{"id":2356,"date":"2012-10-19T08:29:00","date_gmt":"2012-10-19T08:29:00","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2356"},"modified":"2015-08-22T13:34:00","modified_gmt":"2015-08-22T13:34:00","slug":"u-pravoj-vremenskoj-perspektivi","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2356","title":{"rendered":"U pravoj vremenskoj perspektivi"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>…Mi do\u017eivljavamo kraj \u201edugog brojanja\u201c. Sve to stvara prostor za nove\u00a0 misli\u00a0 o propasti i smrti… <\/strong><\/p>\n

…Poku\u0161ajmo da sebi predstavimo, da ne moramo biti zahva\u0107eni ovim protokom vremena, da poznajemo jednu mogu\u0107nost da iskora\u010dimo iz \u201ehoda vremena\u201c….<\/strong><\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

Du\u0161evni kvalitet\u00a0 uti\u010de\u00a0 na koji na\u010din \u0107emo se sresti sa budu\u0107im promenama<\/p>\n

<\/p>\n

\u0160ta su konsekvence velike i neminovne promene koja nam se kosmi\u010dkim revoltom\u00a0 pribli\u017eava, i kako da reagujemo na nju?<\/p>\n

 <\/p>\n

Kako \u0107emo reagovati, zavisi pre svega od toga kako do\u017eivljavamo vreme i protok istorije. Grubo gledano mo\u017eemo da razlikujemo tri reakcije.<\/p>\n

 <\/p>\n

Na jednu se poziva tradicionalno dru\u0161tvo iz pro\u0161losti: To kako je uvek biloje dobro i tako treba da ostane. Bitno je zadr\u017eati Status quo, pa neka ko\u0161ta koliko ho\u0107e. Ukoliko ne\u0161to zagrebe po na\u0161oj tradiciji, kao na primer teorija evolucije, odmah se prepoznaje rukopis protivnika- poznatijeg kao djavo. Kako je bilo u starim dobrim vremenima, tako treba i da ostane.<\/p>\n

 <\/p>\n

Drugo: U modernom dru\u0161tvu- \u00a0\u010dija ja osnova\u00a0 vreme analiziranja- ova misaona \u0161ema je obrnuta. Ovde se veruje u sveti napredak. Nije uzalud teorija evolucije paradni konj ovog modela mi\u0161ljenja. Zahvaljuju\u0107i nauci i tehnici mo\u017ee biti samo bolje, nada se \u010dovek, i one podr\u017eavaju \u010dovekovu veru u rukovo\u0111enje svetom, jednim svetom, koji vi\u0161e nije u rukama nekog svemo\u0107nog \u201ene\u010dega\u201c ve\u0107 u rukama slobodnih, autonomnih i samosvesnih ljudi, kao krune dugog razvoja napred.<\/p>\n

 <\/p>\n

To su dva gledi\u0161ta koja postoje ve\u0107 znatno vreme. \u0160to nas ne sputava da se vrtimo u krug sa svojim nesvesnim modelima reagovanja koji proizilaze iz njih. Stoga \u010desto reagujemo na izve\u0161taje o kosmi\u010dkim i interkosmi\u010dkim promenama, bilo da najavljuju nesre\u0107u ili ne, sa totalnom odbojno\u0161\u0107u.<\/p>\n

U prvom slu\u010daju: Dragi Bog je svet stvorio i on \u0107e ve\u0107 paziti da ni\u0161ta ne krene naopako.<\/p>\n

U drugom slu\u010daju: \u010covek je sa svojim instinktom za pre\u017eivljavanje uvek nalazio neko re\u0161enje i to \u0107e i sada opet biti. Zar nismo ve\u0107 u stanju da savladamo posledice klimatskih promena? Svi govore o tome i nadaju se povoljnom razre\u0161enju. Trezvena nauka i pozitivno upravljanje \u0107e mogu\u0107e zastra\u0161uju\u0107e scenarije o\u010das poslati u carstvo basni.<\/p>\n

