{"id":2104,"date":"2012-06-28T11:43:41","date_gmt":"2012-06-28T11:43:41","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2104"},"modified":"2015-08-22T13:37:31","modified_gmt":"2015-08-22T13:37:31","slug":"vitalna-sila-od-nauke-do-ezoterije-i-natrag-animalni-magnetizam-odicka-silavril-1-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2104","title":{"rendered":"VITALNA SILA: OD NAUKE DO EZOTERIJE I NATRAG (ANIMALNI MAGNETIZAM \/ ODI\u010cKA SILA\/VRIL) (1. deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n

Uprkos odsustvu verbalno-kognitivne artikulacije, svako od nas, na telesno-mentalnom nivou, egzaktno zna \u0161ta je to vitalna sila<\/em>. Ose\u0107aj sre\u0107e i blagostanja, ili obrnuto \u2013ose\u0107aj nezadovoljstva i psihofizi\u010dke neugodnosti, diskursivno regrediran na nivo \u2019puke subjektivnosti\u2019 predstavlja osnovu na kojoj se, vrlinom ispunjenosti i sre\u0107e, odr\u017eava zdravlje, ili, s druge strane, utire put ka izlo\u017eenosti svakovrsnim bolestima. \u2019Energija\u2019<\/strong> (pozitivna ili negativna) koja nas psihohabitualno ispunjava<\/strong>, a ne mo\u017ee se direktno izmeriti<\/strong> mernim instrumentima, iako posreduje prema zdravlju ili bolesti, jeste vitalna sila<\/strong>.<\/p>\n

Svaki pojedinac je svestan ove energije na \u2019intuitivno-subjektivnom nivou\u2019, dok u intersubjektivnim odnosima mo\u017ee i kod drugih prepoznati istu.To je razlog okupljanja ljudi oko sre\u0107nih, blagorodnih osoba, te izbegavanja ljudi sa disfunkcionalnim psihi\u010dko-telesnim funkcijama, koji ispoljavaju \u0161irok dijapazon ispoljavanja negativne energije: od agresije do depresije.<\/p>\n

Iako svaki pojedinac svakodnevno introvertno do\u017eivljava\u00a0 vitalnu silu kod sebe i drugih, a \u010dak i biva predmetom njene i, posledi\u010dno, sopstvene psiho-habitualne transformacije usled dejstava \u017eivih (i ne\u017eivih!) objekata iz svoje okoline \u2013 on ove \u010dinjenice i relacije ne mo\u017ee lako verbalizovati \u2013 jer one nisu predmet istra\u017eivanja \u2019zvani\u010dne\u2019 nauke.Zbog toga, na nivou sistemsko-kognitivnih kategorija, one, oficijelno, uop\u0161te i –\u00a0 \u201ene postoje\u201c.<\/p>\n

Prvobitno predmet ezoterije, a potom, ozbiljnih nau\u010dnih istra\u017eivanja, \u2019vitalna sila\u2019 je tokom XX veka prognana nazad ka polju delatnosti spiritualnih entuzijasta. Dana\u0161nja nauka, koja je nerazdvojiva od nau\u010dne ideologije<\/em>, prethodno opisane fenomene sme\u0161ta u oblast \u2019stvari koje se ne mogu objasniti nau\u010dnim sredstvima\u2019. Uzrok tome je \u010dinjenica da se one ne mogu direktno izmeriti postoje\u0107im mernim ure\u0111ajima, te izraziti kolokvijalno dogovorenim mernim jedinicama tj. osnovnim i\/ili izvedenim fizi\u010dkim veli\u010dinama. Me\u0111utim, recentni poku\u0161aji ozbiljnijeg pristupa ovoj temi sa nau\u010dne ta\u010dke gledi\u0161ta, naslanjaju\u0107i se na vekovnu serioznu evropsku scijentisti\u010dko-eksperimentatorsku tradiciju, a ispunjeni inovativnim tehnolo\u0161ko-spiritualnim pristupom, probijaju barijeru ideolo\u0161ke stigmatizacije \u2019nadrinau\u010dnosti\u2019. Oni vra\u0107aju vitalnu silu u \u2019laboratorijske\u2019 ogledne uslove u kojima vlada \u010dista empirija dobijenih i proverljivih rezultata objektivnih nau\u010dnih istra\u017eivanja.<\/p>\n

Iako ignorisana od strane nau\u010dnika kognitivno-materijalisti\u010dke provinijencije, vitalna sila je ve\u0107 milenijumima poznata u razli\u010ditim duhovnim tradicijama.<\/p>\n

Hinduizam u\u010di\u00a0 da je za kontinuitet psiho-fizi\u010dke strukture \u017eivih bi\u0107a neizbe\u017eno prisustvo \u201eprane\u201c (\u0161to na sanskritu zna\u010di \u2013 \u201evitalna sila\u201c). Najraniji opis ove sile se mo\u017ee na\u0107i u Vedama drevne Indije (oko 1500 p.n.e.). Drevni Indusi su (ispravno\u00a0 ali redukovano) shvatali da je \u2019prana\u2019vezana za ritam srca i frekvenciju disanja. Ona ulazi u telo putem dahai putem sistema cirkulacije telesnih te\u010dnosti, i na taj na\u010din dospeva do svake \u0107elije organizma. Ovaj koncept je blizak ranim evropskim proto-energetskim medicinskim teorijama (sistem \u20194 telesne te\u010dnosti\u2019, nosilaca ljudske energije \u2013 poti\u010de iz drevne Mesopotamije a do vrhunca ga je doveo rimski lekar Galen iz Pergama<\/strong> u II veku n.e.). Mo\u017ee zaklju\u010diti da je ovakva definicija \u2019vitalne sile\u2019 ograni\u010dena u odnosu na \u0161iri pristup evropskih nau\u010dnika iz XIX veka i potonje istra\u017eiva\u010de, o \u010demu \u0107e vi\u0161e biti re\u010di na narednim stranicama ovog teksta.\"\"<\/a><\/p>\n

Na Dalekom Istoku,\u00a0 filozofsko-ezoterni koncept \u201e\u010ci\u201c energije, prema najranijim spisima kineskog filozofa Menikusa<\/strong> (IV v. p. n. e.)ba\u0161tinika konfu\u010dijanskog nasle\u0111a, opisao ju je\u00a0 kao\u00a0 svepro\u017eimaju\u0107u – kako u univerzumu, tako i u \u010doveku. Menikus<\/strong> je tvrdio da je \u201e\u010di\u201c ultimativan\u00a0 za odr\u017eavanje bi\u0107a u \u017eivotu, a da se posebnim psiho-fizi\u010dkim tehnikama, etikom i posve\u0107eno\u0161\u0107u, odr\u017eava u balansu kako unutar tela, tako i prema spoljnom svetu. \u201e\u010ci\u201c energija predstavlja esenciju mo\u0107iisto\u010dnja\u010dkih borila\u010dkih ve\u0161tina poput \u201eKung Fu\u201c-a, ili \u201eAikido\u201c-a, kao i sistema harmonizacije prostora kao \u0161to je\u00a0 \u201eFeng Shui\u201c.<\/p>\n

Kako je re\u010d o univerzalnoj prirodnoj pojavi, \u017eivotna sila je poznata i u drugim spiritualnim tradicijama – u tibetanskom budizmu, npr. pod nazivom \u201eLung\u201c.\u00a0 Judeo-hri\u0161\u0107anska tradicija je bila posve svesna postojanja vitalne sile, i na\u010dina njenog dejstva. Odlomak iz \u201eBiblije\u201c opisuje mehanizam isceljenja putem energetskog harmonizovanja posredstvom dodira, transferom vitalne sile:<\/p>\n

\u201e(17) Isus si\u0111e s njima i zaustavi se na ravnu. I silno mno\u0161tvo njegovih u\u010denika i silno mno\u0161tvo naroda iz cijele Judeje i Jeruzalema, iz primorja tirskog i sidonskog (18) nagrnu\u0161e da ga slu\u0161aju i da ozdrave od svojih bolesti. I ozdravljali su oni koje su mu\u010dili ne\u010disti dusi. (19) Sve je to mno\u0161tvo tra\u017eilo da ga se dotakne jer je snaga izlazila iz njega i sve ozdravljala.\u201c<\/em> – Evan\u0111elje po Luki (6, 17 -19)<\/em><\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, autenti\u010dna hri\u0161\u0107anska tradicija govori o pragmati\u010dnim aspektima duhovnosti, te realnosti transformacije psiho-fizi\u010dkih karakteristika do visokog stepena harmonizacije sa prirodom. Ona nagove\u0161tava isceliteljske sposobnosti analogne onima koje \u0107e biti karakteristi\u010dne za neke tehnike vladanja vitalnom silom o kojima \u0107e biti re\u010di kasnije:<\/p>\n

\u201e(17) A ovi \u0107e znakovi pratiti one koji uzvjeruju: u ime \u0107e moje izganjati zloduhe, novim \u0107e jezicima zboriti, (18) zmije uzimati; i popiju li \u0161to smrtonosno, ne, ne\u0107e im nauditi; na nemo\u0107nike \u0107e ruke polagati, i bit \u0107e im dobro.“ – Evan\u0111elje po Marku (16, 17-18)<\/em><\/p>\n

Me\u0111utim, po zakonu enantiodromije, spiritualni input hri\u0161\u0107anskog transmutiranja ljudske telesno-mentalne osobnosti\u00a0 u pravcu vladanja nad\u00a0 prirodnim zakonima putem duhovnog o\u010di\u0161\u0107enja i posledi\u010dne harmonizacije prirodne sile, te \u0161irenja zdravlja i pozitivne energije \u2013 prelazi u svoju suprotnost. Tako, slede vekovi sholasti\u010dke ideolo\u0161ke stagnacije, u kojima se istinska duhovna mo\u0107 emaniranog Jastva pretvara u teoretske postulate, mehani\u010dke rituale i artificijelno ograni\u010davanje slobode mi\u0161ljenja i delanja.<\/p>\n

