{"id":2344,"date":"2012-10-15T20:47:07","date_gmt":"2012-10-15T20:47:07","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2344"},"modified":"2015-08-22T13:34:35","modified_gmt":"2015-08-22T13:34:35","slug":"o-zakonu-enantiodromije-ruski-kosmizam-izmedu-utopije-i-evolucije-1-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2344","title":{"rendered":"O ZAKONU ENANTIODROMIJE: RUSKI KOSMIZAM IZME\u0110U UTOPIJE I EVOLUCIJE (1. deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/p>\n

…<\/strong> Smrt je za Ciolkovskog proces transformacije iz jednog oblika \u017eivota u drugi. To va\u017ei i za galaksije, Zvezde i planete…<\/strong><\/p>\n

…Svaki atom i molekul pojedina\u010dno imaju svest i ceo kosmos te\u017ei savr\u0161enstvu i evoluciji…<\/strong><\/p>\n

\u201e…<\/em>U iste reke stupamo i ne stupamo.<\/em><\/p>\n

Ne mo\u017ee se dva puta u\u0107i u istu reku.<\/em><\/p>\n

Sve te\u010de i ni\u0161ta se ne zadr\u017eava.<\/em><\/p>\n

Sve se menja i\u00a0 ni\u0161ta ne ostaje za stalno.<\/em><\/p>\n

Toplo postaje hladno, hladno postaje toplo.<\/em><\/p>\n

Vla\u017eno se su\u0161i, sasu\u0161eno se vla\u017ei.<\/em><\/p>\n

Bolest je ta, koja zdravlje \u010dini ugodnim;<\/em><\/p>\n

Zlo je to, koje dobro \u010dini prijatnim,<\/em><\/p>\n

Glad to \u010dini za sitost; Umor \u2013 za odmor.<\/em><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

Jedna je te ista stvar – biti \u017eiv ili mrtav,<\/em><\/p>\n

Budan ili usnuo, mlad ili star.<\/em><\/p>\n

Prethodni aspekt u svakom slu\u010daju postaje potonji,<\/em><\/p>\n

A potonji opet prethodni,<\/em><\/p>\n

Usled iznenadnog neo\u010dekivanog preokreta.<\/em><\/p>\n

Razdvaja se na delove,<\/em><\/p>\n

A potom ponovo sakuplja u celinu.<\/em><\/p>\n

Sve stvari dolaze u svoje vreme.<\/em><\/p>\n

U iste reke stupamo i ne stupamo…\u201d<\/em><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

(Heraklit<\/strong>: \u201cO Prirodi\u201d)<\/em><\/p>\n

<\/em><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Prirodni zakon enantiodromije, koji \u00a0je definisao \u0161vajcarski psihilog i alhemi\u010dar\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 K. G. Jung<\/strong>, inspirisan Heraklitov<\/strong>\"\"<\/a>om<\/strong> filozofijom, \u00a0iskazuje osobinu svih fizi\u010dkih, duhovnih i psiholo\u0161kih\u00a0 procesa da postepeno prelaze u sopstvenu suprotnost. \u00a0Duhovno-nau\u010dni pokret \u2019ruski kosmizam\u2019 predstavlja paradigmu ispoljavanja enantiodromije \u2013 suptilnu igru transformacije. Individualno emanirane spiritualne ideje<\/strong>, koje pozivaju na duhovnu evolu<\/strong>ciju<\/strong>, pretvaraju se u\u00a0 materijalisti\u010dko \u2013 utopijske vizije kolektivisti\u010dkog scijentisti\u010dkog dru\u0161tva<\/strong>. One egzaltirano iniciraju \u00a0eksploziju i ekspanziju novih tehnologija, te potonje realno osvajanje svemirskih prostranstava putem raketne kosmotehnike.<\/p>\n

Direktno nasle\u0111e ruskog kosmizma je op\u0161ta opsednutost kosmosom. Danas, u XXI veku, jednako kao i tokom druge polovine XX veka, kosmi\u010dka istra\u017eivanja su predmet fascinacije miliona ljudi \u0161irom planete.\u00a0 Od visoke tehnologije do popularne kulture, nebrojeni eklekti\u010dki sadr\u017eaji \u00a0bombarduju medije: TV serije o UFO-ima susre\u0107u \u2019akademski\u2019 verifikovan presti\u017eni aerodinami\u010dki dizajn kako enterijera tako i automobila ili notebook-a; paranoi\u010dni strah od vanzemaljske invazije dodiruje konspirativne teorije o ve\u0107 egzistiraju\u0107oj ekstraterestijalnoj vladavini (David Icke<\/strong>), ili o vanzemaljcima kao bogovima (Erich von D\u00e4niken<\/strong>) ; stripovi, masovna kultura, film, tv, modna \u00a0industrija, \u00a0\u2019elitna umetnost\u2019, psihologila i teologija ujedinjeni su u podjednakoj divinizaciji objekta nabijenog visokim intenzitetom psihi\u010dke energije: ostvarenim i potencijalnim osvajanjem svemira.<\/p>\n

Koherencija ljudi razli\u010ditih nacija, rasa, religija, stepena obrazovanja, uzrasta, profesija oko fenomena me\u0111uzvezdanih \u00a0putovanja i osvajanja tajni univerzuma predstavlja vid de facto<\/em> egzistiraju\u0107eg \u2019virtualnog kolektivizma\u2019 u doba nedostatka bilo kakve efikasne univerzalne paradigme i unifikuju\u0107e ideologije. Na taj na\u010din, sofisticirana materijalna i nematerijalna tehnologija (od kibernetike, preko aerokosmotehnike pa sve do prou\u010davanja solarne joge kao mogu\u0107eg postupka pre\u017eivljavanja bez hrane na dugim kosmi\u010dkim putovanjima) potpra\u017eno vodi ka \u2019utopijskom\u2019 ujedinjenju \u010dove\u010danstva i \u2019novom kolektivizmu\u2019. Iz sfere trijumfa individualizma oli\u010denog u scijentisti\u010dkim pionirima raketne tehnike (poput Von Brauna<\/strong> ili Obertha<\/strong>), te heroja-astronauta \u2013 od Gagarina<\/strong> do Neil Armstronga<\/strong>,\u00a0 se enantiodromski prelazi u oblast sfere kolektivisti\u010dkih socijalnih vizija \u2019sve\u010dove\u010danstva\u2019. Ono \u0161to je manje poznato je da je re\u010d o dvostrukom enantiodromskom obrtu: ekspanzija kosmi\u010dkog programa i posledi\u010dnog industrijsko-tehnolo\u0161kog razvoja inicirani su spiritualno-utopijskim idejama Nikolaja Fjodorova<\/strong>, znamenitog profetskog ruskog filozofa iz druge polovine XIX-veka.\u00a0 Iz njih potom proisti\u010de \u00a0socijalno-scijentisti\u010dko-kolektivisti\u010dka utopija \u00a0poznata pod imenom \u2019ruski kosmizam\u2019, \u010diji su protagonisti, pored Fjodorova<\/strong>, bili i Konstantin Ciolkovski<\/strong>, vizionar i pionir raketne tehnike, te Vladimir Vernadski<\/strong>, mineralog, geohemi\u010dar i kreator koncepta (ne i imena) noosfere<\/em><\/strong>. Na ovim stranicama bavi\u0107emo se fenomenom transformacije ideje per se, na putu od esencijalnog \u2019kosmi\u010dkog pokreta\u010da\u2019, do oko\u0161tale ideolo\u0161ke matrice.<\/p>\n