 <\/p>\n

Napokon\u00a0 o\u00a0 tre\u0107ima: U me\u0111uvremenu \u017eivimo u jednom dru\u0161tvu koje rado ozna\u010davamo kao postmoderno: Tradicija i nauka nemaju vi\u0161e \u0161ta da ka\u017eu. Dosada\u0161nje velike strukture koje su odre\u0111ivale smisao \u017eivota su se raspale. Mi do\u017eivljavamo kraj \u201edugog brojanja\u201c. Sve to stvara prostor za nove\u00a0 misli \u00a0o propasti i smrti. Jer, ako na\u0161i veliki\u00a0 dru\u0161tveni modeli vi\u0161e ne deluju, ne bi smelo biti iznena\u0111enje kad bi celokupna kultura i \u010dak \u017eivot na zemlji bez daljeg krenuli putem prokletsva.<\/p>\n

Sve ove reakcije su u osnovi odgovor na pretnje na\u0161oj sopstvenoj maloj egzsitenciji.<\/p>\n

I tako uz sve to gubimo pravu perspektivu i\u00a0 ne dobijamo globalni pregled toga \u00a0\u0161ta se zaista zbiva.<\/p>\n

U svakom od ta tri pogleda na svet ostajemo \u010dvrsto zaglavljenu u vremenu i u kontinuitetu za koji se nadamo da \u0107emo do\u017eiveti.<\/p>\n

Izvan vremenskog i prolaznog<\/h3>\n

Mo\u017eemo se lako postaviti u jednu druga\u010diju vremensku perspektivu, sa \u0161irim pogledom na stvarnost. Poku\u0161ajmo da sebi predstavimo, da ne moramo biti zahva\u0107eni ovim protokom vremena, da poznajemo jednu mogu\u0107nost da iskora\u010dimo iz \u201ehoda vremena\u201c. Posmatrajmo kao neko sa strane,\u00a0 ne kao neko \u00a0ko se pun \u00a0nostalgije dr\u017ei\u00a0 takozvanih\u00a0 dobrih\u00a0 starih\u00a0 vremena, niti mnogih po\u010dasti\u00a0 koje prete da budu izgubljene, ali ni sa nestrpljenjem pogleda ka mnogo obe\u0107avaju\u0107oj budu\u0107nosti koja nudi sve ono \u0161to nam sada nedostaje \u2013 i na kraju ne vo\u0111eni strahom od totalnog potonu\u0107a koje nam preti od svih mogu\u0107ih katastrofa.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ipak svi poznajemo jednu prasnagu , koju mo\u017eemo opisati kao nepokretni pokreta\u010d, koja stoji na po\u010detku svega, ali je tako\u0111e i obnavljaju\u0107i stvaratelj. Zar u nama ne \u017eivi isti princip ve\u010dnosti, latentni poslednji zaostatak praizvornog ve\u010dnog \u017eivota, koji nije podre\u0111en promeni vremena, a ne mo\u017ee ni biti?<\/p>\n

To je jedna veli\u010danstvena vizija budu\u0107nosti, \u0161ematski plan budu\u0107eg \u010doveka, koji smo mi esencijalno, i koji se mo\u017ee o\u010ditovati pod posebnim okolnostima.<\/p>\n

Jedini\u00a0 primeran odgovor\u00a0 na dolaze\u0107e promene ne dolazi iz vremena i ne iz toka razvoja samog vremena,<\/p>\n

zato \u0161to se uop\u0161te i ne nalazi na liniji vremenskog o\u010dekivanja.<\/p>\n

Ispravan odgovor dolazi iz \u017eivotnog polja\u00a0 \u010diji se izvor ne nalazi u vremenu, ve\u0107 u ve\u010dnosti. Time ne mislimo na ve\u010dito traju\u0107e vreme ve\u0107 na bezvremenost koja stoji naspram njega.<\/p>\n

To polje se ne mora vi\u0161e razvijati u budi\u0107nosti, ono je ve\u0107 tu. Ono egsistira sad kao i u svim vremenima.<\/p>\n

