{"id":2537,"date":"2013-01-14T11:17:34","date_gmt":"2013-01-14T11:17:34","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2537"},"modified":"2015-08-22T13:32:31","modified_gmt":"2015-08-22T13:32:31","slug":"scijentizam-kao-savremeni-izraz-mita-o-atlantidi-i-zlatnom-dobu","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2537","title":{"rendered":"SCIJENTIZAM KAO SAVREMENI IZRAZ MITA O ATLANTIDI I ZLATNOM DOBU"},"content":{"rendered":"

\"misa<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/i><\/p>\n

\u201eNa tom ostrvu Atlantidi bilo je osnovano veliko i divno kraljevstvo kojeje vladalo celim ostrvom, mnogim drugim ostrvima i delom kontinenta. Osim toga od zemalja sa ove strane moreuza dr\u017ealo je Libiju sve do Egipta, a Evropu sve do Tirenlje. Ova je, dakle, sila, ujediniv\u0161i sve svoje snage, poku\u0161ala da u jednom naletu porobi sva mesta i kod nas i kod vas i uop\u0161te sve \u0161to se nalazi sa ove strane moreuza. (…) Kasnije, usled strahovitih potresa i potopa, u toku jednog jedinog dana i slede\u0107e pogubne no\u0107i, utonu u zemlju sva va\u0161a bojna sila, aisto tako i ostrvo Atlantida potonu u more I nestade. Stoga je sada more tamo besputno I neispitano, jer smeta muljevito i plitko dn koje je ostrvo, spustiv\u0161ti se, ostavilo za sobom.\u00ab<\/i><\/b><\/p>\n

(Platon: \u201eTimaj\u201c)<\/i><\/b><\/p>\n

<\/p>\n

Danas, kada su duhovne utopije bazirane na futuristi\u010dkim<\/i> teleolo\u0161kim postulatima izgubile vitalnost, kada se hri\u0161\u0107anska eshatologija (na kolektivisti\u010dkom nivou) svela na puku verbalnu matricu, a komunisti\u010dka projekcija budu\u0107e pravde i jednakosti sagorela u neuspelom eksperimentu postvarenog totalitarnog socijalizma, \u010dove\u010danstvo se okre\u0107e ka postvarenom scijentizmu, pragmati\u010dnom i ovde-i-sada,\u00a0 tehnolo\u0161ko-nau\u010dnom raju konzumeristi\u010dkih objekata kao produkata implementiranih zakona prirodnih nauka i postvarenja nau\u010dnog metoda. Me\u0111utim, iza \u2019scijentisti\u010dkog\u2019 privida \u201e\u017eivljena u sada\u0161njem trenutku\u201c krije se ishodi\u0161te tehnokratske utopije izme\u0161teno u drevnu pro\u0161lost \u010dija percepcija predstavlja alhemi\u010darsku \u2019prima materiju\u2019 nerazlu\u010dene me\u0161avine mitova, ezoternih uvida posve\u0107enika, \u2019tajnih znanja\u2019 hermeti\u010dkih redova, \u2019skrivene istorije\u2019 ili pak produkta \u010diste imaginacije utopista. Scijentizam<\/b> predstavlja bekstvo<\/b> iz sada\u0161njosti <\/b>u drevnu pro\u0161lost<\/b> kroz nesvesno \u2019\u017eivljenje\u2019 mita o zlatnom dobu<\/b> koji se na razli\u010dite na\u010dine projavljuje u spiritualnim tradicijama \u0161rom planete. Scijentizam<\/b> je de facto<\/i>inkarnirao<\/b> kroz revitalizovanje mita<\/b> (ili hermeti\u010dnog znanja) o Atlantidi<\/b>, koji je trpeo modifikacije izme\u0111u utopija<\/b> i antiutopija<\/b>. Dinamika scijentizma, istinskog\u00a0 \u2019motora\u2019 civilizacije, kao postvarenja fantazmagorije povratka arhajskoj pro\u0161losti varira u odnosu na ugao interpretacije. Na taj na\u010din,ona dovodi civilizaciju na klackalicu izme\u0111u apokaliti\u010dkog opskurnatizma tehnokratskog kastinskog sistema ili pak hedonisti\u010dkog raja konzumerizma materijalisti\u010dkih produkata implikacija naturalne filozofije.<\/p>\n

Savremeni trenutak \u010dove\u010danstva\u00a0 karakteri\u0161e nedostatak bilo kakve relevantne univerzalne paradigme, te ga karakteri\u0161u istro\u0161ene ideolo\u0161ke matrice koje se eufemisti\u010dki<\/i> nazivaju filozofskim sistemima, religioznim organizacijama, ekonomskim neo-liberalnim konstruktima, nad-nacionalnim zajednicama, ezoterijskim dru\u0161tvima, zvani\u010dnim teoretskim postulatima fundamentalne nauke i sl. Kao kontrast, primetna je realna i \u017eiva fascinacija tehnologijom i pragmati\u010dki postvarenim dostignu\u0107ima baziranim na teorijskim postavkama prirodnih nauka. Svet danas nije ujedinjen na bazi ideala ili zajedni\u010dkih ideja\u00a0 ili pak istinske vere u bilo kakvu spiritualnu istinu. Jedini integrativni faktor je globalno ulaganje velikih koli\u010dina psihi\u010dke energije u najnovija tehnolo\u0161ka dostignu\u0107a, a uniformnost kolektivne svesti se dose\u017ee istovetno\u0161\u0107u psihi\u010dkih slika i taktilno-kinestetskih memorijskih obrazaca koje pojedinci \u0161irom planete do\u017eivljavaju na istovetan na\u010din pri egzaltiranom susretu sa konkretno identi\u010dnim<\/i> i realnim<\/i> materijalnim produktima elektronsko-informati\u010dke industrije, kompjuterizovanim medicinskim aparatima ili pak ultra-cyber usmeravanim sistemima transporta u kojima je dovoljno posedovati satelitski navo\u0111ene GPS-ure\u0111aje da bi ste se \u201esamostalno\u201c kretali po bilo kom kutku planete.<\/p>\n

Jednom re\u010dju, scijentizam<\/b>, iako nedovoljno precizno definisan na teorijskom planu,\u00a0 postaje de facto<\/i>vladju\u0107a neverbalna paradigma<\/b> na prakti\u010dnom nivou ovde i sada<\/i>, u bilo kom delu sveta. Umorni od ideolo\u0161kih stega i doktrina, pripadnici razli\u010ditih zvani\u010dnih konfesija li\u0161enih autenti\u010dne posve\u0107enosti ili pak poklonici filozofskih pravaca koji simuliraju aktuelnost prevazi\u0111enih ideja, umesto padanja u ekstazu antagonizma razli\u010ditih pogleda na svet, spontano tvore \u2019vru\u0107u\u2019 scijentisti\u010dku \u201ezajednicu\u201c baziranu na sinhronosti egzaltacija najnovijim modelom ipod-a<\/i> ili full hd<\/i> monitora preko kojih \u2019mlako\u2019 razmenjuju suprotne stavove o ideolo\u0161kim pitanjima. Jednostavno, ujedinjenost u percepciji i fascinaciji novom tehnologijom prevazilazi puki formalizam razli\u010ditosti posrnulih kolektivisti\u010dkih spiritualnih sistema.<\/p>\n

Scijentizam je potpra\u017eno emanirana ideologija koja efikasno interferira sa vakuumom smisla. Teoretski okvir nije utemeljen, te ovaj termin na katedrama sociolo\u0161kih istra\u017eivanja uglavnom poprima negativnu konotaciju. Ipak, ne sme se ignorisati dominantno ispoljavanje tendencije svo\u0111enja interpretacije svih prirodnih i duhovnih fenomena na domen empirijske nauke, sve do stepena ekskluzivnosti. Scijentizam svodi svaku pojavu na nivo merljivog i uvodi ezoterijske kategorije u \u201eledene\u201c laboratorijske uslove.<\/p>\n

Vaskolika realnost vi\u0161edimenzionalnog univerzuma je odvajkada bila predmet filozofskih promi\u0161ljanja te su se deduktivne metode saznanja susretale sa poljima empirijskih traganja. Me\u0111utim, uvek je ravnopravno postojala i oblast psihi\u010dko-duhovnog u kojoj\u00a0 su se unutarnji uvidi sticali do\u017eivljavanjem \u201eonostrane\u201c stvarnosti, vi\u0161ih dimenzija, pro\u017eeti emanacijom numinoznih sadr\u017eaja koji su bili simboli\u010dki izraz generatora uzroka i odnosa u materijalnoj stvarnosti. Balans izme\u0111u ekstrovertnog scijentizma i introvertne ezoterne spiritualnosti bio je merilo stabilnosti kultura, civilizacija, epoha.<\/p>\n

Granica empirijskog saznanja uvek predstavlja po\u010detak misterijskog iskustva, koje otvara nova vrata kognitivnog, oli\u010dena u eidetskim slikama preuzetim iz morfi\u010dkog polja (kolektivnog nesvesnog) davaju\u0107i input iluminiranom pojedincu da traga u pravcima nedostupnim ograni\u010denom ljudskom umu.<\/p>\n

Scijentizam, kao prakti\u010dno ispoljavaju\u0107i (iako verbalno nedovoljno definisan, a jo\u0161 manje supremativnog uticaja na polju teorije) dominantan pogled na svet, ima svoje korene u \u2019nau\u010dnom metodu\u2019 i svim implikacijama njegove primene, od formiranja \u201eKraljevskog dru\u0161tva\u201c, preko industrijske revolucije do dana\u0161njeg post-post modernog informati\u010dko-tehnolo\u0161kog doba. Na narednim stranicama \u0107emo opservirati istorijat i implikacije scijentizma, kao i njegovo ishodi\u0161te vezano za okretanje dalekoj pro\u0161losti i mitu o \u2019zlatnom dobu\u2019 ljudske rase.<\/p>\n

Struktura i postavke istra\u017eivanja i interpretacije empirijskih podataka \u010dine metodologiju kognitivnog u nauci. Nau\u010dni metod predstavlja izraz te metodologije, \u0161to mo\u017ee zna\u010diti mnogo toga \u2013 od \u0161amanskih isceljenja putem tretmana satkanih od upotrebe\u00a0 lekovitih biljaka izabranih putem \u2019poruka\u2019 od misti\u010dnih entiteta iz sveta eidetskih slika izazvanih transom, do \u010ditso kogitivnih metoda analize merljivih, proverljivih i ponovljivih rezultata eksperimenata dobijenih u \u201eobjektivnim\u201c, sterilnim laboratorijskim uslovima. \u2019Nau\u010dni metod\u2019 koji je nama relevantan za analizu jeste ovaj potonji, li\u0161en duhovnih komponenti.<\/p>\n

U vremenu supremacije ideologije duhovno istro\u0161enih hri\u0161\u0107anskih crkava, koje su svoju prvobitnu interakciju sa vi\u0161im umom transponovale na sholasti\u010dke simulakrume, nauka se svodila na dogmatske kanonske interpretacije biblijskih (bukvalno shva\u0107enih) istina, a dru\u0161tvo je posledi\u010dno stagniralo u feudalnom politi\u010dkom totalitarizmu i tehnolo\u0161koj zaostalosti.<\/p>\n

Kao enentiodromski odgovor na odsustvo bilo kakve socijalno-kulturne dinamike, ra\u0111aju se kontra-ideje, bazirane na pukom racionalizmu (\u201eCogito, ergo sum\u201c <\/i>Decartesa<\/b>), indukciji (kao suprotnosti dedukciji) Isaaca Newtona<\/b> i druge, a sve iz oblasti posve suprotne od eshatolo\u0161kih vizija vladaju\u0107e elite te epohe.<\/p>\n

Francis Bacon<\/b> je utemeljitelj onoga \u0161to se mo\u017ee nazvati nau\u010dnim metodom u dana\u0161njem smislu, a \u0161to je sinteza racionalizma, empirizma i ekstraversije. U delu \u201eUnapre\u0111enje nauke\u201c, on ka\u017ee da „Ako \u010dovek krene sa izvesno\u0161\u0107u, zavr\u0161i\u0107e u sumnjama; ali ako ga zadovoljava da po\u010dne sa sumnjama, zavr\u0161i\u0107e sa izvesno\u0161\u0107u.“<\/i>Baconova<\/b> skepsa i oslanjanje na rezultate \u201eovde i sada\u201c li\u0161ene metafizike ima svoj izvor u posve druga\u010dijoj realnosti od one povr\u0161no izra\u017eene kroz vladavinu razuma, o \u010demu \u0107e kasnije biti re\u010di na ovim stranicama. Sada se zadr\u017eimo na formalnom aspektu hronologije razvoja scijentizma.<\/p>\n

Bacon<\/b> je kroz svoju li\u010dnost sa\u017eeo sve ciljeve i sva esencijalna stremljenja epohe, \u0161to je kulminiralo kroz njegovu viziju nau\u010dnog metoda<\/i> i svih potonjih tekovina i posledica po dru\u0161tvo i nauku. Nezadovoljan aristoelovskim (crkveno promovisanim i priznatim) pristupom nauci, metafizikom i indukcijom, on napu\u0161ta univerzitet.<\/p>\n

Novi indukcijski metod se bazira na nizu ponavljanja eksperimenata i analizi dobijenih svojstava materije\u00a0 te njihovoj koherenciji sa\u00a0 postavljenim uslovima i premisama.\u00a0 Hipoteze su drugorazredne u odnosu na uvek iznova ponovljene rezultate eksperimenata, \u010dija empirijska ta\u010dnost i merljivost ukazuje na potencijale formiranja teorija sa matemati\u010dkim potvrdama ve\u0107 dobijenih eksperimentalnih vrednosti. Logika i matematika, aksiomatika i filozofija su samo organoni supremativnog principa verovanja u \u010dinjenice i tekovine proiza\u0161le iz strogo kontrolisanih i obavezno uvek ponovljivih opita. U delu \u201eNovum Organum\u201c (objavljenom 1620. g.), on\u00a0 se iscrpno bavi ovim temama.<\/p>\n

