{"id":2229,"date":"2012-08-03T21:26:51","date_gmt":"2012-08-03T21:26:51","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2229"},"modified":"2015-08-22T13:36:03","modified_gmt":"2015-08-22T13:36:03","slug":"gustav-majrink-ii-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2229","title":{"rendered":"Gustav Majrink (II deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>DRUGA<\/strong> <\/strong>FAZA<\/strong> <\/strong>\u2013 <\/strong>KNJI<\/strong>\u017d<\/strong>EVNOST<\/strong> pi<\/strong><\/strong>\u0161<\/strong>e<\/strong>: <\/strong>Tatjana<\/strong> <\/strong>Nasti<\/strong>\u0107 <\/strong>Domazet<\/strong><\/strong><\/p>\n

\u201cGolem\u201d je zasnovan na staroj jevrejskoj legendi o rabinu Leviju, koji je, u nameri da za\u0161titi pra\u0161ki geto, napravio mo\u0107no stvorenje od gline. Majrink je ovu legendu preto\u010dio u metafizi\u010dku pri\u010du o duhu, za kojim glavni junak Atanazijus Pernat neumorno traga kroz razru\u0161ene katakombe geta, da bi ga, pred sam kraj, u osloba\u0111aju\u0107oj viziji, razotkrio kao svog dvojnika (doppelg\u00e4nger) u lavirintima vlastite du\u0161e. U misterioznoj i uzbudljivoj atmosferi najskrivenijih kutaka pra\u0161kih hramova, palata i ku\u0107a spaja se stvarnost sa mitologijom i legendama, spajaju se mrtvi i \u017eivi, izvan vremena i realnosti.<\/p>\n

O ve\u0107 tada jasno izrazenom interesovanju za jevrejsku mistiku i magiju njegova k\u0107i Sibil Felizata rekla je: \u201cIzrazito je sklon judaizmu, vi\u0161e i dublje nego \u0161to bi se moglo opisati. Ceo zivot ga na poseban na\u010din privla\u010de i misteriozna ljubomora i \u010dudna u\u010denja hasida, ba\u0161 kao i kabala.\u201c<\/p>\n

U Nema\u010dkoj je poimanje knjige ambivalentno. Fanovi su razo\u010darani. Herman Hese je rekao da \u201cMajrinkove novelisti\u010dke tehnike sadrze previ\u0161e starih \u0161ablona\u201d, a jedan satiri\u010dar, koji ga je nazvao \u201cnovim klasikom\u201d, govorio je o \u201crazmetanju artisti\u010dkim snagama\u201d. Godinama kasnije H.L.Borhes je napisao: „To je jedina Majrinkova knjiga vredna spomena. Ostale je bolje ne otvarati, sa\u010dinjene su od lo\u0161e knjizevnosti i jo\u0161 gore teozofije. Ipak se njima ogleda ne\u0161to od osobenosti Praga, pune su snova o gubitku snova.\u201d<\/p>\n

<\/p>\n

1915. prodato je za to vreme neverovatnih 100.000 primeraka \u201cGolema\u201d. Iako je ostvario veliki uspeh, zbog anti-militarizma, intenzivnog bavljenja ezoterijom i sklonosti ka jevrejskoj magiji i mistici, protiv njega je, kao protiv samog Golema, pokrenuta brutalna nacionalisti\u010dka kampanja, u kojoj je optuzen da \u201curu\u0161ava nacionalne vrednosti, kao tipi\u010dno jevrejski spletkaro\u0161 i neprijatelj svega nema\u010dkog\u201d.\u00a0 Zbog prezimena \u201cMajer\u201d oklevetan je da je Jevrejin, \u0161to je izazvalo netrpeljivost i javne nemire u kojima je napadnuta i njegova ku\u0107a. Postao je stalna meta nema\u010dke nacionalisti\u010dke \u0161tampe, pune ratnohu\u0161ka\u010dkih pokli\u010da o \u201cgermanskim vrednostima\u201d i protivnika \u201cfilo-semitizma\u201d u knjizevnosti. Pokrenuti su sudski procesi, koji su dokazali da nije jevrejskog porekla.<\/p>\n

1916. u Nema\u010dkoj je objavljena zbirka pri\u010da \u201cSlepi mi\u0161evi\u201d, a u Austriji zabranjena zbirka \u201eNema\u010dki gra\u0111anin Vunderhorn\u201c. Izlazi \u201cZeleno lice\u201d, u 40.000 primeraka, kojim u potpunosti prelazi na tlo ezoterije, iako je u pogledu stila i kompozicije, knjiga daleko od \u201cGolema\u201d.<\/p>\n