Tokom XIV veka, sa pojavom Renesanse u Evropi, i pored mo\u0107nih inkvizitorskih pretnji slobodi mi\u0161ljenja, po\u010dinju da se naziru novi modeli i diskursi u svim oblastima.\u00a0 Na delu je povratak zaboravljenim znanjima anti\u010dkog sveta, oli\u010den u umetni\u010dkim delima baziranim na revitalizovanim principima harmonije, kako pri predstavljanju idealnih proporcija ljudskog tela (upotrebom pitagorejskog zlatnog preseka), tako u arhitekturi ili muzici.<\/p>\n

Ba\u0161tina filozofa Anti\u010dke Gr\u010dke se iznova otkriva Evropljanima slobodnog duha \u2013 putem mno\u0161tva dela anti\u010dkih mislilaca, koja su se iznenada pojavila u vidu originalnih spisa na starogr\u010dkom kao posledica priliva mnogobrojnih\u00a0 gr\u010dkih izbeglica iz Vizantije nakon pada isto\u010dnog rimskog carstva 1453. Vizantija je vekovima raspolagala neiscrpno dragocenim originalnim tekstovima drevnih mudraca \u2013 ali ih je koristila samo za kreiranje ezoterijske osnove teorijske interpretacije ortodoksnog hri\u0161\u0107anstva, te njihova puka teolo\u0161ka instrumentalizacija nije doprinela realnom, empirijskom napretku nauke.<\/p>\n

Me\u0111utim, lokalno morfi\u010dko polje kao \u2019nematerijalni generator transformacije kolektivne psihe\u2019 tokom XIV, XV veka i nadalje evoluira svest gra\u0111ana u evropskim zemljama, u smislu iluminacije koja \u2019otvara o\u010di\u2019 za novo \u010ditanje arhajskih filozofskih manuskriptaiz vizantijskog nasle\u0111a. I dalje preovladava hri\u0161\u0107anski pogled na svet, ali oboga\u0107en anti\u010dkim znanjima, \u0161to vodi ka otvaranju novih horizonata u umetnosti i \u2013nauci.<\/p>\n

1493., \u010cetiri decenije nakon pada Konstantinopolja, u selu\u00a0 Einsiedeln u \u0160vajcarskoj, ro\u0111ena je li\u010dnost koja predstavlja paradigmu doba o kome govorimo, i koja \u0107e se po prvi put u istoriji, na nau\u010dni na\u010din (pri \u010demu se tada\u0161nja nauka nije striktno odvajala od alhemije ili astologije npr. \u2013 i one su smatrane egzaktnim naukama)\u00a0 baviti istra\u017eivanjem i implementacijom fenomena vitalne sile, iako je nikada nije egzaktno imenovala ili izdvojila kao zaseban fenomen. Re\u010d je o Paracelsusu<\/strong> (puno ime: Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus von Hohenheim, nadimak dobio po rimskom enciklopedisti Aulus Cornelius Celsusu<\/strong> iz I veka, poznatog po traktatu o medicini).<\/p>\n

\"\"<\/a>Ro\u0111en od strane nema\u010dkog hemi\u010dara i lekara iz \u0160vabije, i majke \u0161vajcarkinje, Paraselsus<\/strong> je \u010desto menjao mesto boravka – od detinjstva u Villachu (Austrija), preko humanisti\u010dko-teolo\u0161kog \u0161kolovanja u manastirskoj \u0161koli Opatiji svetog Pavla (Lavanttal<\/a>, Austrija), do medicinskih studija\u00a0 na Bazelskom univerzitetu i u Be\u010du, te sticanja\u00a0 doktorskog stepena na Univerzitetu<\/a> u Ferari (Emilia-Romagna, Italija) tokom 1515.<\/p>\n

Nakon zavr\u0161etka studija, putovao je po raznim evropskim zemljama, Boravio je, u svojstvu lekara i nau\u010dnika, izme\u0111u ostalog i u\u00a0\u00a0 \u0160paniji, Rusiji, Nema\u010dkoj, Francusku, i \u0160vedskoj.<\/p>\n

Bio je prvi lekar koji eksperimenti\u0161e sa hemikalijama i biljkama, te koristi hemijske supstance i minerale za le\u010denje ljudi. Tokom 1526. godine inaugurisao je naziv \u201czink\u201d, baziran na emanaciji o\u0161trih\u00a0 kristala nakon topljenja,\u0161to ga je asociralo na staronema\u010dku re\u010d\u00a0 „zinke“.Ljudsko telo je prou\u010davao eksperimentima.U svojim oglednim laboratorijama je istra\u017eivao ekstrakte biljaka, minerale, i razne hemijske elemente i jedinjenja, te njihovo dejstvo na \u010doveka.<\/p>\n

Izumitelj je laudanum<\/a>-a, tinkture opijuma veoma uobi\u010dajene do XIX veka. Paracelsusovo glavno delo \u201cO rudarskoj bolesti i drugim bolestima rudara\u201dopisuje opasnosti kojima su rudari izlo\u017eeni, zajedno sa opcijama prevencije i le\u010denja. Tako\u0111e je napisao anatomsko-fiziolo\u0161ku studiju koja je bila revolucionarna u to vreme.<\/p>\n

Pokrenut sopstvenom devizom –\u00a0 „Alterius non sit qui suus esse potest“ \u0161to zna\u010di\u00a0 “ Neka ne bude tu\u0111i sluga ko mo\u017ee biti svoj gospodar“, krenuo je putem mentalne i nau\u010dni\u010dke individuacije, prou\u010davaju\u0107i oblasti koje su ga usavr\u0161avale u tom pravcu: alhemiju, hermeti\u010dku (neoplatonisti\u010dku i pitagorejsku) filozofiju,\u00a0 i astrologiju. Sva ste\u010dena znanja je aktivno koristio pri le\u010denju, sinteti\u0161u\u0107i duhovne i prirodne sile isceljenja. To ga \u010dini proto-homeopatom, ali i \u2018ocem\u2019 farmakologije.<\/p>\n

Bivaju\u0107i svestan delovanja vitalne sile kroz isceljuju\u0107e simbole, kao \u2018okida\u010de\u2019 za generisanje isceljuju\u0107e transformacije psihe, te regeneracije balansa psiho-habitualnog kontinuuma koja vodi fizi\u010dkom ozdravljenju, projektovao je\u00a0 talismane za razli\u010dite bolesti ba\u0161 kao i talismane za svaki znak zodijaka. Kreirao je i \u201cAlfabet Magova\u201d, za graviranje an\u0111eoskih imena na talismane.<\/p>\n

Shvatao je zna\u010daj energije skrivene u ljudskom nesvesnom, koju je kod pacijenata aktivirao talismanima. \u0160tavi\u0161e, prvi je u medicinsku praksu uveo termin\u00a0 \u201cnesvesno\u201d. U svom delu Von den Krankeiten (O bolestima), pi\u0161e:<\/p>\n

„Tako, uzrok bolesti chorea lasciva je samo ta\u010dka gledi\u0161ta ili ideja, pretpostavljena imaginacijom, koja \u0161kodi onima, koji veruju u to. Ova ta\u010dka gledi\u0161ta i ideja predstavljaju poreklo bolesti i kod dece i kod odraslih. Kod dece je uzrok tako\u0111e imaginacija, bazirana ne na mi\u0161ljenju ve\u0107 na percepciji, jer su ne\u0161to \u010dula ili videla. Razlog je ovaj: njihov vid i sluh su tako jaki da nesvesno imaju fantazije o onome o \u010demu su \u010duli i videli.\u201d<\/em><\/p>\n

Kao alhemi\u010dar, Paracelsus<\/strong> je smatrao da se celokupan univerzum sastoji iz 3 spiritualne supstance \u2013prvobitne trijade <\/em>a to su: \u017eiva, sumpor i so. Oni predstavljaju prirodne simbole, te se alhemijskiproces tretiranja ovih materijalnih elementa odra\u017eava na spiritualnu transformaciju svesti alhemi\u010dara.\u00a0 \u017diva,tako, predstavlja faktor promene (topivost, isparljivost) tj. simboli\u010dki reprezentuje duh (mo\u0107 ma\u0161te, eti\u010dki kodeks, vi\u0161a stanja svesti). Sumpor predstavlja faktor povezivanja materijalnog sveta i zakona promene\u00a0 (vatra) a na planu simbola\u00a0 otelotvoruje du\u0161u, (nagoni, \u017eelje, ose\u0107anja).So predstavlja\u00a0 soldifikuju\u0107i\/supstancijalni faktor (\u010dvrsto\u0107a, nezapaljivost, postojanost oblika) \u2013 a na simboli\u010dkom nivou, to je ljudsko telo. Naprimer, kada je neka supstanca izlo\u017eena plamenu, proizvodi sagorevanja reflektuju njenudinami\u010dku strukturu: dim odra\u017eava \u017eivu, plamen odra\u017eava sumpor, a pepeo odra\u017eava so.<\/p>\n

Prvobitna trijada ukazuje na vezu izme\u0111u prirodnih zakona i telesnog funkcionisanja.Paracelsus je smatrao\u00a0 su bolest i zdravlje povezani sa harmonijom \u010doveka (mikrokosmos<\/a>) i prirode (makrokosmos). Prisetimo se konepta \u201c\u010ci\u201d energije i vide\u0107emo da je Paracelsusov<\/strong> diskurs bio tesno povezan sa vitalnom silom<\/em> \u2013 sveprisutnom u svemiru, \u010diji slobodan tok generi\u0161e zdravlje, dok njen\u00a0 odliv – donosi bolest. Vitalna sila je ta, koja je posrednik izme\u0111u duhovnih aspekata prirodnih zakona i njihovih odraza na materijalnom planu. Kao rezultat ove hermeti\u010dke ideje harmonije, makrokosmos univerzuma se predstavlja u svakom pojedincu kao mikrokosmos.<\/p>\n

