{"id":2412,"date":"2012-11-16T16:26:06","date_gmt":"2012-11-16T16:26:06","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2412"},"modified":"2014-03-08T12:27:17","modified_gmt":"2014-03-08T12:27:17","slug":"o-zakonu-enantiodromije-ruski-kosmizam-izmedu-utopije-i-evolucije-2-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2412","title":{"rendered":"O ZAKONU ENANTIODROMIJE: RUSKI KOSMIZAM IZME\u0110U UTOPIJE I EVOLUCIJE (2. deo)"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/em><\/strong><\/p>\n

<\/em><\/strong>(1. deo http:\/\/kpv.rs\/?p=2344)<\/p>\n

Tre\u0107i predstavnik ruskog kosmizma, znameniti rusko-ukrajinski mineralog i geohemi\u010dar Vladimir Vernadski<\/strong> oti\u0161ao je jo\u0161 dalje u pravcu opserviranja kosmocentri\u010dnog pogleda na svet, i to bez tradicijskih metafizi\u010dkih i spiritualnih primesa. Koncept Vernadskog li\u0161en je spiritualnosti i orijentisan na \u2019noosferu\u2019 (kogitivni koncept trans-psihi\u010dkog polja svesnosti ljudske rase), koja se ra\u0111a iz geosfere i biosfere.<\/p>\n

…Evoluirano \u010dove\u010danstvo<\/strong> \u0107e tada, vrlinom odgovornosti prema sebi i kosmosu<\/strong>,\u00a0 budu\u0107i\u00a0 oslobo\u0111eno stihijske enantiodromije<\/strong>, u\u0107i u direktnu komunikaciju sa svetom ideja<\/strong>, i tako ostvariti dinamiku harmonije novih svetova<\/strong>….<\/p>\n

Vernadski<\/strong> je ro\u0111en u Sankt Petersburgu, Rusija, 1863., kao dete ukrajinskog profesora politi\u010dke ekonomije i ruske plemkinje. Zavr\u0161io je Sanktpeterbur\u0161ki univerzitet, te, u nedostatku lokalnih autoriteta u oblasti mineralogije, odlu\u010dio da izu\u010dava tu oblast nauke i pro\u0161iri op\u0161te granice saznanja. Mineralogiju i geohemiju je shvatao kao procese neodvojive od celokupne aktivnosti planete Zemlje, i uticaja nebeske mehanike. Ve\u0107 tada se naziru elementi holisti\u010dkog pogleda na svet, kasnije fundamentalno karakteristi\u010dni za ideje Vernadskog.<\/strong><\/p>\n

Nakon potonjeg kratkog perioda studiranja kristalografije u Napulju, Italija, odlazi u Nema\u010dku radi izu\u010davanja termalnih, opti\u010dkih, magnetnih,\u00a0 elasti\u010dnih, i elektri\u010dnih aspekata ispoljavanja biohemijske strukture kristala, i to kod tada\u0161njeg eksperta Paul Groth-a<\/strong>, inovatora i konstruktora najsavremenije tehni\u010dke laboratorije za tu oblast. Opite obavlja i u laboratoriji Leonhard-a Sohncke-a<\/strong>,\u00a0 profesora fizike na Tehni\u010dkoj visokoj \u0161koli u M\u00fcnchenu.<\/p>\n

Tokom 1911. godine, Vernadski upoznaje Eduard Suess-a<\/strong>, austrijskog geologa i autora neologizma \u2018biosfera\u2019, koncepta koji mu omogu\u0107ava da verbalizuje svoju ideju o holisti\u010dkoj strukturi geohemijskih i biolo\u0161kih procesa na Zemlji.<\/p>\n

Vladimir Vernadski<\/strong> inovativno uvi\u0111a da me\u0111uzavisnost svih geohemijskih i biolo\u0161kih procesa na Zemlji formira odre\u0111ene vrste polja, koja na sebe preuzimaju funkciju reglacije. Ova polja \u00a0su izraz ispoljavanja vladavine prirodnih zakona. Polje objedinjavanja svih procesa ne\u017eive materije (geosfera) je u permanentnoj interakciji sa poljem \u017eive materije (biosfera), te su osobine i jednog i drugog polja neraskidivo povezane, i to od vajkada. Vernadski<\/strong> ukida plauzibilnost teorije o eonskoj starosti geosfere li\u0161ene uticaja biosfere, te preispituje i negira teorije o nastanku \u017eivota kao \u2019kvantnom skoku\u2019, iz plerome organskih materija i belan\u010devina, a \u00a0zastupa tezu o biosferi kao neraskidivoj komponenti planetarnog razvoja od samog po\u010detka, te daje mno\u0161tvo primera neodvojivosti geohemijskih i mineralo\u0161kih osobina planete od inputa biosferi\u010dnih procesa.<\/p>\n

Vernadski<\/strong> potom zaklju\u010duje da se na planeti ra\u0111a i novo polje \u2013 polje ljudskog uma, emanirano usled ekspanzivnog razvoja nauke i tehnike, te formiranja elemenata globalne svesti, oli\u010dene u jedinstvenim planetarnim povezivanjima te ra\u0111anjem trans-nacionalnog identiteta i osvitom planetarne kulture. Ovim se on \u00a0nadovezuje na vizije ujedinjenog \u010dove\u010danstva Fjodorova<\/strong> i Ciolkovskog<\/strong>, ali \u00a0oslobo\u0111ene metafizi\u010dke egzaltacije. Vernadski nije originalni tvorac termina koji bi izra\u017eavao njegov kocept \u2019globalnog uma\u2019. Pierre Teilhard de Chardin<\/strong>, francuski jezuitski sve\u0161tenik, filozof\u00a0 i geoleg, te\u00a0 \u00c9douard Le Roy<\/strong>, francuski matemati\u010dar\u00a0 nakon poha\u0111anja inspirativnih\u00a0 predavanja\u00a0 Vladimira Vernadskog<\/strong> na Sorboni tokom 1922., skovali su termin koji izra\u017eava verbalnu definiciju pojma \u2018globalnog uma\u2019, a to je: \u2019noosfera\u2019. Vernadski<\/strong> je tokom 1936., i sam usvojio ovaj termin kao pogodan za definisanje procesa koji je prou\u010davao. Mo\u017ee se izvesti zaklju\u010dak da, iako nije \u2019otac\u2019 termina, Vernadski <\/strong>svakako jeste istinski kreator koncepta \u2019noosfere\u2019.<\/p>\n

