{"id":1939,"date":"2012-04-18T10:32:20","date_gmt":"2012-04-18T10:32:20","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1939"},"modified":"2015-08-22T13:38:56","modified_gmt":"2015-08-22T13:38:56","slug":"u-susret-104-toj-godisnjici-jubilarna-100-ta-hipoteza-o-uzroku-tunguske-eksplozije","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=1939","title":{"rendered":"U susret 104-toj godi\u0161njici … jubilarna 100-ta Hipoteza o uzroku Tunguske eksplozije!"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Ako je ne\u0161to veliko u Sibiru, onda mora da je najve\u0107e na Svetu!? I … bilo je! <\/strong><\/p>\n

Pi\u0161e Nebojsa Hafizovic: <\/strong><\/p>\n

Sredi\u0161te eksplozije je bilo na visini od oko 8 kilometara. Procenjena temperatura u sredi\u0161tu eksplozije je bila preko 3000 stepeni celzijusovih. U trenutku, oslobo\u0111ena energija je procenjena na 15 do 20 Megatona, odnosno sigurnih, 1000 puta, pa do \u010dak 2000 puta sna\u017enija od atomske bombe ba\u010dene na japanski grad Hiro\u0161imu.<\/p>\n

Podru\u010dje razaranja obuhvata 2500 do 3000 kvadratnih kilometara. Na njemu je, vi\u0161e ili manje, ugljenisano i oboreno oko 80 miliona stabala drve\u0107a. Eksploziju su videle i \u010dule hiljade ljudi, retko naseljenog podru\u010dja, jer su se svetlosni i zvu\u010dni talasi rasprostrli preko ogromnog geografskog podru\u010dja, koje je po povr\u0161ini ve\u0107e od povr\u0161ine Francuske i Nema\u010dke, zajedno. Svetlost eksplozije se videla sa udaljenosti od 500 kilometara, a grmljavina na 800 kilometara. Podrhtavanje tla su registrovali seizmografi \u010ditave severne zemljine hemisfere.<\/p>\n

Eksplozija je izazvala atmosferske anomalije na podru\u010dju od 12 do 13 miliona kvadratnih kilometara.<\/p>\n

Tako da no\u0107i izme\u0111u 30. juna i prvog jula 1908-e godine, gotovo da nije ni bilo na \u010ditavoj severnoj zemljinoj hemisferi. U Nema\u010dkoj je zabele\u017eeno da je dan trajao do pono\u0107i, u Rimu se no\u0107 nije ni spustla do jutra, a u Londonu su novine zabele\u017eile da se na otvorenom prostoru moglo \u010ditati, bez ve\u0161ta\u010dkog osvetljenja, do duboko u no\u0107 prvog jula 1908-e godine. Izra\u010dunato je da je osvetljenost no\u0107i, izme\u0111u 30-tog juna i 1. jula, morala biti 8000 puta ve\u0107a od uobi\u010dajene.<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

HIPOTEZA MEGA-MUNJE<\/h3>\n

<\/strong><\/p>\n

Uzrok Tunguske eksplozije je u pra\u017enjenju, nagomilanog, stati\u010dkog elektriciteta.<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Magnetno polje<\/strong> Zemlje ili Zemljin magnetni moment, predstavlja prose\u010dnu vrednost, svih mernih ta\u010daka, magnetnog momenta na Zemlji. Izmerene, lokalne, vrednosti magnetnih momenata me\u0111usobno se veoma razlikuju.<\/p>\n

Podru\u010dje kratera paleo-vulkana predstavlja pojavu prirodnog fenomena, koji slikovito i istinito mo\u017eemo nazvati, pojavom \u201edrugog severnog pola\u201c Zemlje.<\/p>\n

 <\/p>\n

Zemljina masa oblikuje, zemljino, gravitaciono polje<\/strong>. Ono, zbog toga, nije idealna sfera. Nad podru\u010djem centralnog Sibira, gravitacija oblikuje udubljenje u atmosferi, koje je razlog, poznatog, \u010de\u0161\u0107eg pada kosmi\u010dkog materijala, ali i registrovanog propadanja (od vi\u0161e stotina metara) satelita, kada se na\u0111u nad tim podru\u010djem.<\/p>\n

 <\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Jasne prirodne karakteristike, podru\u010dja kratera paleo-vulkana u Tunguziji, oblikuju dva prirodna \u0161pica<\/strong> (\u0161iljka).<\/p>\n