\u201cZeleno lice\u201d puno je vizionarske snage. U komi\u010dnom i bu\u010dnom Amsterdamu neposredno posle I Svetskog rata, zapljusnutom strancima svih nacionalnosti, jedan stranac po imenu Hauberiser slu\u010dajno ulazi u \u010darobnja\u010dki du\u0107an, veruju\u0107i da je ime vlasnika Cider Grin. Unutra mu se obra\u0107a starac po imenu Grin govore\u0107i da je i on, poput Jevrejina Lutalice, na zemlji \u201eotkada mesec kru\u017ei nebeskim svodom\u201c. Kad Hauberiser primeti znak na star\u010devom licu, postaje bolestan od straha. Lice ga progoni. Sledi hronika Hauberiserove potrage za neuhvatljivim, zastra\u0161uju\u0107im starcem. Jevrejski geto u Amsterdamu nalikuje onom u Pragu, a legenda o Jevrejinu lutalici koristi se poput legende o golemu. U atmosferi kafkijanske misterioznosti i nesigurnosti opisano je razo\u010darenje grada i duboka finansijska kriza, koja okon\u010dava sveop\u0161tom verskom histerijom. Dok su ulice prepune flagelanata, propovednika Vojske spasa, a nebeski Jerusalim nestaje kao fatamorgana, grad se ru\u0161i i nestaje u apokalipti\u010dkom klimaksu. \u201eZeleno lice\u201c je Majrinkova klasika: tajanstveno ven\u010danje, galaksija grotesknih likova i teskobna atmosfera geta, sa zna\u010denjima neiscrpnih dubina i visina.<\/p>\n

1917. od bavarskog kneza dobija dozvolu da dotada\u0161nji pseudonim Majrink koristi kao zvani\u010dno prezime. U Nema\u010dkoj je objavljen prikaz njegovih sabranih dela, a iste godine u Be\u010du sve njegove knjige bivaju konfiskovane. Izlazi \u201cValpurgijska no\u0107\u201d.<\/p>\n

Knjiga nastavlja poruku \u201eZelenog lica\u201c o neizbe\u017enom slomu dekadentnog evropskog dru\u0161tva u zastra\u0161uju\u0107em slomu i donosi izuzetne visine Majrinkove pripoveda\u010dke zrelosti. Radnju romana Majrink sme\u0161ta u svoj voljeni grad, koriste\u0107i ga kao pozadinu obra\u010duna izme\u0111u dokonih nema\u010dkih vlastodr\u017eaca, sme\u0161tenih u drevnom zamku nad Vltavom, i \u010de\u0161kih revolucionara u donjem gradu. Zapo\u010dinje sablasnom pojavom mese\u010dara Zrcadla u palati Elzenvanger. Zla sila zaposeda stanovnike grada i inspiri\u0161e pobunu i poplave krvi na ulicama, sve do pobede najavljene bubnjem od ljudske ko\u017ee. Istorija, mit i politi\u010dka realnost vri\u0161te u apokalipsi pobune, u juri\u0161u na zamak, da bi u katedrali Svetog Vida siroma\u0161ni violinista Otokar bio krunisan za \u201cVladara sveta\u201d. Rasko\u0161no i krvavo zavr\u0161no poglavlje opet je u njemu svojstvenom sinhronicitetu sa narodnim ustankom i potocima krvi koji su iste godine potekli Pragom.<\/p>\n

1919, kada je ve\u0107 bio slavan, o\u010deva porodica Farnbiler ponudila mu je da uzme njihovo prezime, \u0161to je Majrink ljubazno odbio. 1920. kada izlazi \u201cThe land of Time-Leeches\u201d, njegova finansijska situacija se umnogome pobolj\u0161ala. Kupuje vilu na \u0161tarnber\u0161kom jezeru, koju je nazvao \u201cKu\u0107a kod poslednje lanterne\u201d, prema imenu nestaju\u0107e ku\u0107e iz pra\u0161ke Zlatne ulice opisane u Golemu. Tu je \u017eiveo narednih osam godina, kada su nastali \u201cBeli Dominikanac\u201d i \u201cAn\u0111eo sa zapadnog prozora\u201d. Kad god je imao vremena bavio se veslanjem, sport je bio njegova strast. Kontakti sa okolinom i dalje su problemati\u010dni. 1923. izlazi \u201cAt the treshold of the Beyond\u201d . Pisao je teorijske spiritisti\u010dke i okultne tekstove i bio jedan od prvih prevodilaca tantri\u010dke literature na zapadu. Proveo je mnoge godine u okultnim i alhemijskim eksperimentima, prisustvovao nekim od seansi barona Alberta fon \u0160ren Nocinga u Mihenu sa medijumom poznatim kao \u201cEva C\u201d. Eksperimentisao je sa spiritizmom, ha\u0161i\u0161om, teozofijom, kabalom, tibetanskim meditativnim tehnikama i ostalim ezoterijskim alatkama dostupnim na po\u010detku dvadesetog veka. Praktikovao je jogu i tvrdio da je ostvario telepatski kontakt sa \u010duvenim svetim \u010dovekom iz juzne Indije Sri Ramana Maharshijem<\/a>-Gustav Majer je pisac romana tajanstvene fikcije. Bio je \u010dlan teozofskih grupa pre i tokom I sv. rata. 1891. priklju\u010dio se Teozofskoj lozi Plave Zvezde. Bio je jedan od prvih prevodilaca tantri\u010dke literature na zapadu. Pre\u0161ao je iz protestantizma u budizam, provode\u0107i mnoge godene u okultim eksperimentima, uklju\u010duju\u0107i one iz alhemije<\/p>\n