Paralelno, De Chardin<\/strong> je potom decenijama radio na sopstvenoj razradi ovog kocepta, i u njegovoj vizuri kosmos predstavlja polje svop\u0161te neraskidive povezanosti duhovnih i materijalnih zakona sa \u2018kosmi\u010dkim Hristom’ kao generatorom i regulatorom evolucije \u2019kosmi\u010dke svesti\u2019, gde se \u010ditava kreacija, uma evoluiranog u polje \u2019noosfere\u2019 kre\u0107e ka kona\u010dnom cilju \u2013 \u2019\u2019Omega ta\u010dki\u2019 \u2013 maksimalnom stepenu kompleksnosti i svesnosti \u00a0do koga svemir treba da evoluira.<\/p>\n

Za razliku od De Chardina<\/strong>, koji je iz kogitivnog empirizma Vernadskog<\/strong> razvio spiritualnu i metafizi\u010dku scijentisti\u010dku paradigmu kompatibilnu sa sopstvenim autenti\u010dnim vi\u0111enjem hri\u0161\u0107anske konfesije, Vernadski <\/strong>je ostao dosledan scijentisti\u010dkom empirizmu, te induktivno-deduktivnim metodama zaklju\u010divanja, oslonjen na racionalno sagledavanje kosmi\u010dko-terestijalnih procesa.<\/p>\n

Esencijalna postavka Vernadskog<\/strong> je da, kako biosfera direktno uti\u010de na geosferske procese, tako i novonastalo polje noosfere fundamentalno transformi\u0161e i biosferu i geosferu, sve u pravcu evolucije Zemlje kao holisti\u010dkog nad-entiteta. Ne mo\u017eemo a da ne primetimo nesumnjiv uticaj ovakvog diskursa na savremene holisti\u010dare poput biologa Rupert Sheldrake<\/strong>-a (teorija morfi\u010dkog polja, koje je neka vrsta sintetizatora i generatora, te sadr\u017eatelja noosfere) ili pak matemati\u010dara Petera Russel<\/strong>-a (teoria Gaia-e, planete kao \u017eivog bi\u0107a \u010diju svest predstavlja upravo noosfera). Ne treba ni pominjati da su ideje Vernadskog predstavljale proto-matricu potonjeg ispoljavanja ekolo\u0161ke svesti \u010dove\u010danstva. <\/strong><\/p>\n

Uska materijalisti\u010dka i specijalisti\u010dka paradigma geolo\u0161ke nauke je oboga\u0107ena invencijom Vernadskog \u2013 izu\u010davaju\u0107i me\u0111uzavisnost biosfere i geosfere, pokazao je\u00a0 da da kiseonik, azot i ugljen \u2013 dioksid iz Zemljine atmosfere proisti\u010du iz biolo\u0161kih procesa. Pokazao\u00a0 je da se planeta transformi\u0161e na fizi\u010dkom planu usled dejstava \u017eivih organizama te da su biohemijski i biofizi\u010dki procesi, kao i \u00a0temporalnost emaniranja prirodnih zakona u \u017eivoj materiji, neuporedivo druga\u010diji od onih, u ne\u017eivoj materiji.<\/p>\n

Budu\u0107i pobornik kolektivisti\u010dkog naturalno-humanog koncepta, a li\u0161en bilo kakve tradicijske metafizike, Vernadski<\/strong> je bio etabliran kako u Rusiji, tako i u Sovjetskom Savezu. 1912. postaje \u010dlan Ruske akademije nauka a kasnije zadr\u017eava status i u Sovjetskoj \u00a0akademiji nauka. \u00a0\u00a0Ponosan na svoju ukrajinsko poreklo, osnovao je Ukrajinsku \u00a0akademiju nauka, te bio i njen predsednik (1918.).\u00a0 Verovao je u kolektivisti\u010dku nad-nacionalnu planetarnu dr\u017eavu, kao izraz kosmi\u010dkog holisti\u010dkog principa koherencije uma i materije, \u0161to je predstavljalo i deo ideolo\u0161ke osnove trans-nacionalne globalne proleterske revolucije. Koncept noosfere kao kolektivnog uma je bio pogodna baza za kolektivisti\u010dki scijentisti\u010dko-materijalisti\u010dki ideolo\u0161ki diskurs Sovjetskog Saveza. Stoga je Vernadski<\/strong> bio posve formalno priznat i uva\u017een kao nau\u010dnik u doba staljinizma. Tokom 1943. godine, postao je dobitnik najve\u0107eg dr\u017eavnog priznanja – Staljinove nagrade za mineralogiju i geohemiju.<\/p>\n

U svojoj znamenitoj knjizi \u201eBiosfera i noosfera\u201c, Vernadski<\/strong> (kogitivno-scijentisti\u010dki, li\u0161en metafizi\u010dkih upori\u0161ta) elaborira evoluciju svesti \u010dove\u010danstva i njenu teleolo\u0161ku usmerenost ka jedinstvu ljudske rase, potencijalno mogu\u0107em pomo\u0107u nauke kao integrativnog faktora:<\/p>\n

