacionalizam<\/em> (poznat i kao liberalni nacionalizam) defini\u0161e naciju kao zajednicu stvorenu na koherenciji pripadnosti zajedni\u010dkoj grupi, koja deli prava i obaveze, te odgovaraju\u0107i politi\u010dki sistem sa kojim se identifikuje. Jezgro ovakvog nacionalnog identiteta nije etni\u010dko.Gra\u0111anski koncept nacionalizma je opisao Ernest Renan<\/strong> u svom znamenitom tekstu iz 1882 „\u0160ta je nacija?“, gde je definisao naciju kao \u201cdnevni plebiscit\u201dtj., kao potpuno otvorenu formu identiteta baziranu na zajedni\u010dkoj volji pojedinaca. Gra\u0111anski nacionalizam je, teoretski,\u00a0 kompatibilan sa gra\u0111anskim vrednostima slobode, tolerancije, jednakosti i prava pojedinaca, i ne karakteri\u0161e ga ksenofobija. Pripadanje gra\u0111anskoj naciji je pitanje slobodnog izbora, kao u <\/strong>Ernest Renan<\/strong><\/a>ovom<\/strong> „dnevnom plebiscitu“. Ideja o gra\u0111aninu \u2013 liberalnom pripadniku nacije uticala je, pored drugih koncepata toga doba, na ponovno o\u017eivljavanje anti\u010dke demokratije i okon\u010davanje Srednjeg veka u zemljama poput SAD ili Francuske (kroz idealisti\u010dke vizije: \u201cAmeri\u010dku deklaraciju o nezavisnosti\u201d iz 1776, ili francusku \u201cDeklaraciju o pravima \u010doveka i gra\u0111ana\u201d iz1789). Ipak, u kriznim vremenima, gra\u0111anski nacionalizam isklizava iz kognitivne ograni\u010denosti koncepta, te prerasta u emotivno obojeni \u0161ovinizam, \u0161to se jasno sagledava analizom evropskih sukoba, od Napoleonovog <\/strong>doba pa nadalje…<\/p>\n

Nasuprot gra\u0111anskom, etni\u010dki nacionalizam, <\/em>koji naciju defini\u0161e prema etnicitetu i zajedni\u010dkom poreklu, posve nedvosmisleno vodi izolacionizmu i etnocentrizmu. Neki nacionalisti, zagovornici koncepta nacionalne \u010disto\u0107e <\/em> isklju\u010duju izvesne grupe. Lingvisti\u010dke finese, kulturna ba\u0161tina,genetsko nasle\u0111e,zajedni\u010dka istorija ili pak specifi\u010dna religija, mogu biti ekskluzivni, za pripadnika etni\u010dki \u010diste nacije, <\/em>dok su nacionalne manjine nedostojne da pripadaju naciji \u201codabranih\u201d.Mo\u017eda \u010dak i izmi\u0161ljena teritorija, bazirana na mitu, biva delom ovako definisane nacije. Mussolini<\/strong> je ideologiju fa\u0161isti\u010dke Italije bazirao na direktnom nasle\u0111u teritorije Rimske imperije, a ne na tada aktuelnoj italijanskoj teritoriji. Hitler<\/strong> je \u201cDrang Nach Osten\u201d, pokret osvajanja Rusije, bazirao na mitu o\u00a0 povratku drevnih Arijevaca u prapostojbinu, imaginarnu zemlju Thulu (realno nepostoje\u0107u, ali zna\u010dajnu za nacisti\u010dki ezoterizam)…<\/p>\n

Pan-nacionalizam<\/em> je slaganje etni\u010dkih nacionalizama grupe nacija sa srodnim etni\u010dkim karakteristikama, zajedni\u010dkim poreklom i genetskim nasle\u0111em. Pan-slavizam ili pan-germanizam su bili aktuelni u XX veku, ali ovaj vid nacionalizma jenjava sa globalizacijom.<\/p>\n

