{"id":2029,"date":"2012-05-10T10:47:59","date_gmt":"2012-05-10T10:47:59","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2029"},"modified":"2015-08-22T13:39:22","modified_gmt":"2015-08-22T13:39:22","slug":"sep-holcerova-knjiga-%e2%80%9epermakultura%e2%80%9c","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2029","title":{"rendered":"Sep Holcerova knjiga \u201ePermakultura\u201c"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Savremena poljoprivreda sa tendencijom ka ukrupnjavanju obradivih parcela, monokulturnom proizvodnjom, sve ve\u0107om upotrebom mehanizacije i hemijskih sredstava iz godine u godinu degradira zemlji\u0161te, uni\u0161tava prirodnu biolo\u0161ku raznovrsnost, zaga\u0111uje \u017eivotno okru\u017eenje. I individualni zemljoradnici ve\u0107 odavno su ugro\u017eena vrsta, na udaru dr\u017eavnih uredbi i nepredvidivih promena na tr\u017ei\u0161tu. Ima li na\u010dina da svoje potrebe zadovoljavamo sara\u0111uju\u0107i s prirodom, a ne bore\u0107i se protiv nje? Da li \u201ezemljoradnik\u201c mo\u017ee postati cenjeno zanimanje? <\/strong><\/p>\n


\n<\/strong><\/p>\n

Mnogi ve\u0107 dugo poku\u0161avaju da daju li\u010dni odgovor na ova pitanja. Ponegde se stvaraju udru\u017eenja, u nastojanju da se zajedni\u010dkim snagama ne\u0161to uradi. Ljudi se polako prise\u0107aju da su im, osim novca, neophodni i zdrava hrana, voda, vazduh. Potreban nam je dodir sa zemljom, kao \u0161to je i zemlji potrebno da je razumemo i da o njoj brinemo. Organska poljoprivreda na parcelama sagledivih razmera polako uzima maha. U Austriji, na primer, prema podacima od pro\u0161le godine organska i biodinami\u010dka proizvodnja namirnica popela se na vi\u0161e od dvadeset procenata ukupne poljoprivredne proizvodnje. Iza ovog gotovo neverovatnog podatka dobrim delom stoji jedan \u010dovek \u2013 Sep Holcer, \u201eobi\u010dan seljak\u201c iz gotovo zaba\u010dene alpske oblasti Lungau u salcbur\u0161koj regiji.<\/p>\n

Njegovo rodno imanje Krameterhof sme\u0161teno je izme\u0111u 1100 i 1500 metara nadmorske visine. Prostire se na oko 45 hektara, od \u010dega\u00a0 su tri pod vodom. Tu rastu gotovo sve vrste vo\u0107a me\u0111u kojima su i gro\u017e\u0111e i limun, mno\u0161tvo povrtarskih kultura, brojne vrste \u017eitarica, stotine samoniklih vrsta bilja me\u0111u kojima mnogo za\u010dinskih i lekovitih, raznovrsnih pe\u010duraka.\u00a0 U jezercima na imanju plivaju ribe \u2013 somovi, \u0161tuke, \u0161arani, pastrmke, bela riba, ima i rakova, \u0161koljki, \u017eaba \u2013 razmno\u017eavaju se prirodno i ne ugro\u017eavaju jedni druge. Na imanju su \u017eiveli ili jo\u0161 uvek \u017eive jakovi, bizoni i bivoli, \u0161kotsko poludivlje govedo, jeleni, srnda\u0107i, dabrovi, risovi, raznovrsne velike i male ptice… Pravi rajski vrt \u2013 ostvarenje Holcerovog sna iz detinjstva.<\/p>\n