Jednog oblikuje Zemljino jezgro, koje \u201eproviruje\u201c do tanke ohla\u0111ene kore, kao izvor negativnog stati\u010dkog elektriciteta<\/strong>, a drugog oblikuje, kao u ogledalu, gravitaciona anomalija podru\u010dja, \u201eugibaju\u0107i\u201c atmosferu (ta\u010dnije: samo prostorvreme) s pozitivnim tovarom naelektrisanja<\/strong> u stratosferi i s litosferom kao dielektrikom izme\u0111u njih<\/strong>.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Kako su \u0161picevi mesta akomuliranja (kondenzovanja) elektriciteta, tako dva, me\u0111usobno upravljena \u0161pica, suprotnog naelektrisanja, izme\u0111u kojih se nalazi dielektri\u010dna masa, zajedno \u010dine: PRIRODNI KONDENZATOR!<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Prirodni kondenzator se, vremenom, puni elektricitetom. Stalnom pove\u0107anju napona, izme\u0111u dva naspramna \u0161pica, doprinosi i me\u0111usobno privla\u010denje elektri\u010dnih tovara razli\u010ditog polariteta, koji se me\u0111usobno privla\u010de. Sve do momenta kada dielektri\u010dno svojstvo mase izme\u0111u njih (naelektrisanjem uplivom) ne popusti pod \u201epritiskom\u201c visokog napona i dopusti rastere\u0107enje i poni\u0161tavanje elektriciteta u varnici, Koja je nama poznata kao: \u201emunja\u201c, a u Tunguziji \u201eMEGA-MUNJA\u201c<\/strong>.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Slikoviti prikaz tunguskog doga\u0111aja, iz 1908. godine<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Ove \u010dinjenice slikovito se mogu predstaviti crte\u017eom, \u010diji stati\u010dki napon \u010deka da bude poni\u0161ten u Tunguskoj eksploziji!<\/p>\n

Tunguski kondenzator, jednostavan ali ogroman, se puni dugi niz godina i prazni u eksploziji veka<\/strong>. Ne samo proslog ve\u0107 i ovog, koji je po\u010deo!<\/p>\n

\u010cinjenice s nove ta\u010dke gledi\u0161ta<\/h3>\n

Poznato je, isto tako, da: svaka od, sve manjih munja (koje uo\u010davamo kao jednu munju), zagreva veliku koli\u010dinu okolnog vazduha, do vrlo visokih temperatura u kratkom vremenu. Zbog toga se u vazduhu, na visokoj temperaturi, pojavljuje vrlo visok pritisak. Visok pritisak, zagrejane vazdu\u0161ne mase, izaziva talasanje sve \u0161irih vazdu\u0161nih masa, a niz takvih munja, koji \u010dine pojavu, dovodi do oscilacija vazduha, koje na \u0161irem podru\u010dju registrujemo po zvu\u010dnom efektu grmljavine.<\/p>\n

Ovakav sled doga\u0111aja i nihovih manifestacija, istovetna je s manifestacijama koje su pratile Tungusku eksploziju, jer je ona posledica istog doga\u0111aja<\/strong>, pra\u017enjenja stati\u010dkog elektriciteta, prirodnog \u201egeo-kondenzatora\u201c u vidu \u201emega-munje\u201c.<\/p>\n

 <\/p>\n

Prvo,<\/strong> jak bljesak svetlosti, koji spaja nebo i Zemlju.<\/p>\n

Ovaj bljesak je najja\u010di u sredi\u0161njoj ta\u010dki litosfere gde se, naelektrisanjem dielektrika uplivom, susre\u0107u naelektrisanja razli\u010ditih polova.<\/p>\n

Sredina litosfere, na toj geografskoj \u0161irini, se nalazi na visini od, pribli\u017eno 7 km \u0161to je i utvr\u0111ena visina, sredi\u0161nje ta\u010dke, eksplozije 1908. godine.<\/p>\n

Drugo <\/strong>de\u0161avanje podrazumeva, do visoke temperature zagrejanu vazdu\u0161nu masu, vrlo visokog vazdu\u0161nog pritiska, koja se \u0161iri iz sredi\u0161ta \u201eelektri\u010dne-eksplozije\u201c u koncentri\u010dnim krugovima i sve slabijim ponovljenim pra\u017enjenjima.<\/p>\n

Visoka temperatura, elektri\u010dnog pra\u017enjenja, zra\u010denjem ugljeni\u0161e drve\u0107e i pr\u017ei tlo, a veliki vazdu\u0161ni pritisak obara stabla radijalno od \u201enulte ta\u010dke\u201c ispod sredi\u0161ta eksplozije, ostavljaju\u0107i ugljenisana stabla, u neposrednoj blizini \u201enulte ta\u010dke\u201c u vertikalnom polo\u017eaju.<\/p>\n