\u00a0\"misa<\/a>
\n<\/b><\/p>\n

Bacon<\/b> je odigrao krucijalnu ulogu u generisanju \u201eKraljevskog dru\u0161tva\u201c, najzna\u010dajnije institucije u novijoj istoriji \u010dove\u010danstva, od njegovog doba pa sve do danas.<\/p>\n

\u201eLondonsko kraljevsko dru\u0161tvo za unapre\u0111enje znanja o prirodi\u201c, poznato kao \u201eKraljevsko dru\u0161tvo\u201c,\u00a0 je\u00a0 osnovano tokom 1660. g.,\u00a0 a verifikovao ga je tada\u0161nji engleski\u00a0 kralj Charles II<\/b> kao “ Londonsko Kraljevsko dru\u0161tvo „. Dru\u0161tvo danas dela kao scijentisti\u010dko savetodavno telo\u00a0 britanske vlade, dotirano od strane parlamenta. Kraljevsko dru\u0161tvo je de facto<\/i> britanska verzija \u2019Akademije nauka\u2019, analogna akademijama nauka drugih dr\u017eava\u00a0 i ono, kao i druge akademije, osniva istra\u017eiva\u010dke stipendije i elitne institute i kompanije za unapre\u0111enja prirodnog znanja.<\/p>\n

Kraljevsko dru\u0161tvo je od pribli\u017eno 1645. godine, inicirala i inspirisala elitna grupa fizi\u010dara i prirodnih filozofa na\u00a0 Gresham koled\u017eu u Londonu. direktno inspirisani idejom\u00a0 „nau\u010dnog<\/a> metoda“, koju je lansiraoFrancis Bacon<\/b><\/a> u njegovom kaptalnom delu \u201cNova Atlantida\u201d (o kome detaljnije u nastavku ovog teksta).\u00a0 Grupa je tako\u0111e prepoznatljiva pod imenom \u201eFilozofsko dru\u0161tvo Oxforda\u201c… Uobi\u010dajena tema me\u0111u nau\u010dnicima koji su zapo\u010deli Kraljevsko dru\u0161tvo je sticanje znanje putem baconovskog eksperimentalnog istra\u017eivanja. Prva grupa takvih ljudi je uklju\u010divala zna\u010dajna imena za potonji razvoj nauke, a to su\u00a0 Robert Moray<\/b>, John Wilkins<\/b>, Christopher Wren<\/b>, Robert Boyle<\/b>,\u00a0 John Wallis<\/b> i drugi.<\/p>\n

Robert Boyle<\/b>, u svojim pismima napisanim u periodu od dve godine nakon po\u010detaka rada dru\u0161tva (tj. 1645. g.)\u00a0 opisuje predmete interesovanja \u010dlanova, isti\u010du\u0107i ekstraversiju, puki pragmatizam i potpuno odsustvo metafizike, te navodi da se debatovalo o:<\/p>\n

\u201c(…)\u00a0 prirodnoj filozofiji, mehanici i\u00a0 ratarstvu u skladu sa principima Filozofskog Fakulteta, koje ne vrednuje ni jedno znanje do ono, koje ima tendenciju da bude upotrebljivo.\u201d<\/i><\/p>\n

Posledice ovakvog stava o nauci su bile nesamerljivo zna\u010dajne. Dolazi do uop\u0161tene teorijske disocijacije na duhovno i materijalno; metafizika biva \u201eproterana\u201c i osu\u0111ena na solipsizam katedri dru\u0161tvenih fakulteta, budu\u0107i li\u0161ena pragmati\u010dnosti. Medicina se svodi na le\u010denje bolesti materijalnim sredstvima, uz ignorisanje spiritualnih komponenti ljudskog psiho-habitualnog kontinuuma. Newtonowski pojmovi \u201emase\u201c i \u201esile\u201c svode realni svet na zajedni\u010dke sadr\u017eaoce pojmovnog, pre negoli na autenti\u010dnost konkretnih entiteta sa paketima svesti i \u2019li\u010dne istorije\u2019 informati\u010dkog nasle\u0111a. Psihologija, vremenom, izgoni \u2019psihu\u2019 iz oblasti istra\u017eivanja i interesovanja, te\u00a0 \u010doveka, kako u\u010de posledi\u010dne \u0161kole biheviorizma, svodi na bi\u0107e pona\u0161anja<\/i>, koje se programira, reprogramira i deprogramira metodom uslovljavanja \u2013 eksperimenata izvedenih in vivo<\/i> na ljudskoj ma\u0161ini<\/i>.<\/p>\n

Religije posustaju, filozofija se bavi sama sobom u izolovanim oazama uma, crkve postaju sve irelevantnije, a u sferi dru\u0161tva i politike raznih naroda i zemalja dominiraju Akademije nauka<\/i> (\u010diji je prototip naravno Kraljevsko dru\u0161tvo<\/i>) \u010diji empirijski nau\u010dni metod svodi ljude na \u010dlanove in-grupa i out-grupa, te eksperimentalne uzorke \u010diji se stavovi izu\u010davaju anketama, a pona\u0161anje procesuira uslovljvanjima, od ekonomskih prinuda do\u00a0 brutalnog nasilja iniciranog generisanim ratovima i svakovrsnim krizama. Kolonijalizam cveta, a osvojene teritorije se pretvaraju u odgovaraju\u0107e \u2019laboratorije\u2019 za transformaciju dru\u0161tvenog poretka \u2019inferiornih\u2019 naroda i rasa putem bihevioristi\u010dkih eksperimenata, sve do koherencije sa unapred o\u010dekivanim modelom koji je odavno opitno deosegnut<\/i>u \u2019supremativnim\u2019 kulturama…<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, ekstravertno okretanje materijanim i eksperimentalnim aspektima kognitivnog, prirodno vodi i ka ekpanziji materijalisti\u010dkog progresa. Prva industrijska revolucija koja je po\u010dela u XVIII veku, transformi\u0161e se u drugu industrijsku revoluciju oko 1850., ekpandiraju\u0107i razvojem energije pare i transportom ljudi i robe du\u017e kontinenata putem parne lokomotive i parobroda.U XX veku, sa Teslinim<\/b> razvojem naizmeni\u010dne struje i posledi\u010dnim razvojem motora svih vrsta, industrijalizacija postepeno i nezaustavljivo postaje neizbe\u017eni integralni faktor svih dru\u0161tava na Zemlji. Tu nastaju i koreni dana\u0161njeg konzumerizma, o \u010demu se mo\u017ee naslutiti iz dela \u201eIndustrijska revolucija\u201c LewisHackett-a<\/b>, gde on izla\u017ee da:<\/p>\n

\u201cVe\u0107ina proizvoda koje ljudi koriste u industrijskom dobu se ispostavljaju brzo u procesu masovne proizvodnje, od strane ljudi (i, ponekad, robota) koji rade na monta\u017enim linijama koriste\u0107i pogonske ma\u0161ine. Ljudi antike i srednjeg veka nemaju ovakve proizvode. Morali su da provode dugedosadne sate ru\u010dnog rada \u010dak i na malim predmetima. Energija, ili pogon koji su koristili dolazilisu u potpunosti od njhovih ili \u017eivotinjskih mi\u0161i\u0107a. Industrijska revolucija je naziv dat pokretu u kome su ma\u0161ine promenile \u010dovekov na\u010din \u017eivota ba\u0161 kao i metode manufakture.\u201d<\/i><\/p>\n

Tokom dvadesetog veka, konzumerizam ekspandira, najpre u SAD, a nakon drugog svetskog rata i u Zapadnoj Evropi. Danas je ra\u0161iren po svim delovima planete. Trka za proizvodnjom, profitom i potro\u0161njom je dosegla nivo egzaltacije, sa posledicama distrakcije na spiritualnom planu i destrukcije ekolo\u0161kih sistema Zemlje usled penetriranja produkata prljavih industrijskih tehnologija u vitalno tkivo suptilnih mehanizama biosfere, te eskapisti\u010dkih fantazmagori\u010dnih psihi\u010dkih kompleksa koji razaraju dinamiku noosfere. Naizgled, \u017eivi se samo za \u201esada\u0161nji trenutak\u201c hedonisti\u010dko-estetskog \u2019principa zadovoljstva\u2019, i ne brine o \u201ebudu\u0107em trenutku\u201c ekolo\u0161ke devastacije, jer se odavno odbacila eshatologija spiritualnih tradicija. Me\u0111utim, istina je da savremena kriza i vi\u0161evekovna disocijacija \u201eljudskog uma\u201c od planete Zemlje, kao i od celovite ljudske prirode koja uklju\u010duje i duhovnu komponentu, zapravo predstavlja izraz moduliranog ispoljavanja simboli\u010dkih sadr\u017eaja mita o povratku u idealnu, drevnu pro\u0161lost osvita \u010dove\u010danstva izra\u017eenu kroz mit o Atlantidi i zlatnom dobu. Paradoksalno, dana\u0161nji \u010dovek, dok veruje da \u017eivi u ve\u010ditoj sada\u0161njosti, zapravo je, kroz polje ispoljavanja kolektivnog nesvesnog, usmereno reprogramiran da ekstati\u010dno aktualizuje (vremenom i modifikovanom implementacijom) izvitoperenu prvobitnu ideju (viziju, tajno znanje, puku fantaziju, proizvoljnu hipotezu?) restauracije epohe procvata primordijalne tradicije stare desetinama milenijuma.<\/p>\n

Da bi smo serioznije razvili ovu tezu, moramo se najpre iznova vratiti Francisu Baconu<\/b> i iz drugog ugla osvetliti njegova ve\u0107 ranije pomenuta dela, ovaj put kroz prizmu istinski esencijalnih pokreta\u010da njegove misli:kripto-ezoterije<\/i> i hermetizma<\/i>.<\/p>\n

U radu \u201eNovum Organum\u201c, koji smo ve\u0107 pomenuli u kontekstu Baconovog<\/b> opserviranja striktno racionalne i eksperimentalne nau\u010dne metodologije, defini\u0161e se i pravi cilj, koji je daleko od racionalnog i ulazi u sferu fantazmagorije i okultnog:cilj kreiranja nove nauke je, Baconovim<\/b> re\u010dima, projekat „delimi\u010dnog povratka \u010dove\u010danstva\u00a0 na stanje u kome je \u017eivelo pre pada“<\/i>,\u00a0 koji treba da doprinese permanentnoj povezanosti ljudi sa kreatorom, u stanju sveop\u0161te nevinosti. Jasno je da se radi o povratku u idealizovanu, polu-mitsku drevnu pro\u0161lost kojom vlada primordijalna tradicija \u201ezlatnog doba\u201c.<\/p>\n

U svom magnum opus-u<\/i> \u201eNovoj Atlantidi\u201c, Bacon<\/b> opisuje imaginarnu zemlju na ostrvu Bensalem, van doma\u0161aja Evropljana, li\u0161enu stega totalitarno-diskriminatorskih naslednih monarhija, Svete Inkvizicije i nauke limitirane sholasti\u010dkom dogmom, u kojoj vladaju principi neprikosnovenog morala i istinske humanosti. Osnovu ovog dru\u0161tva \u010dini ekstraordinarna religija, formalno judeo-hri\u0161\u0107anske provenijencije, a de facto<\/i> religija bazirana na nau\u010dnim postignu\u0107ima. Imaginarna \u201eNova Atlantida\u201c je tehnolo\u0161ki superiorna u odnosu na tada\u0161nji postoje\u0107i svet, a njihov kult je antropocentri\u010dan \u2013 umni ljudi koji su dosegli najuzvi\u0161eniji stepen implementacije prirodnih zakona, divinizovani su poput bogova i njihovim statuama u hramu (\u201cKu\u0107i bogova\u201c) se odaju najvi\u0161e po\u010dasti. Baconova<\/b> ideja povratka u drevnu pro\u0161lost Atlantide predstavlja poziv na pragmati\u010dno (u tada\u0161njoj Engleskoj, Evropi i kolonijama)revitalizovanje prepotopske civilizacije, za koju se u okultnim krugovima Evrope toga doba verovalo da je dosegla tehni\u010dko-nau\u010dni procvat nesamerljivo mo\u0107niji od tada najmo\u0107nijih dr\u017eava poznatog sveta. Iscrpljen postoje\u0107im be\u017eivotnim kulturno-nau\u010dnim modelima svog vremena, proisteklim iz (pervertirane) hri\u0161\u0107anske tradicije, Bacon<\/b> se okre\u0107e ishodi\u0161tu koje je posve li\u0161eno bilo kakvog kontinuiteta sa postoje\u0107im civilizacijsko-istorijskim tokom.On te\u017ei da spre\u010di \u201etoplotnu smrt\u201c adijabatskog filozofsko-religijsko-kulturolo\u0161kog sistema unose\u0107i novu (idejnu) energiju iz oblasti van pomenutog sistema, tj. iz tradicije koja predstavlja ne\u0161to dramati\u010dno druga\u010dije od i\u010dega zvani\u010dno poznatog i priznatog u to vreme.<\/p>\n

Bacon<\/b> se u imaginaciji vra\u0107a u pro\u0161lost, prizivaju\u0107i duh Atlantide koji vlada na ostrvu Bensalem (koje on de facto smatra \u201eNovom Atlantidom\u201c):<\/p>\n

\u201eU to isto vreme, ili jo\u0161jedan vek ili du\u017ee potom, stanovnici Velike Atlantide su napredovali. Jer iako kazivanje i opis jednog va\u0161eg velikana, da su se potomci Neptunovi naselili onde, i o veli\u010danstvenom hramu, dvoru, gradu, bregu; i o mnogostrukim tokoviima valjanih\u00a0 plovnih reka (koje su okru\u017eavale gradsko zerniji\u0161te i hram): i o raznim stepenima uspona, pomo\u0107u kojih su se ljudi peli do istih, kao da je on neka Scala Caeli; iako je sve to kazivanje pesni\u010dko i basnoslovno; ipak, ta\u010dno je toliko, da su re\u010dena zemlja Atlantida, kao i zemlja Peru, tada zvana Koja, i zemija Meksiko, tada nazvana Tirambel, bile kraljevstva silna i mo\u0107naoru\u017ejem, brodovljem i bogatstvom: toliko mo\u0107na da su jednom (ili bar u razmaku od deset godina) na\u010dinita dvavelika pohoda: oni iz Tirambela kroz Atlantsko i Sredozemno more, a oni iz Koje kroz Ju\u017eno more do ovogna\u0161eg ostrva; (…)Ali bo\u017eanska osveta sna\u0111e uskoro te hole poduhvate, jer za manje od sto godina Velika Atlantida beja\u0161epotpuno izgubljena i uni\u0161tena: ne uslednekog velikogtrusa, kao \u0161to ka\u017ee va\u0161 \u010dovek (jer \u010ditava ta oblast maloje podlo\u017ena zemljotresima), ve\u0107 usled jednog posebnogpotopa ili poplave;\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

