{"id":2125,"date":"2012-07-02T17:18:29","date_gmt":"2012-07-02T17:18:29","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2125"},"modified":"2015-08-22T13:37:08","modified_gmt":"2015-08-22T13:37:08","slug":"izmedu-stvarnosti-i-magije-gustav-majrink-i-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2125","title":{"rendered":"Izme\u0111u stvarnosti i magije, Gustav Majrink (I deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>pi\u0161e: Tatjana Nasti\u0107 Domazet<\/strong><\/p>\n

<\/strong>Gustav Majrink se \u010desto do\u017eivljava kao tajanstvena, okultna figura, \u010dije pri\u010de zbunjuju i iritiraju \u010ditaoce, jer se doti\u010du stvari i stanja kojih sami nisu svesni. Zaista ga se ne mo\u017ee lako opisati, ni kao \u010doveka, ni kao pisca. Njegova biografija je niz markantnih, tajanstvenih i burnih doga\u0111aja i pruza psiholozima, knji\u017eevnim nau\u010dnicima i radoznalcima kako obilje zanimljivih detalja, tako i svedo\u010danstvo ozbiljnog traganja za istinom i oslobo\u0111enjem.<\/p>\n

Kao \u0161to nam je zna\u010denje knjige neuhvatljivo ako samo listamo stranice, bez \u010ditanja, tako nam je nespoznatljiv i smisao ne\u010dijeg \u017eivota ako ga posmatramo kao puku zbirku doga\u0111aja. Doga\u0111aji se smenjuju, kao stranice knjige, sve do smrti, a na\u0161 zadatak je da nau\u010dimo da ih \u010ditamo. Dok to ne savladamo, vidimo samo ringi\u0161pil radosti i tuga, ali kada razumemo \u017eivi jezik, na\u0161 duh otvara o\u010di i spoznajemo su\u0161tinski, \u017eivi sadr\u017eaj.<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>59 godina nakon rodjenja E.A.Poa u be\u010dkom hotelu \u201cKod plavog ovna\u201d 19. januara 1868. svetlo dana ugledao je Gustav Majer. Majka mu je bila 25-godi\u0161nja \u0161tajerska glumica Marija Vilhelmina Adelaida Majer, na pragu obe\u0107avaju\u0107e karijere, a otac 60-godi\u0161nji baron Fridrih Frajher fon Farnbiler fon Hemingen, minister u tada\u0161njoj vladi. Dali su mu ime Gustav, \u0161to zna\u010di \u201cbo\u017eji sluga\u201d. Naizgled obi\u010dna pri\u010da: majka glumica, otac ugledni aristokrata. Ta burleska u be\u010dkim salonima odmah je postala jedna od omiljenih tra\u010derskih tema, a neobi\u010dno poreklo oblikovalo je de\u010dakov \u017eivot.<\/p>\n

 <\/p>\n

Shodno maj\u010dinim pozori\u0161nim anga\u017emanima u detinjstvu se mnogo selio, a otac je preuzeo odgovornost pla\u0107aju\u0107i njegovo obrazovanje. U Minhenu je zavr\u0161io osnovnu \u0161kolu, od 1874. – 1880.\u00a0 poha\u0111ao elitnu Vilhelm gimnaziju, sve do svoje trinaeste godine, a potom 1880.\/1881. Johaneum u Hamburgu, kao \u201cprimus\u201d, najbolji u svojoj klasi. 1883. sa majkom se nastanio u Pragu. Marija Majer nastupala je u Nema\u010dkom regionalnom pozori\u0161tu, a sin zar\u0161io najpre gimnaziju, a 1888. i Poslovnu akademiju u Mesnoj ulici. Priznao je da je jo\u0161 kao dete imao prve vizije, koje je mnogo kasnije nau\u010dio svesno da obradi I tuma\u010di.<\/p>\n