Ultranacionalizam<\/em> predstavlja totalnu aktualizaciju i razvoj etni\u010dkog nacionalizma, gde se ekskluzivni (po genetici, poreklu i mitskoj prapostojbini) pripadnici nacije progla\u0161avaju superiornima u odnosu na pripadnike drugih nacija, \u0161to uklju\u010duje ekstremisti\u010dke mere progona, deportacije, osvaja\u010dkih ratova, etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja i genocida. Ultranacionalizam se ispoljava kroz nacizam i fa\u0161izam (univerzalniji pojmovi, ne va\u017ee samo za Nema\u010dku i Italiju prve polovine XX veka), \u0161to zna\u010di potpuno podre\u0111ivanje pojedinca dr\u017eavi, totalitarizam i militarizam. II sv. rat je najkarakteristi\u010dniji primer ispoljavanja ultranacionalizma u Nema\u010dkoj, Italiji, Japanu i satelitima, ali na \u017ealost, daleko od toga da je i jedini u novovekovnoj istoriji.<\/p>\n

Levi\u010darski<\/em><\/a> nacionalizam<\/em>je karakteristi\u010dan za komunisti\u010dku ideologiju iz doba \u201cKominterne\u201d, gde su pojedini narodi podsticani na nacionalisti\u010dki separatizam putem kojih bi se uru\u0161ile multi-nacionalne dr\u017eave, a sa pravim ciljem ru\u0161enja kapitalisti\u010dkog dru\u0161tvenog ure\u0111enja. Kasnije se javljajuFidel Castrov<\/strong> \u201cMovimiento 26 de Julio\u201d koji vodi do kubanske komunisti\u010dke revolucije 1959, i drugi oslobodila\u010dki pokreti nadahnuti levi\u010darskim idejama pravde i jednakosti, poput SNP<\/a>-a u \u0160kotskoj, irskog \u201cSinn F\u00e9in<\/a>\u201d, ili\u00a0 \u201cAfri\u010dkog nacionalnog kongresa\u201d za osloba\u0111anje od rasne nejednakosti u Ju\u017enoj Africi. Karakteristi\u010dno je da, kada pokreti nadahnuti liberalnim levim idejama osvoje vlast, prelaze u totalitarizam, koji instrumentalizuje ideju nacionalnog identiteta za o\u010duvanje supremacije levi\u010darske elite. Anti-kolonijalni nacionalizam<\/em> je blizak levi\u010darskom<\/em>, te predstavlja instrumentalizaciju nacionalnog identiteta za borbu za nezavisnost kolonija prevashodno tokom perioda nakon 1945., sa sli\u010dnim totalitarnim tendencijana ispoljenim nakon osloba\u0111anja<\/em> od vlasti kolonijalnih sila<\/p>\n

Teritorijalni nacionalisti<\/em>imaju odnos prema dr\u017eavi-naciji nadahnut arhetipom \u201cvelike majke\u201d, te prema njoj ose\u0107aju vernost. Nacija postaje ne\u0161to poput realne majke, koja odgaja, othranjuje svoju decu. Ona predstavlja svetinju, a dr\u017eavljanstvo predstavlja najve\u0107u vrednost koje jedan pojedinac (pripadnik nacije) mo\u017ee zadobiti. \u00a0Teritorijalni nacionalisti formiraju populisti\u010dku kulturu koja spu\u0161ta individualitet pojedinaca na najni\u017ei nivo, jer se u organski definisanoj narodnoj zajednici<\/em> isklju\u010duje koncept jedinstvene, neponovljive i slobodne ljudske osobe.<\/p>\n

Iz dosada\u0161nje analize mo\u017ee se zaklju\u010diti da je nacionalni identitet<\/em> nemogu\u0107e jednozna\u010dno definisati na egzoternom nivou observacije.Kao\u00a0 posve neodre\u0111en i neuhvatljiv pojam, onpredstavlja idealno sredstvo za mistifikaciju i manipulaciju od strane dru\u0161tvenih elita,\u00a0 a emanira kao\u00a0 objekat projekcija i usijanih emocija izmanipulisanih dru\u0161tvenih grupa. Kasnije \u0107emo se mnogo detaljnije baviti ishodi\u0161tem ovih fenomena.<\/p>\n