Katedre renesansnih filozofa i ezoterika su u XVI veku, primenom Pitagorinih<\/strong> skala,\u00a0 u\u010dile da postoji\u00a0 sedam\u00a0 centara (ili glavnih organa) u \u010doveku, sedam\u00a0 metala na Zemlji i sedam planeta na nebu, (kao i sedam nota u muzici).<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
KONCEPT HARMONIJE ELEMENATA I ORGANA<\/em><\/td>\n<\/tr>\n
PLANETA<\/strong><\/td>\nMETAL<\/strong><\/td>\nORGAN<\/strong><\/td>\n<\/tr>\n
SUNCE<\/td>\nZLATO<\/a><\/td>\nSRCE<\/td>\n<\/tr>\n
MESEC<\/a><\/td>\nSREBRO<\/a><\/td>\nMOZAK<\/td>\n<\/tr>\n
JUPITER<\/a><\/td>\nLIM<\/a><\/td>\nJETRA<\/td>\n<\/tr>\n
VENERA<\/a><\/td>\nBAKAR<\/a><\/td>\nBUBREZI<\/td>\n<\/tr>\n
SATURN<\/a><\/td>\nOLOVO<\/a><\/td>\nSLEZINA<\/td>\n<\/tr>\n
MARS<\/a><\/td>\nGVO\u017d\u0110E<\/a><\/td>\n\u017dU\u010cNA KESA<\/td>\n<\/tr>\n
MERKUR<\/a><\/td>\n\u017dIVA<\/td>\nPLU\u0106A<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

Svi prirodni procesi i strukture su me\u0111uzavisni, simetri\u010dni i hijerarhijsko-simboli\u010dlki povezani vrlinom prirodnih zakona vi\u0161eg (spiritualnog) i ni\u017eeg (materijalno-enegretskog) reda. Ovo je osnova Paracelsusove<\/strong> proto-homeopatske paradigme. Ali\u00a0 i Paracelsusova<\/strong> proto-farmakologija ima spiritualnu osnovu izra\u017eenu kroz zakon harmonije: ljudi moraju procesuirati precizno determinisane\u00a0 balanse minerala u svojim telima, a telesne bolesti mogu biti izle\u010dene hemijskim lekovima. Najzad, spajanje hemije i metafizike rezultira i, danas tako neophodnom, sintezom farmakologije i homeopatije, \u0161to je izra\u017eeno kroz Paracelsusovo<\/strong> shvatanje:<\/p>\n

„Sve stvari su otrovne, i ni\u0161ta nije bez otrova; samo doza omogu\u0107ava ne\u010demu da ne bude otrovno\u201d.<\/em><\/strong><\/p>\n

Usled ezoternog zakona simpatije, tj. zakona me\u0111usobne povezanosti svih \u017eivih i ne\u017eivih entiteta i sila kosmosa na osnovu analogije, sledi da\u00a0 minerali, biljke i njihove kombinacije bivaju ishodi\u0161tem svih mogu\u0107ih otrova, ali\u00a0 jednovremeno\u00a0 i lekova. Otrovi izazivaju bolesti, ali ih i le\u010de,\u00a0 usled interakcije sli\u010dnog sa sli\u010dnim (alhemijskim postupkom, na astralnom planu – zlo isteruje zlo i iz \u2018nigreda\u2019(\u2018crnila\u2019) se realizuje \u2018kamen mudrosti\u2019) . Zakon pitagorejske simetrije izme\u0111u duhovnog i materijalnog sveta\u00a0 odra\u017eava se kroz postupak isceljenja: uz odgovaraju\u0107u dozu, otrov le\u010di bolest. Paracelsus je do\u017eivljavao svemir kao \u017eivi organizam pro\u017eet ujedinjiju\u0107im \u017eivotodavnim duhom (mi bi smo rekli: vitalnom silom<\/em>), a sve to u celini, uklju\u010duju\u0107i i \u010doveka, jeste paradigmati\u010dna panteisti\u010dka predstava boga svojstvena prosvetljenom \u010doveku renesanse.<\/p>\n

Kona\u010dno, Paracelsus<\/strong>, u svom delu \u201cDe Vita Longa\u201d (\u201cO dugom \u017eivotu\u201d) iz 1527., uvodi posredno pojam vitalne sile:<\/p>\n

\u201cDve su u \u010doveku \u017eivotne mo\u0107i, jedna prirodna i ona je aktuelna sve do kraja \u017eivota. Druga je vazdu\u0161na (Aeria) i unjoj ni\u0161ta nije telesno. Stoga, zavr\u0161avamo na\u0161u knjigu netelesnim stvarima. Ubogi su u ovom smislu oni smrtnici kojima je priroda uskratila najvi\u0161e i najbolje blago (koje u sebi sadr\u017ei carstvo prirode), naime svetlost prirode (Lux Naturae).\u201d<\/em><\/p>\n

Paracelsus<\/strong> je bio genijalni pionior, renesansni Homo universalis, <\/em>koji je, intuitivno, kombinuju\u0107i medicinu, astrologiju i alhemiju, kreirao homeopatske principe i operisao vitalnom silom kao elementom u strukturi svog holisti\u010dkog principa. Me\u0111utim, to svakako jo\u0161 uvek nije bio striktno nau\u010dni pristup fenomenu. Prvi \u010dovek koji je fenomen vitalne sile tretirao na posve kognitivni, scijentisti\u010dki na\u010din, bio je Franz Anton Mesmer<\/strong> (1734 \u20131815).<\/p>\n

\"\"<\/a>Mesmer<\/strong> je ro\u0111en Iznangu u \u0160vabiji, Nema\u010dka, Nakon studiranja na Jezuitskom univerzitetu u Dilingenu i Ingolstadtu, nastavio je studije medicine na univerzitetu u Be\u010du 1759. Tokom 1766., objavio je doktorsku disertaciju sa latinskim nazivom \u201cDe planetarum influxu in corpus humanum\u201d(O uticaju planeta na ljudsko telo), koja se bavila uticajem Meseca i planeta na ljudsko telo i njegove bolesti. Pri tome, nije uzimao u obzir astrolo\u0161ke uticaje \u2013 ve\u0107 uticaj gravitacione sile Meseca na plimu i oseku ljudskih fluida. Mesmer <\/strong>nije bio metafizi\u010dar, ve\u0107- pionir u eksperimentalnom i pragmati\u010dnom tretiranju fenomena, kojima se pre njega, u najve\u0107oj meri, bavila metafizika.<\/p>\n

Bio je znameniti\u00a0 iscelitelj svoga doba, i delao je u Be\u010du i Parizu. Empirijski je otkrio\u00a0 prirodni transfer energije izme\u0111u animalnih i neanimalnih objekata. Taj transfer je nazvao animalnim magnetizmom, a splet dejstava spiritualnih sila je sveo pod termin \u201cmesmerizam\u201d.\u00a0 Mesmerizam se smatra formom vitalizma i\u00a0 u stvari, predstavlja isto \u0161to i \u201c\u010di\u201d, \u201cprana\u201d, \u201cprirodna svetlost\u201d\u00a0 koja strujikroz razli\u010dite kanale u telu, a prisutna je i u svim drugim telima u okolini. Naravno, radi se o vitalnoj sili.<\/p>\n

Poput alhemi\u010dara i Paracelsusa<\/strong> (kao i dana\u0161njih psihoterapeuta ili homeopata), i Mesmer <\/strong>je shvatao da \u201czlo isteruje zlo\u201d i otrov le\u010di, te je pomo\u0107u sopstvenog dara preno\u0161enja vitalne sile (tj. animalnog magnetizma<\/em>) na duge ljude, kod njih upravo izazivao sna\u017eno ispoljavanje simptoma, te bi ih zakonom enantiodromije anulirao i vodio ka isceljenju.<\/p>\n

Mesmer<\/strong> je delovao na pojedince, a sprovodio je i grupne terapije. Kolenima bi dodirivao pacijentova kolena, tretirao njegove pal\u010deve pritiskom ruke, veoma izra\u017eajno bi ga gledao direktno u o\u010di. Zatim bi izvodio „kretnje“, pomeraju\u0107i svoje ruke od pacijentovih ramena du\u017e \u010ditavog tela. Potom bi izvr\u0161io pritisak na\u00a0 pacijentov hipohondrijumski<\/a> region (oblast ispod dijafragme), i dugo bi tu dr\u017eao svoje dlanove. Mnogi pacijenti bi osetili \u010dudne \u010dulne senzacije ili bi do\u017eivljavali ritmi\u010dna podrhtavanja tj. ulazili bi u krize nervnog sistema, koje su, kako je Mesmer<\/strong> verovao (i u praksi se pokazalo efikasnim), vodile ka izle\u010denju.<\/p>\n

Do 80-ih godina XVIII veka,\u00a0 Mesmer<\/strong> je, budu\u0107i uspe\u0161an iscelitelj, postao veoma poznat u javnosti, te je, zbog nedostatka vremena za individualne terapije, pre\u0161ao na rad sa grupama pacijenata. Zato je sprovodio grupne seanse, pod nazivom „baquet“ (\u201cposuda\u201d).<\/p>\n