\"\"<\/a>Nikolaj Fjodorovi\u010d Fjodorov<\/strong> (1827\u20131903),\u00a0 ruski ezoterno-intuitivni filozof , nadahnut postulatima pravoslavnog hri\u0161\u0107anstva, svojom vizijom oslobo\u0111enom diskurzivnih barijera, vinuo se put visina futuristi\u010dkih predvi\u0111anja ultimativnih puteva \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

Ve\u0107 poreklo Fjodorova ukazuje na njegovu teleolo\u0161ku kognitivnu nekonvencionalnost. Fjodorov<\/strong>, genetski i filogenetski, poti\u010de iz aristokratske sredine: njegov otac je bio\u00a0 knez Rurikid Pavel Ivanovi\u010d Gagarin<\/strong>. Me\u0111utim, formalno, Fjodorov<\/strong> nije bio zakoniti sin kneza Gagarina<\/strong>. U skladu sa (neformalnim) aristokratskim nasle\u0111em, studirao je na\u00a0 presti\u017enom Richelieu Lyceum<\/a>-u u Odesi<\/a>. Njegova karijera je, me\u0111utim bila tegobna i daleko od aristokratske: od 1854. do 1868., radio je kao u\u010ditelj u neuglednim ruskim varo\u0161icama. Preduslovi za filozofski rad, utemeljen stabilnim dru\u0161tvenim statusom, stekli su se tokom 1878., kad se pridru\u017eio osoblju Muzeja Rumjantsev\u00a0 kao bibliotekar. Njegov ekstremni individualizam dolazi do izra\u017eaja u osobenom li\u010dnom stavu prema pisanoj re\u010di i autorizaciji:\u00a0 Fjodorov<\/strong> se protivio ideji o vlasni\u0161tvu nad idejama i nikada tokom \u017eivota nije objavio nijednu knjigu. Njegova filozofska zaostav\u0161tina, zajedno sa \u201eFilozofijom op\u0161te stvari\u201c (tako\u0111e poznata i pod nazivom \u201cFilozofija fizi\u010dkog vaskrsenja\u201d), \u0161tampana je tek posthumno.<\/p>\n

<\/strong>Fjodorov<\/strong>, danas nedovoljno poznat u intelektualno-akademskim krugovima, izvr\u0161io je neizmerno veliki uticaj kako na svoje elitisti\u010dke savremenike, mislioce (poput grofa Tolstoja<\/strong> i Dostojevskog<\/strong>), spiritualno-intuitivne filozofe \u00a0(Berdjajev<\/strong>), tako i na scijentizam (kao osnovu\u00a0 i ruske komunisti\u010dke utopije i prividno opozitnog supertehnolo\u0161kog \u201eameri\u010dkog sna\u201c), tradiciju nau\u010dnofantasti\u010dne knji\u017eevnosti (recentno remek-delo \u201eThe Quantum Thief\u201c Rajaniemi-ja<\/strong> u potpunosti strukturirano prema Fjodorovljevim<\/strong> idejama), te potonju postvarenu\u00a0 aerokosmotehni\u010dku nau\u010dnu revoluciju.<\/p>\n

Njegova misao je intuitivna, slobodna i vizionarska. Inspirisan ruskim pravoslavljem, rukovo\u0111en idejom o humanisti\u010dkoj unifikaciji\u00a0 na duhovnoj osnovi, Fjodorov<\/strong> dose\u017ee originalnu scijentisti\u010dku reinterpretaciju ortodoksne dogmatske hri\u0161\u0107anske vere. On, iako formalno pravoslavan,\u00a0 poziva na primordijalnu tradiciju. U \u201eFilozofiji op\u0161te stvari\u201c, pripoveda:<\/p>\n

\u201eNeznabo\u0161cima su nazivana upravo ona plemena koja su, nasuprot semitskom plemenu, sa\u010duvala najmanje jedinstvo jezika (tj. u najmanjoj meri zaboravila svoj rod, zajedni\u010dko poreklo), tako da su izgubila svaku mogu\u0107nost me\u0111unarodnog razmevanja. Kod ovih istih plemena izgubljen je i pojam o Jedinom Bogu, jer su pridevi, koji su ozna\u010davali svojstva Jedinog Bi\u0107a, postali imena za posebna bi\u0107a, bogove. A semiti su \u010dak sa\u010duvali ime osniva\u010da arijskog plemena, Jafeta, Japetosa, Jupitera; nema naroda koji je od semita pravi\u010dniji u odnosu na svog osniva\u010da Sima, (…) u odnosu na zajedni\u010dkog oca svih ljudi, koga nazivaju Adamom. (…) U nauci je ovo otkri\u0107e (srodnost svih naroda) najnovijeg datuma i jo\u0161 nije dokazano; a u religiji, ne samo hri\u0161\u0107anskoj nego i judejskoj \u2013 to je stara istina.\u201c<\/em><\/p>\n

Fjodorov<\/strong> je teleolo\u0161ki usmeren ka spiritualnoj kolektivisti\u010dkoj utopiji: ujedinjenju \u010dove\u010danstva. On je podstaknut idejom \u00a0jedinstvenog ishodi\u0161ta celokupne \u00a0ljudske vrste, koje sagledava kao fundamentalno integrativni faktor za potencijalno ostvarivo svejedinstvo planetarne populacije. Autenti\u010dna i posve originalna misao Fjodorova<\/strong>, kao da, na nekom sinkretsko-sinarhijskom nivou arhetipova kolektivno nesvesnog toga doba, spaja hri\u0161\u0107ansku \u201eApokalipsu\u201c sa scijentisti\u010dkim idejama nau\u010dno-industrijske revolucije XIX veka.<\/p>\n