Tre\u0107i <\/strong>po redosledu je zvu\u010dni efekat, grmljavine. On je tre\u0107i po redu, jer se \u0161iri brzinom zvuka i posledica je talasanja vazdu\u0161ne mase, \u010diji se \u0161umovi stapaju, u zvu\u010dni efekat grmljavine.<\/p>\n

Mikrobarogram<\/strong> na kojem je, prvog jula 1908. godine, zabele\u017eena oscilacija vazdu\u0161nog pritiska prouzrokovana tunguskom eksplozijom, \u010duva se u Metereolo\u0161kom Institutu Potsdam, u Nema\u010dkoj. Zapis oscilacija odgovara: oscilacijama elektri\u010dnog pra\u017enjenja stati\u010dkog elektriciteta, varnicom, odnosno:<\/strong> munjom.<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Slika razaranja, <\/strong>naj\u010de\u0161\u0107e se opisuje kao \u201eleptirasta\u201c i ukazuje na tri ta\u010dke na tlu, iznad kojih je do\u0161lo do eksplozija. U skladu s time su i svedo\u010denja, koja govore o dve ili tri eksplozije, gotovo istovremene ili u kratkom vremenskom periodu. O tri, ta\u010dke razaranja, svedo\u010di raspored oborenih stabala i naknadno, kompjuterski ura\u0111en, matemati\u010dki model Dr. Zopkina, s instituta za aerodinamiku, pod nazivom \u201eTunguska 2000\u201c.<\/p>\n

Pra\u017enjenje stati\u010dkog elektriciteta, munjom, ostavilo bi na zemlji, gotovo idealno kru\u017ean trag razaranja. \u201eLeptirast\u201c materijalni trag razaranja na tlu, s tri \u201enulte ta\u010dke\u201c iznad kojih je do\u0161lo do eksplozija, predstavlja tri sredi\u0161nje ta\u010dke, idealnih krugova, koji delimi\u010dno preklopljeni daju \u201eleptirast\u201c izgled popri\u0161tu razaranja.<\/strong><\/p>\n

Dve, mega-munje i tri ta\u010dke udara<\/strong>, u skladu su sa: svedo\u010denjima, \u0161emom razaranja na tlu i nepojmnjivo jak vazdu\u0161ni talas, koji je \u201edva puta obi\u0161ao Zemlju\u201c, svode na: dva vazdu\u0161na talasa, koji su jednom obi\u0161li Zemlju.<\/p>\n

Pove\u0107anu plodnost tunguskog zemlji\u0161ta<\/strong>, kojeg su ruski nau\u010dnici odnosili s podru\u010dja eksplozije i koja je, uz jednake uslove u nau\u010dnim ustanovama, davala za 50% ve\u0107e prinose i za 30% br\u017ee, od \u201eobi\u010dne\u201c zemlje posledica je: prirodne oboga\u0107enosti zemlji\u0161ta azotom<\/strong>, jer atmosferska elektri\u010dna pra\u017enjenja, predstavljaju gotovo jedini, a sigurno najzna\u010dajniji na\u010din prirodne fiksacije azota iz vazduha.<\/strong><\/p>\n

Zemlji\u0161te, na mestu Tunguske eksplozije je \u201ena\u0111ubreno azotnim \u0111ubrivim\u201c, prirodnim procesom fiksacije azota iz vazduha, elektri\u010dnim pra\u017enjenjem<\/strong>.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Godovi stabala, <\/strong>na mestu eksplozije, ukazuju na ubrzani rast stabala posle eksplozije u odnosu na period pre eksplozije.<\/p>\n

Godovi stabala oborenih 1908. godine bili su \u0161iroki od 0,4 do 2 milimetra, a na stablima koja su rasla na tim mestima, dugo godina posle eksplozije, su \u0161iroki 5 do 10 milimetara. Drve\u0107e koje uobi\u010dajeno, za 50. godina naraste 8 metara u visinu, na popri\u0161tu eksplozije je, 1958. godine, dostizalo visinu od oko 17, pa i 22 metra, u visinu. Retka stabla, koja su u zaklonjenim rasedima, pre\u017eivela eksploziju, 1958. godine su imala \u010detiri puta ve\u0107i obim stabla.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Godovi stabala pre i posle Tunguske eksplozije<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Me\u0111utim, mnogo je zanimljivija \u201e\u0161ema godova<\/strong>\u201c, koja pre eksplozije predstavlja godove u koncentri\u010dnim krugovima i bez prepoznatljive orjentacije prema stranama sveta, odnosno prema polovima. To zna\u010di da bi se izvi\u0111a\u010di izgubili, ali i da je drve\u0107e raslo na samom \u201epolu\u201c, ta\u010dki izrazite magnetne aktivnosti ili u blizini takve ta\u010dke i s godovima \u010diji raspored ne prati uobi\u010dajeni odnos \u201esever-jug\u201c. Posle eksplozije, godovi stabala, na zemlji\u0161tu koje se oslobodilo vi\u0161ka stati\u010dkog elektriciteta<\/strong>, ponovo zauzima prirodnu, tada uspostavljenu, orjentaciju \u201esever-jug\u201c.<\/p>\n