Me\u0111utim, nacionalni identitet<\/em> bi bio tek predmet etnolo\u0161ke, sociolo\u0161ke i istorijske analize, kad ne bi postojao srodni fenomen, koji ima prakti\u010dni zna\u010daj i \u010dije je dejstvo \u010desto bilo pogubno po \u017eivote miliona ljudi: dr\u017eava-nacija<\/em> ili nacionalna dr\u017eava.<\/em><\/p>\n

Dr\u017eava<\/strong>, kao legislativni entitet (ograni\u010den u prostoru), inacija<\/strong>, kaokulturno-etnocentri\u010dki entitet (kontinualan u\u00a0 vremenu), formiraju pojam dr\u017eave-nacije<\/em><\/strong>, definisan jedinstvenom teritorijom…\u00a0 Jedinstvo naroda sa politi\u010dko-dr\u017eavnim ure\u0111enjem predstavlja slo\u017eenu, kompozitnu superstrukturu posve artificijelne prirode – spajanje kvalitativno nespojivih kategorija. Ona predstavlja paradigmu, ideolo\u0161ki diskurs koji, za razliku od nacionalnog identiteta, ne predstavlja jednostavnu ideolo\u0161ku matricu, ve\u0107\u00a0 ideolo\u0161ku matricu vi\u0161eg stepena…<\/p>\n

Dr\u017eava-nacija predstavlja racionalni projekat dru\u0161tvenih elita, zamaskiran diskursom drevnosti, implementiranom da pobudi emocije (nacionalnih) masa… U doba Francuske revolucije, 1989., je ne vi\u0161e od polovine francuskog naroda govorilo francuski jezik, a jedva vi\u0161e od desetine ga je govorilo pravilno. Ali, dr\u017eavna politika je emanirala socijalni proizvod \u201cvekovne\u201d unije francuskog<\/em> (\u0161ta god to zna\u010dilo) naroda i francuske<\/em>dr\u017eave, sa francuskim<\/em> jezikom kao \u201cistorijskom\u201c tekovinom.<\/em><\/p>\n

U vreme Garibaldijevog<\/strong> pokreta ujedinjenja Italije, broj ljudi koji je govorio italijanski bio je \u010dak i manji od broja Francuza sa pravilnim znanjem francuskog. Me\u0111utim, u ovom slu\u010daju, italijanska dr\u017eava (koja se tek formira) nije kreirala koncept nacije, ve\u0107 je nacionalni romanti\u010darski zanos, kao konstrukt, omogu\u0107io ujedinjenje Italije, tj. stvorio amalgam dr\u017eave i nacije.\u00a0 Francuski jezik je nastao\u00a0 ujedinjenjem razli\u010ditih dijalekata i jezika, a definisan je aktom dr\u017eavne verifikacije. Uvo\u0111enje regrutacije i Zakona o op\u0161toj vojnoj obavezi\u00a0 olak\u0161alo je stvaranje francuskog nacionalnog identiteta.<\/p>\n

Pad srednjevekovnog koncepta monarhije i kriza univerzalisti\u010dke nad-nacionalne hri\u0161\u0107anske paradigme i posledi\u010dni sumrak trans-nacionalnih imperijalnih evropskih dr\u017eava, koji su se odigrali tokom poslednja dva veka, otvorili su vrata za nastanak dr\u017eave-nacije, divinizovanog simulakruma na koga je prenet suverenitet (oduzet najpre od svrgnute aristokratije, a potom i od pojedinaca, \u010dlanova zajednice).<\/p>\n

U nekim slu\u010dajevima, borba za stvaranje nacionalne dr\u017eave polazi od ideologije etnocentrizma i kulturnog nacionalnog romantizma. Ose\u0107aj zajedni\u010dkog identiteta se bazira na zajedni\u010dkoj kulturi, tj. ideolo\u0161kom konstruktu iste, kao u \u201cV\u00f6lkisch\u201d\u00a0 pokretu<\/a> u rascepkanim germanskim oblastima, koji je tek potom prerastao u aktualizovanu borbu za osloba\u0111anje te ujedinjenje teritorija u nema\u010dku nacionalnu dr\u017eavu. Dakle, nacionalni romantizam i kulturna paradigma su prethodili ujedinjenju Nema\u010dke i iItalije kao nacionalnih dr\u017eava.<\/p>\n