Stvaranje jedinstvene ljudske rase, bazirane na univerzalnoj moralnosti kao opozitu stihiji naturalnih nagona, i pobedi nad porobljuju\u0107im i limitiraju\u0107im zakonima prirode, od kojih je najfatalniji \u2013 programirana temporalna ograni\u010denost zemaljske humane \u00a0inkarnacije, mogu\u0107e je samo sveop\u0161tim vaskrsenjem mrtvih, i to:\u00a0 nau\u010dno-tehnolo\u0161kim sredstvima!. \u201eHri\u0161\u0107anstvo je savez \u017eivih koji ima za cilj vaskrsavanje umrlih…\u201c \u2013 <\/em>opservira Fjodorov<\/strong> u <\/em>\u201eFilozofiji op\u0161te stvari\u201c.\u00a0 Njegovo subjektivno tuma\u010denje hri\u0161\u0107anske \u201eKnjige otkrovenja (Apokalipse)\u201c \u00a0invocira da se disinkarnirani ljudi vrate na Zemlju \u00a0posredstvom projektovanog proto-kloniranja koje proisti\u010de iz nau\u010dnih otkri\u0107a inspirisanih bo\u017eanskim provi\u0111enjem.<\/p>\n

Fjodorovljeva <\/strong>scijentisti\u010dka kolektivisti\u010dka utopija, modifikovana na nivo materijalisti\u010dko-mehanicisti\u010dke paradigme,\u00a0 predstavlja ideolo\u0161ku osnovu potonjeg ruskog komunizma. Ona se bazira na kontroli \u010dovekovog okru\u017eenja putem ovladavanja prirodnim zakonima – prou\u010davanju astronomije i mehanike nebeskih tela, te njihovog dejstva na fizi\u010dko-hemijsko-biolo\u0161ke procese na Zemlji.\u00a0 Te\u017ei se dosezanju mogu\u0107nosti upravljanja planetarnom klimom, \u0161to bi omogu\u0107ilo efikasnu globalnu poljoprivredu. Time se jednom za svagda re\u0161ava problem ishrane \u010dove\u010danstva u celini.<\/p>\n

Najzad, najinspirativniji i najuticajniji, posve kopernikanski\u00a0 revolucionarno-avangardni, te naknadno i prakti\u010dno postvareni aspekt Fjodorovljeve filozofske misli, odnosi se na soluciju problema prostornog stani\u0161ta budu\u0107ih post-vaskrslih pripadnika sve\u010dove\u010danske rase. \u00a0Oni \u0107e nastaniti \u00a0mnogobrojne planete udaljenih zvezdanih sistema i galaksija, koje treba osvojiti putem implementiranih fundamentalnih nau\u010dnih saznanja. Fjodorov profetski probija mentalne granice ljudskog potencijala u \u201eFilozofiji op\u0161te stvari\u201c:<\/p>\n

\u201ePredrasuda o nedostupnosti nebeskog prostranstva, koja je vekovima postepeno nastajala, ipak se ne mo\u017ee nazvati praiskonskom. Po\u010detkom nastanka ove predrasude, mo\u017ee se smatrati samo prevrat, koji je raskinuo sa svim predanjima, koji je o\u0161trom granicom odvojio misle\u0107e ljude od ljudi od akcije, delovanja. Kad su termini duhovnog sveta imali \u010dulno zna\u010denje (kad je, npr., \u2019shvatati\u2019 zna\u010dilo \u2019uzimati\u2019), tada takva predrasuda jo\u0161 nije mogla postojati. Da se nije prekinulo sa tradicijama, sva istra\u017eivanja nebeskog prostranstva imala bi zna\u010denje istra\u017eivanja puteva, tj. izvi\u0111anja, a prou\u010davanje planeta imalo bi zna\u010denje otkrivanja novih \u2019zemljica\u2019, (…) novih svetova. Ali i danas, (…) ova misao o\u00a0 kori\u0161\u0107enju istra\u017eiva\u010dkih puteva i svetova potajno postoji u umovima istra\u017eiva\u010da (…) A za sinove \u010dove\u010dije nebeski svetovi su budu\u0107a prebivali\u0161ta otaca, jer nebeska prostranstva moraju biti dostupna samo za vaskrsle i one koji vaskrsavaju; istra\u017eivanje nebeskih prostranstava je pripremanje ovih prebivali\u0161ta.\u201c<\/em><\/p>\n

I, dalje u istom delu, Fjodorov<\/strong> inspirativno zaklju\u010duje, pozivaju\u0107i na nau\u010dno-tehnolo\u0161ku revoluciju:<\/p>\n

\u201eA ako su takve ekspedicije u istra\u017eivane svetove nemogu\u0107ne, onda je nauka li\u0161ena svake sposobnosti dokazivanja; a da se i ne govori o besadr\u017eajnosti takve nauke srozane na nivo dokone radoznalosti (…)\u201c<\/em><\/p>\n

Iako je Fjodorov<\/strong> inicijalno bio usmeren na transpoziciju zakona vi\u0161eg reda\u00a0 (oli\u010denih u sakralnim spisima Novog i Starog Zaveta) na nivo materijalno-zemaljskog plana, njegov primarni uticaj je, silom enantiodromije, ispoljen u oblastima mehancisti\u010dke nauke i agnosti\u010dkih kolektivisti\u010dkih utopija.<\/p>\n

Ra\u0111anje \u201eruskog kosmizma\u201c kao grupne paradigme, nastaje pojavom i delom Ciolkovskog<\/strong>, inspirisanog Fjodorovljevim<\/strong> egzaltiranim vizijama.<\/p>\n

\"\"<\/a>Konstantin Eduardovi\u010d Ciolkovski<\/strong> (1857\u00a0\u20131935) znameniti \u00a0ruski in\u017eenjer, vizionar i \u00a0\u2019otac\u2019 raketne tehnike i aerokosmotehnike, ro\u0111en je u\u00a0\u00a0 I\u017eeskoju\u00a0 (Sada u Spaski okrugu), u Ruskoj Imperiji, u rusko-poljskoj familiji srednje klase. Otac mu je bio pravoslavni sve\u0161tenik poljskog porekla, prognan u Rusiju iz politi\u010dkih razloga. Poput protagonista drevnih mitova, Ciolkovski <\/strong> je u u detinjstvu pre\u017eiveo \u2018inicijati\u010dki test\u2019:\u00a0 oboleo je od \u0161arlaha i oslabio mu je sluh, zbog \u010dega nije upisan u osnovnu \u0161kolu. Bio je autodidakt, \u0161to se, u njegovom slu\u010daju, pokazalo providencijalnim, jer je izgradio slobodno mi\u0161ljenje, li\u0161eno ideolo\u0161kih konstrukata karakteristi\u010dnih za \u0161kolske sisteme.<\/p>\n

Sinhronicitet, kao materijalno ispoljavanje spiritualnog zakona simetrije (\u2018as above, so below\u2019), emanirao je u sudbinski predodre\u0111enom susretu Ciolkovskog<\/strong> sa Fjodorovim<\/strong>. U te\u017enji da nadoknadi propu\u0161teno kogitivno znanje, Ciolkovski<\/strong> je godinama prou\u010davao istoriju ljudske nau\u010dne ba\u0161tine, poha\u0111aju\u0107i biblioteku u kojoj je \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0radio niko drugi do – Nikolai Fjodorov<\/strong>, rodona\u010delnik ruskog kosmizma.\u00a0 Pod uticajem Fjodorova<\/strong>, Ciolkovski <\/strong> sanja o evoluciji ljudske rase, savr\u0161enom svetu i \u2018kosmi\u010dkoj harmoniji\u2019 kolonizovanog svemira.<\/p>\n