Ljubi\u010dasta boja neba <\/strong>posledica je \u010dinjenice da, svaki hemijski element na odre\u0111en, karakteristi\u010dan, na\u010din prelama sun\u010devu svetlost, \u010dine\u0107i jednu boju sun\u010devog spektra vidljivom.<\/p>\n

\u010cestice hemijskog elementa azota<\/strong>, prelamaju sun\u010devu svetlost na takav na\u010din da \u010dine ljubi\u010dastu <\/strong>boju sun\u010devog spektra vidljivom. Za azot je karakteristi\u010dna boja ljubi\u010dasta. <\/strong><\/p>\n

Zbog toga je nebo u sutonima, do jutra, a posle Tunguske eksplozije, nad gotovo celom severnom zemljinom hemisferom, svetlelo ljubi\u010dastom bojom.<\/p>\n

Kuglice magnetita, <\/strong>pre\u010dnika do nekoliko milimetara, koje je Kulik prikupio na terenu prvih ekspedicija, a koje hemijski predstavljaju: magnetizovane okside gvo\u017e\u0111a, nastale su prilikom pra\u017enjenja stati\u010dkog elektricitetaa i elektromagnetne eksplozije. <\/strong>Rastopljene kuglice silikata nastale su kao posledica visoke temperature, a dijamantsko-grafitna zrnca, posledica su visoke temperature i visokog pritiska, \u0161to Tunguziju povezuje s takvim nalazi\u0161tima i drugim Geo-kondenzatorima u Svetu.<\/p>\n

Legende <\/strong>i usmena predanja, na kraju, trebalo bi da su na po\u010detku svih istra\u017eivanja. Tome nas \u201eu\u010di\u201c Tunguska eksplozije, jer je i sama za malo pre\u0161la u legendu.<\/p>\n

U Jakutskoj legendi, o \u201eAlanholu\u201c, se pojavljuje kao: \u201etanka vatra, koju prati roj vrtloga smrti\u201c, Tunguzi ili Evenki ovaj strahoviti bljesak smatraju: \u201estrelom\u201c Ogdija, boga vatre i grmljavine.<\/p>\n

Ogdi vekovima, \u201enastanjuje\u201c prostor \u201ehu\u010de\u0107e bezdani\u201c<\/strong>, a koji je tek od skora poznat kao: krater paleo-vulkana, sredi\u0161te eksplozije iz 1908. godine i dubokih raseda \u0161ireg podru\u010dja, iz kojih povremeno izbijaju velike koli\u010dine gasova: vodonika, helijuma i \u017eive.<\/p>\n

Nadmeno zanemarivanje predanja i legendi, drevnih, kao \u201eprimitivnih\u201c, mogu samo oni koji misle da sve po\u010dinje sa njima.<\/p>\n

Fenomeni pre eksplozije<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Hipoteza, o uzroku Tunguske eksplozije, nema budu\u0107nost prihva\u0107ene Teorije, ako ne sadr\u017ei obja\u0161njenje pojava koje su joj nesumnjivo predhodile.<\/p>\n

Sve pojave su dobijale na intenzivnosti, s pribli\u017eavanjem 30. juna, kada su u toku no\u0107i bile najintenzivnije, da bi ih, po\u010detkom juna 1908. godine, zamenile pojave \u201ebelih no\u0107i\u201c, ta\u010dnije \u201eljubi\u010dastih no\u0107i\u201c i potom smirivanje, do potpunog i\u0161\u010deznu\u0107a \u010dudnih pojava. Sve se smirilo, priroda i ljudi.<\/p>\n

Pojave, koje su predhodile Tunguskoj eksploziji, jasna su posledica poreme\u0107aja Zemljinog magnetnog polja i elektromagnetnog delovanja Geo-kondenzatora na podru\u010dju kratera paleo-vulkana u centralnom Sibiru, koji se pona\u0161a kao: \u201ejo\u0161 jedan sverni pol\u201c.<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Preduslovi za pojavu Mega-munje<\/h3>\n