Dr\u017eava-nacija<\/em>, jednom stvorena na mitu o drevnosti i tzv. \u201cve\u010dnom\u201d jedinstvu dva,de facto, tek od skoro (u poslednja dva veka) objedinjena pojma, predstavlja ishodi\u0161te uslo\u017enjavanja paradigme, sve u svrhu o\u010duvanja i u\u010dvr\u0161\u0107ivanja svoje egzistencije<\/em>. U novi, slo\u017eeniji diskurs, ulazi i isticanje rasnih i etni\u010dkih karakteristika dr\u017eave-nacije, mitskog porekla itd. Tako isprva pragmati\u010dni politi\u010dki projekat dru\u0161tvenih elita vremenom prerasta\u00a0 u teorijske postulate, koji, zahvaljuju\u0107i manipulativnim sistemima dr\u017eavnih institucija, postaju neupitni.<\/p>\n

\u201cSakralnost\u201d dr\u017eavne teritorije, i nemogu\u0107nost odricanja od dela iste, centralizam i uniformnost dr\u017eavne uprave (korak od totalitarizma), jedinstvena i ekskluzivna jezi\u010dka i kulturna politika bazirana na etnocentri\u010dkom kulturnom identitetu, netransparentna ali egzistiraju\u0107a te\u017enja ka asimilovanju manjina, i sl., zna\u010dajne su osobine dr\u017eava-nacija.<\/p>\n

U XX-vekovnom fa\u0161izmu i nacizmu, rasizam, ultranacionalizam i etnocentrizam izra\u017eeni kroz numinozno\u0161\u0107u nabijenu kovanicu \u201cV\u00f6lkische Staat\u201d , u\u010dvr\u0161\u0107eni zakonima poput Ninber\u0161kog iz 1935., na\u010dinile su fa\u0161isti\u010dke dr\u017eave poput nacisti\u010dke Nema\u010dke ekstremnijim od nefa\u0161isti\u010dkih nacionalnih dr\u017eava. Gra\u0111ani koji ne pripadaju nema\u010dkom narodu (\u201cVolk\u201d), nemaju ravnopravnu ulogu u ovakvoj dr\u017eavi. U Nema\u010dkoj, ni Jevrejii ni Romi nisu smatrani za deo \u201cVolk\u201d-a, i bili su meta progona kao \u201cUntermensch\u201d rasa u odnosu na rasu nema\u010dkih gospodara (\u201c\u00dcbermensch\u201d). Nema\u010dki zakoni o rasnoj \u010distoti<\/em> su definisali ‘nema\u010dko’ na temelju nema\u010dkog porekla, isklju\u010duju\u0107i sve ne-nemce iz ‘Volk-a’.Ovako dr\u017eava-nacija u svom krajnjem, hipertrofiranom vidu ispoljava opskurno lice, koje se mo\u017ee i predvideti iz njenih premisa, baziranih na ekskluzivnosti ili bar izolacionizmujedne etni\u010dke grupe u odnosu na druge. Od toga,\u00a0 do koncepta supremacije i destruktivnih posledica, deli nas samo korak, koji uklju\u010duje odre\u0111en stepen nestabilnosti socio-ekonomskih regionalnih superstruktura, neodvojivih od lokalnih entiteta.<\/p>\n

Kako se prakti\u010dno osna\u017euje koncept dr\u017eave-nacije? U daljoj analizi \u0107emo se baviti nekim od aspekata generisanja ovog novovekovnog hibrida, koji se odeva u ruho \u201cmilenijumske\u201d egzistencije.<\/p>\n