\u201ePre otprilike dve i po hiljade godina\u00a0 \u2019istovremeno\u2019 je (sa razlikom od par vekova) do\u0161lo do dubokog previranja misli u religijskoj, umetni\u010dkoj i filosofskoj oblasti u raznim kulturnim centrima: u Iranu, u Kini, u arijevskoj Indiji, u helenskom Sredozemlju (dana\u0161njoj Italiji). Pojavili su se veliki tvorci religijskih sistema \u2013 Zoroaster, Pitagora, Konfu\u010dije, Buda, Lao ce, Mahavira, koji su svojim uticajem, \u017eivim do danas, spojili milione ljudi. Prvi put je ideja jedinstva celokupnog \u010dove\u010danstva, ljudi kao bra\u0107e, iza\u0161la van okvira pojedinaca, koji su joj pristupali u svojim intuicijama ili nadahnu\u0107ima, i postala pokreta\u010d \u017eivota i iskustva narodnih masa i zadatak dr\u017eavnih formacija. Ona od tada nije napustila istorijsko polje \u010dove\u010danstva, ali je i danas daleka od svog ostvarenja. Polagano, sa vi\u0161evekovnim pauzama, stvaraju se uslovi koji omogu\u0107avaju njenu realizaciju, sprovo\u0111enje u \u017eivot. Va\u017eno je i karakteristi\u010dno to da su ove ideje u\u0161le u okvire onih svakodnevnih realnih pojava, koje su u \u017eivotu stvarane nesvesno, izvan \u010dovekove volje. U njima se ispoljio uticaj li\u010dnosti \u2013 uticaj zahvaljuju\u0107i kome li\u010dnost mo\u017ee, organizuju\u0107i mase, delovati na biosferu i stihijski se u njoj ispoljavati. Ranije se li\u010dnost ispoljavala u poetskom nadahnutom stvarala\u0161tvu, iz koga su proistekli i religija, i filozofija, i nauka, koje predstavljaju njegov dru\u0161tveni izraz. Religijske ideje \u2013 o\u010digledno vode\u0107e tokom vekova, pa i milenijuma \u2013 prethodile su filosofskim intuicijama i uop\u0161tavanjima. Biosfera XX veka pretvara se u noosferu, koju stvara pre svega razvoj nauke, nau\u010dnog shvatanja o na njemu utemeljenog dru\u0161tvenog rada \u010dove\u010danstva. <\/strong>[podvukao M. V.]\u201c<\/em><\/p>\n

Vernadski u istom delu precizno defini\u0161e odnos \u010doveka i prirode, me\u0111usobnu evolutivnu konektovanost biosfere i noosfere:<\/p>\n

\u201e1. \u010covek, onakav kakav se mo\u017ee posmatrati u prirodi, kao i svi drugi \u017eivi organizmi, kao i sva \u017eiva materija, predstavlja odre\u0111enu funkciju biosfere <\/strong>u njenom odre\u0111enom prostor-vremenu. 2. \u010covek u svim svojim ispoljavanjima predstavlja odre\u0111eni zakonomerni deo sastava biosfere. 3. \u00adEksploziju\u2019 nau\u010dne misli u XX veku pripremila je \u010ditava pro\u0161lost biosfere<\/strong> i ona ima najdublje korene u njenom sastavu. Ona se ne mo\u017ee zaustaviti i okrenuti u suprotnom pravcu. Ona se mo\u017ee samo usporiti.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Noosfera \u2013 biosfera, obra\u0111ena nau\u010dnom mi\u0161lju, pripremljena procesom koji je stotinama miliona, mo\u017eda i milijardama godina stvarao Homo sapiens faber, nije kratkotrajna i prolazna geolo\u0161ka pojava<\/strong>. Procesi koji su pripremani milijardama godina ne mogu biti prolazni i ne mogu se zaustaviti. Iz ovog sledi da \u0107e biosfera neizbe\u017eno na ovaj ili onaj na\u010din, pre ili kasnije pre\u0107i u noosferu, tj. da \u0107e se u istoriji naroda, koji je nastanjuju, odigrati doga\u0111aji koji su neophodni da se to desi, a ne koji tome protivre\u010de.\u201c<\/em><\/p>\n

U daljim redovima istog \u0161tiva, Vernadski iskazuje antropolo\u0161ki optimizam baziran na scijentisti\u010dki prou\u010denim kosmi\u010dkim tokovima koji usmeravaju budu\u0107nost ljudskog roda:<\/p>\n

\u201eCivilizacija \u2019kulturnog \u010dove\u010danstva\u2019 \u2013 po\u0161to ona predstavlja oblik organizacije nove geolo\u0161ke sile, stvorene u biosferi \u2013 ne mo\u017ee biti prekinuta i uni\u0161tena<\/strong>, budu\u0107i da je ovde re\u010d o velikoj prirodnoj pojavi koja odgovara istorijski, ta\u010dnije geolo\u0161ki, nastaloj organizovanosti biosfere. Obrazuju\u0107i noosferu, ona je svojim korenima u \u010dvrstoj vezi sa tim zemaljskim omota\u010dem, \u010dega ranije u istoriji \u010dove\u010danstva u iole zna\u010dajnoj meri nije bilo. (…) Ono \u0161to do\u017eivljavamo [prvi i drugi svetski rat \u2013 prim. M. V.] ne mo\u017ee biti dugo i trajno i ne mo\u017ee zaustaviti opa\u017eeni prelazak biosfere u noosferu, ali \u0107emo mo\u017eda morati da pre\u017eivimo varvarske ratove \u010diji se nosioci bore protiv sile mnogo ja\u010de od sebe<\/strong> [podvukao M. V.]\u201c<\/em><\/p>\n

