{"id":2399,"date":"2012-11-13T09:18:25","date_gmt":"2012-11-13T09:18:25","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2399"},"modified":"2014-03-08T12:27:30","modified_gmt":"2014-03-08T12:27:30","slug":"ucestanost-prostor-vreme-kao-osnova-mentalne-konstrukcije-filmske-naracije-v-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2399","title":{"rendered":"U\u010cESTANOST PROSTOR-VREME KAO OSNOVA MENTALNE KONSTRUKCIJE FILMSKE NARACIJE (V deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>Primena zaustavljenog kretanja<\/strong><\/p>\n

autor: magistar \u0160andor \u0160etalo<\/strong><\/p>\n

ilustracija: \u0160andor \u0160etalo, Nenad Bedov<\/strong><\/p>\n

Fotografska slika je naj\u010distija, zato \u0161to ne simulira ni vreme ni pokret i dr\u017ei se u tome najstro\u017ee irealizma<\/em>.<\/strong><\/p>\n

\u017dan Bodrijar <\/em>[1]<\/strong><\/a><\/strong> <\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

Drugi nazivi za zaustavljeno kretanje su stop – kadar, zaustavljena slika, zamrznuta slika, zamrznuti kadar, stop – fotografija i friz frejm (freez frame).<\/p>\n

Smatram da se na filmu sve kre\u0107e, ba\u0161 sve. Kada govorimo o vizuelnim dinami\u010dkim formama<\/em> onda uz sva kretanja objekata mislimo i na vo\u017enju kamere, <\/strong>\u0161venk, opti\u010dko pribli\u017eavanje i udaljavanje, preo\u0161travanje, monta\u017eu, senke u pokretu i igru <\/strong>svetla (na licu aktera, odraz sunca u ogledalu, na prozoru, u nao\u010darima…).<\/p>\n

Pod zvu\u010dnim dinami\u010dkim formama podrazumevamo fonetske promene, promenu glasno\u0107e i boje zvuka, promenu tona i temporalne promene.<\/p>\n

<\/em>I prisustvo zaustavljenog kretanja u filmskoj naraciji je dinami\u010dkog karaktera. To potvr\u0111uje i primer iz filma Dobar, lo\u0161, zao (Buono, il brutto, il cattivo, 1966, Ser\u0111o Leone (Sergio Leone), \u017eanr: \u0161pageti vestern, sredi\u0161nji dramski likovi: Blondi (Blondie, ulogu tuma\u010di: Klint Istvud (Clint Eastwood), ro\u0111en: 1930, visina: 188 cm), Sentense (Sentenza, ulogu tuma\u010di: Li Van Klif (Lee Van Cleef), ro\u0111en: 1925, visina: 188 cm) i Tuko (Tuco, ulogu tuma\u010di: Eli Valah (Eli Wallach), ro\u0111en: 1915, visina: 170 cm)). Engleski prevod naslova: The Good, the Bad and the Ugly.<\/p>\n

 <\/p>\n

Slu\u010daj br. 1<\/strong><\/p>\n

Negativac iska\u010de kroz izlog saluna: brzina kretanja na sredini akcije odlazi u v = 0; preko razapetog pokreta ispisuje se the ugly zatim se pokreti osloba\u0111aju i nastavlja se proletanje kroz staklo (slika br. 1).<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Slu\u010daj br. 2<\/strong><\/p>\n

Pla\u0107eni ubica se osmehuje u srednje krupnom planu. Princip je isti kao i kod prethodnog slu\u010daja, s tim da se ovde pojavljuje the bad (slika br. 2).<\/p>\n

<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Slu\u010daj br. 3<\/strong><\/p>\n

The good su re\u010di kojima je po istom stilskom opredeljenju potpisan dramski junak na konju (slika br. 3).<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Zaklju\u010dak:<\/strong><\/p>\n

    \n
  1. Zaustavljanja i pokretanja su promene, de\u0161avanja. Isto je i u slu\u010dajevima kada se promena vr\u0161i rezom ili pretapanjem (prelaz sa kadra u kome je zaustavljen pokret na kadar bilo koje brzine kretanja i obrnuto).<\/li>\n
  2. Na relaciji sada\u0161njost (normalna brzina kretanja) \u2192 sada\u0161njost (prvi trenutak zaustavljenog kretanja) i pro\u0161lost (naredni trenuci zaustavljenog kretanja) \u2192 izranjanje sada\u0161njeg vremena (o\u017eivljavanje slike – normalna brzina kretanja) uspostavlja se jedinstvena vremenska perspektiva.<\/li>\n
  3. I najva\u017enije: zaustavljeno kretanje samo po sebi nema nikakvo dinami\u010dko svojstvo (izuzev unutra\u0161njeg ritma likovnih elemenata), ali u spoju sa drugim kadrom, a to je ve\u0107 monta\u017ea, ili zaustavljanjem i o\u017eivljavanjem pokreta unutar kadra, izaziva kinesteti\u010dko dejstvo.<\/li>\n<\/ol>\n