Epoha romantizma donosi ekspanziju kolektivnog nesvesnog i zamagljuje racionalisti\u010dki evropski um fantazijama o ve\u010dnoj idealizovanoj mu\u0161ko-\u017eenskoj ljubavi, ba\u0161 kao i o ve\u010dnoj naciji. U pitanju je provala arhetipa anime<\/em> u kolektivnu svest, bilo u vidu \u201c\u017eene idealne lepote s kojom je mogu\u0107 ve\u010dni spoj u egzaltaciji\u201d, bilo u vidu \u201cvelike majke\u201d (narod\/domovina kao \u201cvelika majka\u201d koja voli i obuhvata svu svoju decu).<\/p>\n

Ova emanacija kolektivnog nesvesnog predstavlja natkompenzaciju antihri\u0161\u0107anskih i ateisti\u010dkih postulata Velike francuske revolucije. Ta\u010dka preseka dvaju paradigmi, opsesivne glorifikacije ateisti\u010dke revolucije i kompenzacione divinizacije \u201cVelike majke\u201d oli\u010dene kroz naciju, projavljuje se kroz delo tada aktuelnog nema\u010dkog filozofa Johann Gottlieb Fichte<\/strong><\/a>a<\/strong>. On, u svom radu \u201cDoprinosi korekciji odnosa javnosti prema Francuskoj revoluciji\u201d, Jevreje naziva \u201c (…) dr\u017eavom u dr\u017eavi koja bi mogla da (…) potkopa nema\u010dku naciju\u201d. <\/em>Fichte<\/strong> od Nemaca tra\u017ei da budu karakterni i dobri Nemci, zaslu\u017eni za ekskluzivno pravo dr\u017eavljanstva, koje je ultimativno nedopustivo za Jevreje. \u201cNema\u010dka\u201d ovde ima samo privid domovine\/dr\u017eave a su\u0161tinski predstavlja arhetip svepro\u017eimaju\u0107eg \u017eenskog bo\u017eanstva<\/strong> koje voli svu svoju<\/strong> decu (tj. pripadnike iste nacije), a izranja ispod ru\u0161evina francuskom revolucijom potisnutog i prega\u017eenog hri\u0161\u0107anskog Boga (i arhetipa \u201cBogorodice-majke\u201d). \u201cJevreji\u201d su predmet projekcija recidiva hri\u0161\u0107anskog arhetipasenke (\u201cSatane\u201d) \u2013 mitskog antihri\u0161\u0107anskog heroja koji je utisnut u deo natkompenzacijskog Fichteovog<\/strong>protestantskog kolektivno nesvesnog<\/em>.<\/p>\n

U Evropi, pre 1789., vladao je koncept vi\u0161enacionalnih carstava baziranih na srednjevekovnoj stale\u0161koj podeli i hri\u0161\u0107anskoj\/islamskoj paradigmi.\u00a0 Austrougarsko, Rusko, Otomansko i Britanskocarstvo predstavljaju relikt prevazi\u0111enog predmodernog modela supremacije krune i jedne etni\u010dke grupe, sa egzistiraju\u0107im multikulturalnim i multilingvalnim aspektima. Kona\u010dni udarac kraju srednjevekovlja bilo je i dekomponovanje pomenutih imperija, izvr\u0161eno brutalno\u0161\u0107u ratova i posledi\u010dne dekolonizacije. Odlu\u010duju\u0107i udarac imperijama do\u0161ao je iz plana \u201cmorfi\u010dkog polja\u201d tj. iz sveta ideja. Koncept dr\u017eave-nacije je taj, koji je, teleolo\u0161ki, na kraju doveo do sloma multinacionalnih, ali i spiritualno prevazi\u0111enih konstrukata.<\/p>\n

Zajednica ljudi, koji \u010dine naciju, stvara nacionalnu dr\u017eavu sinhrono\u0161\u0107u zajedni\u010dkog jezika, uniformne kulture i zajedni\u010dkog porekla. Problem nastaje kada ova sinhronost uop\u0161te ne postoji, ili joj se objektivno u datom istorijskom trenutku ne pridaje zna\u010daj. Tada na scenu stupaju intelektualne elite, koje horizontalnu, materijalisti\u010dku sinergiju dr\u017eave-nacije kreiraju posve artificijelno. Najmo\u0107nije sredstvo ove vrste kompozita posti\u017ee se zloupotrebom istorije i istoriografije.<\/p>\n