Ciolkovski <\/strong>neumorno prou\u010dava dela francuskog profeta i futurista\u00a0 Jules Verne<\/strong>-a. Pi\u0161e tehni\u010dko-vizionarske teorijske traktate o mogu\u0107nostima kosmi\u010dkog putovanja\u00a0 i potencijalima raketne propulzije. Zamislio je \u010dak i projekat o kome se tek u dana\u0161nje vreme govori kao o realnoj mogu\u0107nosti:\u00a0 svemirski lift, inspirisan\u00a0 tada\u0161njim \u010dudom ljudskog pregala\u0161tva – Ajfelovim tornjem u Parizu, 1895.<\/p>\n

\u2018Kosmi\u010dka\u2019 opsesija Ciolkovskog<\/strong> dugo nije zadobila oficijelno priznanje. Njegove ideje su bile ispred svog vremena, te je radio kao profesor matematike na visokoj \u0161koli\u00a0 sve do penzionisanja 1920. Nije bio etabliran\u00a0 u vreme komunisti\u010dkog sistema, me\u0111utim, od sredine 20-ih godina, u doba kada je Sovjetski savez komunisti\u010dku ideju obogatio scijentisti\u010dkom paradigmom (kao osnovama dr\u017eavne ideologije), zna\u010daj njegovog rada je prepoznat, i zbog toga je zadobio po\u0161tovanje. Umro je\u00a0 1935. \u00a0i sahranjen je sa najvi\u0161im dr\u017eavnim po\u010dastima.<\/p>\n

Ciolkovski <\/strong>je bio nadahnut filozofskim idejama futuristi\u010dke kosmi\u010dke utopije, za koju se aktivno zalagao, razvijaju\u0107i teoriju raketne tehnike, predodre\u0111enu da ostvari zami\u0161ljeni raj budu\u0107nosti.<\/p>\n

Iako nau\u010dno-tehni\u010dki aspekt nije bio primarni cilj misije Ciolkovskog<\/strong>, rezultati i obim njegovih postignu\u0107a su impresivni: objavio je gotovo stotinu \u00a0radova o svemirskim putovanjima i na\u010dinu njihovog postvarenja. Bavio se tehni\u010dko-biolo\u0161kim konstruktima kao \u0161to su:\u00a0 projekti za rakete sa servo-propulzivnim sredstvima, multistepenim busterima, svemirskim stanicama, vazdu\u0161nim komorama za izla\u017eenje svemirskog broda u kosmi\u010dki vakuum, proizvodnjom hrane i vazduha za stanovnike svemirskih kolonija putem lokalnih samoodr\u017eavaju\u0107ih ekosistema.<\/p>\n

Jo\u0161 ranih 80-ih godina XIX veka, \u00a0pi\u0161e studiju \u00a0\u00a0„Teorija gasova,“ o kinetici gasova. Slede\u0107a studija „Mehanika animalnog organizma“ je op\u0161te prihva\u0107ena i \u00a0Ciolkovski je postao \u010dlan Ruskog fizi\u010dko-hemijskog dru\u0161tva. Ciolkovski <\/strong>potom kre\u0107e u istra\u017eivanje aeromehanike, kinetike i dinamike sistema: teoretskom konstrukcijom i potencijalima \u00a0, hoverkrafta, vozova, aerodinami\u010dnih aviona, \u2019metalnih balona\u2019 (tj. svemirskih brodova)\u00a0 i raketa za interplanetarna putovanja.<\/p>\n

U svom stanu Ciolkovski<\/strong> je razvio prvu aerodinami\u010dku laboratoriju\u00a0 u Rusiji. Tokom 1897., konstruisao je prvi ruski vazdu\u0161ni tunel za testiranje, postavio osnovu za dalje eksperimentisanje iz oblasti mehanike fluida,\u00a0 te je, 1900., uz podr\u0161ku Akademije nauka, determinisao koeficijent otpora kretanju tela u fluidu,\u00a0 u zavisnosti od geometrije tela.<\/p>\n

Njegovo delo „Upravljani metalni balon“ (1892.),\u00a0 predstavlja \u00a0scijentisti\u010dku osnovu za \u00a0izgradnju vazdu\u0161nog broda sa metalnim pla\u0161tom, neizgra\u0111enom usled ideolo\u0161ke tromosti onda\u0161njih nau\u010dno-tehni\u010dkih institucija. \u00a0Tokom 1892., kre\u0107e u istra\u017eivanje revolucionarne oblasti – \u00a0vazduhoplova te\u017eih od vazduha. „Aeroplan ili nalik na pticu (vazduhoplov) lete\u0107a ma\u0161ina“ (1894.) \u00a0je rad koji\u00a0 se sastoji od tehni\u010dkog opisa i crte\u017ea letilica, dizajniranim \u00a0poput \u00a0vazduhoplova\u00a0 koji \u0107e se pojaviti za 20-ak godina kasnije. Trup aviona je aerodinami\u010dan, u skladu sa rezultatima ispitivanja pona\u0161anja fluida iz ve\u0107 pomenutog vazdu\u0161nog tunela Ciolkovskog<\/strong>. Naravno, ideje su bile preuranjene i nisu materijalno realizovane.<\/p>\n

Od 1896.,\u00a0 Ciolkovski<\/strong> razvija teoriju mlaznih motora, nadovezuju\u0107i se na potencijale implementiranja raketnog principa u kosmosu\u00a0 koje je razvio 1883.\u00a0 Oficijelna \u00a0teorija mlazne propulzije nastaje 1896. Znamenita formula koju je izveo\u00a0 (nazvanu \u201cFormula avijacije\u201d), uspostavlja odnos izme\u0111u: raketne mase u po\u010detnom i krajnjem trenutku, raketne brzine i specifi\u010dnog impulsa goriva:<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

1903. objavljuje svoj magnum opus<\/em>, \u00a0rad pod nazivom \u00a0\u00a0\u201cIstra\u017eivanje kosmi\u010dkih prostranstava posredstvom reaktivnih ure\u0111aja\u201d.\u00a0\u00a0 Postavio je\u00a0\u00a0 znamenitu \u2019jedna\u010dinu Ciolkovskog<\/strong>\u2019:<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

gde se pokazuje da \u00a0horizontalna brzina zahtevana za minimalnu orbitu\u00a0 oko Zemlje mo\u017ee tehni\u010dki postvariti posredstvom multistepene rakete napunjene te\u010dnim kiseonikom ili te\u010dnim hidrogenom, a ta brzina iznosi: 8,000\u00a0m\/s<\/p>\n