\u201cBeli dominikanac\u201d objavljen je 1921. U toj knjizi je ostvaren jedinstven spoj taoizma, budizma, gnosticizma i kabale. Spiritualna poruka doneta je jo\u0161 sna\u017enije, pa ne iznena\u0111uje da je od 1920. i nadalje Majrink po\u010deo da gubi \u010ditala\u010dku publiku. \u0160to je dublje pronicao u tajne spiritizma, ezoterijskih nauka i isto\u010dnih religija, njegovo delo je, po mi\u0161ljenju \u010ditalaca, sve manje jasno i \u010ditljivo. Kriti\u010dari su pisali: \u201cSramota je \u0161ta se dogodilo sa velikim umetnikom!\u201d \u201cNema knji\u017eevnog \u017eanra koji mo\u017ee da upropasti talenat vi\u0161e od takozvane fantastike. Pozna Majrinkova dela pokazuju sve degenerativne simptome okultnih upliva. Nakon \u010dudesnog \u201cGolema\u201d njegove knjige postaju sve manje \u010ditljive za one koji, za razliku od njega samog, nisu opsednuti okultnom simbolikom\u201d.<\/p>\n

Ali, on nije skrenuo sa svog puta. U noveli \u201cPri\u010da o \u010doveku koji je pravio zlato\u201d, objavljenoj 1925. ponovo se opse\u017eno bavi alhemijom. 1927. godine pre\u0161ao je iz protestantizma u budizam.<\/p>\n

Te godine njegov knji\u017eevni opus okon\u010dan je romanom \u201cAn\u0111eo sa zapadnog prozora\u201d, \u010dija se radnja de\u0161ava u srednjevekovnom Pragu u vreme Rudolfa II.\u00a0 U centru ove\u00a0 slo\u017eene i ambiciozne pri\u010de je \u017eivot elizabetanskog maga Dzona Dija u Engleskoj i Pragu. Njegov poslednji potomak nekoliko vekova kasnije nasle\u0111uje njegove radove i postaje opsednut potragom za Hoelom Dhatom. From 21 November 2008 until 29 May 2009 the Bibliotheca Philosophica Hermetica presents a wide selection from her Gustav Meyrink collectionThe scope of Meyrink’s literary activities is highlighted by numerous autograph letters.Mnogi Dijevi radovi utkani su u ovu pri\u010du, a stvarni likovi iz njegovog \u017eivota reinkarnirani su kroz halucinogene bljeskove, u okultnom okru\u017eenju susre\u0107u se tajanstveni rabini koji se bave kabalom, pro\u0161lost i sada\u0161njost, snovi i vizije, mitovi i realnost, i sve kulminira transmutacijom stvarnosti u vi\u0161e, spiritualno postojanje. To je neka vrsta romansirane okultne biografije \u010doveka koji je nadahnuo \u0160ekspirovog Prospera.<\/p>\n

Poslednjih 15 godina vodio je povu\u010den penzionerski \u017eivot. Sve manje se posve\u0107ivao pisanju, pa je morao da se preseli u manju ku\u0107u pored jezera. Sam priznaje kako mu je \u201czbog pogre\u0161ne upotrebe joge i meditacija sistem uveliko oslabio\u201d. Ve\u0107inu vremena provodi u meditacijama, jedrenju, veslanju i sa porodicom. Koliko je malo mario za literarnu kritiku vidljivo je iz njegovog vlastitog komentara koji datira iz 1926.: \u201dMoj stav u pogledu poezije i proze? Nemam ga. Ose\u0107am da moje delo sa svim tim nema ni\u010deg zajedni\u010dkog. Recimo da je ono \u0161to pi\u0161em \u201cotkrovenje\u201d. \u201c<\/p>\n

PRODOR U DRUGU STVARNOST<\/strong><\/p>\n

Tri godine nakon \u201eAn\u0111ela\u201c do\u017eiveo je najdublje \u017eivotno iskustvo, prodor u drugu stvarnost. Njegov \u017eivot uvek je bio pun aktivnog traganja i stalnog rada, bez odustajanja ili \u010dekanja. Ustrajavao je u strogim ve\u017ebama, podvrgavao se gvozdenoj disciplini, s jednim jedinim ciljem: na\u0107i put do bo\u017eanskog. Praktikuju\u0107i okultne tehnike izlo\u017eio se raznim telesnim o\u0161te\u0107enjima, te se vremenom distancirao od toga i postao sumnji\u010dav. Shvatio je da najva\u017enija stvar u \u017eivotu nije oja\u010dati \u201eego\u201c pomo\u0107u spiritualnih ve\u017ebi, u \u0161ta se uverio avgusta 1930, nakon \u201eno\u0107i pune patnje\u201c. U pismu jednom prijatelju opisao je svoju spoznaju da ljudsko bi\u0107e ne treba da se usavr\u0161i, ve\u0107 da pusti da \u201eonaj drugi\u201c, unutarnji Hrist kojeg treba da ostvarimo sami u sebi, u njemu raste.<\/p>\n