Ishodi\u0161te koncepta stvaranja ve\u0161ta\u010dkog kompozita, tj. artificijelnog konstrukta \u201cnacionalnog identiteta\u201d kao instrumenta za industriju fantazmagori\u010dne a posteriori \u201cdrevne\u201d pro\u0161losti i \u201cvekovnog\u201d trajanja nacije\/dr\u017eave-nacije treba tra\u017eiti u radu ve\u0107 pomenutih Johann Gottfried Herder<\/strong><\/a>a<\/strong> i Johann Gottlieb Fichte<\/strong><\/a>a<\/strong>. Kod Herdera<\/strong>, Fichtea<\/strong> i sledbenika je\u00a0 realnost postavljena naglavce, jer tvrde da\u00a0 \u2013 \u201cnacija\u201d, koja tada jo\u0161 ni ne postoji (jer ona u stvarnosti predstavlja upravo aktuelno nastajaju\u0107i konstrukt)\u201ckreira\u201d lingvisti\u010dko i kulturno jedinstvo Nemaca. Njihov metod kreiranja \u201cnacije\u201d iz lingvisti\u010dkog i kulturnog jedinstva dovodi do \u201cokida\u010da\u201d potonjeg ujedinjenja nema\u010dkih dr\u017eavica sa, realno, dijalektima i varijantama jezika koje su daleko od sinhronih, a i sa lokalnim kulturama koje svakako nemaju me\u0111usobno identi\u010dan izvor. Sredstvo ujedinjenja je posledi\u010dno formirano \u00a0„Dru\u0161tvo za stara nema\u010dka znanja,“ iz koga proisti\u010de\u00a0 \u201cMonumenta Germaniae Historica<\/a>\u201d- skup veoma \u0161iroko obuhva\u0107enih istorijskih dokumenata, artificijelno objedinjenih sa labavom argumentacijom \u201cdrevnog\u201d svenema\u010dkog zajedni\u010dkog kulturnog\/istorijskog\/lingvisti\u010dkog porekla, istinski stvorenog naknadno, kroz intelektualnu paradigmu. Dokumenti se odnose na teritoriju cele Evrope, samo pod uslovom nema\u010dkog prisustva bilo koje vrste: tako, a posteriori, od Francuske i Italije pa do Baltika i Rusije, prostire se imaginarni prostor \u201cnema\u010dkog identiteta\u201d.<\/p>\n

Nije potrebno pominjati krajnje posledice ovog koncepta, najdrasti\u010dnije izra\u017eene kroz u\u017eas II sv. rata i delatnost Hitlerove institucije \u201cAhnenerbe\u201d (\u201cDru\u0161tvo za istra\u017eivanje drevne germanske istorije i nasle\u0111a predaka\u201d) koja je, pervertiraju\u0107i rad MGH-a, \u201cdokazala\u201dmilenijumskidrevno poreklo nema\u010dkih Arijevaca, sve do mitske Atlantide i starogermanskog boga Wotana. Dok se MGH bavio konstruisanjem teorijskih postavki i instrumentalizacijom dokumenata, Ahnenerbeje svoje rasne teorije \u201cpotvr\u0111ivao\u201d in-vivo eksperimentima sa letalnim ishodom nad \u201cinferiornim\u201d rasama u nacisti\u010dkim koncentracionim logorima.<\/p>\n