„Istra\u017eivanje svemirskih\u00a0 raketnih ure\u0111aja“,\u00a0 tekst iz 1903., kao i njegovi nastavci iz druge decenije XX veka, iniciraju relanu, tehni\u010dki dokazanu opciju realizovanja svemirskih putovanja pomo\u0107u raketa. Razradio je i teze o projektilima\u00a0 i ve\u0107 ranije opisanom kori\u0161\u0107enju te\u010dnog goriva za pogon rakertnog motora.<\/p>\n

Istra\u017eivanja, koja danas predstavljaju \u00a0pionirske proto-osnove oficijelne kosmotehnike, bila su odba\u010dena od strane institucija nespremnih za nau\u010dnu revoluciju, \u00a0Ciolkovski<\/strong> je bio krucijalno ispred svog vremena, tako da ni ove ideje, naravno, nisu prakti\u010dno realizovane.<\/p>\n

Rad „Istra\u017eivanje svemirskih\u00a0 raketnih ure\u0111aja (2)“. izlazi 1911. U njemu Ciolkovski <\/strong>postavlja kamen-temeljac za osvajanje svemira \u2013 daje matemati\u010dke osnove za \u00a0prevladavanje sile gravitacije, defini\u0161e ekstraordinarno signifikantnu brzinu neophodnu za izbacivanje ure\u0111aja u Solarni sistem\u00a0 („druga kosmi\u010dka brzina“) i vreme potrebno za let.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

Svaki student ma\u0161instva i aerokosmotehnike danas zna za ovu formulu. Ali, u to doba, \u00a0\u00a0\u010dlanak Ciolkovskog<\/strong> izazvao je senzaciju, egzaltaciju \u00a0i revoluciju u svetu nauke, te on <\/strong>kona\u010dno postaje oficijelno prihva\u0107en, i poznat u Evropi i SAD. On potom pokazuje \u00a0da kona\u010dna brzina rakete zavisi od nivoa gasa koji proti\u010de kroz nju\u00a0 i od toga koji je odnos te\u017eina rakete napunjene gorivom u odnosu na te\u017einu konstrukcije prazne rakete.<\/p>\n

Od teorija Ciolkovskog<\/strong> i inovacija koje se koriste i danas, \u00a0zna\u010dajne su: gasno kormilo (grafit) za kontrolu raketnog leta\u00a0 i promenu trajektorije njenog centra mase, upotreba komponenata goriva za hla\u0111enje spoljnog omota\u010da svemirskog broda\u00a0 (tokom povratka u Zemljinu orbitu),\u00a0 zidovi komore za sagorevanje i\u00a0 mlaznice, sistem pumpi za snabdevanje komponenata za gorivo, optimalna silazna trajektorija svemirskog broda pri povratku iz svemira, itd. Tokom 1927.,\u00a0 kreirao je proto-tip voza koji se kre\u0107e po vazdu\u0161nom jastuku.\u00a0 Pre kraja 20-ih godina XX veka, \u00a0\u00a0osmislio je \u00a0konstrukciju multistepenih raketa u knjizi \u201eKosmi\u010dki raketni vozovi\u201c.<\/p>\n

Ciolkovski<\/strong> je bio profet potonjih projekata realnog osvajanja svemira, a njegovi fanati\u010dni sledbenik i po\u0161tovalac bio je i \u00a0Wernher von Braun<\/strong>, \u2019otac\u2019 raketa V1 i V2 i kasniji rukovodilac ameri\u010dkih ekspedicija leta na mesec (1969.), koji se, tokom 40-ih godina XX veka, u nema\u010dkoj raketnoj bazi Peenem\u00fcnde, nije odvajao od nema\u010dkog prevoda Ciolkovskovih radova, oboga\u0107enih li\u010dnim \u00a0podvla\u010denjima i komentarima. Vode\u0107i ruski projektant raketnih motora Valentin Glu\u0161ko<\/strong> i raketni in\u017eenjer\u00a0 Sergej<\/strong><\/a> Korovljov<\/strong>, potonji lider sovjetskog kosmi\u010dkog programa, bili su nadahnuti idejama Ciolkovskog u te\u017enji da realizuju njegove vizije o osvajanju dugih planeta.<\/p>\n

Uprkos impresivnom nau\u010dnom nasle\u0111u koje je ostavio, Ciolkovski <\/strong>je bio pre svega vizionar futuristi\u010dke utopije. Proces enantiodromije \u2013 transformisanja ideja \u2013 mo\u017ee se uo\u010diti u njegovoj nadogradnji Fjodorovljevih<\/strong> vizija hri\u0161\u0107anskog scijentizma. Ciolkovski <\/strong>je, inspirisan Fjodorovljevim<\/strong> invokacijama kolonizovanja svemira i kreiranja planetarne dr\u017eave blagostanja, kreirao sopstvenu utopiju, li\u0161enu hri\u0161\u0107anske osnove, baziranu na zakonima fizike, eugenici, modifikovanom darvinizmu i \u00a0totalnoj scijentisti\u010dkoj kontroli populacije.<\/p>\n

Njegova metafizika susre\u0107e optimizam zakona statistike; matemati\u010dki zakon omogu\u0107ava reinkarnaciju svakog bi\u0107a, u evoluiranoj formi rekonektovanih atoma, koje vrlina ultimativne statisti\u010dke mogu\u0107nosti ponovnog sjedinjenja vodi ka novom \u017eivotu. Ljudski \u017eivot je poput sna, li\u0161en li\u010dnosti i kontinuiteta. Jedan \u017eivot-san se smenjuje drugim, boljim – silom verovatno\u0107e da se \u010dovek izvesno ponovo rodi. Nakon miliona godina nesvesnosti i odgovaraju\u0107eg beskona\u010dnog broja varijacija atomskih struktura, one se na kraju statisti\u010dki prekomponuju u psiho-habitualni kontinuum kompatibilan sa prethodnom inkarnacijom pojedinca. Svaki atom i molekul pojedina\u010dno imaju svest (anticipacija recentnih teorija Davida Bohm-a<\/strong>) i ceo kosmos te\u017ei savr\u0161enstvu i evoluciji.<\/p>\n