Vernadski<\/strong>, hladnim okom nau\u010dnika, analizira evolutivni tok planetarnih monada, od geosfere preko biosfere do neizbe\u017ene i nezaustavljive noosfere koja menja energetski tok na Zemlji:<\/p>\n

\u201eBiosfera se u biogeohemiji ispoljava kao posebni Zemljin omota\u010d na na\u0161oj planeti, koja se sastoji od niza koncentri\u010dnih tvorevina koje se zovu geosfere i koje (…) obuhvataju \u010ditavu Zemlju. Ona ima sasvim odre\u0111anu strukturu koja u tom vidu postoji milijardama godina. Ta struktura je u vezi sa aktivnim u\u010de\u0161\u0107em \u017eivota u njoj, uslovlena je njime u znatnoj meri (…) i pre svega je karakteri\u0161u dinami\u010dki pokretne, stabilne, geolo\u0161ki dugotrajne ravnote\u017ee (…) Biogeohemiju mo\u017eemo posmatrati kao geohemiju biosfere odre\u0111enog Zemljinog omota\u010da \u2013 onog spolja\u0161njeg, koji le\u017ei na granici sa kosmi\u010dkim prostorom. (…) Jer uvo\u0111enje \u017eivota kao karakteristi\u010dnog obele\u017eja pojava koje se prou\u010davaju u biosferi, daje biogeohemiji sasvim osobit karakter\u00a0 i tako je pro\u0161iruje \u010dinjenicama nove vrste (…) To zahteva i duboka razlika pojava \u017eivota od pojava inertne materije. Oblast pojava koje se odvijaju u be\u017eivotnoj inertnoj materiji, vlada u geohemiji, i samo se u biosferi jasno ispoljava \u017eivot. (…) U energetskom vidu \u017eivot obuhvata \u010ditavu planetu, i (…) igra na njoj va\u017enu ulogu. Sama biosfera na planeti zauzima posebno mesto, jasno je razgrani\u010dena od drugih njenih oblasti, kao oblast samosvojna u fizi\u010dkom, i u hemijskom, i u geolo\u0161kom i u biolo\u0161kom smislu. Lice Zemlje \u2013 biosfera \u2013jedino je mesto na planeti gde prodire kosmi\u010dka energija. (…) Mi danas geolo\u0161ki do\u017eivljavamo izdvajanje u biosferi carstva razuma<\/strong>, koje temeljno menja i njen oblik i njenu strukturu \u2013 noosfere<\/strong>. (…) Taj novi oblik biogeohemijske energije, koji se mo\u017ee nazvati energijom ljudske kulture ili kulturnom biogeohemijskom energijom, predstavlja taj oblik biogeohemijske energije koja danas stvara noosferu. (…) Biogeohemijska energija \u017eive materije odre\u0111ena je, pre svega, razmno\u017eavanjem organizama, njihovim nezadr\u017eivim, energetikom planete odre\u0111enim nastojanjem da dostignu minimum slobodne energije \u2013 odre\u0111ena je osnovnim zakonima termodinamike, koji odgovaraju postojanju i stabilnosti planete. Ona se ogleda u ishrani organizama, u \u2019prirodnim zakonima\u2019<\/strong>, koji do danas nisu matemati\u010dki formulisani. (…) Razum se mo\u017ee maksimalno ispoljavati samo uz maksimalan razvoj osnovnog oblika biogeohemijske energije \u010doveka, tj. uz uslov njenog maksimalnog razmno\u017eavanja. (…) Mi danas jednostavno mo\u017eemo re\u0107i da je izvor energije koji je razum osvojio u energetskoj epohi \u017eivota \u010dove\u010danstva u koju stupamo, prakti\u010dno \u2013 bezgrani\u010dan.\u201c <\/em><\/p>\n

Vernadski<\/strong>, oslanjaju\u0107i se\u00a0 na matemati\u010dko-fizi\u010dko hemijske zakone, izvodi zaklju\u010dke bliske autenti\u010dnim spiritualno-ezoternim tradicijama. Prihvatanje \u00a0prirodnog zakona, prou\u010denog nau\u010dnim sredstvima, i li\u010dno\/kolektivno delovanje u skladu sa njim mo\u017ee biti osnova budu\u0107e harmonije globalnog dru\u0161tva:<\/p>\n

\u201eGeolo\u0161ki evolucioni proces odgovara biolo\u0161kom jedinstvu i ravnopravnosti svih ljudi<\/strong> \u2013 Homo sapiensa (…) \u010dije se potomstvo kroz belu, crvenu, \u017eutu i crnu rasu razvija neprekidno u bezbroj pokolenja. To je zakon prirode<\/strong>. Sve rase se me\u0111usobno ukr\u0161taju i daju plodno potomstvo. U istorijskom nadmetanju (…) naposletku pobe\u0111uje onaj ko sledi taj zakon. Ne mo\u017ee se neka\u017enjivo i\u0107i protiv principa jedinstva svih ljudi kao zakona prirode. Ja ovde upotrebljavam pojam \u201ezakon prirode\u201c koji sve vi\u0161e ulazi u \u017eivot u oblasti fizi\u010dko-hemijskih nauka, kao ta\u010dno ustanovljenu empirijsku generalizaciju. Istorijski proces se nao\u010digled iz korena menja. Prvi put u istoriji \u010dove\u010danstva interesi narodnih masa \u2013 svih i svakoga \u2013 i slobodne misli li\u010dnosti <\/strong>odre\u0111uju \u017eivot \u010dove\u010danstva, predstavljaju merilo njegovih predstava o pravednosti. \u010cove\u010danstvo. posmatrano u celini, postaje mo\u0107na geolo\u0161ka sila. I pred njega, pred njegovu misao i rad, postavlja se pitanje preobra\u017eaja biosfere u interesima slobodno misle\u0107eg \u010dove\u010danstva kao jedinstvene celine<\/strong>. To novo stanje biosfere kome se mi, i ne prime\u0107uju\u0107i\u00a0 to, pribli\u017eavamo, jeste \u2019noosfera\u2019\u201c.<\/em><\/p>\n