Me\u0111utim, za razliku od nau\u010dne i istorijske stranputice Ahnenerbea, koncept MGH-a je, tokom narednih vekova, presudno uticao na etnogeneri\u0161u\u0107u istoriografiju \u0161irom planete, po\u010dev\u0161i naravno od Evrope. Nacionalna dr\u017eava predstavlja \u201csmisao\u201d celokupne istorije, i projektuje se sve do arhajske pro\u0161losti. Argumentacija, nastala u etabliranim istoriografskim univerzitetima i institutima, mo\u017ee da se bazira na arheolo\u0161kim nalazi\u0161tima.Me\u0111utim, ta nalazi\u0161ta nemaju nikakvu direktnu vezu sa pisanim istorijskim izvorima toga doba, te ne dokazuju ni\u0161ta osim postojanja materijalnih artefakata.Nema jednozna\u010dnog i egzaktnog istorijski relevantnog dokaza da nacija o kojoj se radi uistinu poti\u010de od kreatora drevnih objekata nalazi\u0161ta. Argumentacija se mo\u017ee bazirati i na iskonstruisanom \u201ckontinuitetu\u201d sa odre\u0111enim etni\u010dkim grupama, \u201cu skladu sa\u201d drevnim, anti\u010dkim istorijskim izvorima koji ni u kom slu\u010daju ne ozna\u010davaju direktnu istorijski dokumentovanu i dokazivu vezu sa dana\u0161njom <\/em>nacijom, ve\u0107 samo svedo\u010de o vremenu iz koga poti\u010du.<\/p>\n

Veliki zna\u010daj se, i to danas (ili tokom ne vi\u0161e od prethodna dva veka)<\/em> bilo u slu\u010daju arheologije, bilo u slu\u010daju arhajskih izvora, interpretativno pripisuje \u201cdrevnom\u201d nacionalnom identitetu i poreklu nacije, \u010dija elita konstrui\u0161e \u201cujedinjuju\u0107i\u201d koncept. Poreklo mo\u017ee biti \u010dak i polubo\u017eansko, prepli\u0107u se mitovi o milenijumskom trajanju sa numinoznim ishodi\u0161tima, a sve to u imaginaciji konstruktora \u201cnacionalnih identiteta\u201d. Tako Francuzi \u201cpostaju\u201ddirektni potomci prvobitnih stanovnika praistorijske Evrope, Anglo-saksonske dinastije \u201cpoti\u010du\u201d odWoden<\/a>-a (bo\u017eanstvo sinhrono nordijskom Odinu\/Wotanu, \u201cpraroditelju\u201d Nemaca i Skandinavaca), \u00a0Jermeni \u201cpoti\u010du\u201d od Urartijanaca , Gruzijci od Mu\u0161kija, Albanci od Ilira, a Hindu nacionalisti od Civilizacije iz doline Inda (Arijevski starosedeoci u Indiji), Turci od samih prvobitnih ljudi iz osvita \u010dove\u010danstva nastalih u Centralnoj Aziji.<\/p>\n

Tek krajem XX i po\u010detkom XXI veka, u osvit virtuelne aktualizacije arhetipske integracije \u010dove\u010danstva, dovode se u pitanje ovakvi istorijski koncepti\u00a0 naknadne interpretacije<\/strong> istorijskih fakata\u00a0 bazirane na idealizovanoj dr\u017eavi-naciji<\/em> kao \u201cujedinitelju\u201d me\u0111usobno posve nekoherentnih istorijskih i kulturnih aspekata.<\/p>\n

Tako J\u00fcrgen Habermas<\/strong>, znameniti nema\u010dki savremeni filozof, pobornik kriticizma i pragmatizma, u intervjuu za \u201cSocial Science Research Council\u201dpod naslovom \u201cPostsekularno ljudsko dru\u0161tvo?\u201d, razmatra aktuelni interregnum susretanja narcisti\u010dkih etnocentri\u010dkih i lokal-religioznih paradigmi sa tendencijama progresivnih tokova osve\u0161\u0107ivanja pomaljaju\u0107eg puta \u010dove\u010danstva ka post-nacionalnom dru\u0161tvu baziranom na odustajanju od koncepta zauzimanja svoje-i-samo-svoje perspektive:<\/p>\n