Tipi\u010dna terapija, po svedo\u010denju pacijenata toga doba\u00a0 (a bila je u pitanju mahom\u00a0 pariska aristojkratija) bi izgledala ovako: u centru prostorije je visoka posuda, lokalno nazvana „baquet“(drvena posuda). Oko nje sedi grupa ljudi. blizu ivice poklopca koji je pokriva, probu\u0161eni su otvori a u te otvore su stavljene gvozdene \u0161ipke, savijene pod pravim uglovima, visina prilago\u0111enih svakom pacijentu, tj. njegovom obolelom organu. Broj \u0161ipki odgovara broju pacijenata.\u00a0 Pored ovih \u0161ipki, posuda je povezana sa pacijentima, koji se za nju dr\u017ee jedan po jedan i formiraju krug. Zatim sledi transfer animalnog magnetizma tj. proces mesmerizma po\u010dinje. Mesmer <\/strong>emituje\u00a0 fluid mahanjem ruku ili fokusiranim pogledom, bez telesnog kontakta. Kod pacijenata zapo\u010dinju podrhtavanja, ose\u0107aji topline ili hladno\u0107e, koje mesmer izaziva i anulira po svojoj volji, pukim mahanjem rukama. Krajnji vid krize usled dejstva mesmerizma je fenomen somnabulizma, u kome se ogoljeno ispoljavaju arhetipovi kolektivnog nesvesnog kod pacijenta \u2013egzaktno oni,\u00a0 koji su potpra\u017eni uzrok bolesti, na psihi\u010dkom nivou. Tu je re\u010d o „mesmerizovanom stanju“ ili „mesmerizovanom spavanju“ kako su nazivana\u00a0 stanja somnabulne svesti izazvana od strane magnetizera (Mesmera<\/strong>). Nakon jedne ili nekoliko seansi, uspostavlja se energetski balans kod bolesnika i oni pomo\u0107u ovih posve nematerijalnih sredstava kre\u0107u putem isceljenja. Valja napomenuti da se ovde nikako ne radi o hipnozi, ve\u0107 o \u010distom transferu energije, nemerljive postoje\u0107im instrumentima. Mesmer je kao magnetizer prenosio sopstveni animalni magnetizam na pacijente \u2013 ili je smanjivao stepen njihove namagnetisanosti. Tako bi obezbedio balans tokova vitalnog fluida, i obezbedio skok ne\u010dijeg imunolo\u0161kog sistema, te eliminisao uslove pogodne za nastanjak i razvoj bolesti.<\/p>\n

Animalni magnetizam je Mesmer<\/strong> shvatao kao vezu \u010doveka i kosmosa na\u00a0 psiholo\u0161kom, humanom i kosmolo\u0161kom nivou. To je fenomen uzajamnog dejstva izme\u0111u \u010doveka i kosmosa. On je verovao da je energija kojh tretira zapravo \u201cuniverzailni fluid\u201d- suptilni fluid energije, izvor \u017eivota i zdravlja, koji ispunjava kosmos i pokre\u0107e ga. Ovaj fluid je nevidljiva veza, enegretska matrica koja defini\u0161e esenciju nmaterire, posrednik izme\u0111u \u010distog sveta ideja i materijalne tvorevine. To je, kako ve\u0107 prepoznajemo, \u017eivotna sila, poznata milenijumima, a sada racionalno nau\u010dno (terapeutski) tretirana radi isceljenja.<\/p>\n

Su\u0161tina zdravlja je u slobodnom kretanju \u201cuniverzalnog fluida\u201d. Blokade cirkulacije dovode do bolesti. Dana\u0161nja energetska alternativna medicina<\/em> (masa\u017ee, bioenergetika, kvantna medicina i sl.) se u potpunosti zasniva na ovim postulatima<\/em> \u2013 Mesmer<\/strong> je njen rodona\u010delnik. Mesmer<\/strong> je upotrebljavao drevna znanja na prakti\u010dan na\u010din. On je verovao da je animalni magnetizam\u00a0 prisutan u svim ljudima, da svi mogu da koriste vitalni fluid ili \u017eivotnu silu za terapeutske svrhe. Dovoljno je da se svaki \u010ditalac ovih redova priseti koliko puta mu je ne\u010dija odgovaraju\u0107a re\u010d, dodir ili emotivna naklonost odagnala glavobolju ili sli\u010dne probleme, pa \u0107e uvideti koliko je Mesmerov <\/strong>postulat ta\u010dan.<\/p>\n

Problem za ortiodoksne, materijalisti\u010dko-ideolo\u0161ki\u00a0 orijentisane nau\u010dnike je \u010dinjenica da fluid nije merljiva supstanca<\/em><\/strong> koja ima npr. zapreminu, te\u017einu, masu, volumen, mo\u017ee se\u00a0 kondenzovati i sl., ve\u0107 je to \u017eivotna sila<\/em><\/strong>koja se prepoznaje kroz mo\u0107 transformacije \u017eivih bi\u0107a<\/em><\/strong>.<\/em>Mesmer<\/strong>je tvrdio da se univerzalni fluid<\/em> (tj. vitalna\u00a0 sila) mo\u017ee osetiti \u010dulima samo na subjektivnom nivou, te je animalni magnetizam, tako\u0111e, ova osetljivost, koju on naziva \u201c\u0161estim \u010dulom\u201d.\u00a0 Samo ose\u0107aj mo\u017ee biti merodavan.Ova postavka, iako posve egzaktna, uznemirava sholasti\u010dko-karijeristi\u010dki duh tada\u0161nje oficijelne nau\u010dne elite. Zato je tokom 1784.,\u00a0 Francuska kraljevska komisija (koju je imenovao li\u010dno kralj Luj XVI)<\/strong> prou\u010davala je Mesmerov magnetni fluid, poku\u0161avaju\u0107i da ga nau\u010dno opravda ili pak da ga opovrgne. Nakon (ciljano!) nedovoljno sistematskih ispitivanja, te redukovane interpretacije rezultata opita, zaklju\u010dila je\u00a0 da su Mesmerova<\/strong> le\u010denja zaista lekovita,\u00a0 ali i da nema dokaza o egzistenciji magnetnog fluida (razumljivo, kada ne postoje nau\u010dni instrumenti koji bi ga mogli izmeriti \u2013 kao \u0161to u XVIII veku nisu postojali rendgenski aparati, \u0161to ne dokazuje nepostojanje x-zraka).Kona\u010dno: efekti animalnog magnertizma su bazirani na ma\u0161ti i subjektivnoj sugestiji. Znameniti nau\u010dnici toga doba – Benjamin Franklin<\/strong><\/a> i Antoine Lavoisier<\/strong><\/a> su samo neka od imena koja su u\u010destvovala u komisiji, ali jedino je Antoine Laurent de Jussieu<\/strong> odbio da potpi\u0161e izve\u0161taj, i pored pretnji sa najvi\u0161eg nivoa, jer izve\u0161taj komisije nije odgovarao \u010dinjenicama do kojih je do\u0161la, te se svodi na kontradiktornost kompenzovanu ideolo\u0161kim stavom.<\/p>\n

Nakon prve, formirane su jo\u0161 dve komisije, sa suprotstavljenim stavovima. Istina je, da, iako teoretsko-sholasti\u010dke osnove teorije animalnog magnetizma (u ravni mehanicisti\u010dko-materijalisti\u010dkog pogleda na svet) nisu izvodljive,Mesmerovo<\/strong>nedvosmisleno uspe\u0161no isceliteljsko delo govori samo za sebe.\u00a0 Njegove terorijske postavke, kontradiktorne i nerazumljive za duh vremena XVIII i ranog XIX veka, spiritualno orijentisanim nau\u010dnicima\u00a0 XXI veka deluju posve blisko. U traktatu \u201cPredlozi povodom animalnog magnetizma\u201d (1779.), Anton Mesmer<\/strong> je definisao svoje stavove:<\/p>\n

1.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Postoji me\u0111usobno uzvratni uticaj izme\u0111u nebeskih tela, zemlje, i \u017eivih bi\u0107a.<\/em><\/strong><\/p>\n

2.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Fluid koji se univerzalno \u0161iri, tako kontinualno-kao da ne priznaje vakuum, neuporedivo suptilan, i prirodno podlo\u017ean primanju, umno\u017eavanju i komuniciranju svih motornih poreme\u0107aja, jeste sredstvo ovog uticaja.<\/em><\/strong><\/p>\n

3.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ova recipro\u010dna akcija jeste predmet mehani\u010dkih zakona, koje jo\u0161 uvek nismo spoznali.<\/em><\/strong><\/p>\n

4.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Iz ove akcije rezultiraju alternativni efekti, koje mo\u017eemo smatrati fluksom (protokom) i odlivom.<\/em><\/strong><\/p>\n

5.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ovaj odliv je manje ili vi\u0161e uop\u0161ten, manje ili vi\u0161e poseban, manje ili vi\u0161e blagotvoran, u skladu sa prirodom uzroka koji ga determini\u0161u.<\/em><\/strong><\/p>\n

6.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Putem ove akcije, najuniverzalnije koja postoji u prirodi, ispunjavaju se aktivni odnosi izme\u0111u nebeskih tela, Zemlje, i njenih sastavnih delova.<\/em><\/strong><\/p>\n

7.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Osobine materije i organske supstance zavise od ove akcije.<\/em><\/strong><\/p>\n

8.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Animalno telo do\u017eivljava aktivne posledice ovog pokreta\u010da, i direktno je pod uticajem njegovog prodora u nervnu supstancu.<\/em><\/strong><\/p>\n

9.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Prikazuju se osobine, sli\u010dno kao kod magneta, posebno u ljudskom telu, u kome se tako\u0111e mogu razlikovati raznovrsni i opozitni polovi, i mogu me\u0111usobno da komuniciraju, da se menjaju, da budu uni\u0161teni i da osna\u017euju. Mo\u017ee se opservirati \u010dak i fenomen deklinacije.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 . <\/em><\/strong><\/p>\n