    Vremenski kvaliteti zaustavljenog kretanja<\/h3>\n

    Zaustavljeno kretanje se mo\u017ee tuma\u010diti i kao a) pro\u0161lost koja traje i kao b) fiksacija sada\u0161njosti.<\/em> <\/strong><\/p>\n

    a) Pro\u0161lost koja traje. Na samom kraju filma Bu\u010d Kesidi i Sandens Kid imamo slede\u0107u situaciju (slika br. 1): dvojica simpati\u010dnih razbojnika u punom naletu istr\u010davaju iz opkoljene ku\u0107e – akcija odlazi u v = 0, \u010duju se pucnji (kre\u0107e opti\u010dko udaljavanje), ostaje samo pro\u0161lost koja traje (slike br. 4 i 5). Delanje sredi\u0161njih dramskih likova je samo na vizuelnom planu podvrgnuto rastezanju vremenske ta\u010dke. Dramska radnja se nastavlja na zvu\u010dnom planu: rafalna paljba bolivijske vojske.<\/p>\n

    \"\"<\/a><\/p>\n

    Bu\u010d Kesidi i Sandens Kid (Butch Cassidy and the Sundance Kid, 1969, D\u017eord\u017e Roj Hil (George Roy Hill), \u017eanr: vestern, avantura, drama; sredi\u0161nji dramski likovi: Bu\u010d Kesidi (Butch Cassidy, ulogu tuma\u010di: Pol Njumen (Paul Newman), ro\u0111en: 1925, visina: 177 cm) i Sandens Kid (Sundance Kid), ulogu tuma\u010di: Robert Redford, ro\u0111en: 1936, visina: 179 cm))<\/p>\n

    Peterli\u0107 se na ovakve zavr\u0161etke osvrnuo kroz slede\u0107i tekst: \u201eIzra\u017eavanje trajnog mo\u017ee sugerisati ideju ve\u010dnosti, a izra\u017eavanje ve\u010dnosti zaustavljanjem pokreta mo\u017ee koincidirati sa izricanjem smrti, izricanjem trajnog ni\u0161tavila. Brojni filmovi zbog toga se i zavr\u0161avaju s kadrom zaustavljenog pokreta. Neko je stigao na kraj svog \u017eivotnog puta, a ako u trenucima zavr\u0161avanja filma umire, ako njegove vitalne funkcije prestaju \u201estop-fotografija\u201d kao prestanak \u201evitalnih funkcija filma\u201d poja\u010da\u0107e do\u017eivljaj da je prikazano bi\u0107e prestalo i biolo\u0161ki egzistirati; dokazuje to da se zaustavljanjem pokreta sugestivno izra\u017eava prestanak \u017eivota, jer bi\u0107e \u201etraje\u201d samo po vremenu projekcije, dok se fizi\u010dko vreme njegovog \u017eivotnog i filmskog zbivanja potpuno poni\u0161tilo.\u201d[2]<\/a> <\/strong><\/p>\n

    b) Na fiksaciju sada\u0161njosti ukazuju primeri iz filma Dobar, lo\u0161, zao – radnja se u sva tri slu\u010daja zaustavlja, pa nastavlja.<\/p>\n

    Delatna slika – zaustavljena forma<\/h3>\n

    Ova forma je utemeljena na jednom jedinom na\u010delu – <\/strong>na nepostojanju vizuelne akcije – promene.<\/em> Vizuelne, jer zvukom se, kao u navedenom primeru iz filma Bu\u010d Kesidi i Sandens Kid, mo\u017ee nastaviti dalji tok akcije.<\/p>\n

    Kadar usmr\u0107ene devojke iz ostvarenja Psiho je fotografija. Me\u0111utim, ovaj prizor nije zaustavljena forma jer vreme i dalje te\u010de, ovaj prizor je simulacija smrti.<\/p>\n

    Dozvolio sam sebi da u tekstu koji je napisao Edgar Moren (Edgar Morin) umesto re\u010di fotografija upotrebim izraz zaustavljena forma<\/em>: \u201eIako je nepomi\u010dna, zaustavljena forma nije mrtva. Najbolji je dokaz to \u0161to volimo zaustavljene forme, gledamo ih. Ipak, one nisu \u017eive. Ova naizgled naivna primedba obja\u0161njava stvar. \u0160to se kinematografa ti\u010de, mogli bismo da poverujemo kako prisustvo li\u010dnosti dolazi od \u017eivota – pokreta – koji im je udahnut. U zaustavljenoj formi je jasno da prisustvo udahnjuje \u017eivot. Glavno i neobi\u010dno obele\u017eje zaustavljene forme je prisustvo neke li\u010dnosti ili stvari koja je ipak odsutna.\u201d[3]<\/a> Takvo paradoksalno udahnjivanje \u017eivota kroz prisustvo odsutnosti<\/em> daje zaustavljenoj formi zna\u010daj delatne slike. (podvukao \u0160.\u0160.) Intenziviranje do\u017eivljaja sada\u0161njeg vremena je, a to traje samo nekoliko sekundi, u prisustvu odsutnosti.<\/p>\n