O tom trenutku napisao je slede\u0107e re\u010di: \u201eDanas, 7. avgusta 1930, u 10.00 izjutra, nakon duge no\u0107i pune patnji, stepenice su pale pred mojim o\u010dima i shvatio sam koji je cilj ljudskog postojanja. Mi se ne mozemo promeniti uz pomo\u0107 joge, ve\u0107 moramo izgraditi Boga, ili, hri\u0161\u0107anskim jezikom re\u010deno \u201ene smemo imitirati Hrista, ve\u0107 ga spustiti sa krsta\u201c. To zna\u010di da treba da okrunim tog starca, koga sam uvek gledao iz daljine, zaogrnem ga purpurom i postavim za voditelja svog zivota. Sada ga vidim kako krunisan, s purpurnim pla\u0161tom, dolazi da mi pomogne. On je adept\u00a0 i ja treba samo da se sjedinim sa njim. Uistinu, on je moje najdublje jastvo, \u201eon \u0107e rasti, a ja \u0107u se smanjivati\u201c \u2013 to je smisao re\u010di Jovana Krstitelja! Uzrok svih mojih dosada\u0161njih patnji je \u0161to to nisam uvi\u0111ao, misle\u0107i: \u201eJa\u201c treba da usavr\u0161im samog sebe, sebe, ne njega! Tantri\u010dke vezbe i asketizam su iluzija. One vode u ambis i uglavnom su crna magija. Sada tako\u0111e znam za\u0161to je taj starac uvek nepokretan kao kip! Jednostavno zato \u0161to sam radio na sebi, ne na njemu. Bo Jin Ra mi je obja\u0161njavao da treba asimilovati sve \u0161to nam je na putu, ali ne biti time zadr\u017ean. U stvari je sasvim suprotno! Dakle, starac je Hrist, i na nama je da ga oslobodimo i oja\u010damo, samo tada \u0107e mo\u0107i da \u010dini \u010dudesa! A ta \u010dudesa \u0107e nas pohoditi tek kad uklonimo ovu \u0161izofrenu podvojenost. Na meni je da sva ova znanja uobli\u010dim kroz pri\u010de. To \u0107e, po mom mi\u0161ljenju, biti najva\u017enije. Mozda \u0107e se okolnosti uskoro promeniti, pa \u0107u mo\u0107i da radim onako kako bih \u017eeleo. Ipak ne mogu da nazovem gre\u0161kom sve \u0161to sam u zivotu postigao uz pomo\u0107 joge. Verujem da je sve to bilo neophodno da bih prepoznao ono \u0161to mi je danas, 7. agusta 1930. postalo tako jasno.\u201c<\/p>\n

SMRT SINA<\/strong><\/p>\n

Ime \u201cFortunat“ nije Majrinkovom sinu donelo mnogo sre\u0107e. Tokom skijanja, u zimu 1932. te\u0161ko je povredio ki\u010dmu, \u0161to je zna\u010dilo da \u0107e do kraja \u017eivota ostati nepokretan. 12. jula 1932. u svojoj 24 godini, po\u010dinio je samoubistvo, u istom zivotnom dobu kada je to poku\u0161ao njegov otac. Majrink je duboko potresen. Ali sve to ga vodi do jednog od najdubljih duhovnih iskustava: svesti o jedinstvu svega, bez granica izme\u0111u \u017eivota i smrti, u \u010demu pronalazi beskona\u010dnu radost.<\/p>\n

SMRT<\/strong><\/p>\n

Otac je sina nadziveo 6 meseci. Umro je 4. decembra 1932. u \u0160tarnbergu u 64 godini, ve\u0107 te\u0161ko bolestan od uremije.To je poslednji mit Majrinkovog \u017eivota. Opisao ga je sam, ba\u0161 kao i poku\u0161aj samoubistva i \u010dudesno prosvetljenje na malostranskoj klupi, daju\u0107i najja\u010di dokaz o tome kako umire jedan od najve\u0107ih mistika svog vremena. Pred smrt je rekao: \u201eTe\u0161ko je umreti. Smrt je najkra\u0107a pojava u \u017eivotu. Pazi! Jedan je Bog, i to je Hrist\u201c. Uve\u010de 3. decembra 1932. oprostio se sa svojim bli\u017enjima, zauzeo joginski polozaj \u201cpozdrav suncu\u201d i u zoru 4. 12., kada se nad jezerom kraj kojeg je \u017eiveo izdiglo sunce, svesno i namerno zaustavio je svoje srce.<\/p>\n