\u010cesto se smatra \u010distom sre\u0107om, u nesre\u0107i, \u0161to se katastrofalna eksplozija, desila u gotovo ne nastanjenom i pustom prostranstvu Tunguzije. Komentari\u0161e se situacija, koja bi nastala da je do eksplozije do\u0161lo 4 sata i 47 minuta kasnije, u kojoj bi ona pogodila Sankt Petersburg, koji se nalazi na istoj geografskoj \u0161irini. Takve predpostavke se temelje na predpostavci da je eksploziju izazvao pad nekog \u010dvrstog tela iz Kosmosa.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u201eTunguska eksplozija\u201c se nije mogla desiti na drugom mestu. Ne samo zato, \u0161to u tom slu\u010daju ne bi bila \u201eTunguska\u201c i morala bi se druga\u010dije zvati, nego zbog toga \u0161to se samo tamo sti\u010du uslovi za njen nastanak.<\/p>\n

Na Zemljinoj povr\u0161ini postoji ve\u0107i broj ta\u010daka, koje mo\u017eemo po izrazitoj gravitacionoj i magntnoj anomaliji, prepoznati kao mesta \u201eGeo-kondenzatora\u201c. Grubo, to su: severo-isto\u010dna Kanada, sever Skandinavije, sredi\u0161nji Sibir, severo-isto\u010dni deo Australije, jugo-istocni deo Afrike i Brazil. Broj \u201eGeo-kondenzatora\u201c nije veliki, ali njihov raspored, predstavlja potencijalnu opasnost za najve\u0107i deo planete.<\/p>\n

Me\u0111utim, sve slabije magnetno polje Zemlje je razlog retkosti fenomena \u201eMega-munje\u201c i njenih posledica, ali jo\u0161 jedan bitan preduslov, ve\u0107inu njih \u010dini bezopasnim. Ve\u0107ina se nalaze u tropskom i umerenom zemljinom pojasu, gde se, vi\u0161e ili manje, redovno prazne. Geo-atmosferska karakteristika, tih podru\u010dja, obezbe\u0111uje metereolo\u0161ke uslove u kojima, ve\u0107im brojem manjih munja, dolazi do redovnog pra\u017enjenja akomuliranog stati\u010dkog elektriciteta.<\/p>\n

Veliku opasnost predstavljaju samo \u201eGeo-kondenzatori\u201c \u010diji se stati\u010dki elektricitet akomulira tokom dugog vremenskog perioda.<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Pro\u0161lost<\/h3>\n

<\/strong><\/p>\n

Poznato je, na osnovu 160. godina dugog merenja, da Zemljino magnetno polje slabi. Ono je glavni izvor stati\u010dkog elektriciteta na Zemlji i uzrok njegovog, povremenog, pra\u017enjenja munjama. Kako je, ono, u pro\u0161losti bilo ja\u010de i najja\u010de pre 7.000 godina, tako je tada bilo i mnogo vi\u0161e elektri\u010dnih pra\u017enjenja.<\/p>\n

Munje tada nisu bile ja\u010de, jer \u201eja\u010dinu\u201c munje predstavlja napon, pri kojem dolazi do poni\u0161tavanja razli\u010ditih naelektrisanja, a on zavisi od svojstva dielektrika, koji je ostao ne promenjen i naelektrisa\u0107e se uplivom pri istom naponu, pre sedam hiljada godina kao i danas.<\/p>\n

Sada\u0161nje magnetno polje, predstavlja tridesetdrugi deo Zemljinog magnetnog polja od pre sedam hiljada godina.<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Pre sedam hiljada godina je bilo 32 puta vi\u0161e, elektri\u010dnih pra\u017enjenja.<\/strong><\/p>\n

Ukoliko je logi\u010dan, ovaj niz zaklju\u010daka, koji se oslanjaju na poznato znanje, onda Tunguska eksplozija jeste: najve\u0107a poznata, ali nije jedinstvena i morali bi smo pronalaziti jasne dokaze pojava Mega-munja, u pro\u0161losti.<\/p>\n

Jezero Dramond<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Jezero Dramond, na severu Vird\u017einije, SAD, le\u017ei u plitkoj udolini. Jezero je plitko i ovalnog oblika, a formira mo\u010dvaru s progorelog treseti\u0161ta. Indijansko usmeno predanje, koje govori da je jezero stvoreno \u201esletanjem vatrene ptice\u201c, podstaklo je nau\u010dnike da predpostave da je pad meteorita uzrok spr\u017eene udoline, s jezerom u sredi\u0161tu, kao mogu\u0107im plitkim kraterom. Me\u0111utim i pored obimnih itra\u017eivanja, meteoritskog objekta nije bilo. \u0160to ostavlja, proverljivu, mogu\u0107nost da je Mega-munja oblikovala pejza\u017e, u elektromagnetnoj eksploziji, na mestu Geo-kondenzatora, oblikovanog gravitacionom i magnetnom anomalijom podru\u010dja.<\/p>\n