10.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Osobina ljudskog tela koja ga \u010dini\u00a0 podlo\u017enom uticaju nebeskih tela, i uzajamnom dejstvu sa okru\u017eenjem, manifestuje analogiju sa magnetom, i usled toga sam odlu\u010dio da usvojim termin animalni magnetizam.<\/em><\/strong><\/p>\n

11.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Akcija i dejstvo animalnog magnetizma, ovako karakterisana, mo\u017ee da komunicira sa drugim \u017eivim i ne\u017eivim telima. Obe ove klase tela, me\u0111utim, variraju u svojoj prijem\u010divosti.<\/em><\/strong><\/p>\n

12.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Eksperimenti pokazuju postojanje difuzije materije, dovoljno suptilne da prodire kroz sva tela bez ikakvog zna\u010dajnog gubitka energije.<\/em><\/strong><\/p>\n

13.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ovo svojstvo mo\u017ee biti poja\u010dano i podvrgntuto difuziji putem ovakvih tela.<\/em><\/strong><\/p>\n

14.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Njegovo dejstvo se uspostavlja na daljinu, bez pomo\u0107i posredne supstance.<\/em><\/strong><\/p>\n

15.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ono je, kao svetlo, poja\u010dano i reflektovano ogledalima.<\/em><\/strong><\/p>\n

16.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ono je saop\u0161teno, ra\u0161ireno i poja\u010dano putem zvuka.<\/em><\/strong><\/p>\n

17.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ovo magnetno svojstvo mo\u017ee biti akumulirano, koncentrisano, i transportovano.<\/em><\/strong><\/p>\n

18.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Rekao sam da pokretna tela nisu sva podjednako prijem\u010diva; u nekim primerima imaju \u010dak opozitnu osobinu da je njihovo prisustvo dovoljno da uni\u0161ti sve efekte magnetizma u odnosu na druga tela.<\/em><\/strong><\/p>\n

19.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Opozitno svojstvo tako\u0111e prodire u sva tela: ono tako\u0111e mo\u017ee biti saop\u0161teno, ra\u0161ireno, akumulirano, koncentrisano, i transportovano, reflektovano ogledalima, i saop\u0161teno zvukom. Ovo ne konstitui\u0161e samo negativno, ve\u0107 i pozitivno opozitno svojstvo.<\/em><\/strong><\/p>\n

20.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Magnet, bilo prirodni ili ve\u0161ta\u010dki, je, kao i druga tela, prijem\u010div u odnosu na animalni magnetizam, i \u010dak sa opozitnim svojstvima: ni u jednom slu\u010daju dejstva na vatru, ili iglu [kompasa], one uop\u0161te\u00a0 ne pokazuju znake promena, \u0161to pokazuje da se princip animalnog magnetizma esencijalno razlikuje od mineralnog magnetizma.<\/em><\/strong><\/p>\n

21.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ovaj sistem baca novo svetlo na prirodu vatre i svetlosti, ba\u0161 kao i na teoriju gravitacije, plime i oseke, magneta i elektriciteta.<\/em><\/strong><\/p>\n

22.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 On u\u010di da magnet, kao i ve\u0161ta\u010dki elektricitet, imaju, u odnosu na bolesti,\u00a0 osobine\u00a0 zajedni\u010dke mno\u0161tvu drugih faktora koje nam priroda predstavlja, i da, ako je njihova upotreba pra\u0107ena korisnim rezultatima, to dugujemo animalnom magnetizmu.<\/em><\/strong><\/p>\n

23.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ove \u010dinjenice pokazuju, u skladu sa prakti\u010dnim pravilima koje sam na putu da ustanovim, da \u0107e ovi principi nervne bolesti izle\u010diti direktno, a druge bolesti – indiretno.<\/em><\/strong><\/p>\n

24.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pomo\u0107u animalnog magnetizma, lekar kroz prosvetljenje shvata\u00a0 kako da upotrebi lek, i mo\u017ee usavr\u0161iti dejstvo, a tako\u0111e i provocirati direktnu blagotvornu krizu, i uz to je mo\u017ee kompletno kontrolisati.<\/em><\/strong><\/p>\n

25.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pri saop\u0161tavanju svog metoda, ja \u0107u, putem nove teorije materije, demonstrirati univerzalnu korisnost principa koje nastojim da ustanovim.<\/em><\/strong><\/p>\n

26.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Poseduju\u0107i ovo znanje, lekar mo\u017ee sa izvesno\u0161\u0107u prosu\u0111ivati poreklo, prirodu i razvoj bolesti, koliko god komplikovani mogu biti; on mo\u017ee ometati njihov razvoj i izvesti le\u010denje bez eksponiranja pacijenta opasnim i tegobnim posledicama, bez obzira na starost, temperament i pol. \u010cak i trudnice, i tokom poro\u0111aja, mogu ubrati ove plodove.<\/em><\/strong><\/p>\n

27.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Ova doktrina \u0107e kona\u010dno omogu\u0107iti lekaru da odlu\u010duje o zdravlju svakog pojedinca, i o prisustvu bolesti kojima mo\u017ee biti izlo\u017een. U tom smislu, umetnost le\u010denja mo\u017ee biti dovedena do apsolutne perfekcije.\u201d<\/em><\/strong><\/p>\n

Dok je Paracelsusovo<\/strong> nasle\u0111e vezano za vitalnu silu, do skoro (tj. do pojave \u0161ire upotrebe homeopatije),\u00a0 bilo predmet elitisti\u010dkih entuzijasta sklonih ezoteriji, Mesmerov<\/strong> uticaj je bio sve drugo do zanemarljiv. On je bio slavna li\u010dnost, a efikasne terapeutske seanse u visokim pariskim krugovima ostavle su sna\u017ean odjek u javnosti. On je izazvao burne reakcije u nau\u010dnim (i politi\u010dkim, budu\u0107i sklon nadolaze\u0107oj revoluciji i evolutivnom toku politi\u010dke svesti Francuske toga doba)krugovima o \u010demu smo ve\u0107 pisali na ovim stranicama. Njegova ba\u0161tina, i pored (neubedljivih) poku\u0161aja osporavanja, ostala je da \u017eivi.<\/p>\n

Sledbenici su, koriste\u0107i njegovo znanje i iskustvo, nastavili da se bave mesmerizmom<\/strong>, paralelno unapre\u0111uju\u0107i medicinsku praksu i, \u0161to je uobi\u010dajena pojava u svim oblastima, stvaraju\u0107i hermeti\u010dan doktrinarni sistem baziran na Mesmerovim<\/strong> teorijskim postavkama.<\/p>\n

Inspirisan postvarenim rezultatima Mesmerizma, Baron<\/strong><\/a> Dr. Karl Ludwig von Reichenbach<\/strong>(1788\u00a0\u20131869)\u00a0 je ostao posve s one strane divinizacije i osporavanja. On je dao dramati\u010dno zna\u010dajan doprinos razvoju nauke, svojim postignu\u0107em ispitivanja fenomena koji stoje iza animalnog magnetizma. Reichenbach je problemu vitalne sile<\/strong> pristupio strogo scijentisti\u010dki<\/strong>, ostav\u0161i van sfere bilo kakve pragmati\u010dne primene<\/strong>. Deduktivno-spekulativno-ulitaristi\u010dki aspekti fenomena uop\u0161te ga\u00a0 nisu interesovali \u2013 objektivnim okom eksperimentatora-istra\u017eiva\u010da transferisao ga je u sferu opservacije i empirije. Reichenbach<\/strong> se prvi usudio da ono, \u0161to je milenijumima bilo predmet spiritualnih tradicija i intuitivnih pojedina\u010dnih entuzijasta-prakti\u010dara trensferi\u0161e u \u2019sterilne\u2019 \u2019laboratorijske\u2019 uslove, hrabro \u2013 bez unapred o\u010dekivanog ishoda eksperimenata.<\/p>\n

Baron Reichenbach <\/strong>je primer istinske elitne li\u010dnosti svoga doba. Aristokrat i industrijalac, empirist i pragmati\u010dar kako u sferama ekonomije i tehnologije, tako i potonjim nau\u010dnim istra\u017eivanjima i signifikantnim otkri\u0107ima iz domena konvencionalne nauke kojoj je dao osoben doprinos. Vanredno obrazovan, doktorirao je filozofiju na uglednom UniverzitetuT\u00fcbingen(osnovanom 1477.) u Baden-W\u00fcrttembergu, Nema\u010dka. Rezultati njegovog pregala\u010dkog posve\u0107enja klasi\u010dnoj hemiji, kako u to doba, tako i danas, prepoznati i priznati, obezbe\u0111uju mu\u010dlanstvo u presti\u017enoj Pruskoj akademiji nauka.<\/p>\n

Inspirisan scijentisti\u010dko-tehnolo\u0161ko-industrijskim progresom, tipi\u010dnim za XIX vek, izu\u010davao je metalur\u0161ka i proto-idustrijska postignu\u0107a metalur\u0161kih manufaktura u Nema\u010dkoj i inostranstvu. Svoja iskustva je primenio putem osnivanja i rukovo\u0111enja sopstvenom presti\u017enom kompanijom za preradu metala u Scwarzwaldu i Badenu. Vo\u0111en pragmatskim duhom, ostvario je zna\u010dajna, pionirska dela u oblasti geologije, napisav\u0161i studiju\u201eGeologische Mitteilungen aus M\u00e4hren\u201c (\u201eGeolo\u0161ka izdanja iz Moravske\u201c).<\/p>\n