Ljudska rasa \u0107e, potpomognuta svesnijim i mo\u0107nijim ekstraterestijalnim entitetima sa bezbrojnih naseljenih planeta iz udaljenih galaksija\u00a0 (anticipacija New Age filozofije o \u2019prijateljskim vanzemaljcima\u2019), izgraditi savr\u0161eno dru\u0161tvo na nau\u010dnoj osnovi. Ona \u0107e se \u0161iriti na druge planete, gde \u0107e sejati klice \u017eivota i stvarati i umno\u017eavati harmoni\u010dne svetove. Ovde mo\u017eemo primetiti anticipaciju savremenih teza Erich von D\u00e4niken<\/strong>-a i Zeharija Si\u010dina<\/strong> o vanzemaljcima-\u2019bogovima\u2019 kao kreatorima ljudske rase, tvorcima ekstraterestijalne biogeneze. Ciolkovski <\/strong>veruje u \u2019zemaljske rajeve\u2019 \u0161irom vasione, dosegnute isklju\u010divo pomo\u0107u razuma i primene nau\u010dnih znanja, te kori\u0161\u0107enja tehnologije neophodne za postvarenje svemirskih letova.<\/p>\n

Razmotrimo sada filozofiju Ciolkovskog<\/strong>, koja je, kako se vidi iz do sada izlo\u017eenog na ovim stranicama, imala zna\u010dajan uticaj na aktuelne ezoterno-filozofske (ali i pragmati\u010dne) sociolo\u0161ke trendove postvarenja agnosti\u010dko-tehnolo\u0161ke kolektivisti\u010dke globalne dr\u017eave naseljene stanovni\u0161tvom superkontrolisanim od strane elite, i metafizike bazirane na veri u vanzemaljske superrazvijene civilizacije koje potencijalno\/aktuelno\u00a0 interaguju sa Zemljanima.<\/p>\n

U delu \u201eNauka budu\u0107nosti\u201c Ciolkovski<\/strong> izla\u017ee:<\/p>\n

\u201eRe\u0161enje se zasniva na posebnom metodu prou\u010davanja ljudi. Dubinsko prou\u010davanje mogu\u0107e je samo kroz zajedni\u010dki \u017eivot nekoliko stotina ljudi. (…) \u017divot treba da je veoma prisan, ta\u010dnije \u2013 blizak, pogodan za pra\u0107enje, da je otvoren. On treba da te\u010de u jednoj velikoj zgradi, \u0161to je prema matemati\u010dkim shvatanjima veoma podesno (…) \u010cuvanje toplote, \u010dist vazduh, bez pra\u0161ine i bakterija, odr\u017eavanje higijenskih uslova (…) \u2013sve je to dostupno u savr\u0161enom vidu samo prilikom savr\u0161enog \u017eivota. (…) neka (…) svaka naseobina predlo\u017ei nekoliko ljudi najsposobnijih za takav \u017eivot, najdru\u0161tvenijih, najpametnijih, najpo\u0161tenijih, najkrotkijih, najvrednijih, najve\u0161tijih. (…) Dru\u0161tveni pak elementi na\u0161eg konvikta \u0107e se popunjavati putem razmno\u017eavanja i priliva novih \u010dlanova, koje predlo\u017ee gradi\u0107i ili rejoni. Deca, koja odrastu i za koje se ispostavi da ne odgovaraju novom obliku \u017eivota, isklju\u010duju se iz konvikta. (…) Ako bi uspeo eksperiment, trebalo bi ga ponavljati i usavr\u0161avati. Ako ne \u2013 trebalo bi napraviti drugi poku\u0161aj pod druga\u010dijim uslovima. Polako \u0107e zemlja biti prekrivena tim dru\u0161tvenim ku\u0107ama, gde \u0107e se njihovi \u010dlanovi, pod pogodnim materijalnim uslovima, poja\u010dano razmno\u017eavati i izdvajati nova sli\u010dna dru\u0161tva. (…) Takva organizacija \u017eivota na Zemlji olak\u0161a\u0107e izbor najsavr\u0161enijih. (…) Zajedni\u010dku ku\u0107u od nekoliko stotina ljudi, koja predstavlja stanovni\u0161tvo od nekoliko dru\u0161tava, okru\u017euju nau\u010dno obra\u0111ena polja i vrtovi; ure\u0111ena je u skladu sa najnovijim nau\u010dnim dostignu\u0107ima. Najve\u0107im delom je sagra\u0111ena od metala, ve\u0161ta\u010dkog kamena i stakla. Ne mo\u017ee da gori i skoro da je ve\u010dna. Nedostupna je za parazite i bakterije. (…) Vazduh je apsolutno \u010dist: bez pra\u0161ine i bakterija \u010distiji je nego spolja.\u201c<\/em><\/p>\n

Futuristi\u010dka utopija je bazirana na ultraelitisti\u010dkim i totalitarnim principima baziranim na implementaciji matemati\u010dko-tehni\u010dkih i bihevioralnih zakona, empirijski prou\u010denih na socijalnim eksperimentima izvedenim in vivo<\/em>. U istom delu Cilkovski<\/strong> predla\u017ee apsolutizam u svim oblastima, uklju\u010duju\u0107i brak i prokreaciju limitiranu zakonima eugenike \u2013 tj. dr\u0161tvenu kontrolu ra\u0111anja u cilju kreiranja superiorne rase:<\/p>\n

\u201ePredsednik izdaje nare\u0111enja, oni koji \u017eele \u2013 govore, razmatraju probleme, donose odluke, sude, predla\u017eu, mole se. Ali poslednja re\u010d pripada izabranom, jedinom. Vlada apsolutizam. Zato nema neodlu\u010dnosti, ni najmanjeg odugovla\u010denja u planovima bilo koje vrste. Progres odmi\u010de bez prestanka. Podre\u0111enost odluci jednog je bespogovorna. (…) Zakona je malo; njih neprekidno menjaju i usavr\u0161avaju predsednici. (…) Vi\u0161e vlada duh zakona, nego njegovo slovo \u2013 duh najvi\u0161e istine. Neporo\u010dnost se \u010duva isto tako bri\u017eno kao i \u017eivot. Ali mladi ljudi oba pola zbli\u017eavaju se bez ikakvih prepreka i (…) predla\u017eu brak. Dru\u0161tvo taj brak razmatra. Predsednik ga pak odobrava daju\u0107i im i pravo na mnogobrojno ili ne\u0161to manje potomstvo. Ponekad se brak utvr\u0111uje, ali se ne odobrava ra\u0111anje dece \u2013 ako se pla\u0161e ne\u010deg lo\u0161eg u vezi sa potomstvom. (…) Stvoriti nesre\u0107nika \u2013 zna\u010di napraviti najve\u0107e zlo nevinoj du\u0161i, ono je ravno ubistvu ili je jo\u0161 gore. Zato je bolje da ga nema. Neka se dru\u0161tvo (…) odlu\u010dno suprotstavi neuspelom ra\u0111anju dece. Nije zlo\u010dinac kriv za svoja zlodela (…) ve\u0107 dru\u0161tvo koje je dozvolilo u svojoj sredini nesre\u0107no potomstvo. Zbog toga je nedozvoljeno ra\u0111anje dece u\u017easan zlo\u010din. (…) Sva dru\u0161tva, posebno vi\u0161a, pa\u017eljivo prate uspe\u0161no ra\u0111anje dece. Koliko dru\u0161tva i sami prosve\u0107eni roditelji spre\u010davaju nastajanje slabih li\u010dnosti, toliko ona na razne na\u010dine pogoduju mnogobrojnom i zdravom ra\u0111anju dece. Pravo na ra\u0111anje ne pripada meni ve\u0107 dru\u0161tvu <\/strong>[<\/em>podvukao M. V<\/em>.] koje i nosi sve posledice. (…) Vi\u0161a dru\u0161tva daju ve\u0107i procenat ro\u0111enja nego ni\u017ea. To uveliko pogoduje pobolj\u0161anju vrste.\u00a0 Ono \u0161to je bilo na najvi\u0161em nivou na taj na\u010din se \u0161iri do najni\u017eeg nivoa i ispunjava ga najvi\u0161im elementom.\u201c<\/em><\/p>\n