Vega incident<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Jedan od doga\u0111aja, za koji postoji pisani trag, jesu dva ogromna bljeska svetlosti, na pu\u010dini ju\u017eno od Rta Dobre Nade, koja je 1979. godine registrovao ameri\u010dki vojni satelit, pod nazivom Vega. Dva bljeska su bila toliko jaka da su izazvali vojno-politi\u010dku zategnutost, jer su protuma\u010deni kao probe nuklearnih bombi, za koje se predpostavljalo da su plod saradnje Ju\u017enoafri\u010dke republike i Izraela, zbog \u010dega je predsednik SAD je sazvao Nacionalni Savet za bezbednost.<\/p>\n

Dalja analiza podru\u010dja nije ukazivala na pove\u0107ano prisustvo radioaktivnosti. Ipak, drugog obja\u0161njenja nije bilo, niti ga ima danas.<\/p>\n

Bum-bum ostrvo<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Osrvo s posledicama Mega-munja ostalo je bez obja\u0161njenja. Lokalno stanovni\u0161tvo sumnji\u010di Vladu SAD-a, \u010dija je vojna komisija ispitivala uzroke niza eksplozija (tokom du\u017eeg vremenskog perioda) ali bez konkretnog odgovora.<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Velika magnetna oluja<\/h3>\n

Doga\u0111aj je zabele\u017een kao: velika magnetna oluja nad severnom Amerikom 1859. godine<\/strong>. i pripisana je \u201enepoznatim de\u0161avanjima na Suncu\u201c.<\/p>\n

Jutro sa prvog na drugi septembar 1859. godine, izme\u0111u sedam i osam \u010dasova, slu\u017ebenici telegrafskih centrala du\u017e \u010ditave isto\u010dne obale SAD-a bili su u \u010dudu. Baterije, kojima su napajani telegrafi, su se poisklju\u010divale, same, kao u slu\u010daju preoptere\u0107enja, a telegrafski vodovi su ipak bili \u201epuni struje\u201c! Ure\u0111aji su radili bez napajanja! \u201eNeko\u201c zra\u010denje iz vazduha indukovalo je u kablovima telegrafa velike koli\u010dine elektriciteta, vi\u0161e nego dovoljne za rad i ubrzo su o tome, razmenjivali poruke svi poslu\u017eioci telegrafa du\u017e Atlanske obale. \u0160tampa je o tome op\u0161irno pisala i \u0161pekulisala, a naro\u010dito posle slede\u0107e no\u0107i, koje gotovo da nije ni bilo, jer je no\u0107no nebo bilo obasjano intenzivnom ljubi\u010dastom svetlo\u0161\u0107u. Doga\u0111aj je povezan s pojavom polarne svetlosti, nekoliko dana pre i posle 2. septembra, koja se od severa protezala do Floride. Ubrzo su neobi\u010dne pojave nestale, naglo, kako su se i pojavile. Sve i svi su se smirili. Potom bi i zaboravili, da nije zapisano.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Velika magnetna oluja 1859. godine upu\u0107uje na popri\u0161te udara Mega-munje, na podru\u010dju severne Kanade<\/strong>. Mesto \u201eudara\u201c Mega-munje mo\u017ee se prona\u0107i, po izrazitoj geomagnetnoj i gravitacionoj anomaliji, koja ga karakteri\u0161e, a zatim i materijalni tragovi elektromagnetne eksplozije. \u010cak i ako je podru\u010dje bez \u0161ume, tragovi spr\u017eenog tla, kuglica magnetita, rastopljenog silkata, kvarca rastopljenog u staklo, ali i sitnijih dijamanta, bi\u0107e dokazi.<\/p>\n

Podru\u010dje retke naseljenosti i lo\u0161e komunikacije, u to vreme, razlog su \u0161to su zabele\u017eene samo posledice Mega-munje, a ne i sama eksplozija.<\/p>\n

Ako su se, pra\u017enjenja prirodnog elektriciteta visokih napona, u vidu Mega-munja de\u0161avala u pro\u0161losti i dali se mogu de\u0161avati i u budu\u0107nosti?<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Pra\u017enjenja prirodnog elektriciteta, visokih napona, u vidu Mega-munja, se MORAJU de\u0161avati i u budu\u0107nosti!<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