\"\"<\/a>O smrti svoga mu\u017ea Mena Majrink rekla je slede\u0107e: \u201cSmrt tako kolosalnu, kakva je smrt moga mu\u017ea, ja nazivam uskrsnu\u0107em. Od potresne smrti na\u0161eg ljubljenog de\u010daka, za Gustla vi\u0161e nije bilo \u017eivota, njegovo lice je zadugo ve\u0107 tamo, njegove o\u010di sve ja\u010de zra\u010de, dok telo postaje sve manje. Govorio je da vreme ne zna\u010di mnogo, bio je odsutan, zagledan u sebe samog. 3. decembra u 11 uve\u010de rekao mi je doslovce: \u201cSada \u0107u umreti, molim vas da me ne odvra\u0107ate od toga, odvajanje je suvi\u0161e zna\u010dajno i vazno. Ako i dalje budem patio, dozvolite mi to, nemojte mi davati lekove, taj put \u017eelim da pre\u0111em uzdignuto i svesno.\u201c\u00a0 I tako je uspravno, jasno, bez jauka, bez pritu\u017ebi, \u010dekao smrtni \u010das, dok su mu o\u010di sve ja\u010de sijale. U nedelju, 4. decembra, udahnuo je poslednji put. Drhtimo od radosti \u0161to se jedan tako veliki duh oslobodio tako skladno. Telo mu je ostalo uspravno, nalik na larvu leptira, kako se pridigao da umre, tako je i ostao. Njegova smrt, kao i smrt moga de\u010daka, tako\u0111e uzvi\u0161ena, govorile su da su gotovo radosno po\u0161li svojim putevima. Dali su mi primer da smrt ne mora imati nikakve veze sa panikom. Bez obzira na duboku potresenost, tako sam bogata! Niko i ni\u0161ta ne mo\u017ee mi oduzeti unutra\u0161nje bogatvo koje mi je ostavio moj Gustl. Ja sam, na sre\u0107u, toliko \u010dudno povezana sa njima \u201ctamo\u201d i zahvalna sam \u0161to sam im svakoga dana sve bli\u017ee.\u00a0 Gustl je umro od \u010deznje i ljubavi za svojim detetom \u2013 ina\u010de bi nas sve nad\u017eiveo \u2013 voleo nas je isuvi\u0161e silno. Mo\u017eda \u0107e vam ova sna\u017ena ljubav osvetliti put vi\u0161e od drugih primera.\u201d<\/p>\n

7. decembra sahranjen je na \u0161tarnber\u0161kom groblju na brdu iznad jezera. N\u017e njegov nadgrobni spomenik uklesana su plava slova na zlatnoj podlozi: \u201eVivo\u201c –\u00a0 \u201e\u017divim!\u201c<\/p>\n

Na kraju se kroz samog sebe uzdigao u nepokretno kraljevstvo, nezavisno od bilo koje religijske ili akademske zajednice: \u201cNi najfiniji filozofski um, sposoban da za sobom ostavi logi\u010dan i svobuhatan pogled na svet, ne\u0107e biti ni\u0161ta drugo do li skulptura od peska, ako ne ostvari magi\u010dno iskustvo bu\u0111enja jastva u ve\u010dnoj samosvesnosti – u jedinstvu sa bo\u017eanskim sa Tvorcem; zamah sekire nad glavom, metak u srce – i svo vo\u0107e znanja pretvara se u prah\u201d.<\/p>\n

1933. nacisti na loma\u010dama spaljuju njegove knjige zbog \u201cnacionaln \u010distote\u201d. Njegova ku\u0107a u \u0160tarnbergu je poru\u0161ena, a jedan ultrakonzervativni antisemitski hroni\u010dar proklamovao je da \u201ciako negira svoj judaizam, sude\u0107i prema njegovoj knji\u017eevnoj fiziognostici i tendencijama, on je zasigurno jedan od njih\u201d. Tokom Hitlerovog tzv. \u201chiljadugodi\u0161njeg carstva\u201d bilo je zabranjeno objavljivanje njegovih knjiga.<\/p>\n

Mena Majrink nadzivela je svog supruga 34 godine. Umrla je 1966. u 93. godini.<\/p>\n

Danas je \u010ditanje njegove uloge u nema\u010dkoj i austrijskoj literaturi sli\u010dno onom koju Po ima u ameri\u010dkoj. Kriti\u010dari i publika naj\u010de\u0161\u0107e ga svrstavaju uz E.T.A. Hofmana i E.A.Poa, govore\u0107i o njemu kao o autoru \u201cmagi\u010dnih novela\u201d i kultnoj li\u010dnosti, dok mu se knjige \u0161tampaju u ediciji \u201cEzoterika\u201d.<\/p>\n

 <\/p>\n

Me\u0111utim, neki biografi osvetljavaju ga u potpuno novom i fascinantnom svetlu. Iz okultnih fantazmi izranja duhovni tragalac pun entuzijazma, s jedinim \u017eivotnim ciljem: da ustanovi misteriozne, magi\u010dne i nevidljive spojeve \u017eivota i nevidljivo pretvori u vidljivo. Kada se kao \u010dovek otvorio za te uticaje, bio je spreman da dosegne vi\u0161i cilj. Tako se slika o njemu kao piscu fantasti\u010dnih pri\u010da lagano pretvara u sliku o piscu \u010dije su duhovne mo\u0107i u su\u0161tini jo\u0161 uvek nepoznate. <\/strong><\/p>\n