A u doba njegovog detinjstva i rane mladosti, izme\u0111u \u010detrdesetih i \u0161ezdesetih godina pro\u0161loga veka, ovo imanje be\u0161e po\u010delo da posustaje, kao i ve\u0107ina individualnih gazdinstava. Sa samo dvadeset godina Sep je preuzeo brigu o porodi\u010dnoj imovini. Po\u010deo je da preure\u0111uje imanje, da na njemu pravi terase, vrtove i ribnjake. Planinska padina je bujala, postajala sve raznovrsnija, rasko\u0161nija, neobi\u010dnija. Na njoj su se pojavile \u0161iroke, gusto obrasle terase izme\u0111u kojih su postavljene visoke leje sa povr\u0107em, a izme\u0111u njih rastu vo\u0107ke. \u201eTreba ostaviti prirodu da radi za sebe, posmatrati je, razgovarati s biljkama. One nam ka\u017eu da li se ose\u0107aju prijatno, da li im je dobro. Ako saose\u0107ate malo sa njima i u\u017eivite se u njih, onda one rastu svuda. Onda ne postoje povoljni i nepovoljni polo\u017eaji, samo ljudi koji su vi\u0161e ili manje sposobni da \u017eive u saradnji sa prirodom a ne u sukobu s njom.\u201c Sep je naveo prirodu da radi za njega: mehanizaciju gotovo da ne koristi, glavni pomo\u0107nici su mu krtice, gliste, mravi. Zemlju ne ore, a kada treba prekopati neku parcelu, to obavi malo krdo poludivljih svinja. One su veoma odane svom gospodaru i razumeju svaku njegovu re\u010d. Kada ih zatekne van obora i ukori, \u017eurno se vra\u0107aju nazad kroz rupu na ogradi. \u201eSmanjuju mi posao, ne moram da im pla\u0107am zdravstveno osiguranje, ne dajem im platu, a kad odu u penziju, daju mi jo\u0161 i dobru slaninu. Ako se \u017eivotinja dobro ose\u0107a, iz nje proizilazi i dobar proizvod. Ne \u017eelim da zatvaram \u017eivotinje igraju\u0107i se \u010duvara zatvora, ni da hranim svoje zatvorenike u \u0161tali. Koliko \u017eivotinja danas ni ne vidi Sunce. Tako ne\u0161to treba zabraniti, ljudi tako postaju mu\u010ditelji \u017eivotinja \u2013 a to je zlo\u010din.\u201c<\/p>\n

Mada pri\u010da o rajskom vrtu u Alpima deluje idili\u010dno, toliko da se pomisli kako je to sve lako u tamo nekom, sre\u0111enijem i bogatijem svetu, mora se re\u0107i da je Sep Holcer imao sve vrste problema i savla\u0111ivao mnoge prepreke, ne u prirodi, ve\u0107 me\u0111u ljudima. Nisu ga mimoi\u0161li nepoverenje i zazor, toliko da su ga decenijama nazivali ludakom. Imao je muka i zbog obi\u010dne ljudske zavisti. Na tavanu porodi\u010dne ku\u0107e jo\u0161 \u010duva kutije prepune sudskih podnesaka koje ga potse\u0107aju na to koliko je vremena, snage i novca izgubio u sporovima sa dr\u017eavom: \u201e\u017dalbama, molbama i tu\u017ebama branio sam se od terora dr\u017eave,\u201c pi\u0161e u svojoj autobiografiji \u201eBuntovni zemljoradnik\u201c, prodatoj u mnogo stotina hiljada primeraka.. Dva puta su njegovi slu\u010dajevi stizali do najvi\u0161ih sudova u zemlji,\u00a0 i uvek je, na kraju, dokazivao da je u pravu. \u201ePoka\u017eimo gra\u0111ansku hrabrost. Zakone koji nisu u skladu sa prirodom odbijam i ne sledim ih. Onaj ko izabere prirodni put ima\u0107e dodu\u0161e kratkotrajne probleme, ali \u0107e se dugoro\u010dno izboriti za svoje pravo i potvrditi ga. U ogromnom svetu \u010duda na\u0161eg svemira postoji, hvala Bogu, potpuna savr\u0161enost i pravednost.\u201c<\/p>\n