Struktura, organizacija i logistika, te funkcija, najvi\u0161e spiritualne institucije na ostrvu, a to je „Solomonov dom“ predstavlja de facto<\/i>Baconovu<\/b> viziju savremenih univerziteta za zami\u0161ljeno nau\u010dno istra\u017eivanje teleolo\u0161ki realizovano\u00a0 primenom njegovog projektovanog \u201enau\u010dnog metoda\u201c radi pragmati\u010dnih, primenljivih produkata baziranih na poznavanju prirodnih zakona. Otac \u201eSolomonovog doma\u201c opisuje svojim evropskim gostima nezamisliva tehnolo\u0161ka dostignu\u0107a Nove Atlantide, dok ostaje nedovoljno jasno\u00a0 da li je u pitanju \u010dista Baconova imaginacija ili pak okultno-misti\u010dki ili \u010dak realni uvid u hermeti\u010dka znanja iz vremena drevne Atlantide, milenijumima pohranjena me\u0111u odabranim posve\u0107enicima:<\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

\u201e (…) povrh svega imamo toplote po uzoru na toplote suncai nebeskih tela, koje prevazilaze razna odstupanja naputanjama nebeskih tela, i to (tako re\u0107i) pri unaprednim i unazadnitn kretanjima, pomo\u0107u kojih dobivamodivne rezultate. Osim toga, imamo toplotu balege, i \u017eeludaca i buraga\u017eivih stvorova, i njihove krvi i tela, isena i bilja, ostavljenih na vlazi, nega\u0161enog kre\u010da, i tome sli\u010dno. Isto tako i sprave koje proizvode topIotusamo kretanjem. Pa dalje, mesta za tako osun\u010davanje,a zatim mesta pod zemljom, koja prirodno ili ve\u0161ta\u010dkidaju toplotu. Te razne toplote upotrebljavamo prematome kako to zahteva priroda radnje koju smeramo., (…) Imamo isto tako ku\u0107e vida u kojima vr\u0161imo oglede sa svim vrstama svetlosti i zra\u010denja, i svima bojama,a od stvari neobojenih, providnih, mo\u017eemo vam prikazati sve razne boje, ne u dugama, kao kod adidara i prizama, ve\u0107 same po sebi, proste. Prikazujemo, istotako, sva poja\u010danja svetlosti, koju prenosimo na velikuudaljenost, i dobivamo takvu o\u0161trinu da razaznajemositne ta\u010dke i crte; isto tako sve obojene svetlosti, sve varke i obmane vida, u obli\u010djima, veli\u010dinama, kretanjima, bojama; sva\u00a0 demonstriranja senki: nalazimo, istotako razna sredstva vama jo\u0161 nepoznata pomo\u010du kojihdobivamo svetlost izvorno iz raznih tela. Imamo sredstava pomo\u0107u kojih sagledamo daleke predmete, kaona nebesima, i na udaljenim mestima; i prikazujemobliske stvari kao da\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 su udaljene, a one udaljene kao dasu bliske, stvaraju\u0107i prividne daljine, Imamo isto takopomagala za vid koja daleko nadma\u0161uju obi\u010dne nao\u010darii lupe. Imarno isto tako stakla i sprave pomo\u0107u kojihmo\u017eemo savr\u0161eno i razgovetno da vidimo sitna i maju\u0161na tela kao \u0161to sui boje si\u0107u\u0161nih mu\u0161ica i crva,trunke i mrlje u adidara, koje se Ina\u010de ne moguvideti: zapa\u017eamo sastojke u mokra\u0107i i krvi, ina\u010de nevidIjive.\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

Bacon <\/b>nastavlja sa opisima tehnolo\u0161kih dostignu\u0107a nezamislivih u XVII veku, pri \u010demu anticipira neke pronalaske koji su se postvarili stotinama godina kasnije, poput lasera ili sintisajzera:<\/p>\n

\n

\u201eStvaramo \u2018ve\u0161ta\u010dke duge\u2019, svetla kola i krugove oko svetlosti, kao\u0161to su prstenovi oko sunca i meseca. PrIkazujemo isto tako sve vrste prelamanja, odbijanja, i poja\u010danja vidIjivih zraka predmeta. Imamo isto tako drago kamenje svih vrsta, odkojih je mnogo izvanredne lepote, i vama nepoznate kristale isto tako, i stakla raznih vrsta, a medu njima neka od ustaklenjenih kovina, i od druge gra\u0111e. osim od onih od kojih vi pravite staklo. Isto tako, izvestan broj okamenotina i nesavr\u0161enih minerala koje vi nemate; i magnetnih \u017eelezara \u010dudesnog svojstva, i drugo retko kamenje prirodno i ve\u0161ta\u010dko. Imamo isto tako ku\u010de zvuka, u kojima izvodimo i prikazujemo sve vrste zvukova i njihovo nastajanje.Imamo harmonije, koje vi nemate, od \u010detvrtinskih tonova, i jo\u0161 manje deli\u0107e tonova; razne instrumente isto tako vama nepoznate, od kojih su neki umilniji negoijedan koji vi imate; sa brujaniem i jekom koji su prijatni i umilni. Reprodukujemo sitne zvuke kao krupne i duboke, isto tako krupne zvuke kao stanjene i o\u0161tre. Proizvodimo razna podrhtavanja i treperenja zvukova, koji su prvobitnoceloviti, reprodukujemo i podra\u017eavamo sve artikulisane zvukove i glasove, i glasove \u017eivotinja i poj ptica. Imamo izvesna pomagala, koja, stavIjena na uvo, omogu\u010davaju slu\u0161anjena velikoj udaljenosti. Imamo isto tako razne \u010dudesne i ve\u0161ta\u010dke odjeke koji ponavljaju glas mnogokrato, kao \u0111a ga razbacuju:i neka koji vra\u0107aju glas sna\u017enije nego \u0161to je do\u0161ao, nekapiskavije, a neka dublje; \u0161tavi\u0161e neka \u0107ine da glas postaje u slovu ili artikulaciji druga\u010diji nego \u0161to su gaona primila.\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

I dalje:<\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

\u201eImamo isto tako spravarnice, u kojima se gradesprave i oru\u0111a za sve vrste kretanja. Tu se trudimo ive\u017ebamo da posti\u017eemo br\u017ea kretanja nego \u0161to vi to mo\u017eete, bilo iz va\u0161ih musketa, ili izma koje sprave kojuimate; i da ih gradimo i poja\u010davamo lak\u0161e, i sa malomsilom, pomo\u0107u to\u010dkova i drugih naprava; i da ih na\u010dinimo ja\u010dim i silovitijim nego \u0161to su va\u0161a, nadma\u0161uju\u0107iva\u0161e najve\u0107e topove i vasiliske. Stvaramo isto tako topove i ratna oru\u0111la, i sprave svih vrsta; isto tako noveme\u0161avine pu\u0161\u010danoga praha, gr\u010dke vatre koja gori navodi, neugasiva, i svu raznovrsnost vatrometa, kako zazabavu tako i za korisnu upotrebu. Podra\u017eavamo istotako letove ptica; letimo u vazduhu do izvesnih stepena; imamoibrodove i \u010dunove koji plove pod vodom, ionekoji premo\u0161\u0107uju mora; istotako pliva\u010dke opasa\u010dei dr\u017ea\u010de. Imamo neobi\u010dne satove, druga sli\u010dna povratna kretanja, i neprestana kretanja. Podra\u017eavamo istotako kretanja \u017eivih stvorova u obli\u010djima tjudi, zveri, ptica, riba i zmija; imamo isto tako velik broj drugihraznih kretanja, neobi\u010dnh sa svojih osobenosti, tananosti, i slo\u017eenosti.Imamo isto tako ku\u0107u matematike u kojej se nalaze svi instrumenti, kako za geometriju tako i za astronomiju, izvrsno na\u010dinjeni.\u201eImamo isto tako ku\u010de \u010dudnih obmana, u kojimaprikazujemo sve vrste opsenarskih podviga, la\u017enih privi\u0111enja, prevara, i varki i njihovih zabluda.\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

Bacon<\/b> potom opisuje perfektno precizno subordinisanu hijerarhiju nau\u010dnika, istra\u017eiva\u010da, analiti\u010dara, sinteti\u010dara i vizionara \u2013 koji predstavljaju istinsku elitu ostrva, usmeravaju\u0107u, kontroli\u0161u\u0107u i upravljaju\u0107u. Tu se vidi njegova teleolo\u0161ka orijentacija<\/b> ka scijentisti\u010dkom dru\u0161tvu<\/b> u kome, za razliku od dru\u0161tava njegove epohe, nauka <\/b>predstavlja generator i regulator<\/b> svih sfera \u017eivljenja<\/b>. Baconu<\/b> je, ergo, \u2019nau\u010dni metod\u2019 samo neophodni gradivni element za izradu tehnicisti\u010dke socijalne organizacije i istovetnesocijalne svesti:<\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

\u201eTo su, sinemoj, bogatstva Solomunova doma. \u0160to se ti\u010de raznih posala I slu\u017ebi na\u0161ih \u010dlanova,Imamo dvanaestoricu koji plove u tu\u0111e zemlje pod imenima drugih naroda (jer na\u0161e ime krijemo), koji namdonose knjige i izvode i obrasce ogleda sa svih drugihstrana. Mi te nazivamo Trgovcima svetlosti.Imamo trojicu koji sabiraju oglede koji suu svimaknjigama. Ove nazivamo Grabljivcima.Imamo trojicu koji sabiraju oglede svih mehani\u010dkih ve\u0161tina a isto tako i slobodnih nauka, kao i postupke kojl nisu uneseni u ve\u0161tine. Ove nazivamo Tajanstvenicima.Imamo trojicu koji proveravaju nove oglede, onekoje sami na\u0111u za shodne. Ove nazivamo Kr\u010diocimaili Rudarima.Imamo trojicu koji iz ogleda prve \u010detvorice lzvodenazive i preglede, da bi dali bolju svetlost opa\u017eanjimai aksiomama koji se iz njih izvode. Ove nazivamo Sastavlja\u010dima.Imamo trojicu koji se posve\u0107uju razmatranju ogleda svojih drugova, i tra\u017ee puta i na\u010dina kako da izvukuiz njih stvari korisne po ljudski \u017eivot i saznanje, kaoi po jasno sagledanje uzroka, na\u010dina prirodnog predskazivanja, i lakog i jasnog otkrivanja svojstava i delovatela. Ove nazivamo Darodavcima i Dobro\u010diniteljima.<\/i>Zatim, posle raznih sastanaka i ve\u0107anja u prisustvu svih na\u0161ih \u010dlanova, da bismo razmotirili pre\u0111a\u0161njeradove i zbirke, imamo trojicu koji se staraju da iz ovihdadu uputstva za nove oglede dalekose\u017enije svetlosti,prodornije u prirodu nego \u0161to su preda\u0161nji. Ove nazivamo Svetiljkama.\u201eImamo trojicu drugih koji obavljaju oglede premauputstvima, i izve\u0161tavaju o njima. Ove nazivamokalemiocima,,,Naposletku, imamo trojicu koji pomo\u0107u ogledauzdi\u017eu pre\u0111a\u0161nja otkri\u0107a do \u0161irih zapa\u017eanja, aksiomai aforizama. Ove nazivamo Tuma\u010dima Prirode.Imamo isto tako, kao \u0161to mo\u017eete zamisliti, novakei u\u010denike, da nasle\u0111ivanje pre\u0111e zaposlenih ljudi ne bipodbacilo; sem toga velik broj slu\u017ebenika i pomo\u0107nika,mu\u0161karaca i \u017eena. Isto tako, radimo i ovo: dogovaramose o tome koji pronalasci i iskustva mogu da budu objavljeni a koji ne; i svi se zaklinjemo da \u0107emo \u010duvatitajnu onih koje smatramo da ih valja skrivati u tajnosti, premda neke od tih katkada otkrivamo dr\u017eavi, aneke ne.\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

Religija Bensalema tj. idealnog, (u XVII veku nepostoje\u0107eg) dru\u0161tva, kako je Bacon<\/b> shvata, treba da bude antropocentri\u010dna. Kult \u010doveka-nau\u010dnika-izumitelja oli\u010den je u panteonu sastavljenom od divinizovanih statua, koje nisu posve\u0107ene bo\u017eanstvima, ve\u0107 ljudima uzdignutih do nivoa bo\u017eanskog. Hijerofanija indukovana kipovima smrtnika neodoljivo podse\u0107a na potonje vekove i fascinaciju \u2019velikim ljudima\u2019, \u2019kult smrtnika-velikana\u2019, koji je jo\u0161 uvek \u017eiv i aktuelan, a u recentnim stole\u0107ima ekspandiran \u2013 kroz divinizovanje apsolutizovanih institucija \u2019Akademija nauka\u2019 (kao arbitara vaskolike stvarnosti, od metafizi\u010dke do politi\u010dke), \u2019sakralnost\u2019 laureata Nobelove nagrade, ili pak, ve\u0107 u pervertiranoj formi, \u2019bo\u017eanstvenost\u2019 pop-zvezda ili laureata filmske nagrade \u2019Oskar\u2019. Ipak, Bacon pokazuje mnogo ve\u0107i stepen svesnosti i integralnosti mi\u0161ljenja nego niz njegovih potonjih sledbenika kroz stole\u0107a koja slede.On ne ukida misterijske elemente religije, koja se u Bensalemu iskazuje svakodnevnim obredima i molitvama neophodnim za uvo\u0111enje u vi\u0161e sfere (ili, ta\u010dnije: morfi\u010dko polje), iz kojih se, zapravo crpu intuitivni uvidi neophodni da naprave \u2019kvantni skok\u2019 u ljudskom mi\u0161ljenju i saznanju. Tako\u0111e, Baconova ontologija je okrenuta humanim ciljevima \u2013 dobrobiti ljudi, a ne znanju radi znanja i tehnokratskoj kontroli populacije od strane elite. on dalje pi\u0161e:<\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