Iz tog polja od po\u010detka svih vremena polaze impulsi, koji podsti\u010du \u010doveka na osloba\u0111anje svesnosti.<\/p>\n

Ti impulsi naravno, nisu jednaki sa biolo\u0161kom strategijom pre\u017eivljavanja \u010doveka. Oni mogu delovati samo zovom na na\u0161e uspavano, latentno, ve\u010dito bogatstvo \u2013 na sve ono , \u0161to u nama ne predstavlja biolo\u0161ko prirodno jastvo.\u00a0 Zar je onda jo\u0161 slu\u010dajno, da mnogima \u00a0upravo sada dolazi budjenje?\u00a0 Da li smo sada takore\u0107i pri tome\u00a0 da zajedni\u010dki prevazi\u0111emo tok vremena?<\/p>\n

Konstantna struja svetlosne energije uliva se u vreme i apeluje na na\u0161 unutra\u0161nji kvalitet, na\u0161 du\u0161evni kvalitet. Ukoliko od tog kvaliteta\u00a0 ni malo ili upotrebljavamo svega malo – prema gnosti\u010dkom zakonu-, mo\u017ee\u00a0 od kvaliteta postati agonija, kao neka bolest, kako ka\u017ee Jakob Boehme.\u00a0 Tada ta jedinstvena mogu\u0107nost\u00a0 uzrokuje krajnju konfuziju i potre\u0161enost. Jer svetlosna struja \u010dini Prostor-vreme zapravo tanjom i plasti\u010dnijom- kao \u0161to se u \u201edubini\u201c vreme ponovo zgu\u0161njava bude te\u017ee i tromije.\u00a0 U velovima izmedju ove i one strane nastaju povremeno otvori.\u00a0 Preko vi\u0161ih vibracija\u00a0 neki od nas mogu svesnije gledati i svu opsenu videti demaskiranu, dok drugi padaju iz jednog u drugi trans ili su zbunjeni halucinantnim vizijama kraja vremena.<\/p>\n

 <\/p>\n

Vreme za (du\u0161evni) kvalitet<\/h3>\n

Du\u0161evni kvalitet\u00a0 uti\u010de \u00a0na koji na\u010din \u0107emo se sresti sa budu\u0107im promenama.\u00a0 Razlika je kao nebo i zemlja, da li smo prisiljeni okolnostima\u00a0 da damo \u00a0iz ruku sve ono za \u0161ta smo jo\u0161 vezani, ili smo zreli za to da\u00a0 pustimo sa sve\u0161\u0107u da za novi razvitak vi\u0161e nije potrebno. Ali ukoliko posedujemo ono unutra\u0161nje, koje nam \u010duva ljubav i daje spoznaju srca i sna\u017eno poma\u017ee da pomognemo drugom, mo\u0107i \u0107emo to prelazno vreme prepoznati kao vreme \u017eetve koje donosi \u00a0plodove.<\/p>\n

 <\/p>\n

Iz Pentagrama broj 4, godina 2012,<\/p>\n

Izdava\u010d: Rosenkruis Pers \u00a0\u00a0http:\/\/www.drp-rosenkreuz-verlag.de\/verlag\/pentagramm\/index.html<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

…Mi do\u017eivljavamo kraj \u201edugog brojanja\u201c. Sve to stvara prostor za nove\u00a0 misli\u00a0 o propasti i smrti… …Poku\u0161ajmo da sebi predstavimo, da ne moramo biti zahva\u0107eni ovim protokom vremena, da poznajemo jednu mogu\u0107nost da iskora\u010dimo iz \u201ehoda vremena\u201c…. Du\u0161evni kvalitet\u00a0 uti\u010de\u00a0 na koji na\u010din \u0107emo se sresti sa budu\u0107im promenama Podelite \u010dlanak:<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[38,46],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2356"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2356"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2356\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2359,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2356\/revisions\/2359"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2356"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2356"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2356"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}