\"\"<\/a>PRAG<\/strong><\/p>\n

Pragom je odmah bio oma\u0111ijan. Godinama kasnije, napisao je: \u201e Kada me je pre 45 godina pilot sudbine doveo iz maglovitog Hamburga u taj \u010dudesni grad, po\u0161ao sam u dugu \u0161etnju nepoznatim ulicama. Tog fantasti\u010dnog prvog dana blistavo sunce kupalo je arhai\u010dne ku\u0107e i bio sam potpuno zaslepljen, sunce je toliko druga\u010dije od spokojnog bljeska u\u0161u\u0161kane Bavarske mog detinjstva\u201c. U tom gradu pro\u017eiveo je 20 godina i opisao ga vi\u0161e puta u svojim delima, a u pri\u010di \u201cNema\u010dki filistejski rog\u201d dao mu je ulogu glavnog junaka, dok romanima \u201cGolem\u201d, \u201cValpurgijska no\u0107\u201d i \u201cAn\u0111eo sa zapadnog prozora\u201d glavni ton radnje daje upravo Prag.<\/p>\n

Ubrzo se, po sopstvenim re\u010dima, \u201eoslobodio\u201c majke, kojoj je ponu\u0111en anga\u017eman u Berlinu.Njihov nesre\u0107an, zbunjuju\u0107 i sputavaju\u0107i odnos kasnije je opisan u nekim delima: noveli \u201eMajstor Leonard\u201c (1916.), \u201eValpurgijska no\u0107\u201c (1917.) i \u201eBeli dominikanac\u201c (1921.).<\/p>\n

Majrinkov odrasli \u017eivot se mo\u017ee doslovce podeliti na dva su\u0161tinski razli\u010dita perioda. U prvom periodu kao Gustav Majer zivi u Pragu, socijalno nesigurnom okru\u017eenju za nema\u010dku govornu manjinu. 1888. pomo\u0107u o\u010devog novca, ovaj mladi lav pra\u0161ke elite, dendi, kavaljer, amaterski atleta i izuzetan vesla\u010d, sa prijateljem i kolegom sa poslovne akademije Janom Morgensternom, ina\u010de sinovcem slavnog nema\u010dkog pesnika Kristijana Morgensterna, osniva banku \u201cMajer i Morgenstern\u201d, jedinu hri\u0161\u0107ansku banku u Jungmanovoj ulici u Pragu. Osim kao slavna dru\u0161tvena persona, tako postaje poznat i kao ugledan poslovni \u010dovek. Elegantno i pomodno odeven, britkog jezika, kao sna\u017ena i konfliktna li\u010dnost stvorio je sebi mnoge neprijatelje. Ovaj snob, kico\u0161, vlasnik jednog od prvih automobila u gradu, po sopstvenom priznanju pona\u0161a se kao \u201emladi, divlji pas\u201c. Svesno izaziva revolt takozvanih \u201cuglednih gra\u0111ana\u201d, daju\u0107i im brojne povode svojim uzbudljivim hobijima, dvobojima, turbulentnim no\u0107nim \u017eivotom i snobizmom, \u0161to je docnije opisao u svojim romanima i kratkim pri\u010dama. Mladi mu se dive, stariji ga ogovaraju.<\/p>\n

POKU<\/strong>\u0160<\/strong>AJ<\/strong> <\/strong>SAMOUBISTVA<\/strong> <\/strong><\/p>\n

1891. iz sentimentalnih razloga poku\u0161ao je da izvr\u0161i samoubistvo, \u0161to je opisao u noveli \u201cPilot\u201d: \u201cBe\u0161e to dan Uznesenja Marijinog, sutradan bi mi bio 23. ro\u0111endan. Sedeo sam u svojoj sama\u010dkoj sobi u Pragu za radnim stolom, spakovao u koverat opro\u0161tajno pismo za majku i podigao revolver marke \u201cbuldog\u201d u nameri da pre\u0111em reku Stiks. U tom \u010dasu ukazao mi se preru\u0161eni pilot sudbine, kako ga od tada zovem. Okrenuh se i spazih da mi je ne\u0161to gurnuto ispod vrata, neka bro\u0161ura. Odlozio sam revolver i ustao, bez ikakvih emocija, znati\u017eelje ili \u017eelje da odlozim svoju smrt, moje srce je bilo prazno. Naslov knji\u017eice je glasio \u201c\u017divot nakon smrti\u201d. \u201c\u010cudna slu\u010dajnost\u201d, promrmljao sam, iako u slu\u010dajnosti nikada nisam verovao. Moja radoznalost je probu\u0111ena. U bro\u0161uri je bilo nekoliko okultnih i spiritisti\u010dkih pri\u010da, vrlo modernih u to doba. Ta tema, koju sam do tada samo povr\u0161no poznavao, odmah me je privukla. Odlo\u017eio sam revolver u fioku, za neku drugu, prikladniju priliku.\u201d Time je odlu\u010dena Majrinkova budu\u0107nost,ono \u0161to je po\u010delo kao povr\u0161an interes i znati\u017eelja, tokom godina je preraslo u goru\u0107u \u017eelju za znanjem i neugasivu, neutazivu \u017eedj!“<\/p>\n