\u201e\u0160to\u00a0 se na\u0161ih svetkovina i obreda ti\u010de, imamo dveveoma duge i lepe dvorane. U jednu od ovih stavijamoobrasce i primere svih vrsta re\u0111ih i odli\u010dnih\u00a0 pronalazaka; u drugu postavljamo kipove svih glavnih pronalaza\u010da. Tu imamo klp Kolomba, kuji je utkrio ZapadnuIndliju; pronalaza\u010da brodova isto tako; kalu\u0111era kcji jepronaIaza\u010d topa i pu\u0161\u010danoga praha; pronalaza\u010da muzike; pronalaza\u010da pisma; pronalaza\u010da \u0161tampe; pronalaza\u010da astronomskih osmatranja; pronalaza\u010da tvorevinaod kovina; pronalaza\u010da stakla; pronalaza\u010da svile sviloprelje; pronalaza\u010da vina; pronalaza\u010da \u017eita i hleba; pronalaza\u010da \u0161e\u0107era, i sve njih prema pouzdanijem predanjunego \u0161to je va\u0161e. Potom imamo razne na\u0161e sopstvenepronalaza\u010de odli\u010dnih dela. koja bi bilo predugo opisivati po\u0161to ih niste videli, a sem toga opis biste lakomogli pogre\u0161no da razumete. Jer povodom svakog vrednog pronalaska, mi pronalaza\u010du podi\u017eemo kip, i dajemo mu obilatu i \u010dasnu nagradu. Neki od tih kipova su odbronze; neki od mermera i libijskog kamena; neki od kedrovine i drugog osobitog drveta, pozla\u0107enog i ukra\u0161enog; neki od \u017eeleza; neki od srebra; neki od zlata.Imamo izvesne hvalopoje i slu\u017eenja kojima svakodnevno slavimo I hvalimo Boga zbog njegovih \u010dudesnih dela; i molitve kojima prizivamo Njegovu pomo\u0107 i blagoslov da prosvetli na\u0161a zalaganja i da ih usmeri ka dobrim i svetim namenama.Napostetku, pohodimo redom sve glavne gradovekraljevstva gde, kad tome dode vreme, objavljujemosve korisne pronalaske kako na\u0111mo za shodno. I istotako objavljujemo prirodna predskazanja, bolesti, morijja, rojeva \u0161temih stvorova, nesta\u0161ica, bura, trusova,velikih poplava, kometa, godi\u0161nje toplote i hladno\u0107e i razne druge stvari, dajemo savete o tome \u0161ta valja daljudi rade da bi to spre\u010dili i na\u0161li tome leka.I kad to re\u010de, on ustade; a ja, kao \u0161to beh pou\u010den,klekoh, i on polo\u017ei svoju desnu ruku na moju glavu, pare\u010de, \u2019Neka te Bog blagoslovi, sine moj, i neka je blagoslovena povest koju ti rekoh; dopu\u0161tam ti da je objavi\u0161zarad dobra drugih naroda, jer mi ovde u bo\u017ejim smonedrima, zemlja nepoznata.\u2019 I tako me on ostavi, dodeliv\u0161i vrednost od oko dve tisu\u0107e dukata kao dar menii mojim drugovima; jer oni \u0161tedro dele poklone u sva\u00adkoj prilici.\u201c\u00a0\u00a0\u00a0 <\/i><\/p>\n

\u00a0\"misa<\/a>
\n<\/i><\/p>\n

Isaac Newton<\/b>(1642 \u20131727) , znameniti britanski fizi\u010dar i sam predstavlja jednog od utemeljitelja nau\u010dnog metoda. On je bio pregalac koji je radio na kontinuitetu racionalnog metodolo\u0161kog pristupa nauci. Smatrao je da je sve \u0161to se u univerzumu odvija rezultat prirodnih zakona koji se mogu opisati matemati\u010dkim aparatom a ispoljavaju se fizi\u010dkim zakonima. Svest pojedina\u010dnih\u00a0 entiteta materije oli\u010denu u transponovanju informati\u010dkog polja na lokalne ograni\u010dene sisteme u prostor-vremenu, Newton<\/b> posve isklju\u010duje kao mogu\u0107nost. On svodi celovitost individualog \u2019informati\u010dkog paketa\u2019 na univerzalnost zakona preko pojmova sile i mase<\/i> koji ukidaju svaku osobenost\u00a0 delova materije-energije-prostora i vremena. S druge strane, Newton <\/b>razmatra \u010ditav vidljivi univerzum kao polje delovanja spiritualnih zakona vi\u0161eg reda, te prou\u010dava alhemiju i hronologiju, pomo\u0107u koje odre\u0111uje datum biblijske Apokalipse i kraj sveta sme\u0161ta u 2060. godinu.<\/p>\n

Ne samo da je na pojavnom planu sledio Baconove<\/b> vizije egzaktne nauke, ve\u0107 se i sam bavio hermetizmom vezanim za drevnu, arhajsku pro\u0161lost. I on je rezonirao sa sadr\u017eajima morfi\u010dkog polja koji su prizivali duh istra\u017eiva\u010da da se vinu u arhajske predele mitskog zlatnog doba. Naravno, opservirao je i temu Atlantide, i to u svom delu \u201eHronologija drevnih kraljevstava\u201c. Ova knjiga je\u00a0 objavljena posthumno 1728. g., i predstavlja istra\u017eivanje u\u00a0 oblast hronologije, te opisuje razli\u010dite periode znamenitih drevnih kraljevstava iz ljudske istorije. Newton<\/b> je Hronologiju podelio na \u0161est delova i to pod naslovima: O hronologiji prvih vekova Gr\u010dke<\/i>,O Egipatskoj imperiji, O Asirskoj imperiji, O dve imperije savremenika \u2013 Vavilonskoj i Medejskoj imperiji, Opis Solomonovog hrama <\/i>iO persijskoj imperiji.<\/i><\/p>\n

 <\/p>\n

U pomenutom delu, Newton<\/b> opisuje hronologiju doga\u0111aja vezanih za drevnu Atlantidu. Njegov stav je teleolo\u0161ki usmeren ka dokazivanju kontroverzne (rekli bi smo, proizvoljne) teze da je Solomonov hram bio proto-hram, sme\u0161ten u osvit \u010dove\u010danstva, kao uzor za sve potonje kraljeve i civilizacije. U tom smislu on se bavi Atlantidom na osoben na\u010din, najpre isti\u010du\u0107i \u010dinjenice poznate u XVII veku:<\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

\u201cAtlanti\u0111ani, narod sa planine Atlas, osvojeni od strane Egip\u0107ana pod Amonovom vladavinom, tvrdili su da je Uran bio njihov probitni\u00a0 kralj, odvikav\u0161i ih od na\u010dina \u017eivota divljaka, i uzrokuju\u0107i da se nasele u gradovima, i sakupljaju i koriste zemaljske plodove. Vladao je ve\u0107im delom sveta, imaju\u0107i sa svojom \u017eenom Titolijom osamnaestoro dece, me\u0111u kojima behu Hyperion i Basilea roditelji\u00a0 Heliusa i Selene; Atlanti\u0111ani su pripovedali da su Hyperiona ubila sopstvena bra\u0107a, utopiv\u0161i njegovog sina Heliusa, Faetona drevnih, u Nilu, i podelila kraljevstvo mo\u0111u sobom; a\u00a0 od dela zemlje koja se grani\u010dila sa okeanom, veliki deo se odnosio na Atlas,\u00a0 po kome se ljudi nazivahu Atlanti\u0111anima.\u00a0 Preko\u00a0 Urana ili Jupitera Uraniusa, Hyperiona, Basilea-e, Heliusa i Selene, shvatam\u00a0 Jupiter Ammona, Osirisa, Isis, Orusa and Bubaste; a preko podele kraljevstva\u00a0 Hyperiona\u00a0 izme\u0111u njegove bra\u0107e\u00a0 Titana, razumem podelu zemlje me\u0111u bogovima pomenutu u Solonovoj poemi. Jer je\u00a0 Solon putovao u Egipat, i razgovarao sa sve\u0161tenicima Saisa; o njihovim drevnim obi\u010dajima, napisao je poemu o onome \u0161to je nau\u010dio, ali je nije dovr\u0161io; a ta je poema dopala u ruke Platonu, koji, na osnovu nje tvrdi, da ulaz u moreuz nedaleko od\u00a0 Herkulovih Stubova be\u0161e ostrvo zvano Atlantida, \u010diji je narod, devet hiljada godina pre Solonovog doba, vladao nad Libijom, sve do Egipta,\u00a0 kao i nad Evropom, sve do Tirenskog mora; a sva njegova sila, sakupljena u jedno telo, sprovela je invaziju na Egipat i Gr\u010dku, i, \u0161ta god da se nalazilo unutar Herkulovih Stubova, be\u0161e zaustavljeno otporom\u00a0 Atinjana i drugih Grka, i, na taj na\u010din, preostali narodi, koji jo\u0161 ne behu osvojeni, bejahu za\u0161ti\u0107eni: tako\u0111e je ustvrdio da su u to doba bogovi, zavr\u0161iv\u0161i svoja osvajanja, podelili celu Zemlju me\u0111u sobom, delimi\u010dno na ve\u0107e, delimi\u010dno na manje oblasti, i ustanovili hramove i\u00a0 Svete obrede sebi u \u010dast; a da je ostrvo Atlantida zapalo u velikoj meri Neptunu, koji je najstarijeg sina Atlasa\u00a0 na\u010dinio kraljem celog ostrva, \u010diji deo se naziva Gadir; i da\u00a0 su u istoriji navedenih ratova pominju\u00a0 Cecrops, Erechtheus, Erichthonius, i drugi pre\u00a0 Theseus-a, a tako\u0111e i \u017eene koje su ratovale sa mu\u0161karcima, te obi\u010daji i kipovi Minerve, a prou\u010davanje ratova je u to doba bilo uobi\u010dajeno i za mu\u0161karce i za \u017eene. \u201e<\/i><\/p>\n

Newton potom razmatra uzro\u010dno-posledi\u010dne veze izme\u0111u istorijskih doga\u0111aja u kojima su u\u010destvovali obi\u010dni ljudi od krvi i mesa, i kasnijih interpretacija koji heroje i osvaja\u010de posthumno divinizuju:<\/p>\n

\u201eSve ove okolnosti predstavljaju manifest da su bogovi bili Dii magni majorum gentium (Veliki bogovi na\u0161ih predaka), i\u00a0 \u017eiveli izme\u0111u doba\u00a0 Cecropsa i Theseusa; a da ratovi koje je\u00a0 Sesostris, sa bratom\u00a0 Neptunom,\u00a0 vodio protiv naroda sa kopna i mora, i otpor na koji je nai\u0161ao u Gr\u010dkoj, i potonja Neptunova invazija na Egipat, su ovde opisane;\u00a0 i kako su Sesostrisovi zapovednici me\u0111u sobom delili osvojeno, kao \u0161to su zapovednici Aleksandra Velikog\u00a0 delili okupirane teritorije, u mnogo kasnijem dobu, i osnivali hramove i sve\u0161tenike i Svete obrede sebi u \u010dast, uzrokuju\u0107i da ih narodi posmrtno obo\u017eavaju kao bogove: a da ostvo Gadir ili Gades, sa celokupnom Libijom, pripadne u najve\u0107oj meri onome, koji je nakon smrti deifikovan imenom Neptuna. Zbog toga je vreme u kome su se ove stvari de\u0161avale Solon ograni\u010dio na doba Neptuna, Atlasovog oca; jer nam Homer pripoveda da Odisej neposredno nakon Trojanskog rata prona\u0161ao Calypso, Atlasovu \u0107erku, na Ogygianskom osrtrvu, \u0161to je mo\u017eda Gadir; i usled toga je jasno da se doga\u0111aji odigravahu upravo dve generacije pre Trojanskog rata.\u201c!<\/i><\/p>\n

I potom iznosi tezu da su gr\u010dki bogovi posve izmi\u0161ljeni, te predstavljaju istorijske li\u010dnosti kojima su naknadno pripisana obele\u017eja emanacije hijerofanije, dok je istorija Atlantide plod puke ma\u0161te, preuveli\u010davanja i pervertiranja realnih istorijskih doga\u0111aja:<\/p>\n

\u201eTako je\u00a0 Neptun, koji je sa Apollo-om ili Orusom utvrdio Troju zidom u kraljevini Laomedon Prijamovog oca, i ostavio mnogo vanbra\u010dne dece u Gr\u010dkoj, od kojih su neka Argonauti, a drugi behu savremenici Argonauta; i zbog toga je cvetala jedna generacija pre\u00a0 Argonautiske\u00a0 ekspedicije, i usled toga oko 400 godina pre nego \u0161to je Solon pohodio Egipat: ali, egipatski sve\u0161tenici u tih 400 godina su preuveli\u010dali pripovesti i obi\u0161aje iz drevnih vremena svojih bogova preko svake mere, kao da ih \u010dine devet hiljada godina starijim od Solona, a ostrvo Atlantida ve\u0107im od cele Afrike i Azije zajedno, i ispunjenim narodom; a po\u0161to se u Solonovom dobu ostrvo nije pojavilo, ma\u0161tali su da je potopljeno u more, zajedno sa svojim narodom: tako velika be\u0161e ta\u0161tina egipatskih sve\u0161tenika pri preuveli\u010davanju doga\u0111aja iz drevnih vremena.\u201c<\/i><\/p>\n