Zakon enantiodromije, ve\u010ditog pretvaranja fenomena u sopstvenu suprotnost, jasno je izra\u017een u transformaciji ideje ruskog kosmizma i njegovih protagonista. Mo\u017eemo precizno pratiti lagane modifikacije jedne te iste ideje, te njen uticaj na \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0nau\u010dno-filozofsko-socijalno-tehni\u010dke tokove epohe, koji za postvarenu posledicu ima ne\u0161to posve druga\u010dije od originalne zamisli nosilaca esencijalnog diskursa.<\/p>\n

Fjodorovljev <\/strong>diskurs je spiritualno-filantropski. On ima agapijski stav prema \u010dove\u010danstvu (i \u017eivima i disinkarniranima) i kosmosu. Njegove ideje nisu imale odjeka u svetu pragmati\u010dnih implementacija. Izvr\u0161io je sna\u017ean neposredan uticaj na filozofe i pisce nau\u010dno-fantasti\u010dne knji\u017eevnosti, ne i na nau\u010dnike. Me\u0111utim, \u0161to je najva\u017enije, njegove ideje su inicirale Ciolkovskog<\/strong>.<\/p>\n

Ciolkovski <\/strong>je fundamentalno inovirao tehni\u010dka re\u0161enja iz oblasti aeronautike i aerokosmotehnike, kao sredstava neophodnih \u00a0za realizaciju njegovih vizija kosmi\u010dkih putovanja, preduzetih radi naseljavanja udaljenih planeta selektovanom superiornom\u00a0 ljudskom rasom i kreiranja\u00a0 savr\u0161enih svetova. Njegova spiritualnost je matemati\u010dko-teozofska, a agapijski stav se ograni\u010dava na savr\u0161ene pripadnike rasa ljudi i \u017eivotinja. On se zala\u017ee za implementaciju eugeni\u010dke eliminacije nefunkcionalnih pripadnika posebne vrste, ili pak eliminacije \u010ditavih vrsta koje se ne uklapaju u viziju savr\u0161enih svetova. Spiritualne ideje Ciolkovskog<\/strong> su izvr\u0161ile uticaj u oblasti ezoterije i njenih poklonika. U izvitoperenom vidu, kao scijentisti\u010dka kolektivisti\u010dka utopija, poslu\u017eile su kao doprinos dr\u017eavnom ideolo\u0161kom diskursu Sovjetskog saveza. Tehni\u010dke ideje Ciolkovskog<\/strong> dale su nemerljiv doprinos na poljima raketne tehnike. Omogu\u0107ile su, izme\u0111u ostalog, i ameri\u010dki let \u00a0na Mesec (1969). Me\u0111utim, sama ideja osvajanja kosmosa, pro\u017eeta numinoznim ishodi\u0161tem (kod Fjodorova<\/strong>), realizovala se kao trijumf materijalisti\u010dko-ateisti\u010dkog diskursa – jedan od prvih kosmonauta, German Titov<\/strong>, tokom posete SAD-u, egzaltirano je \u00a0je objavio da, tokom njegovih sedamnaest kru\u017eenja oko Zemljine orbite, nije video\u00a0 \u201cni Boga ni an\u0111ele,\u201d<\/em> dodaju\u0107i da \u201cnije Bog pomogao da sagradimo na\u0161u raketu.\u201d <\/em>Tu na delu vidimo prirodni zakon enantiodromije. Ideja, u svom esencijalnom vidu biva izrazom arhetipskog, te odra\u017eava volju zakona vi\u0161eg reda; kroz niz varijacija vremenom prelazi u ne\u0161to posve suprotno: trijumf materijalisti\u010dkog \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Hybris-a.<\/p>\n

Enantiodromski, percepcija ideja ruskog kosmizma tokom vremena li\u0161ena je spiritualnosti i futurizma. Vernadski se, inspirisan Fjodorovim<\/strong> i Ciolkovskim<\/strong>, nadovezuje na ideju svejedinstva \u010dove\u010danstva. On poziva na \u00a0kreiranje sveta sa ljudskom supremacijom u odnosu na prirodu, \u0161to omogu\u0107ava koncept noosfere \u2013 sfere trijumfa superiornog ljudskog uma u odnosu na ostale planetarne entitete. Trijumf se posti\u017ee poznavanjem prirodnih zakona i njihovom implementacijom radi koristi \u010dove\u010danstva. Ideje Vernadskog<\/strong> posve su li\u0161ene ikakve spiritualnosti. Njegova paradigma je posve scijentisti\u010dka, a optimizam zasnovan na trijumfu prirodnih zakona, koji vode planetu Zemlju i ljudski rod u pravcu evolucije i blagostanja, \u010dak i uprkos subjektivnim ljudskim te\u017enjama. Njegov holisti\u010dki diskurs veoma precizno i\u00a0 ta\u010dno opisuje energetsko-materijalnu povezanost svih sfera na Zemlji (geosfere, biosfere i noosfere) i uticaj nebeske mehanike na njih. Me\u0111utim, njegova vizija \u2019zemaljskg raja\u2019 je posve pragmati\u010dna bez ikakvih duhovnih ili profetskih egzaltacija. Njena esencija je u supremaciji \u010dove\u010danstva (ujedinjenog na principima pravde i jednakosti svih rasa) nad ostalim energetsko-materijalnim \u017eivim i ne\u017eivim zemaljskim entitetima i vrstama, potencijalno ostvarivoj silom trijumfa kolektivnog razuma.\u00a0 Krucijalni doprinos Vernadskog je u formiranju planetarne ekolo\u0161ke svesti, kao i inovativnom uvo\u0111enju scijentisti\u010dke paradigme kao unifikuju\u0107e post-religijske platforme za populaciju (danas emaniraju\u0107eg) globalnog dru\u0161tva. Time Vernadsk<\/strong>i susre\u0107e ideje Nikole Tesle<\/strong>, a i inspiri\u0161e filozofiju New Age-a, kao i savremene mislioce holisti\u010dke paradigme (Sheldrake, Russel, Bohm, <\/strong>pa i Chopra<\/strong>).<\/p>\n