Rukovodio je\u00a0 melalur\u0161ko-hemijskim kompleksom, upravljao topionicama bvo\u017e\u0111a, i, paralelno izu\u010davao geologiju, hemiju i prirodne fenomene. Studioznost i posve\u0107enost u misiji unapre\u0111enja ekonomsko-industrijskih poslovnih postignu\u0107a metalur\u0161ko-hemijskih postrojenjaputem ekspandiranja polja primenljivih scijentisti\u010dkih otkri\u0107a, postepeno ga vode ka oblasti\u00a0 \u2018akademske\u2019 eksperimentalne nauke.\u00a0\u00a0 Reichenbach<\/strong> je sve vi\u0161e nau\u010dnik-istra\u017eiva\u010d a sve manje industrijalac.<\/p>\n

U periodu pregala\u0161tva u oblasti eksperimentalne hemije,\u00a0 od 1830-te do 1834-te,otkrio je mno\u0161tvo ugljovodoni\u010dnih komponenti:\u00a0 parafin,kreozot, eupion i fenol, pitakal<\/a> i cidreret (sinteti\u010dka farba), pikamar<\/a> (baza parfema), i to putem istra\u017eivanja kompleksnih produkata destilacije organskih supstanci (katran, ugalj).Specifi\u010dnu me\u0161avinu ugljovodoni\u010dnih ulja (danas poznatih kao vo\u0161tani parafin ili ugljena ulja), nazvao je eupion<\/em>. Pored toga, prona\u0161ao je i fenol. Opisuju\u0107i osobine ovih tada novootkrivenih supstanci u presti\u017enom\u00a0 \u201eNovom \u010dasopisu za hemiju i fiziku\u201c, vizionarski je predvideo ekonomsko-tr\u017ei\u0161nu ultimativnost ovih, i njima pridru\u017eenih parafina, uz uslov da budu\u0107a nauka omogu\u0107i efikasnije i jeftinije metode njihovog razdvajanja od bitumenskih komponenti.<\/p>\n

Baron Reichenbach <\/strong>je svoja polja istra\u017eivanja, inspirisana najpre pragmati\u010dno\u0161\u0107u poslovanja, a potom i krucijalnim otkri\u0107ima do kojih je do\u0161ao u oblasti hemije,\u00a0 pro\u0161irio na celokupno polje prirodnih nauka. Izu\u010davao je magnetizam zemlje, veruju\u0107i u univerzalnost principa namagnetisanja i polarnosti u svekolikom komosu, kao i to da je zemlja magnetski povezana sa motornim silama svemira.<\/p>\n

Tokom 1839.,Baron Von Reichenbach <\/strong>se potpuno povla\u010di iz sfera industrije, ekonomije i primenjene hemije, i okre\u0107e se fundamentalnim istra\u017eivanjima vezanim za \u010doveka i njegovo mesto u univerzumu. <\/em><\/p>\n

Paralelno prou\u010davaju\u0107i fenomene bazirane na prirodnim zakonima<\/em>(polarna svetlost, osobine kristala i amorfnih materija te minerala,\u00a0 elektriciteta, magnetizma i gravitacije) sa fenomenima disfunkcija ljudskog nervnog sistema<\/em> (hroni\u010dne bolesti, neurastenija, somnabulizam, histerija, fobija) do\u0161ao je do zaklju\u010dka da mora postojati veza izme\u0111u ove dve oblasti, koju je potencijalno mogu\u0107e empirijski odrediti i matemati\u010dki ta\u010dno definisati.<\/p>\n

Na svom kreativnom avanturisti\u010dkom putu u sfere do tada nedostupne (pa i neupitne) striktno nau\u010dnom pogledu na svet, susreo se sa Mesmerovim<\/strong>animalnim magnetizmom<\/em> i zaklju\u010dio ja da mora postojati empirijska potvrda fenomena nematerijalnog kontakta izme\u0111u iscelitelja i bolesnika koji menja psiho-habitualnu strukturu potonjeg, izazivaju\u0107i krizu, ozdravljenje ili pak pogor\u0161anje bolesti.<\/p>\n

BaronVon Reichenbach <\/strong>se uputio u herojski poduhvat serioznog nau\u010dnika: preuzeo je\u00a0 misiju objektivnog opitnog prou\u010davanja i posledi\u010dnog\u00a0 kognitivnog tuma\u010denja Mesmerovog <\/strong>\u2019univerzalnog fluida\u2019 (tj. vitalne sile). Po\u0161to je vitalna sila<\/em> tada bila (a i danas je) van doma\u0161aja direktne merljivosti postoje\u0107im tehni\u010dkim instrumentima, re\u0161io je da, do fanati\u010dnog stepena objektivnosti i sistemati\u010dnosti, sprovede opse\u017ena ispitivanja delovanja svakovrsnih oblika materije i postoje\u0107ih prirodnih sila na ljudska bi\u0107a.<\/p>\n

Zadivljuju\u0107e otvorenog uma, Reichenbach<\/strong> je, neprestano vo\u0111en intelektualnim po\u0161tenjem, zapo\u010deo sa ekperimentima vezanim za van-opsega-neposrednog-merenja-dostupnu interakciju prirode i \u010doveka, pri \u010demu je bio li\u0161en ikakvog deduktivnog zastranjenja. Krasili su ga kreativnost, strpljiva opservacija, disciplina i sistemati\u010dnost\u00a0 te sprovo\u0111enje ogleda u uslovima koji su mogli obezbediti najve\u0107u mogu\u0107u objektivnost u to doba.Dugotrajno i temeljno\u00a0 izvo\u0111enje opita, i naknadna\u00a0 interpretacija rezultata fokusirana isklju\u010divo na \u010dinjenicama, i danas daju primer kako treba pristupiti posve neistra\u017eenim sferama prirodnih fenomena.<\/p>\n

Knjiga \u201eIstra\u017eivanja o magnetizmu, elektricitetu, toploti i svetlosti u odnosu prema vitalnoj sili\u201c nam svedo\u010di o eksperimentima koje je Reichenbach<\/strong> sistematski izvodio na svom imanju, svakodnevno i precizno, sagledavaju\u0107i ispoljavanje fenomena iz svakog ugla, ponavljaju\u0107i oglede vrlinom nepokolebljivosti da bi izbegao aleatori\u010dke \u2019statisti\u010dke gre\u0161ke\u2019 i dosegao nivo zakonitosti. Odva\u017eno se upustio u rizi\u010dan poduhvat\u00a0 traganja za prirodnim zakonom baziranom na pojavama koje se ne mogu direktno izmeriti nijednim poznatim mernim instrumentom, za silom koja se ne mo\u017ee izraziti kombinacijom postoje\u0107ih fizi\u010dkih zakona. Poku\u0161avao je da sistematizuje fizi\u010dku veli\u010dinu vezanu za fenomen vitalne sile, koja se ne mo\u017ee izvesti od osnovnih i izvedenih fizi\u010dkih veli\u010dina. Morao je da vidi nevidljivo<\/em> i izmeri nemerljivo, <\/em>jer je, poput svakog istinskog pregaoca ljudskog duha, znao da fenomeni koje je prou\u010davao postoje, i ispoljavaju se posve posrednim putem.<\/p>\n

Da bi re\u0161io \u2019kvadraturu kruga\u2019, lucidno i beskompromisno je odlu\u010dio da dela sa jedinim mogu\u0107em oru\u0111em koje je imao, a to je: ljudska svest. Mistici su milenijumima imali vizije i intuitivne spoznaje nedostupne ljudskom umu. Njihova znanja su se prenosila putem simbola i tajnih u\u010denja. Samo drevni proroci, odabrani od vi\u0161ih sfera, ili pak visoko moralni pojedinci, inicirani putem posebnih rituala, mogli su \u2019videti mrak\u2019 i \u2019\u010duti ti\u0161inu\u2019 tj. imati gnosti\u010dke uvide o fenomenima nedostupnim ljudima kojima svest nije pro\u0161irena.<\/p>\n

Kako obi\u010dnim ljudima ovakve psihi\u010dke slike i slu\u0161no-taktilne predstave nisu bile mogu\u0107e (a jo\u0161 manje su se mogle registrovati mehani\u010dkim napravama ili drugim artificijelnim aparatima), Reichenbach<\/strong> je odlu\u010dio da za svoje ekperimenta koristi ljude, koji su pokazivali spsobnost ekstrasenzorne percepcije \u2013 i koje je zvao \u2019senzitivnima\u2019.<\/p>\n

U prvoj fazi eksperimentisanja, radio je sa ljudima koji su patili od raznovrsnih psiho-fizi\u010dkih disfunkcija, hroni\u010dnih bolesti itd. Odabrao je nekoliko ljudi, razli\u010ditog pola i starosti, od kojih je sa nekima odr\u017eavao i prijateljske veze, ili su pak bili deca njegovih prijatelja i sl. Neki od njih su imali hroni\u010dne fizi\u010dke bolesti, drugi akutne glavobolje, tre\u0107i su pokazivali simptome katalepsije ili somnabulizma.\"\"<\/a><\/p>\n

Reichenbach<\/strong> se bavio uticajem razli\u010ditih priroda fizi\u010dkih supstanci, nebeskih tela, prirodnih sila, ili ljudskog tela na druga ljudska bi\u0107a. Zaklju\u010dio je da su ti uticaji egzistiraju\u0107i i evidentni za sve ljude<\/em>, iako su dostupni svesnoj percepciji samo onima koji pokazuju ekstrasenzorne mo\u0107i<\/em>, koje su, kako je isprva shvatao, uslovljene bolestima koje izazivaju preosetljivost nervnog sistema.<\/p>\n