On dalje svodi \u010ditavu gr\u010dku miotologiju na ravan doslovnog zna\u010denja, oduzimaju\u0107i joj energiju numinoznog te je transponuju\u0107i na nivo istorijske hronologije li\u0161ene njenog op\u0161te poznatog mitolo\u0161kog elementa:<\/p>\n

Kri\u0107ani su potvrdili\u00a0 da je Neptun bio \u010dovek koji je pokrenuo flotu, nakon \u0161to je dobio prefekturu svog oca Saturna;usled \u010dega su potomci smatrali da se doga\u0111aji na moru odigravaju pod njegovom vla\u0161\u0107u, a mornari su ga po\u0161tovali prino\u0161enjem \u017ertvi: izum visokih brodova sa jedrima mu se tako\u0111e pripisuje. Be\u0161e najpre obo\u017eavan u Africi, kako Herodot potvr\u0111uje, i usled toga vladao tom provincijom: jer je njegov stariji sin Atlas, koji ga je nasledio, bio ne samo jedini gospodar ostrva atlantide, ve\u0107 je tako\u0111e vladao\u00a0 i ve\u0107im delom Afrike, daju\u0107i ime narodu nazvanom Atlanti\u0111anima kao i planini\u00a0 Atlas, i Atlantskom okeanu. Krajnji delovi zemlje i rtovi, i \u0161ta god se grani\u010dilo sa morem i bilo njime okupano, egip\u0107ani bi zvali \u2018Neptys\u2019; a na obalama Marmonike i Sirene, Boharta i Arijuskih planina, sme\u0161ten je\u00a0 Naftuhium, narod nastao iz Misraima (Knjiga o postanju, 10, 13); I otuda Neptun i njegova \u017eena Neptys mo\u017eda dobi\u0161e imena, re\u010di\u00a0 Neptun, Neptys i Naftuhium, ozna\u010davaju\u0107i kralja, kraljicu i narod sa obale mora. Grci pripovedaju da je Jafet bio otac Atlasa, a Bochart izvodi Jafeta i Neptuna iz istog obrasca: on i njegov sin atlas su slavljeni u drevnim legendama zbog rata protiv egipatskih bogova; a kada je Lucian kazao da je Korint ispunjen legendama, koje pripovedaju o sukobu\u00a0 Sol\u00a0 i Neptuna, to jest, Apollo-a\u00a0 i Python-a, ili Orusa i Typhona; i gde\u00a0 Agatarhid pripoveda da su egipatski bogovi pobegli od Divova, dok se nisu pojavili Titani i naterali Neptuna u beg; i gde Hyginus pripoveda o ratu izme\u0111u egipatskih bogova i Titana kojima komanduje Atlas.\u201d<\/i><\/p>\n

Reklo bi se da je Newtonov<\/b> ugao gledanja na drevnu pro\u0161lost, u slu\u010daju Atlantide potpuno li\u0161en energije sakralnog, \u017eivog mita,\u00a0 dijametralno suprotan Baconovom<\/b>, ali to nije istinski tako. On je hronologiju istorije kreirao prou\u010davanjem sakralne matematike, smatraju\u0107i da su skrivena znanja kodirana preko proporcija, zlatnog preseka, spirala, kubnih preseka i simboli\u010dke vrednosti brojeva. Na taj na\u010din je, prou\u010davaju\u0107i geometriju Solomonovog hrama, i potonjih hramova iz drevnog doba, te paralelno izu\u010davaju\u0107i Bibliju, a naro\u010dito Knjgu proroka Ezekilja\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 (40-44)<\/i> u kojoj je opisan projekat hrama, rekonstruisao drevnu gra\u0111evinu i, nadahnut okultnim uvidima, zakju\u010dio da jer ona najstarija te vrste u istoriji i da predstavlja ezoterijsku matricu za izgradnju svih budu\u0107ih sakralnih zdanja. Newton<\/b>je verovao da su kako sveti spisi (pre svega Biblija), i\u00a0 tekstovi drevnih filozofa, tako i sakralni objekti sadr\u017eavali esencijalna znanja o kosmogoniji, \u0161ifrirana matemati\u010dkim kodom, bilo kroz simboliku brojeva i stihova, bilo kroz \u2019svetu geometriju\u2019 arhitektonskih zdanja. I tako, Newton<\/b> je, kao i Bacon<\/b>, zagledan u pro\u0161lost, smatrao da seformula za preporod civilizacije krije u povratku na drevne mudrosti arhajskih filozofa i graditelja.Oni su, verovao je,\u00a0 kroz svoje re\u010di i svete objekte postvarivali iskonsko znanje o harmoniji, kosmogoniji i savr\u0161enom dru\u0161tvu, tajno ga prenose\u0107i sa generacije na generaciju posve\u0107enika, konzerviraju\u0107i se\u0107anje na mitsko, \u2019zlatno doba\u2019, kada je \u010dovek komunicirao sa Kreatorom i \u017eiveo u skladu sa njegovom voljom.<\/p>\n

\"misa<\/a><\/p>\n

Za sistematizaciju i usmeravanje\u00a0 pregalaca ljudskog duha ka racionalnoj nau\u010dnoj metodologiji, zaslu\u017ena je delatnost slobodnih duhova Reda Ru\u017einog Krsta.Oni su, tako\u0111e inspirisani idejama iz riznice mudrosti davnih vremena, od alhemije do astrologije,\u00a0 delali u isto vreme kad i Francis Bacon <\/b>(postoje indicije da je blisko sara\u0111ivao sa Redom, pa i da mu je pripadao), posve svesni nedostataka tada vladaju\u0107ihduhovno-socijalnih paradigmi. U delu \u201cFama Fraternitas\u201d<\/b> iz 1614. godine, pozivaju na promenu svesti radi promene dru\u0161tvenog modela:<\/p>\n

\u201cPodijelio je stoga znanje s u\u010denima u \u0160panjolskoj, ukazao im na gre\u0161ke u na\u0161im umije\u0107ima i kako bi se one mogle ispraviti, te iz \u010dega bi trebalo sabrati istinska za vremena koja dolaze, kako se ona trebaju usuglasiti s pro\u0161lo\u0161\u0107u; i na koji<\/i><\/p>\n

na\u010din treba ispraviti proma\u0161aje Crkve i cijelu filozofiju morala. Pokazao im\u00a0 je novo rastinje, nove plodove i \u017eivotinje koje ne odgovaraju staroj filozofiji, te im je dao nova Axiomata (na\u010dela), koja su sve obuhva\u0107ala. (…)Istu su mu pjesmu pjevali i drugi narodi, \u0161to ga je jo\u0161 vi\u0161e potaklo da s u\u010denim ljudimapodijeli svoje spoznaje o svim naukama i umije\u0107ima, i o cijeloj prirodi. U\u010denjaci bise trebali, poput globusa, usmjeriti prema jedinoj sredi\u0161njoj to\u010dki, centrumu, kao \u0161toje to bio obi\u010daj kod Arapa. Njihov zalatak trebao bi biti da i u Europi stvore dru\u0161tvokoje bi imalo dovoljno zlata i dragog kamenja koje bi vladari koristili u zakonitesvrhe, kako bi se odgojili i vladari i dru\u0161tvo, u kojemu bi se znalo sve ono \u0161to je Bog\u010dovjeku dao na znanje, i kako bi se u oskudnim vremenima mogla pru\u017eiti pomo\u0107onima koji je tra\u017ee, kao \u0161to su to \u010dinila poganska proro\u010di\u0161ta.Moramo doista priznati da su u to vrijeme u svijetu ve\u0107 bili zavladali veliki nemiri.Nastoje\u0107i se osloboditi te\u0161ko\u0107a pojavili su se nepokolebhivi i \u010dasni ljudi koji suse sna\u017eno borili protiv sila tame i barbarstva ostavljaju\u0107i nas, koji smo nakon njih \u017eivjeli, da ih slijedimo.\u201d<\/i><\/p>\n

Duh vremena u kome je vladao interregnum izme\u0111u poljuljanih vrednosti koje su propisivale crkva i menarhija i nove paradigme bazirane na revitalizaciji arhajskih znanja i povratka u mitsko svejedinstvo bo\u017eanskog i ljudskog karakteri\u0161e spoj racionalisti\u010dke nauke i ezoterije. San o renesansi zlatnog doba ispoljava se i kroz delovanje tajnog reda \u201eInicirani vitezovi i bra\u0107a Azije\u201c. Tokom 1780., ovaj red je kako neki teoreti\u010dari tvrde, inaugurisan u Berlinu, a imao sedi\u0161te u Be\u010du, osnovan od strane pojedinih nema\u010dkih \u010dlanova Reda Ru\u017einog Krsta, inspirisanih idejama Ramon Llull<\/b>-a, znamenitog alhemi\u010dara iz XVI veka, pobornika holizma i astrologije.<\/p>\n

Njihovi obredi su predstavljali hibrid tradicija monoteisti\u010dkih religija, a pragmati\u010dni socijalni cilj je bio dalja konkretizacija i specijalizacija u pravcu postvarenja\u00a0 vizija Bacona<\/b> i Newtona<\/b>\u2013 a to je je istra\u017eivanje prirodnih nauka primenom \u2019nau\u010dnog metoda\u2019 <\/i>i potraga sa klju\u010dem dugove\u010dnosti i zdravlja. Sastanke Reda je poha\u0111ao i znameniti Anton Mesmer<\/b>, koji je uspe\u0161no primenjivao ideje sinhroniciteta mikrokosmosa i makrokosmosa u terapeutske svrhe.<\/p>\n

Cilj ovog reda je bio implementacija nauke za dobrobit ljudske rase, primena prirodnih na\u010dela u medicini i stvaranje pravednijeg dru\u0161tva za dobrobit pojedinaca. Me\u0111utim, potrebno je naglasiti da oni nisu gubili iz vida spiritualni aspekt empirizma, i paralelno sa materijalisti\u010dkom primenom nau\u010dnih znanja,pomo\u0107u obreda i duhovnih tehnika ostvarivali su kontakt sa vi\u0161im duhovnim sferama, ne zloupotrebljavaju\u0107i hermeti\u010dka znanja u svrhu manipulacije.<\/p>\n

Dva veka kasnije, 1875., u New Yorku, SAD, Helena Blavatsky<\/b>, Henry SteelOlcott<\/b>, i istomi\u0161ljenici osnivaju \u201eTeozofsko dru\u0161tvo\u201c, sa ciljevima definisanim u statutu. Dru\u0161tvo je te\u017eiloda formira jezgro univerzalnog bratstva \u010dove\u010danstva bez obzira na rasu, veroispovest, pol, stale\u017e i boju ko\u017ee;da ohrabri prou\u010davanje komparativne religije, filozofije, i nauke; da istra\u017euje nerazja\u0161njene prirodne zakonei latentne \u010dovekove mo\u0107i.<\/p>\n

Blavatsky<\/b> je prva kognitivno sistematizovala vekovima nagove\u0161tavani povratak u mitsku pro\u0161lost sa te\u017enjom ka reinstaliranju arhajske (nau\u010dne) osnove drevnog \u010dove\u010danstva. Ona je u delu \u201eTajna doktrina\u201c (1888.g.) iznela hipotezu o kontinuitetu \u010detiri dominantene ljudske rase koje su proizilazile jedna iz druge, evolutivno transformi\u0161u\u0107i svoj psihohabitualni kontinuum,\u00a0 koje su \u017eivele na \u010detiri kontinenta, tvoriv\u0161i \u010detiri civilizacije, a to su:<\/p>\n

I.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 „Ve\u010dna Sveta Zemlja“.<\/p>\n

II.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 „Hiperboreja“<\/p>\n

III.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 „Lemurija“<\/p>\n

IV.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 „Atlantida“,<\/p>\n

i to u vremenskom periodu pre nego \u0161to je iz njih\u00a0 formirana civilizacija dana\u0161nje rase \u010dove\u010danstva, koja, kako oficijelna nauka tvrdi,nije starija od doba ranih civilizacija iz Mesopotamije.<\/p>\n

\"misa<\/a><\/p>\n

Blavatsky<\/b>u pomenutom delu, naravno, pi\u0161e i o Atlantidi, kojoj pridaje (pored htonskih) i\u00a0 karakteristike idealizovanog zlatnog doba, u kome su bili direktno povezani duhovni i materijalni svet:<\/p>\n

\u201eKad su uklju\u010dena u umetnosti i nauke \u010detvrte rase, Atlanti\u0111ana,pojavna ispoljavanja \u010detiri elementa, koje vernici u kosmi\u010dke bogove s pravom pripisuju njihovom inteligentnom uplitanju, poprimilasu nau\u010dni karakter. Magija drevnih sve\u0161tenika se u to vreme sastojala od obra\u0107anja njihovim bogovima na njihovom sopstvenom jeziku. \u2019Govor \u010doveka i zemlje ne mo\u017ee dospeti do Gospodara. Svakomse mora obratiti na jeziku njegovog elementa\u2019 – pokaza\u0107e se daje tare\u010denica bremenita zna\u010denjem. \u201c<\/i><\/p>\n

Kontinuitet te\u017enji za revitalizovanjem drevnih znanja i stvaranjem scijentisti\u010dkog dru\u0161tva kao renesanse arhajskih civilizacija izra\u017een je i kroz rad Blavatske<\/b>. Ona daje primer neobi\u010dnog XIX-vekovnog izumitelja J. W. Keely-ja<\/b>, konstruktora motora na etarski pogon, \u010dije je konstrukciono re\u0161enjedo dana\u0161njeg dana ostao misterija pobornicima zvani\u010dne nauke:<\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