Me\u0111utim, ideja supremacije ljudskog roda, li\u0161ena tradicijske (ili li\u010dne, neposredne) spiritualnosti ima svoje tamne strane. Nesvesno podvrgnut silama morfi\u010dkog pollja toga doba, dosledno materijalisti\u010dki orijentisan, Vernadski<\/strong> je krenuo putem suprotnom biofilnoj kosmi\u010dkoj evoluciji svesti: razmatrao je\u00a0 geolo\u0161ko istra\u017eivanje sovjetskih izvora uranijuma, te mogu\u0107nost njegovog kori\u0161\u0107enja za postvarenje nuklearne energije, pogodne za mirnodopske svrhe, ali i militarne ciljeve. Zalagao se za\u00a0 upravljanje istra\u017eivanjem nuklearne fuzije na Radijumskom institutu, a zajedno sa tada\u0161njim istaknutim sovjetskim nau\u010dnicima Kapicom<\/strong> i Klopinom<\/strong>, savetovao je tada\u0161njeg sovjetskog autoritarnog lidera Staljina<\/strong>, plediraju\u0107i na plauzibilnost i svrhovitost sovjetskog rada na dosezanju tehnologije atomske bombe.<\/p>\n

Ovde se na delu egzaktno mo\u017ee sagledati dejstvo prirodnog zakona enentiodromske transformacije jedne ideje: kosmizam, kao shvatanje aktivnog odnosa \u010doveka i univerzuma, kod Fjodorova<\/strong> nauku do\u017eivljava kao sredstvo \u00a0sveop\u0161teg vaskrsavanja svih ikada inkarniranih ljudi, radi \u010dijeg stani\u0161ta treba kolonizovati udaljene svetove univerzuma. \u010covekova (neponovljiva) li\u010dnost, iako multiplicirana u \u2019kolektivisti\u010dki raj\u2019 svih ikada inkarniranih, \u00a0je u centru paradigme, te je individualizam, i \u00a0pored kolektivisti\u010dkih elemenata,\u00a0 u centru Fjodorovljevog diskursa. Ideja kosmizma dalje se razvija\u00a0 preko materijalisti\u010dko-kolektivisti\u010dke paradigme Ciolkovskog <\/strong>o stvaranju savr\u0161enih dru\u0161tava \u0161irom vasione kori\u0161\u0107enjem bihevioralne eksperimentalne psihologije i aerokosmotehnike. Silom enantiodromije, ona dose\u017ee do puke materijalisti\u010dke koncepcije Vernadskog o noosferi\u010dnom upravljanju planetom, supremaciji koja uklju\u010duje i oru\u017eja za masovno uni\u0161tenje. Ultrabiofilni diskurs Fjodorova<\/strong> prelazi u (nuklearnu) nekrofiliju Vernadskog<\/strong>, pri \u010demu je kontinuitet razvoja jedne te iste ideje vi\u0161e nego o\u010digledan.<\/p>\n

Na osnovu do sada re\u010denog, moglo bi se izvesti nekoliko zaklju\u010daka. Pre svega, istinske ideje ne dolaze iz sveta kogitivnog, racionalnog<\/em><\/strong>. One su proizvod vi\u0161eg Uma, dolaze iz sfere zakona vi\u0161eg reda, i imaju arhetipsko-simboli\u010dki karakter<\/em><\/strong>. Zbog toga one izazivaju egzaltaciju i veliki naboj psihi\u010dke energije, kako kod njihovog \u00a0\u2019nosioca\u2019 (u stvari: transmitera), tako i kod njegove okoline, na koju on, posednut idejom, sna\u017eno uti\u010de, silom animalnog magnetizma. Animalni magnetizam proisti\u010de iz same ideje, tj. njenih arhetipskih sadr\u017eaja, koja na medijuma (nosioca) prenosi energiju numinoznog. Otuda harizmati\u010dnost kreativnih ljudi.\u00a0 Me\u0111utim, poruke koje istinska ideja nosi nisu sasvim \u2019od ovoga sveta\u2019,<\/em><\/strong> tj. one u sebi sadr\u017ee vi\u0161edimenzionalnost, nesvojstvenu\u00a0 ravni materije-energije-prostor-vremena u kojoj \u017eivimo. Posredno percipiranje ideje predstavlja projekciju njene esencije na plan shvatljiv \u2019kogitivnom umu\u2019 tj. njenu redukciju. Pri tome, \u2019transmiter\u2019 ideje biva njome obuhva\u0107en u integralnijem vidu \u2013 sna\u017eni uvidi su po pravilu pra\u0107eni i emotivnim reakcijama, intuitivnim bljeskovima, ponekad hipnogogi\u010dkim stanjima ili eidetskim slikama. Dakle, nosilac ideje sagledava i do\u017eivljava ideju <\/strong>kao ono \u0161to ona istinski jeste <\/strong>\u2013 poruka emitovana iz vi\u0161ih sfera, <\/strong>neki vid autonomnog<\/strong> spiritualnog \u2019entiteta\u2019<\/strong>. To uop\u0161te nije slu\u010dajno i nesvrsishodno: emocije pokre\u0107u \u2019transmitera\u2019 na akciju, \u0161to i jeste teleolo\u0161ki cilj \u2019proboja\u2019 ideje na ljudsku ravan: transformacija samog sebe i materijalne\/nematerijalne okoline, u skladu sa zakonima vi\u0161eg reda.<\/p>\n