    I ovde, identi\u010dno prethodnim vrstama mehani\u010dke transformacije pokreta, intimna bliskost slike i trajanja, ali sada trajanja kao vremenskog objekta (tj. neprekidne istosti zbog zaustavljenog kretanja, multipliciranja jedne te iste faze pokreta), u zavisnosti od sadr\u017eaja kadra mo\u017ee imati dramski, fizi\u010dki i komi\u010dni karakter.<\/p>\n

    Zaustavljeno kretanje dramskog karaktera<\/strong><\/h4>\n

    \"\"<\/a>Fiksacija sada\u0161njosti<\/em><\/strong><\/p>\n

    <\/em><\/p>\n

    fiksiranje<\/em> (nl. Fixus \u010dvrst, utvr\u0111en): utvr\u0111ivanje, u\u010dvr\u0161\u0107ivanje, utvr\u0111ivanje (boje, negativa fotografskih slika), ne skidanje o\u010diju sa koga, piljenje, upiljivanje, gledanje netremice.<\/p>\n

    <\/strong><\/p>\n

    Naj\u010de\u0161\u0107i primeri ove vrste estetske dramatizacije su uvodne sekvence. Sem Pekinpo (Sam Peckinpah) je u filmu Divlja horda preko kadrova u kojima je zaustavljeno kretanje (ulazak konjanika u grad, me\u0161tani, \u0161korpija u mravinjaku, deca) potpisao autorski deo filmske ekipe (ovu scenu mo\u017eete pogledati na sajtu http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=qrgSz2DGxBY). <\/strong><\/p>\n

    Divlja horda (The Wild Bunch, 1969, Sem Pekinpo (Sam Peckinpah), sredi\u0161nji dramski likovi: Pajk Bi\u0161op (Pike Bishop, ulogu tuma\u010di: Vilijam Holden (William Holden), ro\u0111en: 1918, visina: 180 cm), Da\u010d Engstrom (Dutch Engstrom, ulogu tuma\u010di: Ernest Borgni (Ernest Borgnine), ro\u0111en: 1917, visina: 175 cm) i drugi)<\/p>\n

    <\/strong><\/p>\n

    <\/em>Kada sretnete ljubav va\u0161eg \u017eivota, vreme stane. I to je ta\u010dno<\/em>. Na ove re\u010di se u filmu Velika riba pred o\u010dima glavnog junaka zaustavlja cirkuska predstava: artisti usred pokreta, ma\u010dka u skoku, slon u iskoraku, rasprsnute kokice i plavu\u0161a. Ali, time se iznena\u0111enje ne zavr\u0161ava. Dramski junak kre\u0107e ka devojci: prolazi kroz kariku uko\u010denog artiste, razgr\u0107e kokice, gleda u devojku koja se ne pomera, \u010dak je i publika zamrznuta – sve je stalo (slike br. 6, 7, 8, 9). \u00a0I onda na re\u010di – Ali vam ne ka\u017eu, da kada se ponovo pokrene ne\u0107ete mo\u0107i da ga uhvatite <\/em>– sve postaje ubrzano: cirkus se prazni, plavu\u0161a nestaje u gu\u017evi, dramski junak izlazi na ulicu (ubrzano kretanje prolaznika i vozila), (ovu scenu mo\u017eete pogledati na sajtu http:\/\/www.youtube.com\/watch?v=XkAwpDeu-Ts<\/a>).<\/p>\n

     <\/p>\n

    \"\"<\/a><\/p>\n

    Velika riba (Big Fish, 2003, Tim Barton (Tim Burton), \u017eanr: drama, komedija, fantazija, avantura; sredi\u0161nji dramski lik, Ed Blum (Ed Bloom, uloge tuma\u010de: Ed Blum iz mla\u0111ih dana – Ivan Mekgregor (Ewan McGregor), ro\u0111en: 1971, visina: 179 cm, ostareli Ed Blum – Albert Fini (Albert Finney), ro\u0111en: 1936, visina: 175 cm))<\/p>\n