\u201cG. Kili, obja\u0161njavaju\u0107i rad svog motora, ka\u017ee: \u2019U zamisli bilo koje ma\u0161ine koja je do danas konstruisana, nikad nije bio na\u0111en medijum da se indukuje neutralni centar. Daje na\u0111en, problemi traga\u010da za perpetuum mobilom bi bili okon\u010dani i taj problem bi postao utvr\u0111ena i delatna \u010dinjenica. Takvoj spravi bi bio potreban samo po\u010detni impuls od nekoliko funti da bi je naterao da radi vekovima. U zamisli mog vibratomog motora nisam te\u017eio da postignem neprekidno kretanje, ali, stvoreno je kolo koje zapravo ima jedan neutralni centar koji se mo\u017ee o\u017eiveti mojim vibratomim etrom i pod delovanjem pomenute supstance zaista predstavlja ma\u0161inu koja je realno nezavisna od mase (ili kugle),\u2019\u00a0 a takvom je \u010dini \u010dudesna brzina vibratomog kola. Ipak, uz svu njenu savr\u0161enost, ona\u00a0 se mora hraniti vibratornim etrom da bi se od nje na\u010dinio nezavisan motor\u2019\u00a0 \u201c<\/i><\/p>\n

Blavatsky<\/b>potom povezuje Keely-jeve<\/b> neobi\u010dne zaklju\u010dke o prirodi materije sa okultnim uvidima posve\u0107enika tajnih doktrina i\u00a0 drevnim hinduisti\u010dkim spisima. Ona zaklju\u010duje da prirodni fenomeni koji, budu\u0107i empirijski kognitivno nedostupni, bivaju predmetom uvida mistika i ezoterika, te izra\u017eeni jezikom simbola, zapravo predstavljaju recidiv izgubljenih egzaktnih nau\u010dnih znanja drevnih civilizacija, u ovom slu\u010daju Atlantide:<\/p>\n

\u201eRe\u010deno nam je da g. Kili defini\u0161e elektricitet \u2019kao odre\u0111enu vrstu atomskih vibracija\u2019. U tome je sasvim u pravu, ali, to je elektricitet na zemaljskom planu, i u zemaljskim relacijama. <\/i>On procenjuje: <\/i><\/p>\n

\u00a0Ovo dokazuje ono \u0161to tvrdimo. To nisu vibracije koje bi se mogle izra\u010dunati pa \u010dak ni pribli\u017eno proceniti izvan domena \u010detvrtogFohatovog sind\\ da upotrebimo okultni izraz, ili onog kretanja koje odgovora formiranju svetle\u0107e materije g. Kruksa, ili pre nekoliko godina olako nazvanog, \u2019\u010detvrtog stanja materije\u2019 – na ovom na\u0161emnivou. Ako se postavi pitanje za\u0161to g. Kiliju nije bilo dopu\u0161teno da pre\u0111e odre\u0111enu granicu, odgovor je lak: zato \u0161to je to \u0161to je on nesvesno otkrio stravi\u010dna zvezdana Sila,\u00a0 koju su Atlantidani poznavali I zvalije MA\u0160-MAK<\/b> (podvukao M.V.), a arijevski Ri\u0161iji u svojoj A\u0161tar Vidjiimenom koje ne bi smo \u017eeleli da ka\u017eemo.To je vril <\/b>(podvukao M. V.) Bulver Litonove \u2019Nastupaju\u0107e Rase\u2019 a i budu\u0107ih rasa na\u0161eg \u010dove\u010danstva. Mo\u017eda je termin\u2019vril\u2019 fantazija, ali, sama Sila je \u010dinjenica u koju se u Indiji isto takomalo sumnja kao i u samo postojanje njihovih Ri\u0161ija, po\u0161to se onapominje u svim tajnim spisima. To je ona vibratorna sila koja je, kad je sa Agni Rata, u\u010dvr\u0161\u0107enogna lete\u0107oj ma\u0161ini, balonu, prema instrukcijama iz A\u0161tar Vidje, usmerena na jednu armiju, pretvorila u pepeo 100.000 ljudii slonova, istotako lako kao \u0161to bi to u\u010dinila sa mrtvim pacovom. Ona se alegorijski pominje u Vi\u0161nu Purani, u Ramajani I drugim delima, u bajki o mudrac u Kapili\u010dijije \/\u00bbog\/eJpretvorio 60.000 sinova kralja Sagara u brdo pepela I koja se obja\u0161njava u ezoterijskim delima u kojima se o njoj govori kao o Kapilak\u0161a \u2013 \u2019KapilinomOku\u2019\u201c.<\/i><\/p>\n

Blavatsky<\/b> izra\u017eava zabrinutost povodom re-emanacije atlantske \u2019vril\u2019 (etarske) energije kroz Keely-jev<\/b> rad kao potencijalno opasne za \u010dove\u010danstvo:<\/p>\n

\u00a0\u201eI zar na\u0161oj generaciji treba dopustiti da tu satansku silu doda svom arsenalu anarhisti\u010dkih igra\u010daka, poznatih pod nazivima melenit, dinamit, paklene ma\u0161ine, eksplozivne pomorand\u017ee, \u2019korpe sa cve\u0107em\u2019 i sli\u010dnim nedu\u017enim imenima?\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/i>Potom iznosi stav da je drevna Atlantida nestala u vrtlogu potopa:<\/p>\n

\u201c(…) Dok je veoma verovatno da su Giborim (divovi) iz Biblije isto \u0161to i induski Rak\u0161asi, jo\u0161 je izvesnije da ijedni i drugi predstavlja-ju Atlanti\u0111ane i pripadaju potopljenim rasama.\u201d<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i>Ona uzrok propasti Atlantide vidi u moralnoj degeneraciji rase, okrenutosti materijalizmu i \u017eivotinjskim instinktima, \u0161to povezuje sa materijalisti\u010dkim tendencijama dana\u0161njeg \u010dove\u010danstva:<\/p>\n

\u00a0\u201cIzraz \u2018dani gre\u0161nika\u2019 zna\u010di dane kad \u0107e materija biti u punom zamahu na Zemlji i kad \u0107e ljudi dosti\u0107i vrhunac fizi\u010dkog razvoja po rastu i animalnosti. To se dogodilo tokom perioda Atlantidana, otprilikena sredi\u0161njoj ta\u010dki njihove Rase (\u010detvrte), koja je, kako je Urijel prorekao, bila potopljena. Od tada je \u010dovek po\u010deo da smanjuje fizi\u010dkirast, snagu i \u017eivotni vek, kao \u0161to \u0107e biti pokazano u Knjizi II. Ali, po\u0161to smo mi na sredini na\u0161e pod-rase Pete Korenske Rase ~ u obemana vrhuncu\u00a0 materijalnosti \u2013 \u017eivotinjske\u00a0 osobine, mada profinjenije,nisu zbog toga manje razvijene; i takve su uglavnom u\u00a0 civilizovanimzemljama.\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i>Tokom XX veka, paralelno sa realnom pragmati\u010dnom\u00a0 supremacijom Baconovog<\/b> nau\u010dnog metoda i tehnolo\u0161ko-scijentisti\u010dkom ekspanzijom \u0161irom planete, \u010ditav niz mislilaca i posve\u0107enika iz\u00a0 raznih sfera se bavi povratkom u pro\u0161lost. Antropozof Rudolf Steiner<\/b> u delu \u201eNacrt okultne nauke\u201c (iz 1922.) pi\u0161e:<\/p>\n

\u201eDr\u017eava koja je zauzimala ovaj deo Zemlje, sada pokriven Atlantskim okeanom pokazala se posebno pogodnom za boravi\u0161te nove ljudske rase. Tamo se ovaj deo \u010dove\u010danstva\u00a0\u00a0 popravio, \u0161to je omogu\u0107ilo o\u010duvanje \u010distote. Samo zalutale skupine ljudi su nastanjivale druge regione. Okultna nauka daje ime \u2019Atlantida\u2019 onom delu Zemljekoji je jednom egzistirao izme\u0111u dana\u0161njih kontinenata Evrope, Afrike i Amerike.(Ovo posebno stanje ljudske evolucije ima svoju specijalnu nomenklaturu u filozofskoj literaturi. Period koji je prethodio Atlantskom se naziva Lemurijsko doba, a po\u0161to se tokom njeega sile Meseca jo\u0161 nisu u potpunosti razvile, naziva se Hiperborejsko doba. Ovome je pak prethodilo jo\u0161 jedno, koje koincidira sa najranijim periodom evolucije fizi\u010dke Zemlje. Biblijska tradicija opisuje ovaj period kao uticaj\u00a0 Luciferskih bi\u0107a koja su u\u0161la u igru u rajsko doba, ili silaska na Zemlju, ili uplitanja \u010dove\u010danstva u \u010dulni svet, kao izgon iz raja.)\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i>Ren\u00e9 Gu\u00e9non<\/b>(1886 \u20131951), francuski filozof, matemati\u010dar i izuzetan poznavalac okultne tradcije (kasnije konvertirao u islam) sagledavao je XX vek kao epohu Kali-Yuge (o ovom terminu op\u0161irnije ne\u0161to kasnije na ovim stranicama), kojoj prethodi povratak u \u201ezlatno doba\u201c i primordijalnu tradiciju; na njega se nadovezuje i enigmati\u010dki B\u00e9la Hamvas<\/b> (1897 \u20131968),\u00a0 ma\u0111arski pisac, filozof i dru\u0161tveni kriti\u010dar. Bio je prvi mislilac koji je u Ma\u0111arskoj razvijao intelektualnu misao baziranu na genonovskoj tradicijskoj \u0161koli, tj. sintetskom pristupu nauci, umetnosti i religiji sa pogledom uprtim u drevno doba primordijalne tradicije kao ishodi\u0161te progresa, poput Bacona<\/b> i ostalih.<\/p>\n

\u00a0<\/i>Dva autora iz XX veka su posebno interesantna \u2013 zbog minuciozno detaljnih opisa Atlantide. I jedan i drugi su se bavili ezoternim i spiritualnim modelima, ali sa razli\u010ditim motivima. To su\u00a0 Nikolaj Rerih<\/b> i Alister Crowley<\/b>.<\/p>\n

Nikolaj Rerih<\/b>, (1874 \u20131947)\u00a0 bio je ruski slikar, pisac, mistik, filozof i okultista (koji je upra\u017enjavao Agni-Yogu, ezoterijsku tehniku za uve\u0107avanje psihi\u010dke energije)u okultnom spisu \u201eSedam velikih tajni kosmosa\u201c opisuje proto-tip vazduhoplova koji neodoljivo podse\u0107a na UFO (a radi na energiju etra, ili vrila), konstruisan od strane drevnih Atlanti\u0111ana:<\/p>\n

\u201eAtlanti su koristili visoko razvijenu tehniku. Oni su ostvarili ideju vazdu\u0161nog broda i lete\u0107ih kola. Obi\u010dno su kola mogla da prime do dva \u010doveka, ali su neka primala do \u0161est ili \u010dak osam ljudi. Za gradnju vazdu\u0161nih brodova koristili su naro\u010ditu smesu od tri metala. Ova bela metalna smesa bila je veoma lagana. Povr\u0161ina vazdu\u0161nog broda pokrivana je tankim slojem ovog metala. Vazdu\u0161ni brodovi su svetlucali u tami kao da su bili pokriveni blistavom oplatom. (…) Pokreta\u010dka snaga bila je vrsta etra (…) koji je slu\u017eio kao generator te snage.\u201c<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i>\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Tokom XX veka ideja tehnolo\u0161kog progresa dobija puni zamah. Nikola Tesla<\/b>inauguri\u0161e supremativnu primenunaizmeni\u010dne struje, planetu preplavljuju automobili, avioni, svet je povezan telefonijom i radijom. Ra\u0111a se televizija, napreduju tehnika biohemije i medicinskih elektro-mehani\u010dkih pomagala. Oru\u017eja za masovno uni\u0161tenje ekspandiraju i kulminiraju sa bacanjem atomske bombe na Hiro\u0161imu 1945. Psihoanaliza zauzima mesto religije, a masama se upravlja bihevioristi\u010dkim projektima. Vr\u0161i se reprogramiranje nesvesnog kod pacijenata \u2013 ljudskih \u2019zamoraca\u2019 u nema\u010dkim i japanskim koncentracionim logorima… Profit i tehnikom uspostavljeni visoki \u017eivotni standard postaju \u2019bogovi\u2019 kao i divinizovani feti\u0161 FMCG (fast moving consuming goods), \u010dija numinoznost predstavlja transmutaciju prirodnih zakona implementiranih Baconovim <\/b>nau\u010dnim metodom. Kao \u0161to vidimo, spiritualne osnove na kojima su po\u010divale ideje o empirijskoj nau\u010dnoj metodologiji Bacona<\/b>, Newtona<\/b>, \u010dlanova Reda ru\u017einog krsta i drugih vizionara vremenom su izbledele, te je mit o zlatnom dobu emanirao kroz grubi materijalizam. Ali, na \u017ealost, pri\u010da se tu ne zavr\u0161ava. Snaga ideja koje u ljudski um putem kolektivnog nesvesnog prodiru iz vi\u0161ih sfera je nemerljivo ve\u0107a od ljudskog razuma, te se one transformi\u0161u po sopstvenim zakonima, filtrirane kroz ograni\u010den kognitivni aparat \u010doveka, i sumnjive moralne strukture neintegrisanog pojedinca. Ideje imaju tendenciju da zadr\u017ee nivo numinoznog i spiritualnog, makar i sa obrnutim, htonskim predznakom!<\/p>\n

Opsesija pristalica nau\u010dnog metoda, od alhemi\u010dara pa nadalje bila je traganje za na\u010dinom ovladavnja generatorom kosmi\u010dkih procesa \u2013 vitalnom silom. \u017deleli su da je koriste za dobrobit \u010dove\u010danstva i ostvarivanje energetskog ekvilibrijuma \u010doveka i prirode. Anton Mesmer<\/b> je le\u010dio ljude animalnim magnetizmom, emanacijiom vitalne sile. Autori pominjani u ovom tekstu (Blavatsky<\/b>, Rerih<\/b>), okrenuti pro\u0161losti primordijalnog stanja \u010dove\u010danstva,\u00a0 opisuju atlanti\u0111ansko poznavanje i kori\u0161\u0107enje vitalne sile u razne svrhe ali i dramati\u010dno\u00a0 opominju na opasnost od zloupotrebe. Me\u0111utim, enantiodromski proces promene usmerenja i teleolo\u0161kih aspekata ispoljavanja velikih ideja i posledi\u010dno odsustvo spiritualnosti okre\u0107e proces reverzibilnim tokom. Velika energija tehnicicti\u010dkog i scijentisti\u010dkog dru\u0161tva, a bez plemenitih i humanih ciljeva zacrtanih u po\u010detku, okre\u0107e se ka pravcu tame. Svesnost i\u0161\u010dezava i ustupa mesto silama mraka \u2013 htonskim bo\u017eanstvima ispoljavanim kroz svo\u0111enje ljudi na automate kojima se upravlja sofisticiranom manipulacijom putem zloupotrebe nau\u010dnih dostignu\u0107a, od tehnike, preko psihologije do ekonomije. Ljudi se dele na klasu gospodara koji vladaju nau\u010dnim znanjima, i klasu robova, koji su njima kontrolisani.<\/p>\n