Me\u0111utim, sagledavanje i shvatanje ideje zavisi od stepena svesti i duhovnog razvoja pojedinca koji sa njom stupa u interakciju. Zbog toga se ideja, kao celoviti entitet, prilikom njenog predstavljanja \u0161irem krugu ljudi, redukuje na zna\u010denjsku ravan ni\u017eeg reda, koja je koherentna najve\u0107em mogu\u0107em zajedni\u010dkom stepenu razumevanja grupe. Istinsko do\u017eivljavanje ideje je ezoterijskog karaktera: odnosi se na celokupno bi\u0107e i nemogu\u0107e ga je do kraja verbalizovati. zbog toga nastaje problem u komunikaciji, \u0161to dovodi do transformacije zna\u010denja i skretanja sa autenti\u010dnog teleolo\u0161kog pravca.<\/p>\n

Ograni\u010denja ljudskog jezika su vi\u0161estruka. On se svodi na simboli\u010dku ravan i konsenzus kogitivnih zna\u010denja, sa velikim stepenom odstupanja, proporcionalno razli\u010ditom stepenu svesti \u2019komunikatora\u2019. Usled toga, ideja, kao predmet verbalne komunikacije, svodi svoju visoko energetsku nabijenost i \u2019numinoznost\u2019 na nivo kogitivnih definicija. Ona postaje deo paradigme, dogovorenog diskursa, i na korak je od ideologije, doktrine. Realizacija ideje na materijalnom planu zavisi od raznolikih \u2019horizontalnih\u2019 energija (novac, radna snaga, vreme, tehnologija) filtriranih kroz prizmu pragmati\u010dnih pregalaca, od nosilaca akademskih (po pravilu ideolo\u0161kih) titula, do manuelnih egzekutora. Na primeru ruskog kosmizma smo videli kako posve spiritualni, metafizi\u010dko-eshatolo\u0161ki naboj jedne vizije prelazi u materijalisti\u010dko-suprematsku volju za mo\u0107. To je stoga \u0161to se na materijalnom planu ne mo\u017ee sagledati i shvatiti ideja per se<\/em>, ve\u0107 se tretira njena puka projekcija u horizontalnoj ravni prostor-vremena, li\u0161ena spiritualnih, teleolo\u0161ki usmeravaju\u0107ih energija.<\/p>\n

Ideje su pozivi, inicijatori, usmeriva\u010di koji pokre\u0107u li\u010dnu a posledi\u010dno i kolektivnu svest na evolutivni skok. Evolucija, koja zapo\u010dinje spiritualno, ima za cilj promenu materijalnog plana. Me\u0111utim, ideje su eteri\u010dne, izmi\u010du kogitivnom definisanju, ne mogu se obuhvatiti, posedovati. Do\u017evljavanje esencijalne ideje oboga\u0107uje \u010doveka, \u0161iri mu svest, integri\u0161e ga. Me\u0111utim fascinacija pukom predstavom proiza\u0161lom iz kogitivne \u2019redukcije\u2019 sadr\u017eaja ideje<\/strong>, apsorbovane indirektno<\/strong>, preko \u2019transmitera\u2019, vizionara, profeta, jednom re\u010dju: preko onog drugog<\/em><\/strong>, koji je ideju primio u nepatvorenom vidu<\/em><\/strong>, <\/em>lako prelazi u opsednutost i opsesiju. <\/strong><\/p>\n

Takve ideje vi\u0161e ne prenose \u00a0\u017eive i jasne poruke \u2019kosmi\u010dkog Uma\u2019. One, transformisane soldifikacijom,\u00a0 prelaze u opsesiju i prisilu, koja vi\u0161e ne predstavlja purifikovan izraz prirodnih zakona vi\u0161eg reda koje treba egzaktno slediti radi spiritualne evolucije i op\u0161te psiholo\u0161ke i posledi\u010dne materijalne dobrobiti. Tako nastaju vizije utopija. Utopije predstavljaju subjektivno-individualisti\u010dki pervertirane sadr\u017eaje<\/strong> koji originalno proisti\u010du iz objektivnog sveta ideja<\/strong>. One su uvek oboga\u0107ene proizvoljnim fantazijama i soldifikacijom, \u00a0te nose u sebi ne\u0161to posve egzaktno, kona\u010dno, jednom za svagda definisano. To je i razumljivo jer se odnose na striktno materijalni plan, li\u0161en dinamike arhetipskog.<\/p>\n

Kada ostvarenje utopija na sebe preuzmu pragmati\u010dni, kogitivno limitirani aktualizatori, one bivaju li\u0161ene osnovnog kvaliteta, jo\u0161 preostalog od autenti\u010dnog sveta ideja: kvaliteta vizije. Tako ideje prelaze u utopije, a utopije u \u2013 ideologije. Ideologije su matrice proizvoljnih sistema stavova kolektivno usvojenih bez elemenata kriti\u010dkog mi\u0161ljenja. To su mrtve, oko\u0161tale strukture koje se odr\u017eavaju silom kolektivno svesnog. Ljudi im se podvrgavaju ili iz straha ili usled nerazvijene svesti, koja nije odmakla dalje od igranja \u2019dru\u0161tvene uloge\u2019 bez traga o individuaciji.<\/p>\n