UGALJ<\/h3>\n

Upe\u010datljiva fotografija, Tunguskog zgari\u0161ta, s 80 miliona ogoljenih i ugljenisanih stabala, mogao bi, predstavljati sliku rudnika uglja? Prvo me, naravno, zanimalo: da li su poznati slu\u010dajevi vertikalno ugljenisanih stabala, u rudnicima uglja?<\/p>\n

Takva, ugljenisana stabla, ne samo da postoje, nego su vrlo \u010desta i gotovo redovno nala\u017eena, ne samo po rudarskim oknima, nego i na, erozijom, otvorenim nalazi\u0161tima uglja. Upravo, \u201ena uspravnim\u201c stablima, \u201epada\u201c teorija tzv. \u201eevolutivnog procesa\u201c o nastajanju uglja, koja je jedina va\u017ee\u0107a, najverovatnije, jer je jedina postoje\u0107a. Logi\u010dnost, va\u017ee\u0107e Teorije o evolutivnom nastanku uglja, je ne uvrljiva i pod sumnjom pojedinih stru\u010dnjaka i laika, ali bez postojanja boljeg obja\u0161njenja, opstaje ve\u0107 dugo … suvi\u0161e dugo.<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Polistratsko drve\u0107e,<\/strong> je: naziv za ugljenisano drve\u0107e koje se pru\u017ea kroz vi\u0161e od jednog sloja fosilizovanih ostataka. Naziv je kovanica re\u010di „poli“\u00a0 sa zna\u010denjem \u201evi\u0161e\u201c i re\u010di \u201estratos\u201c sa zna\u010denjem \u201esloj\u201c i odnosi se na ugljenisana stabla drve\u0107a koja se, u vertikalnom polo\u017eaju, pru\u017eaju kroz ve\u0107i broj slojeva fosilizovanih sedimenata.<\/p>\n

U potpunom su neslaganju sa standardnim mi\u0161ljenjem o velikoj starosti<\/strong> naslaga uglja.<\/p>\n

Polistratsko drve\u0107e, nije moglo ostati uspravno tokom nekoliko hiljada ili miliona godina, dok bi se mulj polako akumulirao oko njega.<\/p>\n

Nije mogu\u0107e ni da su ona rasla, tokom talo\u017eenja ovih slojeva u periodu od vi\u0161e miliona godina. Nije mogu\u0107e ni ugljenisanje tankih stabala, a pogotovo ne grana, koje su povremeno nala\u017eene.<\/p>\n

 <\/p>\n

\"\"<\/a>Polistratsko drve\u0107e u rudnicima uglja<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Tvrdnja, da su: \u201epolistratska drve\u0107a nastala pod \u010dudnovatim uslovima\u201c, opovrgava \u010dinjenica da, u svetu, ima mnogo polistratskog drve\u0107a i da su u rudnicima uglja, ona sasvim uobi\u010dajena pojava.<\/p>\n

Naslage uglja i polistratska ugljenisana stabla, koja ih povezuju, morala su nastati u znatno br\u017eem procesu i u skorijoj pro\u0161losti.<\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

HIPOTEZA O NASTANKU UGLJA TUNGUSKIM EKSPLOZIJAMA<\/h3>\n

<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Ukoliko je Teorija o Tunguskoj eksploziji ta\u010dna, ona ne samo da se nije desila slu\u010dajno, nego se nije desila slu\u010dajno ba\u0161 na tom mestu. Sledi i da \u0107e se ona ponoviti, kada se akomulira dovoljna koli\u010dina stati\u010dkog elektriciteta ispod najtanjeg sloja Zemljine kore. Eksplozija \u0107e se desiti u sredi\u0161tu kratera paleo-vulkana u Sibiru, ali je mogu\u0107a i na, za sada, ne odre\u0111enom broju mesta u Svetu, koja imaju pomenute karakteristike.<\/p>\n

 <\/p>\n

Scenario (ponovljene Tunguske eksplozije i Mega-munje)\u00a0 je: s vremenom sve vi\u0161e verovatan i s vremenom sve manje verovatan.<\/p>\n

S vremenom, stati\u010dki elektricitet se nagomilava, ali s vremenom, slabi Zemljino magnetno polje.<\/p>\n

Kada je, pre 7000 godina, Zemljino magnetno polje imalo maksimalnu vrednost Mega-munje, bile su 32 puta \u010de\u0161\u0107e. \u010ce\u0161\u0107e i vremenski i prostorno, a slika popri\u0161ta Tunguske eksplozije uobi\u010dajena za mnoga podru\u010dja na Zemlji.<\/p>\n

Nalzi\u0161ta uglja u nizu ponovljenih \u201eTunguskih eksplozija\u201c<\/strong><\/p>\n