\"\"<\/a>Sep Holcer je danas svetski poznato ime. Krameterhof godi\u0161nje poseti oko deset hiljada ljudi, \u017eeljnih da vide \u010dudo i ne\u0161to nau\u010de. Tamo se dr\u017ee predavanja, seminari. Za one koji \u017eele da sve vide izbliza i shvate ceo ciklus prirodnog godi\u0161njeg optoka, na imanju je izgra\u0111eno deset skoro luksuzno opremljenih baraka koje se mogu iznajmiti na du\u017ee vreme. Univerzitetski profesori dovode na Krameterhof svoje studente da na licu mesta u\u010de o ekolo\u0161koj poljoprivredi. Sep ni\u0161ta ne zadr\u017eava za sebe: govori sve \u0161to zna, ni\u0161ta nije hteo da patentira ili \u0161titi pravom intelektualne svojine, obja\u0161njavaju\u0107i da ni\u0161ta nije izmislio, ve\u0107 samo preuzeo od prirode. \u201eSre\u0107a je \u0161to sam zadr\u017eao de\u010dji dar da logiku prirode primenim u \u017eivotu. U prirodi uvek dr\u017eim o\u010di otvorene. Neprekidnim posmatranjem svojih \u017eivotinja otkrivam puteve za uspe\u0161an i skladan sa\u017eivot. Najva\u017enji princip mi je postao da shvatam prirodu, a ne da je, kao \u0161to su me u\u010dili, savladavam. Svaka \u017eivotinja i svaka biljka ima svoj zadatak u stvaranju. Do problema dolazi samo kada \u010dovek pogre\u0161no usmerava ve\u0161tine…\u201c<\/p>\n

Kao stru\u010dnjak bio je pozivan u svet: u Kolumbiju, Kostariku, Afriku, Tajland, gde su njegova znanja stavljana na najte\u017ei ispit, jer se tamo radilo o \u017eivotu ili smrti. Svaki put se \u010dudio kako su politika i dru\u0161tveni odnosi doveli stanovni\u0161tvo do same ivice opstanka na mestima gde je priroda bila mnogo dare\u017eljivija i pogodnija za proizvodnju hrane nego na njegovima alpskim visovima.<\/p>\n

Mada i u Salcbur\u0161koj oblasti va\u017ei izreka da je najte\u017ee biti prorok u svome selu, Sep Holcer je nadahnuo mnoge ljude, me\u0111u njima i svoje susede. Odjednom, mnoga onda\u0161nja deca, pa i njegova, po\u017eelela su da se posle \u0161kolovanja vrate da \u017eive na selu. Seljani preuzimaju njegove ideje i poku\u0161avaju da gazduju imanjima sara\u0111uju\u0107i sa prirodom. Nekoliko gradskih porodica je nakon posete Krameterhofu napustilo grad i naselilo se u brdima gde su pod njegovim uputstvima podigli sli\u010dna imanja… Sep Holcer mo\u017ee da vidi kako se njegove ideje \u0161ire i preta\u010du u stvarnost. Ali, cilj je jo\u0161 uvek daleko. \u201eMoj cilj je veoma ambiciozan. To je zdrava zemlja na kojoj se biljke, \u017eivotinje i ljudi mogu dostojanstveno odnositi jedni prema drugima i \u017eiveti zajedno.\u201c<\/p>\n

 <\/p>\n

Izdava\u010dka ku\u0107a \u201eZvone\u0107i kedri Srbije\u201c ovih dana, pred po\u010detak novog prole\u0107a izdala je Sep Holcerovu knjigu \u201ePermakultura\u201c sa malo du\u017eim podnaslovom: \u201ePrakti\u010dni priru\u010dnik za prirodan i samoodr\u017eiv uzgoj vo\u0107a, povr\u0107a i \u017eivotinja\u201c.<\/strong><\/p>\n

Knjige se mogu naru\u010diti putem telefona +381652377189 <\/strong><\/p>\n

www.zvonecikedrisrbije.com<\/a> masterlasica@gmail.com<\/a><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Savremena poljoprivreda sa tendencijom ka ukrupnjavanju obradivih parcela, monokulturnom proizvodnjom, sve ve\u0107om upotrebom mehanizacije i hemijskih sredstava iz godine u godinu degradira zemlji\u0161te, uni\u0161tava prirodnu biolo\u0161ku raznovrsnost, zaga\u0111uje \u017eivotno okru\u017eenje. I individualni zemljoradnici ve\u0107 odavno su ugro\u017eena vrsta, na udaru dr\u017eavnih uredbi i nepredvidivih promena na tr\u017ei\u0161tu. Ima li na\u010dina da svoje potrebe zadovoljavamo sara\u0111uju\u0107i […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[16,6],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2029"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2029"}],"version-history":[{"count":1,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2029\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2032,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2029\/revisions\/2032"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2029"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2029"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2029"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}