PROSVETLJENJE NA KAMPU<\/strong><\/p>\n

Otada se zainteresovao za okultizam.<\/p>\n

Do misti\u010dnog prosvetljenja nije do\u0161lo u Ferdinandovoj ulici, sada Nacionalnoj aveniji, gde je te 1891. godine \u017eiveo, ve\u0107 na drugoj obali Vltave, na Kampu, jedne zimske no\u0107i pune snega. „Iza mojih le\u0111a je Kula starog Karlovog mosta sa velikim satom. Sedeo sam tamo jedne subote, satima, drhte\u0107i u krznenom kaputu, posmatraju\u0107i crno nebo, u nastojanju da na bilo koji na\u010din dostignem ono \u0161to moja indijska bra\u0107a opisuju kao \u201cunutra\u0161nju viziju\u201d. Uzalud! Prepustio sam se svom uzvi\u0161enom uzoru Gautami Budi i odlu\u010dio da ne ustajem sa klupe dok ne postignem nekakav napredak. Sedim ovde satima, a nadolaze mi samo obi\u010dna ljudska pitanja, poput \u2013 koliko li\u00a0 je sati…I gle! U tom trenutku, izroni\u0161e iz mojih ponora za\u010du\u0111uju\u0107e jasne i mnogo ve\u0107e od realnih dimenzija sata iza mojih le\u0111a, ogromne cifre koje svetle uvis, u nebo i kazaljke koje pokazuju dvanaest do dva. Razmi\u0161ljaju\u0107i o efektima ovog sna\u017enog dojma, jasno sam osetio kako mi je srce stalo. Shvatio sam da usporavanje moga srca nije posledica, ve\u0107 uzrok ove vizije. Imao sam poseban ose\u0107aj da mi neka ruka sna\u017eno steze srce. Okrenuo sam se prema satu: pokazivao je dvanaest minuta do dva. Ku\u0107i sam, kao trajni posed, doneo uvid o tome kako se dose\u017ee unutra\u0161nja vizija: potrebno je ovladati otkucajima srca, kako bi se postigla ve\u0107a budnost, fokusiraju\u0107i o\u010di paralelno na najve\u0107u udaljenost…\u201d<\/p>\n

Ono \u0161to je video svojim unutra\u0161njim okom u toj viziji\u00a0 prepri\u010dao je nekoliko godina kasnije u \u201cGolemu\u201d re\u010dima: \u201eImala je sposobnost da vidi zatvorenih o\u010diju, sposobnost koju mnogi misle da poseduju, a zapravo je ima jedno od milion.\u201c<\/p>\n

Ve\u0161t u stvaranju tajanstvenog, provokativnog i istovremeno atraktivnog, uzdigao se u krug najzna\u010dajnijih ljudi tada\u0161njeg Praga. \u010cini se da je tako u svom \u017eivotu zasadio prvu od brojnih misterioznih pri\u010da i zagonetki o smislu, kako se kasnije sam izrazio. O\u010ditovao se alter ego njegovih kasnijih knji\u017eevnih heroja, u koje je utkao i svoja stvarna zivotna iskustva. Svi oni, na \u010delu sa najslavnijim Atanazijusom Pernatom, pra\u0161kim graverom kameja, junakom \u201cGolema\u201d, tako\u0111e do\u017eivljavaju preobra\u0107enja i preokrete. Istine i mitovi se pro\u017eimaju i stvaraju maglovite i nejasne slike.<\/p>\n