Ta podru\u010dja sada prepoznajemo, kao: nalazi\u0161ta uglja<\/strong>!<\/p>\n

A<\/strong>, nalzi\u0161ta uglja prepoznajemo po: poja\u010danom magnetnom momentu ! <\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Do te mere ta\u010dno, da mo\u017eemo re\u0107i da: ne samo da uglja ima gde god podru\u010dje karakteri\u0161e poja\u010dani magnetni moment , nego i gde god podru\u010dje ima te karakteristike mora da ima i uglja! <\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Naslage uglja (pod zemljom) se vide iz aviona!<\/strong><\/p>\n

Jednostavnim nadletanjem ve\u0107ih podru\u010dja, mogu\u0107e je registrovati mesta propadanja letelice, kao mesta gravitacione i mgnetne anomalije, koja je u ranijim periodima, ja\u010deg magnetnog polja Zemlje, bila popri\u0161te \u010destog smenjivanja: trenutnih, \u201emunjevitih\u201c, ugljenisanja drvenih masa i perioda ubrzanog rasta biljaka, na tlu bogatom (prirodnim putem iz vazduha) fiksiranim azotom.<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Bez kopanja, mogu da tvrdim da: raspored uglja u ugljenokopima ima poznati raspored ugljenisanih stabala s popri\u0161ta Tunguske eksplozije<\/strong>!<\/p>\n

Polistratsko drve\u0107e nalazi se<\/strong> (uz manja odstupanja, po slojevima) u sredi\u0161tu,<\/strong> a od njih se (prema obodu), nalaze sve oborenija, ugljenisana stabla. Po strukturi uglja, u sredi\u0161tima ugljenokopa se nalaze potpuno ugljenisana stabla, a prema rubovima nalazi\u0161ta sve manje ugljenisana<\/strong>, do onih koja su zadr\u017eala strukturu i teksturu drveta i ugljenisana su kroz koru iz pravca sredi\u0161ta ugljenokopa.<\/p>\n

Tanka ugljenisana stabla, ponekad i grane, dokaz su da do ugljenisanja nije do\u0161lo tokom miliona godina<\/strong> (Teorija evolutivnog nastanka uglja) nego naglo i kao posledica ugljenisanja zra\u010denjem.<\/strong><\/p>\n

Broj godova, koji se mo\u017ee prepoznati na manje ugljenisanim stablima, pokazuje nam broj godina, \u201emira i rasta\u201c, koji je protekao izme\u0111u udara Mega-munje.<\/p>\n

Zbog toga se na dnu, ugljenokopa, moraju nalaziti stabla manjeg pre\u010dnika i vi\u0161e ugljenisana, a prema povr\u0161ini sve deblja stabla i slabijeg stepena ugljenisanosti. <\/strong><\/p>\n

Razdelnici, koji dele slojeve uglja, predstavljaju periode \u201epunjenja\u201c Geo-kondenzatora, zbog \u010dega ih \u010dine: vulkanski pepeo, sedimenti i glina.<\/p>\n

Razdelnici u ugljenokopima moraju biti sve tanji s ni\u017eim slojevima uglja, jer je u periodu, kada je ugalj po\u010deo da nastaje, \u201epunjenje\u201c i pra\u017enjenje Geo-kondenzatora bilo br\u017ee nego u kasnijim periodima<\/strong> (zbog slabljenja Zemljinog magnetnog polja).<\/p>\n

Hipotezu o nastanku uglja u \u201eTunguskim eksplozijama\u201c, odnosno Mega-munjama, potvr\u0111uje:<\/strong> poja\u010dani magnetni moment tih podru\u010dja, poja\u010dana gravitaciona sila, blizina aktivnog zemljinog jezgra, raspored i struktura naslaga uglja, identi\u010dna s rasporedom i strukturom ugljenisanih stabala na popri\u0161tu Tunguske eksplozije, potvr\u0111uju\u0107i time i ispravnost same Hipoteze o Tunguskoj eksploziji. <\/strong><\/p>\n

Nebojsa Hafizovic;\u00a0 n.hafizovic@yahoo.com<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako je ne\u0161to veliko u Sibiru, onda mora da je najve\u0107e na Svetu!? I … bilo je! Pi\u0161e Nebojsa Hafizovic: Sredi\u0161te eksplozije je bilo na visini od oko 8 kilometara. Procenjena temperatura u sredi\u0161tu eksplozije je bila preko 3000 stepeni celzijusovih. U trenutku, oslobo\u0111ena energija je procenjena na 15 do 20 Megatona, odnosno sigurnih, 1000 […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[17,4],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1939"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1939"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1939\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2000,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1939\/revisions\/2000"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1939"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1939"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1939"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}