Atlantida predstavlja ishodi\u0161te za opis ovakvih infernalnih tendencija u viziji Alistera Crowley-ja<\/b>(1875 \u20131947). Crowley<\/b>, prizivan\u00a0 magijskim pseudonimima\u00a0 Frater Perdurabo<\/i> i Velika Zver 666<\/i>, britanski\u00a0 ceremonijalni magi\u010dar, okultista, mistik, i pesnik osnovao je filozofski pravac \u201cThelema\u201d, baziran na tehnikama manipulacije ljudima kori\u0161\u0107enjem drevne magijske prakse. Propovedao je ulazak ljudske rase u novo doba \u2013 doba \u201cHorusa\u201d<\/i> u kome je svako imao slobodu da \u2019\u010dini \u0161ta mu je volja\u2019 (\u0161to je smatrao jedinim zakonom prirode). Pripadao je bogatoj dru\u0161tvenoj klasi kojoj se adolescentski suprotstavljao kroz antihri\u0161\u0107ansku orijentaciju, te je ve\u0107 u mladosti pristupio ezoteri\u010dkom\u00a0 Hermeti\u010dkom redu zlatne zore.<\/p>\n

U piramidi u Egiptu 1904., putem magijskog rituala,\u00a0 prizvao je entitete iz van-ljudskih (htonskih)\u00a0 sfera i misti\u010dki primio sakralni tekst\u00a0 \u201cKnjiga Zakona\u201d\u00a0 koji predstavlja uputstvo za formiranje\u00a0 Theleme. Oformio je okultno dru\u0161tvo\u00a0 \u201cA\u2234A\u2234\u201d\u00a0 te postao rukovodilac znamenitog reda\u00a0 Ordo Templi Orientis (O.T.O.) a potom je 1920. osnovao zajednicu\u00a0\u00a0 Cefal\u00f9\u00a0 koja se naziva jo\u0161 i\u00a0\u00a0 Opatija Teleme, kojom upravlja naredne tri godine. Crowleyjeve ideje su promovisane u popularnoj kulturi preko genijalnog okultnog filmskog umetnika Kennetha Angera<\/b> \u010dija dela su pro\u017eeta numinozno\u0161\u0107u podzemnih spiritualnih energija, a koji je snagom li\u010dnosti kroz personalni kontakt inicirao pop-ikone The Rolling Sones<\/b> i Led Zeppelin<\/b>\u00a0 (preko Jimmy Page-a<\/b>) da potpra\u017eno ili \u010dak otvoreno promovi\u0161u Crowley-jeve<\/b> ideje. Znameniti pop-umetnici The Beatles<\/b> stavljaju Crowley-jevu<\/b> sliku na omot albuma \u201cSgt. Pepper\u201d, The Rolling Stones<\/b> snimaju \u201cSympathy for the Devil\u201d dok Jimmy Page<\/b>, pored primene Thelema principa u umetnosti Led Zeppelin-a<\/b>, kupuje i Crowley-jevu<\/b> ku\u0107u. Na umetnost, naravno, ne treba primenjivati postulate moralnog prosu\u0111ivanja \u2013 istinski\u00a0 umetnici, od Angera<\/b> do The Beatles<\/b>,\u00a0 kreativno materijalizuju spiritualne nalete \u2019informacionih paketa\u2019 iz morfi\u010dkog polja koji ozna\u010davaju duh vremena. Umetni\u010dke slutnje, me\u0111utim, emaniraju kroz dana\u0161nju realnost.<\/p>\n

Alister Crowley<\/b> u postumno (1970) izdatom delu \u201eAtlantida, izgubljeni kontinent\u201c opisuje atlandi\u0111ansko dr\u0161tvo kao kastinsko \u2013 podeljeno na rasu robova i rasu gospodara. Ovo dru\u0161tvo karakteri\u0161e potpuno obezli\u010denje i jednih i drugih i pot\u010dinjavanje stihijskom dejstvu prirodnih sila i infernalnih bo\u017eanstava. Osnovu dr\u017eave \u010dini (zlo)upotreba vitalne sile (koju Crowley naziva \u2019ZRO\u2019) a kojom su stanovnici Atlantide toliko opsednuti da onaposledi\u010dno vlada\u00a0 svakim aspektom njihovog \u017eivota. Crowley<\/b>pripoveda o dru\u0161tvu u kome supremativni scijentisti\u010dki diskurs u potpunosti upravlja du\u0161ama njegovih \u017eitelja. \u017divot pojedinca ne vredi ni\u0161ta a mehani\u010dnost\u00a0 i alijeniranostpredstavljaju (\u0161to je\u00a0 posledica vladavine magijsko-tehnicicti\u010dkih principa) osnovne socijalne karakteristike. Crowley-jev<\/b> opis na\u010dina \u017eivota ropske rase i infernalni na\u010din na koji gospodarska rasa Atlasa njome manipuli\u0161e izaziva anksioznost kod senzibilnijeg savremenog \u010ditaoca. To stoga, jer neodoljivo podse\u0107a na simulakrum dana\u0161nje civilizacije ovde i sada, gde se na jasno uo\u010dava distinkcija izme\u0111u \u2019tehnolo\u0161kih gospodara\u2019 i \u2019tehnolo\u0161kih robova\u2019\u00a0 koji \u017eive u superstrukturi privida kreiranog putem zloupotrebe obrazovanja, svesne banalizacije i redukcije\/hipertrofije govora i\u00a0 jezika te dru\u0161tveno po\u017eeljnih (trivijalnih) sadr\u017eaja lansiranih putem usmeravanih medija, informati\u010dkog cyber-prostora, bihevioralne psihologije te psihoanalize, i naravno, straha izazvanog egzistencijalno prete\u0107om hipertrofijom ekonomskih postulata\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 post-post-modernog privrednog sistema. Crowley<\/b> u poglavlju pomenutog dela, pod nazivom\u201eO visoravnima podno Atlasa, o njegovoj ropskoj rasi\u201c opisuje:<\/p>\n

\u201eAtlas je istinsko ime ovog arhipelaga – kontinent je sveukupno gledaju\u0107i pogre\u0161an izraz, jer su svaka \u2018ku\u0107a\u2019 ili planinski vrh bili odvojeni od svojih drugova, uglavnom prirodnim, a \u010desto i uskim vodenim putevima. Afri\u010dki Atlas je puki ogranak tog lanca. Pravi Atlas je podupirao drevni svet pomo\u0107u moralne i magi\u010dke snage, te odatle dolazi ime mitskog nosa\u010da sveta.\u00a0 <\/i><\/p>\n

Koren re\u010di dolazi od Lemurijanskog \u2018Tla\u2019 ili \u2018Tlas\u2019, crno, \u0161to \u0107e naknadno biti razja\u0161njeno. \u2018A\u2019je \u017eenski prefiks, izveden iz oblika usta kada ispu\u0161tamo zvuk. Stoga je \u2018Crna \u017dena\u2019 nama najbli\u017ei prevod; Latinski jezik poseduje adekvatniji ekvivalent.\u00a0 <\/i><\/p>\n

Planine nisu bile samo me\u0111usobno odvojene morskim kanalima, nego i avnicama u podno\u017eju, pomo\u0107u litica koje su bile izgla\u0111ene i vezane prirodnim ili umetnim na\u010dinom, visokim barem po trideset stopa sa svake strane, kako bi bio onemogu\u0107en pristup. <\/i><\/p>\n

Te visoravni su generacijama izravnavane napornim radom. Vinogradi i vo\u0107njaci su se nalazili na gornjim padinama, dok su oni u osnovi bili odani \u017eitu i travnatim livadama, gde su pasla Atlasova amfibijska stada. Te nama nepoznate \u017eitarice su rasle u morskoj vodi, a periodi\u010dne poplave su se koristile poput Nila u Egiptu. Ogromne plutaju\u0107e razine od spu\u017evastog kamena su dr\u017eale sela, jer nikakva vrsta drve\u0107a nije rasla na ravnima, pa ona i nisu bila poznata. Sela su bila nastanjena ljudima sli\u010dnim dana\u0161njoj kavkaskoj rasi. Bilo im je zabranjeno jesti bilo kakvu hranu namenjenu gospodarima, tako da nisu smeli koristiti ni \u017eito, ni amfibije, ni velike zalihe \u0161koljka\u0161a, ve\u0107 su se morali hraniti onim \u0161to su zvali \u2018nebeski hleb\u2019. Taj hleb je zaista dolazio sa planina, me\u0111utim, bio je krajnje bezvredan. Cela populacija je neprestano naporno radila. Mladi i aktivniji su se brinuli za amfibije, uzgajali \u017eito, sakupljali \u0161koljka\u0161e i \u2019nebeski hleb\u2019 za svoje stare\u0161ine, i bili naterani da produ\u017eavaju vrstu. Sa dvadeset godina smatrali su se dovoljno sna\u017enima za fabriku, gde su radili u grupama, \u0161esnaest od dvadeset i \u010detiri sata, na ma\u0161inama koje su bile me\u0161avina dana\u0161njih pumpi i mlinova. Ta ma\u0161ina je davala Atlasu \u2018ZRO\u2019 2 ili \u2018snagu\u2019 o \u010demu \u0107u kasnije govoriti. Svaki radnik koji bi pokazivao trenutnu slabost bio bi preba\u010den na rad sa fosforom, gde je za koji mesec sigurno umirao. Fosfor je bio osnovna potreba Atlasa; nisu ga koristili u crvenom i \u017eutom, nego u tre\u0107em obliku, tamnoplavom ili radije tamnoljubi\u010dastom, poznatom jedino kao prah, finiji od najfinijeg zlata, tvr\u0111i od dijamanta, jedanaest puta te\u017ei od \u017eutog fosfora, te\u0161ko zapaljiv i tako zastra\u0161uju\u0107e otrovan daje, uprkos svake predostro\u017enosti unca, mogao pobiti i do 250 ljudi. O njegovim osobinama \u0107u govoriti kasnije.\u00a0 <\/i><\/p>\n

Ve\u0107e Mudrih, sastavljeno od najboljih filozofa Atlasa, koje je napisalo: \u2018Dokon mozak je pretnja Dru\u0161tvu\u2019, dr\u017ealo je ljude u krajnjem ropstvu i neznanju. <\/i>Zato je osnovan sistem mentalne kulture, sastavljen iz dva dela: <\/i><\/b><\/p>\n

1. kao osnova, velika koli\u010dina beskorisnih, nepovezanih \u010dinjenica\u00a0 <\/i><\/b><\/p>\n

2. superstruktura la\u017ei\u00a0 <\/i><\/b><\/p>\n

Prvi deo je bio obavezan, pa su ljudi drugi prihvatali bez protesta. <\/i><\/b>(podvukao M. V.)<\/i><\/p>\n

Jezik visoravni je bio jednostavan, mada obilan. Koristili su samo nekoliko imenica i jo\u0161 manji broj glagola. \u2018Ponovno raditi\u2019 (jednostavno nije postojala re\u010d za \u2018rad\u2019), \u2018ponovno jesti\u2019, \u2018prekr\u0161iti zakon\u2019 (nisu imali re\u010d za ponovno prekr\u0161iti zakon), \u2018do\u0107i spolja\u2019, \u2018prona\u0107i svetlo\u2019 (to jest, i\u0107i u fabriku fosfora), bili su gotovo jedini glagoli koje su upotrebljavali odrasli. Mladi mu\u0161karci i \u017eene su koristili, glagolski gledano, jo\u0161 jednostavniji jezik, poni\u017eavaju\u0107e prost. Ipak, svi su imali zapanjuju\u0107e bogatstvo prideva, ve\u0107inom bez zna\u010denja, pripijenih idejama bez\u00a0 imenica. Imali su i ogromnu koli\u010dinu apstraktnih imenica, poput recimo \u2018sloboda \u2018, \u2018napredak\u2019 bez koje nijedan profinjeni stanovnik nije mogao zavr\u0161iti re\u010denicu. Uvodio bi ih u diskusiju o najosnovnijim temama. \u2018Razvratnik pr\u0107astog nosa\u2019, \u2018zaostali zubi\u2019, \u2018bludna muzika\u2019, \u2018reakcionarske obrve\u2019 – bile su svima poznate fraze. \u2018Ponovno jesti, ponovno spavati, ponovno raditi, prona\u0107i svetlo – to je sloboda, to je napredak\u2019, bila je uobi\u010dajena poslovica. <\/i><\/p>\n

Religija je bila protestantsko hri\u0161\u0107anstvo u svakom pogledu, ali jo\u0161 zavisnija od Boga. Branili su njegovu formulu, bez pridavanja zna\u010denja re\u010dima, jednako strasno, koliko i sa obo\u017eavanjem. <\/i><\/p>\n