PRVI BRAK, \u017dIVOT U PRAGU<\/strong><\/p>\n

\u017divot je tekao dalje. Marta 1892. o\u017eenio se Hedvigom Alojzijom Certl. U to vreme ve\u0107je imao brojne kontakte sa umetnicima, \u010dlanovima teozofskih udru\u017eenja i nepoznatim grupama indijskih jogina, bio \u010dlan \u010duvenog Hermesovog reda Zlatne zore u Londonu (\u0161to dokazuje pismo Vilijama Vina Vestkota iz 1893, sa\u010duvano u njegovoj privatnoj arhivi), privremeno \u010dlan Teozofskog dru\u0161tva, te 1891. osniva\u010d tajne teozofske lo\u017ee Plave zvezde koja zaseda u pra\u0161kom getu. Me\u0111u njegovim pra\u0161kim prijateljima su Maks Brod i Aleksandar Roda Roda.<\/p>\n

Maks Brod se prise\u0107a: „Li\u010dio je na vrlo elegantnog, mr\u0161avog, bole\u0161ljivog penzionisanog oficira. Nedeljom prepodne bilo ga je mogu\u0107e zate\u0107i na Prikopu u \u0161etnji. Uvek je sam, ponosnog, zatvorenog izraza na licu, samo bi velike modre o\u010di povremeno podsme\u0161ljivo planule. Hodao je isklju\u010divo uz spoljnu ivicu plo\u010dnika, kako bi se mimoi\u0161ao sa gomilom ljudi, a da nikog ne mora da propusti i da ne susretne ni\u010diji pogled. Odjednom, kao da bi ga savladao umor, oti\u0161ao bi, ne pogledav\u0161i nikoga. Posmatrao sam ga iz daljine i strepeo od po\u0161tovanja.“ I dalje: \u201cBio sam pozvan da ga posetim u njegovoj biblioteci. Bio je ljubazan doma\u0107in, predusretljiv, neuporedivo elokventniji od drugih pra\u0161kih pesnika, govorio je u\u010dtivo i nename\u0161teno.\u201d Brod pominje i sastanak u kafeu \u201cKontinental\u201d, omiljenom sastajali\u0161tu pra\u0161kih Nemaca i Jevreja koji su govorili nema\u010dki, koji i danas postoji na Pirikopu, dodaju\u0107i jo\u0161 jednu zadivljuju\u0107e sugestivnu sliku: \u201eSve \u0161to ima veze sa Majrinkom pred mojim o\u010dima se \u010dudesno menja, \u010dak i \u010da\u0161a vode koju donosi konobar, zveckanje \u010dajne ka\u0161i\u010dice o staklo, mala \u010dinija sa tri kocke \u0161e\u0107era u njoj…\u201c<\/p>\n

Njegov savremenik Pavle Lepin, pisac izra\u017eajnih erotskih strasti, opisao je Majrinka u liku Nikolasa u svojoj knjizi \u201cSeverinov put do tame\u201d: \u201eU njegovom elegantnom i ukusno opremljenom apartmanu mnogo je neobi\u010dnih i vanserijskih predmeta: bronzanih statua Buda sa prekr\u0161tenim nogama, crte\u017ea medijuma u metalnim ramovima, skarabeja i magi\u010dnih ogledala i portret Madam Blavatske u pravoj ispovedaonici. Do zida je mala kutija opto\u010dena dragim kamenjem i intarzijama. Jednoga dana je izvadio tanu\u0161ni klju\u010d i otvorio je. Unutra su le\u017eale crvena pilula opijuma, otrovni prah u minijaturnim staklenim posudicama i indijski ha\u0161i\u0161 u apotekarskim kutijicama, pa\u017eljivo upakovani. Spavao je u u budoaru. U toj prostoriji, nalik na raspusno gnezdo kakve kurtizane neznih mladala\u010dkih godina, le\u017eale su na stotine i stotine stvar\u010dica, odaju\u0107i probran ukus: sa tavanice je visila srebrna svetiljka sa staklom boje meda i obasjavala fotelju nalik na mali presto od te\u0161ke svile i brokata. Kipovi od tamne bronze, predmeti od sandalovine i japanskog laka, ukrasne staklene kutije i pehari stoje pored velikog, crnog, azijatskog sve\u0107njaka sa sedam debelih ceremonijalnih sve\u0107a…\u201d<\/p>\n