Eshatolo\u0161ki optimizam\u00a0 Ciolkovskog<\/strong> se bazira na spontanom samoorganizovanju materije, koja kroz igru statisti\u010dkih te\u017eina i beskrajnih prostornih varijacija tokom triliona godina ve\u010dno transformi\u0161u\u0107eg kosmosa sledi evolutivni tok, i svojom strukturom u skladu sa reinkarniraju\u0107om sve\u0161\u0107u obezbe\u0111uje transfiguraciju svakog pojedinca u entitet vi\u0161eg nivoa. Tako se \u017eivot beskrajno obnavlja u krugovima nezavisnim od vremena i prostora, slede\u0107i matemati\u010dke principe. U delu \u201eKosmi\u010dka filosofija\u201c on pi\u0161e:<\/p>\n

\u201eLjudi su skloni da misle da sve umire kao \u0161to umiru oni sami, to je jedna od iluzija uma koja se naziva antropomorfizam ili prilago\u0111avanje onoga \u0161to nas okru\u017euje pojavama u ljudskom \u017eivotu. Antromorfist misli da nekakav \u0161tap, planina, trav\u010dica, insekt misli i \u010dini kao on sam. Na primer, kamen se ra\u0111a, raste, umire, planina razmi\u0161lja, bakterija poima, ameba smi\u0161lja lukavstvo i tako dalje. Ali nemogu\u0107e je ne verovati u reverzibilni proces obnavljanja. Zar ra\u0111anje biljaka, \u017eivotinja i \u010doveka nije proces suprotan umiranju? U istoj meri vlada i stvaranje \u2013 pojava suprotna umiranju. Ona je \u010dak ja\u010da od umiranja, po\u0161to se broj organizama na Zemlji neprekidno pove\u0107ava. Stanovni\u0161tvo na Zemlji se uz zadr\u017eavanje najve\u0107eg blagostanja mo\u017ee uve\u0107ati hiljadu puta. Kad ne bi bilo organi\u010denosti Sun\u010deve energije koja pripada Zemlji, ona bi mogla da se preobrazi u \u017eivo bi\u0107e. \u010citava planeta do same unutra\u0161njosti bi tada mogla da o\u017eivi. Da li je posle ove slike mogu\u0107e sumnjati u \u017eivotnost materije! Mozak i du\u0161a su smrtni. Oni na kraju nestaju. Ali atomi ili njihovi delovi su besmrtni i zato se istrulela materija iznova obnavlja i ponovo daje \u017eivot; jo\u0161 savr\u0161eniji, po zakonu napretka.\u201c<\/em><\/p>\n

Smrt je za Ciolkovskog<\/strong> proces transformacije iz jednog oblika \u017eivota u drugi. To va\u017ei i za galaksije, Zvezde i planete. U pomenutom delu, dalje sledi:<\/p>\n

\u201ePlanete su bile sjajna sunca i ugasile su se. ba\u0161 to \u010deka sva sunca. Ona se moraju ugasiti. Prekinu\u0107e se njihovo isijavanje, izvor \u017eivota i umre\u0107e \u017eivi svet na planetama. (…) Astronomi retko posmatraju ga\u0161enje sunaca, mnogo \u010de\u0161\u0107e nastaju nova sunca. U svakom stole\u0107u po nekoliko njih se pojavljuje u Mle\u010dnom putu. To va\u017ei i za druge spiralne magline: tamo se tako\u0111e pale plami\u010dci sunaca koja se ra\u0111aju. Upravo to i jeste odgonetka ve\u010dnog sijanja Mle\u010dnog puta i milona istih takvih spiralnih maglina: mada se sunca gase, na njihovom mestu se rasplamsavaju nova. Istina, ona brzo slabe, jer se pretvaraju u magline, ali ove takozvane planetarne magline i \u010dine rudimentarna sunca.\u201c<\/em><\/p>\n

Antropolo\u0161ki optimizam Ciolkovskog<\/strong> le\u017ei u veri u \u00a0dosezanje perfekcije upotrebom nauke i tehnike. Ljudska rasa \u0107e, otkrivaju\u0107i zagonetke prirode, putovati u kosmos i kolonizovati nenastanjene planete, prenose\u0107i \u017eivot i organizuju\u0107i savr\u0161ena dru\u0161tva po principu eugeni\u010dkog kreiranja rase supermoralnih, zdravih i nadinteligentnih bi\u0107a, \u00a0te evoluciji vladaju\u0107e elite, o \u010demu smo u ovom tekstu ve\u0107 govorili. Dalje, u \u201eKosmi\u010dkoj filosofiji\u201c, on opservira:<\/p>\n

\u201eTehnika budu\u0107nosti \u0107e omogu\u0107iti da se savlada zemljina te\u017ea i da se putuje po \u010ditavom sun\u010devom sistemu. Pose\u0107iva\u0107e se i prou\u010davati sve njegove planete. Nesavr\u0161eni svetovi \u0107e biti uni\u0161teni i zamenjeni pravim prebivali\u0161tima, pozajmljivanjem materijala od asteroida, planeta i njihovih satelita. To \u0107e omogu\u0107iti pre\u017eivljavanje dve milijarde puta vi\u0161e stanovnika od sada\u0161njeg stanovni\u0161tva Zemlje. Zemlja \u0107e delom prepu\u0161tati svoj vi\u0161ak ljudi nebeskim kolonijama, a delom \u0107e se preseljeni kadrovi sami razmno\u017eavati. (…) Oko Sunca (…) ra\u0161\u0107e i usavr\u0161ava\u0107e se milijarde milijardi stvorenja. Bi\u0107e dobijene veoma raznovrsne rase onih koji su se usavr\u0161ili: prilago\u0111ene \u017eivotu u razli\u010ditim atmosferama, za razli\u010dite gravitacije, na razli\u010ditim planetama (…) Uostalom, vlada\u0107e najsavr\u0161eniji organizam koji \u017eivi u etru i koji se hrani direktno sun\u010devom energijom. Posle kolonizacije Sun\u010devog sistema, po\u010de\u0107e naseljavanje drugih sun\u010devih sistema u na\u0161em Mle\u010dnom putu.\u00a0 (…) Zemlja se ispostavlja kao polazna ta\u010dka raseljavanja savr\u0161enih u Mle\u010dnom putu. Gde se na planetama nai\u0111e na pusto\u0161 ili nerazvijeni nesavr\u0161eni svet, tamo \u0107e on bezbolno biti uni\u0161ten i zamenjen sopstvenim svetom.\u201c<\/em><\/p>\n