Svrha istra\u017eivanja je bila da se poka\u017ee da se iza uticaja elektriciteta, magnetizma, svetlosti, toplote itd., krije dublji, esencijalni uticaj, \u010dulno nedostupan, a koji je univerzalan za sve fenomene u prirodi, a kojina dubljem nivou deluje na ljudski psho-habitualni kontinuum.<\/p>\n

Krenuo je sa ispitivanjem magnetizma. Razli\u010diti dobrovoljci, od blago senzitivne Marije Nowotny<\/strong>, pa do izrazito osetljive Barbare Reichel<\/strong>, intenzivno su reagovali na \u2019nevidljive\u2019 uticaje. Ricenbach<\/strong> bi ih postavio u potpuno mra\u010dnu prostoriju, u koju bi stavio magnete razli\u010ditih veli\u010dina i snage. Nakon nekoliko sati, dobrovoljci bi videli svetlosne \u2019aure\u2019 oko magneta. Polarizacija magneta bi izazivala razli\u010ditu polarizaciju, kolorit, intenzitet i oblik aure u percepciji svetlosti kod razli\u010ditih pacijenata. Me\u0111utim, sve mogu\u0107e preomene koje je Richenbah \u010dinio su izazivale uvek identi\u010dno respondiranje kod dobrovoljaca na pojedina\u010dnom nivou. Stoga je zaklju\u010dio da je u pitanju prirodni zakon, koji uvek deluje istovetno, ali se percipira (u razli\u010ditim, a konzistentnim kod pojedinih ispitanika) formama perceptivne\u00a0 transformacije. Supstance prevu\u010dene magnetima bi izazivale sna\u017ene perceptivne reakcije dobrovoljaca, ba\u0161 kao da su namagnetisane… A bile su u pitanju supstance poput keramike npr. , koja se ne mo\u017ee namagnetisati magnetnim poljem (ali o\u010digledno mo\u017ee vitalnom silom koja le\u017ei u esenciji svih fenomena \u2013 od magnetizma do svetlosti).<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Na slici: vizuelna perceptivna reakciija\u00a0 ispitanika izazvana dejstvom magnetnog polja magneta <\/em><\/p>\n

Primetio je, izme\u0111u ostalog, istra\u017euju\u0107i dejstvo magnetnog polja Zemlje, da ono blagotvorno deluje na ljude kojima je glava okrenuta ka severu. Dejstvo vitalne energije u crkvama (ispunjenim tragovima kolektivnog nesvesnog, izazvanog pove\u0107anom psihi\u010dkom energijom vernika koji prisustvuju ritualima) je bilo istovetno \u2013 ekstrasenzorni pacijenti su bili uznemireni ako bi bili orijentisani ka oltaru, koji naravno nije usmeren ka severnoj strani. Dejstvo magnetnog polja Zemlje, ili Meseca je izazivalo razli\u010dite senzacije dobrovoljaca, u zavisnosti kako su bili usmereni u odnosu na strane sveta.<\/p>\n

Potom je istra\u017eivao dejstvo kristala i dobio istovetnu direktnu zakonitost oli\u010denu u vizijama ljudi, a zavisnu od tipa kristala, veli\u010dine, prirode supstance. Orijentacija kristala je menjala percipiranu formu svetlosti itd. Pokazivale su se i neobi\u010dne sintestezijske pojave: kristal bi privla\u010dio ruku dobrovoljca poput magneta, a magnet ili namagnetisana igla bi imala mnogo manje intenzivan efekat; kristal kvarca, hladan na dodir, izazivao bi sna\u017ean ose\u0107aj toplote u dlanovima, ako bi se oni postavili neposredno u blizini kristala; naizmeni\u010dno menjana orijentacija kristala kojim bi se mahalo iznad tela ljudi bi izazivala ili tople ili hladne senzacije; neke interakcije sa supstancama ili magnetima bi izazvale konvulzije ili \u010dak ekstrasenzorne psihi\u010dke predstave… Bilo je jasno da magnet ne deluje prirodnimmagnetnim poljem, <\/em>ba\u0161 kao \u0161to kristal ne emituje toplotu i hladno\u0107u materijala<\/em>zahvaljuju\u0107i stepenu zagrejanosti<\/em>, ve\u0107 da je na delu univerzalna sila<\/strong> prisutna i kroz dejstvo magneta i kroz dejstvo kristala, s one strane fizi\u010dkog ispoljavanja magnetnog polja ili zakona termodinamike<\/strong>.<\/p>\n

Kristali koje je Reichenbach<\/strong> dr\u017eao u ruci bi ga \u2019namagnetisali\u2019 vitalnom silom, te bi putem dodira ruke poput magneta privla\u010dio ruke dobrovoljaca. Naravno, to nije \u010dinio putem magnetnog polja ve\u0107 \u2019nevidljive\u2019 vitalne sile. I bez dejstva kristala, magneta itd., Reichenbach<\/strong> je rukama indukovao fenomene toplote i hladno\u0107e, smirenja i ekscitacije, u zavisnosti od toga kako i gde ih je dr\u017eao na telu (ili neposredno u blizini tela) ispitanika. Naravno, intenzitet percepcija je bio mnogo manji nego pri Mesmerovom<\/strong> dejstvu na pacijente \u2013 budu\u0107i da je Mesmer<\/strong> bio obdaren ekstremno sna\u017enom sopstvenom vitalnom silom.<\/p>\n

Reichenbach<\/strong> je potom istra\u017eivao dejstvo nebeskih tela-povezao bi metalne plo\u010de izvan ku\u0107e, putem provodnika, sa 20-tak metara povezanim metalnim plo\u010dama unutar potpuno zamra\u010dene sobe. Dejstvo sun\u010devih ili mese\u010devih zraka bi izazvalo svetlosne i druge fenomene kod pacijenata, koji bi prestali \u010dim bi Baron<\/strong>, u dvori\u0161tu, prestao sa izlaganjem plo\u010da svetlosti nebeskih tela. Isto bi va\u017eilo i za dejstvo toplote i hladno\u0107e. \u010ca\u0161a ispunjena vru\u0107om\/hladnom te\u010dn\u0161\u0107u u dvori\u0161tu, udaljena 30-tak metara od ku\u0107e ii povezana sa ispitanikom u sobi na isti na\u010din kao pri ispitivanju nebeskih tela, izazivala bi respektivne reakcije na toplotu i hladno\u0107u (koje se naravno ne mogu fizi\u010dki sprovesti provodnikom na toj udaljenosti i pri tako niskom intenzitetu). Toplota, svetlost, taktilne reakcije i dr., nizale su se sistematski i sa uvek identi\u010dnim respondiranjem pojedina\u010dnih ispitanika, na odgovaraju\u0107e spoljne inpute.<\/p>\n

Potom je Reichenbach<\/strong> ispitivao dejsto hemijskih jedinjenja, elektriciteta, elektroktromagnetnog polja, i raznolikih me\u0111ukombinacija ovih elemenata i prirodnih sila \u2013 rezultati su se identi\u010dno ispoljavali kod ispitanika: svetlosnim, taktilnim percepcijama i sl., koje su direktno respektivno zavisile od polarizacije, intenziteta, itd. pobu\u0111uju\u0107ih agenasa i pokazivale visok nivo zakonitosti pri reaktivnim percepcijama dobrovoljaca. Iako su ispoljavanja bila individualno razli\u010dita, uvek su na pojedina\u010dnom nivoiu sledila identi\u010dnu zakonitost.<\/p>\n

Reichenbach<\/strong> na osnovu rezultata prve serije eksperimenata zaklju\u010duje da u esenciji\u00a0 svih prirodnih fenomena<\/strong> stoji identi\u010dna univerzalna sila<\/strong>, koju naziva odi\u010dkom silom<\/strong>, koju je nazvao po drevnom nordijskom vrhovnom bo\u017eanstvu Odinu.Teko njeno ispoljavanje kroz razli\u010dite fizi\u010dke slie imenuje:kristalodno, magnetodno, termodno<\/em> itd… Pri \u010demu se termodno <\/em>ispoljavanje, naravno, razlikuje od termi\u010dkog, ba\u0161 kao i magnetodno<\/em> od magnetnog…<\/p>\n

Reichenbach<\/strong>nadalje istra\u017euje dejstvo \u017eivih bi\u0107a, biljaka itd. na ispitanike; poredi intenzitet reaktivnih percepcija na dejstvo odi\u010dke sile<\/em> (putem razli\u010ditih sila-od magnetne do toplotne i mnogobrojnih kombinacija njihovih dejstava) u zavisnosti od doba dana, od gladi ili sitosti i sl. Iznova dobija zakonito ispoljavanje rezultata respektivnih pojedincima, te izvodi sistematizaciju i odgovaraju\u0107e zaklju\u010dke.<\/p>\n

Ohrabren rezultatima, odlu\u010duje se na slede\u0107i korak u potrazi za empirijskim pokri\u0107em pretpostavljanja vitalne (odi\u010dke) sile<\/em> kao univerzalne<\/em>. Po\u010dinje sa eksperimentima na posve zdravim ljudima, koji ne pate od disfunkcija nervnog nervnog sistema, ne bi li isklju\u010dio bolest kao isklju\u010divi pokreta\u010d ljudskih perceptivnih reakcija na dejstvo odi\u010dke sile<\/em>.<\/p>\n

Po\u010dinje da radi sa velikom grupom posve razli\u010ditih, uglavnom zdravih ljudi, od Nikolas Rabea<\/strong>, vladinog zvani\u010dnika, preko ve\u0107eg broja anonimnih ili dru\u0161tveno uglednih pojedinaca poput profesora Stephana Endlivhera<\/strong>, direktora Imperijalnme botani\u010dke ba\u0161te i \u010dlana Be\u010dke akademije, pa sve do ljudi iz medicinske struke – poput\u00a0 Dr. Hussa<\/strong>, lekara u slu\u017ebi \u0161vedskog kralja.<\/p>\n