    Ovakvom situacijom nas iznena\u0111uje i film Matriks: Morfeus i njegov u\u010denik se nalaze na ulici, prilazi im agent koji \u0161titi svet simulakruma i simulacija i upire pi\u0161tolj u Nea, u tom trenutku se kroz zamrznuto kretanje zaustavljaju prolaznici, golubovi u letu, a zajedno sa njima i gonilac. Obilaze\u0107i uko\u010denog agenta, Morfeus se ovim re\u010dima obra\u0107a svom u\u010deniku: Ovo nije Matriks. <\/em>To je jo\u0161 jedan program za trening, napravljen da te nau\u010di ne\u0161to. <\/em>Ako nisi jedan od nas, onda si jedan od njih. Ko su oni? Programi koji ose\u0107aju. Mogu da se kre\u0107u kroz svaki softver i stalno su prika\u010deni na svoj sistem. To zna\u010di da je svako koga nismo isklju\u010dili potencijalni agent. Unutar Matriksa oni su svako, i oni su niko. Pre\u017eiveli smo kriju\u0107i se i be\u017ee\u0107i od njih. <\/em><\/p>\n

    Matriks (The Matrix, 1999, Endi i Lari Va\u010dauski (Andy, Larry Wachowski), \u017eanr: nau\u010dna fantastika, triler; sredi\u0161nji dramski lik: Neo (ulogu tuma\u010di: Kijanu Rivs (Keanu Reeves), ro\u0111en: 1964, visina: 186 cm), u\u010ditelj: Morfeus (Morpheus, ulogu tuma\u010di: Lorens Fi\u0161burn (Laurence Fishburne, ro\u0111en: 1961, visina: 184 cm))<\/p>\n

    Ni Gaj Ri\u010di nije odoleo fiksaciji sada\u0161njosti. U filmu Sne\u010d trojica drugara izlaze iz zgrade u kojoj je odr\u017ean boks me\u010d. Pokreti im se iznenada zamrzavaju. A kako i ne bi kada su se na\u0161li na ni\u0161anu mafija\u0161a. Jedan od mladi\u0107a u off-u izgovara slede\u0107u re\u010denicu: Samo se<\/em> smrznete i napravite glupu facu<\/em>. \u010cuju se pucnji. Me\u0111utim, dramski junaci su iz ove situacije iza\u0161li bez ijedne ogrebotine. Kako?! To samo Ri\u010di zna!<\/p>\n

    Sne\u010d (Snatch, 2000, re\u017eija: Gaj Ri\u010di (Guy Ritchie), \u017eanr: komedija, krimi\u0107, triler; neki od sredi\u0161njih dramskih likova: Tomi (Tommy, ulogu tuma\u010di: Stiven Graham (Stephen Graham), ro\u0111en: 1973, visina: 166 cm), Turki\u0161 (Turkish, ulogu tuma\u010di: D\u017eejson Stejtam (Jason Statham), ro\u0111en: 1972, visina: 178 cm) i Miki Onil (Mickey O\u2019Neil, ulogu tuma\u010di: Bred Pit (Brad Pitt), ro\u0111en: 1963, visina: 180 cm))<\/p>\n

    Zanimljiv je i primer koji navodi Pla\u017eevski: \u201eSe\u0107am se senzacionalnog snimka katastrofe na jednoj trka\u010dkoj pisti: po\u0161to je prikazan ceo tok nesre\u0107e, kadar je ponovljen i u jednom trenutku zaustavljen. Bio je to momenat u kojem je voza\u010d jo\u0161 mogao izbe\u0107i nesre\u0107u.\u201d[4]<\/a><\/p>\n

     <\/p>\n

    Zaklju\u010dak:<\/p>\n

      \n
    1. Fiksacija sada\u0161njosti ne zna\u010di i bezuslovno zaustavljanje dramske radnje, kao \u0161to je to bio slu\u010daj u primerima iz filma Dobar, lo\u0161, zao.<\/li>\n
    2. Neprekidnost dramske radnje kod zaustavljenog kretanja odr\u017eava se:<\/li>\n<\/ol>\n

      a)\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 komentarom autora, dramskog junaka ili sporednog lika, dijalogom, \u017eamorom i zvu\u010dnim efektima, dakle, kontinuitetom zvu\u010dnog sadr\u017eaja (zvu\u010dne slike); kao i,<\/p>\n

      b)\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 logi\u010dkom uslovljeno\u0161\u0107u dramske situacije (zaustavljanje pokreta u filmu Velika riba – vizuelno<\/em>–zvu\u010dna subjektivizacija dramskog junaka<\/em>).<\/p>\n

        \n
      1. Dramski zna\u010daj ovakve estetizacije je u pobu\u0111ivanju ma\u0161te kroz pra\u0107enje dramske radnje bez ikakvog napretka u slici.<\/li>\n<\/ol>\n

        Pro\u0161lost koja traje<\/h4>\n

        Uz ve\u0107 pomenuti primer iz filma <\/em>Bu\u010d Kesidi i Sandens Kid (istr\u010davanje iz opkoljene ku\u0107e), ukaza\u0107u na jo\u0161 neke:<\/p>\n