Anticipiraju\u0107i savremene aktuelne teorije o vanzemaljcima-prokreatorima biogeneze na zemlji, Ciolkovski<\/strong> veruje u savr\u0161enije svetove od na\u0161eg, milione planeta naseljenih superiornijim entitetima, nadzemaljskim rasama:<\/p>\n

\u201eNa svim planetama\u00a0 koje poseduju atmosferu, u odre\u0111enim periodima su se ukazali za\u010deci \u017eivota. Ali je na nekima od njih, usred uslova, on rasko\u0161nije i br\u017ee procvetao, omogu\u0107io bi\u0107ima tehni\u010dku i umnu mo\u0107 i postao izvor vi\u0161eg \u017eivota za druge planete u vasioni. One su postale sredi\u0161ta \u0161irenja savr\u0161enog \u017eivota. Ti tokovi su se me\u0111usobno susretali, ne ometaju\u0107i se me\u0111usobno i naselili su Mle\u010dni put. Svi su imali isti cilj: naseliti vasionu kao savr\u0161eni svet. Naseliti vasionu radi op\u0161te koristi. (…) Oni su, na putu, nailazili na kulture na po\u010detnom stadijumu, nesvr\u0161ene, zaostale i na one koje se normalno razvijaju. Negde su uni\u0161tavali \u017eivot, a negde ga ostavljali radi razvoja i istinskog preporoda. U ogromnoj ve\u0107ini slu\u010dajeva zaticali su zaostali \u017eivot (…) jedno\u0107elijski ili jo\u0161 elementarniji. Nije bilo nikakvog smisla i\u0161\u0107ekivati od takvog \u017eivota tegobne milijarde godina razvoja i dobijanja svesnih i razumnih stvorenja. Mnogo je br\u017ee, jednostavnije i bezbolnije razmno\u017eiti ve\u0107 gotove, savr\u0161ene vrste. Mislim da mi na Zemlji ne\u0107emo do\u010dekati da se od vukova ili bakterija dobije \u010dovek, ve\u0107 je bolje da razmno\u017eimo njegove najuspelije predstavnike. Upravo tako su razmi\u0161ljali i seja\u010di na\u0161eg \u017eivota.\u201c<\/em><\/p>\n

Najzad, i pored ultramaterijalisti\u010dkih zaklju\u010daka i mehanicisti\u010dko-statisti\u010dkih postulata vezanih za \u017eivot, vasionu i \u010doveka, Ciolkovski<\/strong>, u istom delu (\u201eKosmi\u010dka filosofija\u201c) dodiruje ezoterne i spiritualne, te teozofske diskurse, referiraju\u0107i na uzrok kreiranja vasione, koji je, analogno Plotinovom<\/strong> \u2019jednom\u2019, odvojen od kosmosa, iako ga kreira i odr\u017eava silom zakona vi\u0161eg reda:<\/p>\n

\u201eUzrok je neuporediv sa svojom tvorevinom, po\u0161to je stvorio tvarnost i energiju, \u0161to sam kosmos nije sposoban da u\u010dini. Za njega je ograni\u010deno ono \u0161to je \u010dak i za najuzvi\u0161eniji ljudski um bez po\u010detka i beskona\u010dno. Kosmos je za njega jedna odre\u0111ena tvar, jedan od mnogih proizvoda uzroka. O njegovim drugim tvorevinama mi nikada ni\u0161ta ne\u0107emo saznati, ali one moraju postojati. Uzrok je sa ljudskog stanovi\u0161ta u svakom pogledu beskona\u010dan u odnosu na vasionu koja je, sa svoje strane, beskona\u010dna u odnosu na bilo koji deo kosmosa: na \u010doveka, na Zemlju, Sun\u010dev sistem, Mle\u010dni put, skup spiralnih maglina, na \u010ditav poznati svet.\u201c<\/em><\/p>\n

Ciolkovski <\/strong>veruje u kosmi\u010dku evoluciju baziranu na ljubavi, te dalje u pomenutom delu ohrabruju\u0107e elaborira, prizivaju\u0107i potpra\u017eno emaniraju\u0107e elemente judeohri\u0161\u0107anstva,\u00a0 koje susre\u0107e budisti\u010dke postulate:<\/p>\n

\u201eOd uzroka poti\u010de kosmos kao jedna nod njegovih tvorevina. Od kosmosa poti\u010du savr\u0161ena bi\u0107a u ljudskom obli\u010dju, a od njih apsolutna istina, koja vodi vasionu ka radosti i otklanja patnje. Ona o\u017eivljava svet i predaje mu vladavinu uma. Uzrok je najvi\u0161a ljubav, bezgrani\u010dno milosr\u0111e i um. (…) Kra\u0107e: i uzrok i organska bi\u0107a vasione i njegov um \u010dine jednu istu ljubav.\u201c<\/em><\/p>\n

Dakle, proces razvoja ljudske misli vezane za kosmos i razvoj \u010dove\u010danstva se, kod mislislaca ruskog kosmizma kre\u0107u od hri\u0161\u0107anskog panhumanizma Fjodorova<\/strong>, do platonisti\u010dko-darvinisti\u010dke scijentisti\u010dke kolektivisti\u010dke utopije Ciolkovskog<\/strong>, sa primesama judeohri\u0161\u0107anskog\/budisti\u010dkog nasle\u0111a. Prostor morfi\u010dkog polja toga doba, od 20-ih godina XX veka pa na dalje, bio je prijem\u010div za totalitarno-scijentisti\u010dke aspekte kosmizma, kao i \u010disto tehni\u010dke inovacije Ciolkovskog<\/strong> vezane za aerokosmotehniku.<\/p>\n

(kraj 1. dela)<\/strong><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 … Smrt je za Ciolkovskog proces transformacije iz jednog oblika \u017eivota u drugi. To va\u017ei i za galaksije, Zvezde i planete… …Svaki atom i molekul pojedina\u010dno imaju svest i ceo kosmos te\u017ei savr\u0161enstvu i evoluciji… \u201e…U iste reke stupamo i ne stupamo. Ne mo\u017ee se dva puta u\u0107i u istu reku. Sve […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[13,11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2344"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2344"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2344\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2353,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2344\/revisions\/2353"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2344"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2344"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2344"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}