Na ovim stranicama smo u razli\u010ditim kontekstima opisivali mehanizam delovanja enantiodromije \u2013 prela\u017eenja svakog fenomena u svoju suprotnost. Ne treba biti antropolo\u0161ki pesimista pred faktom egzistencije ovakvog zakona. On ima teleolo\u0161ku funkciju \u2013 regulaciju prirodnih tokova radi implementacije kosmi\u010dkih evolutivnih projekcija na materijalni plan. Priroda od nas tra\u017ei individuaciju i svesnost. Visoko svesni pojedinci su sposobni da ispravno razmeju zna\u010denje ideja, jer su psiho-spiritualno kompatibilni da ih ispravno percipiraju. Takvi pojedinci mogu uspe\u0161no implementirati \u2019kosmi\u010dke planove\u2019 na materijalnoj ravni. \u0160to je vi\u0161e probu\u0111enih pojedinaca, to je dru\u0161tveni \u017eivot i odnos prema \u017eivotnoj sredini vi\u0161e u skladu sa zakonima kosmi\u010dke harmonije i spiritualno-materijalnog progresa.<\/p>\n

Kako smo danas daleko od kriti\u010dne mase \u2019osve\u0161\u0107enih\u2019, koja bi mogla omogu\u0107iti istinski napredak, zakon enantiodromije egzistira kao \u00a0nosilac spasonosnih transformacionih tokova. On, silom promene per se<\/em>, ru\u0161i mrtve ideologije, pogubne za individuaciju i kretanje napred. Svaka sputavaju\u0107a kogitivna paradigma i konstrukcija je unapred osu\u0111ena na propast: bi\u0107e devastirana potpra\u017enim tokom sopstvene promene koja dolazi iz sfera morfi\u010dkog polja. Enantiodromija ima vid prirodne stihije, posve je suprotna tokovima svesti. Dru\u0161tveni poredak obi\u010dno se ru\u0161i silom kolektivnih emocija, iniciranih pomo\u0107u\u00a0 arhetipova lokalnog morfi\u010dkog polja. Ove arhetipove svesni pojedinci do\u017eivljavaju simboli\u010dki, \u0161to im omogu\u0107ava vrlinu li\u010dne i slobodno aktualizovane individuacije. Nesvesni pojedinci postaju njihov plen \u2013 putem emocija koje \u017eivi simbol izaziva u njima, hteli-ne hteli. To je zakon prirode.<\/p>\n

Borba protiv enantiodromije je mogu\u0107a samo na li\u010dnom planu. Povi\u0161en stepen svesti i odgovornosti, spiritualna nadgradnja psiho-habitualnog kontinuuma, konstantna budnost i neprekidan rad na sebi otvaraju pojedincu vrata sveta simbola i ideja. Ako ima u\u010destalu komunikaciju sa svojim \u2019vi\u0161im selfom\u2019, te predano implementira zakone vi\u0161eg reda kojima je inicirana putem arhetipskim sadr\u017eajima koncentrovanih \u2019ideja\u2019, osoba je li\u0161ena stihijskih enantiodromskih tokova. Ona se nalazi u polju vi\u0161ih dimenzija, \u0161to joj omogu\u0107ava da se oslobodi nu\u017ede prisilnog dosezanja entropijskih uravnote\u017eenja. Takva osoba je na kontinualnom putu kreativnosti, i, permanentno\u00a0 usavr\u0161avaju\u0107i sebe, svojom pojavom i svojim delom, \u0161iri oko sebe harmoniju i inicira ekspanziju evolutivnog toka.<\/p>\n

Enantiodromija \u2013 kao prirodni zakon neizbe\u017ene promene, \u00a0jeste de facto<\/em> materijalna, soldifikovana projekcija eteri\u010dne psiho-spiritualne, individualne transformacije svesti<\/strong>. Evolucija svesti omogu\u0107ava slobodnu, ciljanu i bezbolnu promenu sebe i okru\u017eenja, u skladu sa zakonima vi\u0161eg reda. A to predstavlja teleolo\u0161ki pravac razvoja svakog od nas, pojedina\u010dno ali i grupno. Tek progresija generisanja osve\u0161\u0107enih pojedinaca oslobodi\u0107e ljudski rod balasta prisilnih utopija<\/strong>, potom realizovanih u vidu porobljavaju\u0107ih mrtvih ideolo\u0161kih stega. Evoluirano \u010dove\u010danstvo<\/strong> \u0107e tada, vrlinom odgovornosti prema sebi i kosmosu<\/strong>,\u00a0 budu\u0107i\u00a0 oslobo\u0111eno stihijske enantiodromije<\/strong>, u\u0107i u direktnu komunikaciju sa svetom ideja<\/strong>, i tako ostvariti dinamiku harmonije novih svetova<\/strong>, koji tek treba da se izgrade, ne prema zamisli (ljudskih i samo ljudskih) kogitivnih utopijskih opsesija, ve\u0107 u skladu sa neuporedivo savr\u0161enijim kosmi\u010dkim planovima<\/strong>, o kojima se ni\u0161ta jo\u0161 ne mo\u017ee ni naslutiti.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 (1. deo http:\/\/kpv.rs\/?p=2344) Tre\u0107i predstavnik ruskog kosmizma, znameniti rusko-ukrajinski mineralog i geohemi\u010dar Vladimir Vernadski oti\u0161ao je jo\u0161 dalje u pravcu opserviranja kosmocentri\u010dnog pogleda na svet, i to bez tradicijskih metafizi\u010dkih i spiritualnih primesa. Koncept Vernadskog li\u0161en je spiritualnosti i orijentisan na \u2019noosferu\u2019 (kogitivni koncept trans-psihi\u010dkog polja svesnosti ljudske rase), koja se ra\u0111a […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[13,11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2412"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2412"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2412\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3082,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2412\/revisions\/3082"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2412"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2412"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2412"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}