SPIRITUALNO<\/strong> \u010c<\/strong>ITANJE<\/strong> <\/strong><\/p>\n

Ovaj izrazito individualisti\u010dki pisac, \u010desto okarakterisan kao \u201cduhovni autor\u201d, je pisani tekst koristio kao panaceju za gradnju nove du\u0161e. Pojam \u201c\u010darobno sugestivan\u201d ne odnosi se samo na njegova dela, ve\u0107 na ceo njegov \u017eivot: ni\u0161ta se ne de\u0161ava slu\u010dajno, sve je u dubokoj me\u0111usobnoj povezanosti i vodi do neo\u010dekivanog vrhunca.<\/p>\n

Iako su teme i zapleti romana razli\u010diti, svi ostavljaju isti utisak: svi su misteriozni, duboko duhovni, sa apsolutnom verom u mogu\u0107nost ostvarenja jedinog poslanja svakog \u010doveka, a to je duhovno\u00a0 oslobo\u0111enje od ovog sveta. Naizgled obi\u010dni romani sa misterioznim fabulama, pokazuju Majrinkovo duboko razumevanje mnogih aspekata puta ezoterijskog traganja za su\u0161tinskim isceljenjem, uz obilje orijentalnih i zapadnja\u010dkih duhovnih metoda.<\/p>\n

\u201e<\/strong>GOLEM<\/strong>\u201c<\/strong><\/p>\n

\u010cak i oni koji ne mogu da proniknu u sva zna\u010denja i poruke knjige, mogu da ga tuma\u010de u skladu sa svojim duhom, obrazovanjem i emocijama. \u201c<\/em>Golem<\/em>\u201d <\/em>je<\/em> <\/em>Majrinkov<\/em> <\/em>knji<\/em>\u017e<\/em>evni<\/em> <\/em>vrhunac<\/em>. <\/em>Prva<\/em> <\/em>re<\/em>\u010d<\/em>enica<\/em>: \u201d<\/em>Mese<\/em>\u010d<\/em>ina<\/em> <\/em>pada<\/em> <\/em>na<\/em> <\/em>moj<\/em> <\/em>krevet<\/em> <\/em>i<\/em> <\/em>le<\/em>\u017e<\/em>i<\/em> <\/em>tu<\/em> <\/em>kao<\/em> <\/em>neki<\/em> <\/em>veliki<\/em>, <\/em>svetli<\/em>, <\/em>pljosnati<\/em> <\/em>kamen<\/em>\u201d <\/em>odmah<\/em> <\/em>pobu<\/em>\u0111<\/em>uje<\/em> <\/em>ose<\/em>\u0107<\/em>aj<\/em> <\/em>teskobe<\/em>, <\/em>koji<\/em> <\/em>nastavlja<\/em> <\/em>da<\/em> <\/em>nas<\/em> <\/em>pritiska<\/em> <\/em>na<\/em> <\/em>svakoj<\/em> <\/em>stranici<\/em>. <\/em>Satiri<\/em>\u010d<\/em>ni<\/em> <\/em>elementi<\/em> <\/em>pri<\/em>\u010d<\/em>e<\/em> <\/em>ne<\/em> <\/em>donose<\/em> <\/em>olak<\/em>\u0161<\/em>anje<\/em>, <\/em>ve<\/em>\u0107 <\/em>podcrtavaju<\/em> <\/em>grotesknu<\/em> <\/em>tenziju<\/em>, <\/em>naro<\/em>\u010d<\/em>ito<\/em> <\/em>u<\/em> <\/em>delovima<\/em> <\/em>kada<\/em> <\/em>Majrink<\/em> <\/em>zadire<\/em> <\/em>u<\/em> <\/em>sopstvena<\/em> <\/em>se<\/em>\u0107<\/em>anja<\/em> <\/em>na<\/em> <\/em>pra<\/em>\u0161<\/em>ki<\/em> <\/em>zatvorski<\/em> <\/em>sistem<\/em>. <\/em><\/p>\n

U \u201cGolemu\u201d je umetnika koji je izgubio pam\u0107enje posetilo misteriozno bi\u0107e sa obe\u0107anjem da \u0107e mu vratiti\u00a0 tajanstvenu knjigu. Sledi potraga za izgubljenom pro\u0161lo\u0161\u0107u, natprirodna iskustva i misti\u010dne objave, uz predivne opise jevrejskog geta u Pragu punom fantasti\u010dnih bi\u0107a i legedi. Ipak, ovaj Golem nije glineni homunkulus opasan gvozdenim obru\u010dima, on je oli\u010denje samog stvarala\u010dkog principa. Majrink nam romanom poma\u017ee da nau\u010dimo \u201cstvari koje se ne mogu nau\u010diti\u201d i po prvi put se mogu videti odrazi njegove duhovne potrage. Ova knjiga, kao i sve koje su usledile, odslikava Majrinkov razvoj od tragaoca, skepti\u010dnog u pogledu druga\u010dije realnosti, u probu\u0111enog \u010doveka, koji i dalje \u017eivi u ovom svetu, ali vi\u0161e nije od ovog sveta, \u010doveka u kome se probudila nova svest.<\/p>\n