Izu\u010davao je teozofiju, kabalu, hri\u0161\u0107anske sofiste i iso\u010dnja\u010dki misticizam i svoja saznanja primenjivao u praksi. Do smrti je upra\u017enjavao jogu i druge okultne ve\u017ebe. Rezultati su o\u010digledni u njegovim snovima i fantasti\u010dnim vizijama, ali i njegovim delima, koja se uglavnom bave razli\u010ditim okultnim tradicijama. Pose\u0107ivao je tajne sastanke u mra\u010dnom Ungeltu, eksperimentisao s opijatima i lutao usnulim gradom u stanju nalik na pijanstvo…Usled toga je, po mi\u0161ljenju \u010de\u0161kih savremenih kriti\u010dara, njegova slika Praga na prelazu iz XIX u XX vek nadrealna i nema mnogo veze sa stvarno\u0161\u0107u. Ger\u0161om \u0160olem, ekspert za jevrejsku mistiku, docnije je izjavio da se njegova dela zasnivaju na povr\u0161nim izvorima i nemaju veze sa autenti\u010dnom tradicijom, iako se mnogi sa tim ne sla\u017eu.<\/p>\n

Spiritizmom i autosugestijom se bavio od 1893. do 1896. sprovode\u0107i i eksperimente sa drogama, koriste\u0107i ova iskustva u kasnijem povezivanju magije i sugestije. Po\u010deo je da prou\u010dava, kako sam ka\u017ee, \u201cpravu Alhemiju\u201d, \u0161to je jasno opisao u pripoveci \u201cMonah Laskaris\u201d.<\/p>\n

Avgusta 1896. upoznao je Filomenu (Menu) Bernt, sestri\u010dinu pesnika Rajner Marija Rilkea i septembra iste godine tajno se verio sa njom. Ven\u010dali su se tek 1905. kada je razveden njegov prvi brak, iako ga je Rilke okarakterisao kao \u201cpopulisti\u010dkog hvalisavca koji je dodirnuo drugu stranu ljudske svesti u nameri da se time materijalno okoristi\u201d.<\/p>\n

\"\"<\/a>U knji\u017eevnosti se po prvi put oglasio 1900. sna\u017enim satiri\u010dnim kratkim tekstovima u minhenskom \u010dasopisu Simplicissimus<\/em>; nema\u010dki kriti\u010dari pominju kako su mladi intelektualci svaki broj ove revije do\u010dekivali s nestrpljenjem. Prepri\u010davalo se da je Majrink svojim doprinosom davao materijala i za po nekoliko ve\u010deri debatovanja, jer je, uprkos svojoj ljubaznosti, sa svima ulazio u \u017eive rasprave. 1901. njegov prijatelj Ludvig Toma podsti\u010de ga da u Simplicissimusu objavi pri\u010du \u201eTopli vojnik\u201c , \u0161to je ujedno i temeljac njegovog knji\u017eevnog rada. Narednih sedam godina, sve do 1909. redovno je pisao priloge za ovaj magazin.<\/p>\n

Osim prijatelja, stekao je i brojne neprijatelje. U vesla\u010dkom klubu \u201cRegata\u201d do\u0161ao je u sukob sa jednim oficirom i pale su uvredljive re\u010di sa obe strane. Usled izrazito jakog ose\u0107anja \u010dasti, Majrink, ina\u010de izvanredan ma\u010devalac, izazvao je oficira na dvoboj. Oficir je odbio iz profesionalnih razloga, naime, u to vreme bili su zabranjeni dvoboji sa vanbra\u010dnom decom. Kako nije dobio zadovoljenje, ogor\u010deni Majrink reagovaoje burno I oficir je zbog klevete proveo 14 dana u zatvoru. Cela afera docnije je dodatno eskalirala I imala dalekose\u017ene posledice.<\/p>\n