\u201cKao na Zapadu, ove \u2018sna\u017ene\u2019 tradicije poplo\u010dale su put u Isto\u010dnoj Aziji, na Bliskom Istoku, a \u010dak i u Africi za razvoj socijalnih struktura koje se danas konfrontiraju\u2014na primer, u suprotnosti sa ispravnom interpretacijom ljudskih prava. Na\u0161e Zapadno samorazumevanje moderniteta nastalo je iz konfrontacije sa na\u0161im sopstvenim tradicijama. Ista dijalektika izme\u0111u tradicije i moderniteta se danas ponavlja u drugim delovima sveta. Tamo, tako\u0111e, neko pose\u017ee unatrag za ne\u010dijim sopstvenim tradicijama da se konfrontira\u00a0 sa izazovima dru\u0161tvene modernizacije, pre nego da im podlegne. Protiv ovog backgrounda, interkulturalni diskursi o fondacijama vi\u0161e nego internacionalnog poretka ne mogu vi\u0161e biti jednostrano dirigovani, iz perspektive \u2018prvoro\u0111enih.\u2019 Ovi diskursi moraju postati habitualni [sich einspielen] pod simetri\u010dnim uslovima uzajamnog zauzimanja perspektive, ako \u0107e globalni igra\u010di da kona\u010dno stave pod kontrolu svoje socijalno-darvinisti\u010dke igre mo\u0107i. Zapad je jedan u\u010desnik me\u0111u ostalima, a svi u\u010desnici moraju biti voljni da budu prosvetljeni od strane drugih o svojim odgovaraju\u0107im ta\u010dkama slepila. Ako bi smo nau\u010dili jednu lekciju od finansijske krize, to je da je krajnje vreme za dru\u0161tvo multikulturalnog sveta\u00a0 da razvije politi\u010dku konstituciju.\u201d<\/em><\/p>\n

I dalje, u istom tekstu, Habermas<\/strong> optimisti\u010dki gleda na aktuelnu pozitivnu tendenciju kvantnog skoka svesti \u010dove\u010danstva, koja ozbiljno erodirasolipsisti\u010dki koncept dr\u017eave-nacije:<\/p>\n

\u201cNe mislim da osporavam da je mnogo toga bilo zaboravljeno na kursu istorije. Ali, ne smemo namerno i\u0107i unatrag do ta\u010dke primarne za rezultate procesa u\u010denja. Ovo obja\u0161njava progres u tehnologiji i nauci, ba\u0161 kao i progres u moralu i zakonu\u2014to je decentriranje na\u0161e egocentri\u010dne ili grupocentri\u010dne perspektive, gde je akcenat na nenasilnom zaustavljanju konflikta akcija. Ove socijalno-kognitivne vrste progresa ve\u0107 se odnose na budu\u0107u dimenziju porasta refleksije koja je mogu\u0107nost da se odstupi od sebe. Na ovo je Max Weber mislio kad je govorio o \u2018prestanku o\u010daranosti.\u2019\u201d<\/em><\/p>\n

Kako se iz dosada\u0161nje analize mo\u017ee zaklju\u010diti, koncept dr\u017eave-nacije i nacionalnog identiteta, koji tek sada pokazuje tendenciju gubljenja oreola neprikosnovenosti<\/em>, odigrao je, i jo\u0161 uvek igra zna\u010dajnu ulogu u svetu. Iako konstruisan od strane intelektualnih elita, i instrumentalizovan u politici, jo\u0161 sadr\u017ei naboj psihi\u010dke energije masa.<\/p>\n

 <\/p>\n

(kraj 1. dela)<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 \u201ePrihva\u0107eno je da svaka oholost, ta\u0161tina i sve do najstupidnijih hvalisanja biva dopu\u0161teno i \u010dasno, ukoliko se stavlja na ra\u010dun nacije u kojoj smo se pomu\u010dili roditi. Ono \u0161to se niko ne bi usudio da ka\u017ee o svom Ja, sveta je du\u017enost da se ka\u017ee o svom MI.\u201c (Denis De Rougemont, \u201eZapadna […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,12,37],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1925"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1925"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1925\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1997,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1925\/revisions\/1997"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1925"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1925"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1925"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}