U \u201eGolemu\u201c su Majrinkovi likovi vo\u0111ene, neslobodne kreature, koje \u017eive u jadu i bedi, nesvesne svoje sputanosti i pokretane \u010dudnim silama. Istovremeno je data potpuno druga\u010dija vizija ljudskog bi\u0107a, koje mora da se oslobodi kako svog vlastitog Golema, svog auri\u010dnog bi\u0107a, tako i Golema koji drzi celo \u010dove\u010danstvo u svom zagrljaju, razvijaju\u0107i slobodnu volju i postupaju\u0107i svesno i mudro. Iz poni\u017eenog \u010doveka, punog mr\u017enje i uronjenog u patnju, izranja svesni \u010dovek, koji na kraju svog \u017eivota u alhemijskom ven\u010danju sjedinjuje ponovo ro\u0111enu du\u0161u sa duhom. Tema alhemijskog ven\u010danja je centralna tema Majrinkovog dela, mo\u017ee se na\u0107i u svim njegovim knjigama, predstavljena iz uvek druga\u010dije perpektive.<\/p>\n

\u201eZELENO LICE\u201c<\/strong><\/p>\n

Njegov drugi roman \u201eZeleno lice\u201c tako\u0111e se zavr\u0161ava sjedinjenjem \u017eenskog i mu\u0161kog principa u \u201esvetom braku\u201c. Me\u0111utim, put do toga je potpuno druga\u010diji: klju\u010d je u tome da telo bude pro\u017eeto Duhom. Glavni cilj ovog nastojanja je duhovno probu\u0111en \u010dovek, koji moze istovremeno da bude na oba sveta, oli\u010den u simboli\u010dnoj viziji \u201eCidera\u201c. Kao misti\u010dna figura i u islamu, ta\u010dnije sufizmu, Cider inicira ljude u vi\u0161e misterije, poput Jovana Krstitelja u hri\u0161\u0107anstvu. \u201eCider\u201c zna\u010di \u201eve\u010dno zeleni\u201c ili \u201eve\u010dno mlad\u201c i simbol je besmrtnog novog \u010doveka. U \u201eZelenom licu\u201c Cider se ukazuje u viziji \u201eJanusovog lica\u201c, pola ljudkog, pola zmijskog, koji moze da vidi pro\u0161lost, sada\u0161njost i budu\u0107nost i \u017eivi sa obe strane. Potom, u povezivanju srca i glave, sledi sjedinjenje mu\u0161kog i \u017eenskog principa. Silovita vizija ru\u0161enja i uni\u0161tenja grada suprotstavljena je unutra\u0161njem rastu glavnog junaka, koji nakon duge borbe kona\u010dno ostvaruje oslobo\u0111enje u svom \u201cnevidljivom jastvu\u201d. Sna\u017ean uticaj na njegov duhovni napredak ima religiozni spis ukomponovan u pri\u010du, koji jasno pokazuje put kojim je po\u0161ao sam autor.<\/p>\n

\u201c<\/strong>VALPURGIJSKA<\/strong> <\/strong>NO<\/strong>\u0106\u201d <\/strong><\/p>\n

U Pragu, zlatnom gradu pro\u017eetom tajnama i magijom, od groteske, jeze i onostranog satkana je mre\u017ea u koju se upli\u0107u junaci Valpurgijske<\/em> <\/em>no<\/em>\u0107<\/em>i<\/em>, mnogi bez nade i vere u spasenje. U liku vreme\u0161nog carskog lekaru\u00a0 Flugbajla \u201cPingvina\u201d prikazan je nesvesni zemaljski \u010dovek, isprazan i bez ikakvog se\u0107anja na praporeklo. Njegova zemaljska du\u0161a, biv\u0161a ljubavnica i leptoca \u201c\u010de\u0161ka Lizl\u201d, raspada se u neopisivoj \u017eudnji, a plemkinja Poliksena svedo\u010di o stanju mikrokosmosa kojeg zaposeda beskrajan niz mrtvih lju\u0161tura li\u010dnosti. Okrutna kula \u201cDaliborka\u201d do\u010darava sliku \u010doveka sa tri sveti\u0161ta koja ne ispunjavaju svoj pravi zadatak: iz njenog sredi\u0161ta ka nebu se uzdize \u010deznja srca siroma\u0161nog Otokara, izgovorena muzikom njegove violine.<\/p>\n