SKANDAL<\/strong> <\/strong><\/p>\n

Nakon o\u010deve smrti, 18. januara 1902. izbio je skandal od koga je pra\u0161ka \u0161tampa \u017eivela nekoliko meseci. Majrink je uhap\u0161en pod\u00a0 optu\u017ebom da svojim klijentima upravlja koriste\u0107i magiju, \u010dime ih prisiljava na nezakonite transakcije. U \u0161tampi se tvrdilo da se izdaje za bavarskog kralja, a da depozite i menice ne koristi za potrebe svojih klijenata, ve\u0107 za sopstvena ulaganja. U pozadini je verovatno stajala optu\u017eba kivnog oficira.<\/p>\n

Majrink pokre\u0107e opse\u017enu istragu, dovodi trista svedoka, preispituje se poslovanje banke i ishod je povoljan. Nakon dva i po meseca zboravka u zatvoru kona\u010dno je na slobodi, a novine objavljuju: \u201eRadio sam u skladu sa zakonom!\u201c<\/p>\n

Me\u0111utim, reputacija u visokim bankarskim krugovima je preko no\u0107i bespovratno izgubljena. Svi poslovni poduhvati su propali, banka sru\u0161ena, zdravlje naru\u0161eno, pozicije u mondenskim krugovima poljuljane. Prate ga spletke, lo\u0161 ugled i tra\u010devi.\u00a0 Progla\u0161en je \u201canti \u2013 gra\u0111aninom\u201d i doveden do prosja\u010dkog \u0161tapa. Okon\u010dan je i njegov prvi brak.<\/p>\n

Obeshrabreni Majrink ostaje u Pragu jo\u0161 nekoliko meseci, da bi 1904. potpuno poni\u017een i razbijenih iluzija, zauvek napustio voljeni grad, pravdaju\u0107i tu odluku\u00a0 \u201cljubavlju prema planinama i ostalim sentimentalnim razlozima\u201d. Sa gor\u010dinom je oti\u0161ao da potra\u017ei nov \u017eivot u Be\u010du. O tome je kasnije napisao: \u201cTe jeseni me je obuzela najvrelija \u017eelja da se vratim u Prag, ali mi se sudbina nasme\u0161ila. Da me je neko pitao da li bih bio spreman da ponovo tamo \u017eivim, odgovorio bih potvrdno, ali samo u se\u0107anju. No\u0107u \u010desto sanjam taj grad, njegovu neobi\u010dnu, demonsku magiju, ali kad se probudim ose\u0107am kao da sam se izbavio iz no\u0107ne more.“<\/p>\n

BE\u010c<\/strong><\/p>\n

Ipak, u svakom zlu ima ne\u010deg dobrog, otpo\u010deo je \u010dudesan preobra\u017eaj u kome je bankar ustupio svoje mesto knji\u017eevniku. Isto se de\u0161ava i svim njegovim junacima, koji iz neminovnog sukoba I nakon klimaksa izlaze oja\u010dani. Promenio je prezime u Majrink, jer je prezime Majer po njemu isuvu\u0161e obi\u010dno i \u010desto, te je li\u0161eno neophodne ekskluzivnosti. Kako su maj\u010dini preci bili aristokrate, bilo mu je dovoljno prihvatljivo da odabere njihovo staro prezime. Time po\u010dinje drugo, savim druga\u010dije razdoblje njegovog \u017eivota, u kome svoj razvoj po\u010dinje sasvim novi \u010dovek.<\/p>\n

U Be\u010du je odmah dobio posao glavnog urednika avangardnog \u010dasopisa \u201cVoljeni Avgustin\u201d i otpo\u010deo sa objavljivanjem satiri\u010dnih pri\u010da, s jedinim ciljem da diskredituje \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e ljudi na polo\u017eajima. Vojna ma\u0161inerija, sve\u0161tenstvo, sudije, advokati, ministri, \u0161pekulanti, hajmat-fanatici i \u201csaksonski invalidi\u201d, sve je to pod njegovom palicom. Primer je kratka pri\u010da \u201cPobe\u0111eno Sarajevo\u201d, napisana pre I Sv. rata, u kojoj je priglupi princ Alojz Dobrostivi pozvan da otvori godi\u0161nju izlo\u017ebu sa nekoliko biranih fraza, koje su mu pogre\u0161no prepisali. Konfuzni monarh preseca vrpcu s finalnim: \u201cProgla\u0161avam \u2013 ozvani\u010davam \u2013 rat!\u201d<\/p>\n