Baron Von Reichenbach<\/strong> se u daljim eksperimentima bavi odi\u010dkom silom<\/em>, koju je ve\u0107 prethodno definisao, izvode\u0107i je iz rezultata ogleda sa \u2019senzitivnim\u2019 pojedincima. Sada ispituje da li su mogu\u0107e i sistematske reakcije zdravih ljudi na njeno dejstvo. Tako\u0111e, te\u017ei da sistematizuje vidove ispoljavanja odi\u010dke sile i njene karakteristike. Koncentri\u0161e se na dejstvo magnetizma na ispitanike, i raznolike kombinacije perceptivnih reakcija uslovljenih razli\u010ditim aspektima uticaja magneta.<\/p>\n

Ispostavlja se da je mo\u0107 percipiranja odi\u010dke sile<\/em> ispoljene kroz dejstvo magnetizma redukovan me\u0111u zdravom populacijom, ali da je ona ipak iznad o\u010dekivanja. Nisu svi ljudi reagovali na svaki stimulans u mra\u010dnoj sobi, ali je izme\u0111u tre\u0107ine i polovine ispitanika na neki na\u010din, bez zna\u010dajne razlike u odnosu na prvu grupu (bolesnih) dobrovoljaca, reagovalo na magnetno pobu\u0111ivanje. Iz toga se da zaklju\u010diti da odi\u010dka sila deluje na svaki \u017eivi organizam<\/em>, i da nije bolest ta koja izaziva besmislene aleatori\u010dke konstrukte ekscitovanog nervnog sistema, ve\u0107 je to vid spoznaje svojstava prirode \u2013 izra\u017een kroz svetlosne vizije i druge senzacije neverbalnih, nesvesnih sadr\u017eaja psihe koja biva inicirana vitalnom silom.<\/p>\n

Reichenbach<\/strong> je pri obradi rezultata ogledadefinisaopolaritet odi\u010dke sile<\/em> i uveo pojmove Od-pozitivnog i Od-negativnog<\/em>. Naravno, polarnost magneta nije u direktnom odnosu sa odi\u010dkom<\/em> polarno\u0161\u0107u. Odi\u010dka polarnost<\/em> je uslovljena i toplotom\/hladno\u0107om, elektricitetom, svetlo\u0161\u0107u, ljudskim kontaktom, nebeskim telima i sl., a ispoljava se konzistentno. U zavisnosti od polo\u017eaja magneta u odnosu na magnetno polje Zemlje, javlja se manja ili ve\u0107a usijanost koju ispitanici vide oko mahnetnih \u0161ipki, kolorit se gradualno menja na mestima najve\u0107eg sjaja. Kombinacija magneta i armature menja perceptivnu reakciju, ba\u0161 kao i ukr\u0161tanje dva magneta… Reichenbach<\/strong> je kombinovao spregu kristala i magneta, odi\u010dki \u2019namagnetisane\u2019 kristale isl. Javljali su se: magnetne pruge, niti, iskrice, \u2019dim\u2019, \u2019magla\u2019 – razli\u010ditih intenziteta, boja, oblika, usmerenja\u00a0 \u2013 kroz vizuelne senzacije dobrovoljaca, razli\u010dite izme\u0111u osoba, ali konzistentne na individualnom nivou….<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Na slici: Baron Karl Von Riechenbach i polarizacija i kolorni spektar \u2019odi\u010dke\u2019 sile uslovljeni pozicioniranjem u odnosu na magnetno polje Zemlje<\/em><\/p>\n

Reichenbach<\/strong> uvodi pojam Od-izovane vode<\/em> za magnetisanu vodu, \u0161to daje putokaz za istinsko razumevanje Mesmerovih<\/strong> terapeutskih seansi sa vodom. Dodao bih, voda ispunjena vitalnom silom<\/em> realno fizi\u010dki deluje kroz veoma razli\u010dite forme rituala u mnogobrojnim duhovnim\u00a0 tradicijama \u2013 od ritualnog kupanja u reci Gang do hri\u0161\u0107anskog rituala kr\u0161tenja ili pak \u201eposve\u0107enja\u201c vode.\u00a0 Tako\u0111e, Reichenbach<\/strong> uvodi pojam \u2019odi\u010dkog dima\u2019 koji naziva Od-izovani vazduh. Od-izovani voda i vazduh bivaju ispunjeni sjajem usled dejstva magneta \u2013 odi\u010dka sila<\/em> u jednom medijumu transmisije rezonira sa silom u drugom medijumu…<\/p>\n

Istra\u017eivanja su nedvosmisleno pokazala ispoljavanje univerzalne, vitalne sile kosmosa i me\u0111usobnu povezanost i uzajamni uticaj koji celokupna priroda i svi njeni aspekti imaju na pojedina\u010dni \u017eivi organizam. Iako dobijeni indirektno, putem svedo\u010denja dobrovoljaca, ne mogu se ignorisati \u2013 \u2019vitalna sila\u2019 (nazvana \u2019odi\u010dkom\u2019) \u201eu\u0161etala se\u201c iz iluminativnih vizija mistika u \u2019hladne\u2019 \u2019laboratorijske\u2019 uslove nepristrasne kognitivne opservacije.<\/p>\n

I najzad da se obratimo izvorniku, citiraju\u0107i velikog istra\u017eiva\u010da \u2013Karl Von Reichenbach<\/strong>u svom delu \u201eIstra\u017eivanja o magnetizmu, elektricitetu, toploti i svetlosti u odnosu prema vitalnoj sili\u201c, defini\u0161e \u2019odi\u010dku silu\u2019, proiza\u0161lu iz eksperimenata koje je sprovodio:<\/p>\n

\u201e a. Ne samo magneti, kristali, hemijska jedinjenja itd., ve\u0107 sve \u010dvrste i fluidne materije bez izuzetka, proizvode senzacije hladno\u0107e i neznatne toploteekvivalentne zadovoljstvu i nelagodnosti.<\/em><\/p>\n

b. Efektivna sila, zbog toga, ne pripada posebnim formama specijalnih osobina materije, ve\u0107 se ona sadr\u017ei u samoj materiji, kao takva.<\/em><\/p>\n

c. Ova sila se manifestuje ne samo u kontaktu, ve\u0107 tako\u0111e i na distanci \u2013 kod Sunca, Meseca i zvezda; tako, tako\u0111e, i iz celokupne materije.<\/em><\/p>\n

d. Supstance se ure\u0111uju putem poretka elektro-hemijskih povezanosti.<\/em><\/p>\n

e. Pri tome, elektro-pozitivne supstance stoje na jednoj strani sa kalijumom na \u010delu, elektro-negativne na drugoj sa kiseonikom na najdaljoj granici: svi elektro-pozitivni metali izazivaju toplotu, i produkuju neprijatne senzacije; svi metaloidi produkuju prijatnu hladno\u0107u.<\/em><\/p>\n

f. Nailazimo na povodnost, prenosivost i blje\u0161tavost sa sjajem, parom i plamenom.<\/em><\/p>\n

g. Kona\u010dno, ova sila je ta, koja se prostire \u010ditavim univerzumom.\u201c<\/em><\/p>\n

Baron Von Reichenbach<\/strong> je, dakle, prvi uveo empirijski, eksperimentalni, strogo nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dki pristup fenomenu vitalne sile. Njegov doprinos je nemerljiv, iako zanemaren i zaboravljen u \u0161iroj javnosti i nau\u010dnim krugovima. To stoga \u0161to je materijalisti\u010dki diskurs nauke XX veka ostao ravnodu\u0161an prema prirodnim zakonima koji su izvan preovla\u0111uju\u0107eg\u00a0 konstrukta \u2019kvanto mehani\u010dko-relativisti\u010dkog\u2019 redukovanog pogleda na stvarnost. Njegovi rezultati predstavljaju osnovu za dalja ispitivanja, koja i danas vr\u0161e neki slobodni duhovi nauke, a koja \u0107e se tek odigrati u budu\u0107nosti… Najzna\u010dajniji aspekt Reichenbachovog<\/strong> rada je njegova metodologija i ingeniozna kreativnost \u2013 usudio se da meri i obra\u0111uje \u2019nevidljivo\u2019 na na\u010din da se sistematski bavi posrednim svedo\u010denjima \u2019senzitivnih\u2019 ljudskih medijuma \u2013 nepokolebljivo pedantno obra\u0111uju\u0107i podatke, kao da je re\u010d o direktnom merenju instrumentima. S obzirom da se vitalna sila ni danas ne mo\u017ee direktno izmeriti, Baron<\/strong> je dao dobar putokaz za dalji rad… Na neki na\u010din, njegova ideja je danas upotrebljena i transformisana kroz tehnolo\u0161ko-ezoterijski hibridni ure\u0111aj nazvan PIP\u00a0 – kamera, o \u010demu \u0107e docnije jo\u0161 biti re\u010di u ovom tekstu.<\/p>\n

(kraj 1. dela)<\/strong><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 Uprkos odsustvu verbalno-kognitivne artikulacije, svako od nas, na telesno-mentalnom nivou, egzaktno zna \u0161ta je to vitalna sila. Ose\u0107aj sre\u0107e i blagostanja, ili obrnuto \u2013ose\u0107aj nezadovoljstva i psihofizi\u010dke neugodnosti, diskursivno regrediran na nivo \u2019puke subjektivnosti\u2019 predstavlja osnovu na kojoj se, vrlinom ispunjenosti i sre\u0107e, odr\u017eava zdravlje, ili, s druge strane, utire put ka […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,12,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2104"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2104"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2104\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2113,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2104\/revisions\/2113"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2104"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2104"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2104"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}