Uskoro postaje jasno da izlaz iz za\u010daranog lavirinta nije lako prona\u0107i. Zastra\u0161uju\u0107i zombi glumca Zrcadla daje sliku auri\u010dnog bi\u0107a, poprimaju\u0107i obli\u010dja svih junaka zarobljenih astralnom sferom. Njegova pojava najavljuje ko\u0161mar koji \u0107e progutati Prag i njegovu okolinu, kada Otokara \u017eele da proglase za \u201cVladara sveta\u201d. On sam nemo\u0107an je da se odupre takvoj sili, te nastoji da dosegne novu svest pomo\u0107u \u201eneutralnosti\u201c i \u201ene-delanja\u201c. Knjiga je pisana usred ludila i haosa I Svetskog rata. Glavni lik pronalazi svoj izlaz, iako uronjen u svetske doga\u0111aje postaje iznutra neutralan. Stoga dobija krila koja su sve ve\u0107a i ve\u0107a, a kada prirodno bi\u0107e umre, u njemu nastupa nova svest, i on kasnije, u novom obliku, raste do nepropadljivosti.<\/p>\n

\u201eBELI DOMINIKANAC\u201c<\/strong><\/p>\n

\u0160est godina kasnije usledio je \u201eBeli dominikanac\u201c, koji sjedinjuje isto\u010dne i zapadne duhovne tradicije, taoizam i hri\u0161\u0107anstvo, dokazuju\u0107i da se u oba pravca mogu prona\u0107i mogu\u0107nosti za oslobo\u0111enje. U taoizmu se ovo de\u0161ava \u010di\u0161\u0107enjem krvi i smr\u0107u tela, da bi moglo nastati novo telo. U hri\u0161\u0107anstvu se to ostvaruje kao rezultaz sjedinjenja probu\u0111ene du\u0161e sa Duhom \u2013 opet tema alhemijskog ven\u010danja. Glavni lik romana jasno do\u017eivljava to novo ro\u0111enje izvan zvani\u010dne crkve, kora\u010daju\u0107i tom stazom promene sam, dakle, u vlastitom autoritetu. Kao i mnogi drugi Majrinkovi junaci i on je naho\u010de, dakle bi\u0107e bez jasnog znanja o svom pravom poreklu, nepriznato sve do svoje dvanaeste godine, odnosno do trenutka izbavljenja od 12 sila ovoga sveta. Ime mu je Kristofer Tauben\u0161lag, \u0161to zna\u010di \u201egolubar\u201c i svom se piscu u uvodu obra\u0107a slede\u0107im re\u010dima: \u201eSvaki \u010dovek je Ta\"\"<\/a><\/strong>uben\u0161lag, ali nije svaki Kristofer. Ve\u0107ina to samo umi\u0161lja. Kod istinskog hri\u0161\u0107anina beli golubovi uzle\u0107u i izle\u0107u\u201c.<\/p>\n

\u201eAN\u0110EO SA ZAPADNOG PROZORA\u201c<\/strong><\/p>\n

Poslednja knjiga objavljena je 1927, pet godina pred Majrinkovu smrt i za duhovne tragaoce verovatno je najzna\u010dajnija. Nakon \u0161to je pro\u0161ao kroz razvoj opisan u prethodnim delima, u \u201eAn\u0111elu sa zapadnog prozora\u201c Majrink otvara sasvim novi svet, prodiru\u0107i u teme prave alhemije i transfiguracije. Pojavljuje se pojam reda ili bratstva i \u010dovek vi\u0161e nije prepu\u0161ten sam sebi, ve\u0107 mu se pru\u017ea pomo\u0107 bratstva. Centralna tema je istorija preobra\u017eaja poslednjeg stanovnika iskonskog bo\u017eanskog mikrokosmosa. U ovoj knjizi je Majrink opisao sve korake na putu svakog tragoca, sa\u010diniv\u0161i storiju u kojoj nijedan aspekt puta koji svi treba da pre\u0111emo nije zaboravljen. Kroz Hoela Dhata, ve\u010dnog \u010doveka, Majrink opisuje koliko je \u010dove\u010danstvo uronjeno u dijalektiku: njegovo postepeno bu\u0111enje, odluku da tra\u017ei i krene putem spasenja, oslobodi se ni\u017ee prirode i oslobodi ve\u010dnog \u010doveka, \u201eonog drugog\u201c u sebi. Ovo izbavljenje prikazano je figurom D\u017eona Dija, koji, odustajanjem od svega zemaljskog, vodi svoj mikrokosmos u slobodu.<\/p>\n

I deo:\u00a0 http:\/\/kpv.rs\/?p=2125#more-2125<\/a><\/h2>\n\n
\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

DRUGA FAZA \u2013 KNJI\u017dEVNOST pi\u0161e: Tatjana Nasti\u0107 Domazet \u201cGolem\u201d je zasnovan na staroj jevrejskoj legendi o rabinu Leviju, koji je, u nameri da za\u0161titi pra\u0161ki geto, napravio mo\u0107no stvorenje od gline. Majrink je ovu legendu preto\u010dio u metafizi\u010dku pri\u010du o duhu, za kojim glavni junak Atanazijus Pernat neumorno traga kroz razru\u0161ene katakombe geta, da bi […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38,56],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2229"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2229"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2229\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2234,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2229\/revisions\/2234"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2229"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2229"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2229"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}