Jo\u0161 u prole\u0107e 1903. objavljena je njegova prva knjiga \u201cTopli vojnik i druge pri\u010de\u201d, a vrlo brzo nakon toga i druga zbirka \u201cOrhideja, neobi\u010dne pri\u010de\u201d<\/p>\n

\"\"<\/a>8. maja 1905. o\u017eenio se dotada\u0161njom verenicom Filomenom Bernt i 16. jula 1906. dobili su \u0107erku kojoj su dali ime Sibil Felizata. Jedno vreme provode u Montreu, a 1907. se sele u Minhen, kada izlazi tre\u0107a zbirka \u201cKabinet vo\u0161tanih figura\u201d.\u00a0 17. januara 1908, dan pre svog ro\u0111endana, Majrink je dobio sina Hara Fortunata. Isto ime dao je i glavnom liku svog drugog romana \u201cZeleno lice\u201d.<\/p>\n

Usled velike finansijske krize bacio se se na prevo\u0111enje i tokom narednih pet godina preveo je 15 svezaka \u010carlsa Dikensa, sa \u010dime je nastavio do smrti, prevode\u0107i, izme\u0111u ostalog, i razne okultne spise, na primer Egipatsku Knjigu mrtvih, a 1909. u Minhenu je je objavljena zbirka \u201cNema\u010dki filistejski rog\u201d, kao kompilacija starih i nekoliko novih pri\u010da.\u00a0 Materijalna situacija se popravlja. 1912\/13 \u010detiri komedije koje je napisao sa svojim pra\u0161kim prijateljem Aleksandrom Roda dozivljavaju debakl. 1913. objavljuje satiri\u010dne tekstove u tri toma, pod nazivom \u201eNema\u010dki gra\u0111anin Vunderhorn\u201c.<\/p>\n

Napisao je i nekoliko horor pripovedaka po uzoru na Poove, sa obiljem detalja vezanih za kabalu i spiritizam. Njegovo pero su prihvatili i neki uticajni kriti\u010dari, poput Maksa Broda. Kasniji biografi ukazuju na dve strane njegove li\u010dnosti: \u201cParadoksi u vezi s Majrinkom su dokazi njegove silne unutra\u0161nje borbe. Oluja je po\u010dela u Pragu. Dve strane morale su da se ujedine: potraga za onim \u0161to je iza velova stvari i neprijateljstvo prema svima koji su postali svesni manjkavosti njegovih uvida.\u201d\u00a0 Ipak, sve vreme napreduje ka spoznaji kako da od adepta postane majstor.<\/p>\n

Nakon tog perioda \u201c\u010di\u0161\u0107enja\u201d, do\u0161lo je vreme i za ozbiljnu knji\u017eevnost. Satiri\u010dno lagano nestaje, po\u010dinje da dominira fantasti\u010dno i spiritualno. Sa \u201cGolemom\u201d, objavljenim 1915., iako prve skice datiraju iz 1908., dozivljava strelovit uspeh. Ovo jeftino izdanje, za koje mu je neke od ilustracija poslao Alfred Kubin, dospelo je na prve linije fronta, a danas je, uz Kafkina, Kunderina i Ha\u0161ekova dela, jedno od najpoznatijih pra\u0161kih romana. O njemu je govorio i H.P.Lavkraft, a posluzio je i kao predlo\u017eak za film, koji, dodu\u0161e, sa knjigom ima malo toga zajedni\u010dkog.<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Tatjana Nasti\u0107 Domazet Gustav Majrink se \u010desto do\u017eivljava kao tajanstvena, okultna figura, \u010dije pri\u010de zbunjuju i iritiraju \u010ditaoce, jer se doti\u010du stvari i stanja kojih sami nisu svesni. Zaista ga se ne mo\u017ee lako opisati, ni kao \u010doveka, ni kao pisca. Njegova biografija je niz markantnih, tajanstvenih i burnih doga\u0111aja i pruza psiholozima, knji\u017eevnim […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38,56],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2125"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2125"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2125\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2131,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2125\/revisions\/2131"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2125"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2125"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2125"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}