Seksualni \u017eivot je radnicima bio potpuno zabranjen, svako kr\u0161enje te zabrane je zna\u010dilo progon u fabrike fosfora. Ipak, na svakom polju je bila ogromna plo\u010da od kamena na kojoj su s jedne strane bila ugravirana tri stadijuma u \u017eivotu: polja, radni mlinovi, fabrika; a s druge slede\u0107e re\u010di: \u2018\u017delite li u\u0107i u Atlas, letite\u2019. Ispod toga je bio niz slika, koje su pokazivale kako posti\u0107i umetnost letenja. Koliko je poznato, tokom vladavine Atlasa, niko nije iskoristio prednost tih instrukcija. Osnovni strah populacije je sadr\u017ean u odstupanju od rutine. Za sve varijacije su imali samo jednu re\u010d, mada je menjala zna\u010denje kroz vekove. \u2018Ve\u0161ti\u010darstvo\u2019, \u2018Jeres\u2019, \u2018Ludilo\u2019, \u2018Lo\u0161 Poredak\u2019, \u2018Seksualne Perverzije\u2019, \u2018Crna Magija\u2019 su bili osnovni oblici te re\u010di u poslednjih \u010detiri hiljade godina Atlasa. Kijanje, len\u010darenje i smeh su smatrani predznacima. Bilo kakav prekid govora, makar i na trenutak, da se udahne, progla\u0161avani se krajnje opasnim. \u017delja da se bude sam je bila gora od svega; prekr\u0161itelja bi zarobili vlastiti drugovi, te bi ga odmah ubili ih ga bacili u me\u0161avinu u fabrici fosfora. Nije postojala nikakva \u0161ansa da se izvu\u010de neka\u017enjen. Navike ljudi su bile krajnje gadljive. Osnovni vid odmora je bila umetnost, muzika i drama, prikazivali su dela ne slabija od dela Henri Artura D\u017eonsa, Pineroa, Lehara, D\u017eord\u017ea Dansa, Luka Fildesa i Tomasa Sidnija Kupera. <\/i><\/p>\n

Medicinu su sretno izbegavali. \u017divot u toj izjedna\u010denoj klimi je razvijao sna\u017ene mladi\u0107e i devojke. Prvi simptomi bolesti, smatralo se, umanjuju sposobnosti radnika, dakle efikasnost i kvalifikuju ga za fabriku fosfora. Nadnice su bile visoke, a po\u0161to nije bilo prodavaca, \u010dak ni onih \u0161to bi prodavali alkohol, koji je ionako bio zabranjen, svaki \u010dovek bi u\u0161tedio sav novac i umro bogat. Posle smrti novac je vra\u0107en zajednici. Porez se smatrao suvi\u0161nim. Ode\u0107a im je bila bespotrebna i nepoznata, a \u2018nebeski hleb\u2019 je bio \u2018besplatan poklon od Boga\u2019. Mrtve su bacali amfibijama. Svaki \u010dovek je sebi gradio skloni\u0161te od grubog sun\u0111erastog kamena, kojim su obilovali. Re\u010d \u2018ku\u0107a\u2019 se koristila samo u Atlasu; ropska rasa je svoju kolibu nazivala \u2018Hloklost\u2019 (sli\u010dno re\u010di \u2018dom\u2019). Nezadovoljstvo je bilo potpuno nepoznato. Nije se smatralo potrebnim zabraniti trgovinu sa stranim zemljama, jer su ionako stanovnike tih zemalja smatrali varvarima.Ako bi brod iskrcao ljude, a Atlas im prethodno nije dao dozvolu, svi do poslednjeg bi bili pobijeni. To ih je zaustavljalo, i bez sumnje bilo predmet daljnjih razmatranja, \u010dija priroda \u0107e biti tema idu\u0107eg poglavlja. <\/i><\/p>\n

Ovo je priroda visoravni podno Atlasa i karakter ropske rase.\u201c<\/i><\/p>\n

Na osnovu do sada izlo\u017eenog, mo\u017ee se zaklju\u010diti da ve\u0107 vekovima traje proces transformacije ljudske svesti od eshatolo\u0161ke usmerenosti ka idealnoj budu\u0107nosti do hermetisti\u010dkog usmerenja ka pro\u0161losti zlatnog doba. Me\u0111utim, proces je slo\u017eeniji: pobornici drevnog anti\u010dkog i prepotopskog hermetizma gledaju u idealnu budu\u0107nost trijumfa tehnologije pra\u0107enog novom religiozno\u0161\u0107u, dok sledbenici hri\u0161\u0107anske eshatolo\u0161ke konfesije ma\u0161taju o povratku u pradavno edensko stanje pre pada ljudske prirode. Iz ovog yin-yangovskog ukr\u0161tanja orijentacija u vremenu koje tvori celovitost istinske kognitivnosti, mo\u017ee se zaklju\u010diti da su dva formalno antagonisti\u010dka diskursa ukorenjena u istoj esenciji, a ona proizilazi iz sfere metakognitivnog mi\u0161ljenja, transcendiraju\u0107eg u odnosu na puki racionalizam. Iz dubina kolektivnog nesvesnog izranjaju odre\u0111ene predstave i ideje koje,(premda, na nivou nad-razumnog plana\u00a0 predstavljaju identi\u010dne poruke) spu\u0161tene na horizint ljudskog racionalnog uma, transmutiraju u paradigme razli\u010ditog, \u010dak antagonisti\u010dkog\u00a0 zna\u010denja.<\/p>\n

Mit o zlatnom dobu<\/i> je samo jedan od razli\u010ditih simboli\u010dkih vidova ispoljavanja univerzalnog znanja vi\u0161eg reda, koje na arhetipskom nivou \u2019kolektivne psihe\u2019 kontinualno restruktuira mentalno polje \u010dove\u010danstva, svest i strukturu mi\u0161ljenja i uma. On se u razli\u010ditim tradicijama izra\u017eava na razli\u010dite na\u010dine, ali esencija ostaje ista.<\/p>\n

Originalni oficijelni po\u010detak evropskog diskursa diferenciranja epoha \u010dove\u010danstva\u00a0 se\u017ee u doba prethri\u0161\u0107anskog paganizma, ta\u010dnije u kraj VI veka p.n.e .\u00a0 Utada napisanoj pou\u010dnoj poemi \u201cDela i dani\u201d\u00a0 gr\u010dkog\u00a0 pesnika Hesioda<\/b>, on deli doba ljudske rase na:<\/p>\n

Zlatno doba<\/i><\/b> \u2013 doba pod vladavinom Hronosa, u kome su ljudi \u017eiveli zajedno sa bogovima, bili darovani obiljem hrane od strane plodne prirode, \u017eiveli u harmoniji i lepoti, bez antagonizama, nasilja, zla, i potrebe za radom kao neophodnim za pre\u017eivljavanje.\u00a0 Bili su \u017eivotno dugove\u010dni i mladoliki. Nakon smrti tranfiguri\u0161u u vi\u0161a bi\u0107a, koja \u010duvaju smrtnike. Srebrno doba<\/i><\/b> \u2013\u00a0 doba vladavine\u00a0\u00a0 Zevsa (Hronosovog sina)\u00a0 koje zna\u010di opadanje supremativnih atributa zlatnog doba – ljudi su \u017eiveli u matrijarhatu sa \u017eivotnim dobom od sto godina. Dolazi do rascepa ljudi i bogova, ljudi prestaju sa obo\u017eavanjem bogova. Nakon smrti, ljudi ovog doba postajali bi, Zevsovom kaznom, puki „prosvetljeni duhovi“ podzemnog carstva.Bronzano doba<\/i><\/b> \u2013 doba kada su ljudi koristili su oru\u0111a od bronze, i \u017eiveli u ku\u0107ama sa bronzanim elemetima. Bili su grubi poput bronze, nasilni i podlo\u017eni strastima; Posledi\u010dno, nisu mogli da iluminiraju kao ljudi srebrnog doba ve\u0107 su post-mortem \u017eiveli u Hadskim isparenjima.\u00a0 Ovo doba je okon\u010dano Deukalionovim potopom .Herojsko doba<\/i><\/b> \u2013\u00a0 dinstiktivno doba u odnosu na sve ostale, jer se jedino ono ne simbolizuje metalom i jedino ono predstavlja napredak u odnosu na prethodno doba. Ljudi su interagovali sa herojima poput Herakla i sa polubo\u017eanstvima. Heroji ovog doba su opisani u Homerovim<\/b> poetskim vizijama trojanskog rata. Ljudi ove epohe su nakon smrti trafsfigurirali u Elizijum.Gvozdeno doba<\/i><\/b> \u2013 doba u kome je, kako je smatrao,\u00a0 \u017eiveo sam Hesiod<\/b>, sa svojim savremenicima. Karakteri\u0161u ga patnja i borba za opstanak, antagonizam me\u0111u bra\u0107om, nepo\u0161tovanje starijih i roditelja i kr\u0161enje zakletvi. Vlada pravo ja\u010dega i trijumf la\u017ei i mimikrije zlih ljudi koji na sebe stavljaju la\u017eno ruho dobrote.Izostaje kajanje zbog nedela, a odvojenost izme\u0111u ljudi i bogova je totalna.<\/p>\n

Hri\u0161\u0107anska tradicija,je paralelno paganskoj,\u00a0 iznedrila podelu \u010dove\u010danstva na razli\u010dite epohe, izra\u017eavaju\u0107i univerzalnu arhetipsku poruku o cikli\u010dnoj istoriji odnosa izme\u0111u bo\u017eanskog i ljudskog, prikazanu kroz razli\u010dite epohe.<\/p>\n

Dispenzacionalizam predstavljasholasti\u010dkouspostavljanje koordinatnog sistema unutar biblijskog teksta, koji daje osmi\u0161ljavanje istorije ljudskog roda kroz sukcesiju „dispenzacija“(\u201cepoha\u201d), ili perioda u kojima Bog stupa u savez sa ljudimana razli\u010dite na\u010dine i sa razli\u010ditim izabranim predstavnicima \u010dove\u010danstva.U tabeli koja sledi, vidimo nekoliko vrsta podela na dispenzacije, u skladu sa odgovaraju\u0107im teolo\u0161kim pristupom i kriterijumom:<\/p>\n

\"misa<\/a><\/p>\n

Sv. Avgustin<\/b>, znameniti hri\u0161\u0107anski teolog, u skladu sa gornjom tabelom, deli dispenzacije na sedam\u00a0 epoha, \u0161to opisuje u delu\u201cDe catechizandis rudibus\u201d (\u201cPodu\u010davanje neupu\u0107enih\u201d):<\/p>\n

Prvo doba<\/i><\/b>: „Prvo je od po\u010detka ljudske rase, to jest, od Adama, koji je bio prvi \u010dovek koji je stvoren, Sve do Nojea, koji je konstruisao barku u doba potopa,“<\/i> tj. Prepotopsko doba.Drugo doba<\/i><\/b>: „..prote\u017ee se od tog perioda nadalje do Abrahama, koga su zvali istinskim ocem svih naroda..“Tre\u0107e doba<\/b>: „Jer se tre\u0107e doba prote\u017ee od Abrahama do Davida kralja.“\u010cetvrto doba<\/b><\/i>: „\u010detvrto \u2013 od Davida nadalje do onog ropstva,\u00a0 gde je Bo\u017eji narod pre\u0161ao u Vavilon.“Peto doba<\/b><\/i>: „pet od ove seobe, pa sve do dolaska na\u0161eg gospoda Isusa Hrista.“\u0160esto doba<\/b><\/i>: „Sa Njegovim (Isusovim, Hristovim) dolaskom\u00a0 \u0161esto doba je u\u0161lo u svoj tok.“Sedmo doba<\/b><\/i>: Eshaton ili Ve\u010dno kraljevstvo.<\/p>\n

Avgustin<\/b> uo\u010dava sinhronost \u0161est doba sa \u0161estodnevnom biblijskom kreacijom univerzuma, te, kao \u0161to sedmi dan kreacije ozna\u010dava dan odmora, respektivno sledi i epoha eshatolo\u0161ke harmonije u dobu trensfiguracije \u010doveka u besmrtno bi\u0107e van vremensko-prostornih ograni\u010denja.<\/p>\n

Hindu metafizi\u010dka filozofija, posve razli\u010dita i od drevnog evropskog paganizma i od judeo-hri\u0161\u0107anstva, tako\u0111e deli istoriju ljudskog roda na Yuge –\u00a0 ‘epohe’ ili ‘ere’ koji \u010dine \u010detvorodobni ciklus. Po Hindu tradiciji, ljudska rasa na Zemlji kontinualno\u00a0 traje kroz \u010detiri razli\u010dita perioda:\u00a0 Satya Yuga, Treta Yuga, Dvapara Yuga, i (sada aktuelna) Kali Yuga. 4.1 do 8.2 milijarde godina, predstavlja 24-\u010dasovni ciklus obdanice i no\u0107i, \u0161to je jedan Brahmin dan. Brahma egzistira\u00a0 311 trilion i\u00a0 40 milijardi godina. nakon svaka \u010detiri ciklusa, vibriraju\u0107i univerzum periodi\u010dno emanira i nestaje.Stepen svesti \u010dove\u010danstva koji je u interakciji sa sve\u0161\u0107u univerzuma je razli\u010dit za razli\u010dite Yuge.<\/p>\n

Po\u010detak ciklusa ozna\u010dava Satya Yuga<\/i><\/b>,\u00a0 ona se transformi\u0161e u manje savr\u0161enuTreta Yugu<\/i><\/b>. Ona se degeneri\u0161e u Dwapara Yugu<\/i><\/b>, nakon koje dolazi te\u0161kaKali Yuga<\/i><\/b>, koju karakteri\u0161u iskvarenost, ubistva i odvojenost od boga. Nakon kraja ciklusa, sledinovi po\u010detak i doba savr\u0161enstva, pravde i dobrote \u2013 Satya Yuga<\/i><\/b>.<\/p>\n

 <\/p>\n

Sli\u010dnost sa Hesidovom<\/b> i biblijskom periodikom je o\u010digledna: Satya Yuga u hinduizmu predstavlja ekvivalent \u201cZlatnom dobu\u201d paganizma ili \u201cDoba nevinosti\u201d judeo-hri\u0161\u0107anske dispenzacije. Tada ljudi ispunjavaju bo\u017eiju volju,vlada dobrota, a svaljudska dela su inspirisana \u010distotom, pravdom i istinom.Ljudi \u017eive dugove\u010dno.Moral je simboli\u010dki izra\u017een likom krave (ili bika), svete hindu \u017eivotinje,i u Satya Yugiona stoji\u00a0 na sve \u010detiri noge. Krava u\u00a0 Treta Yugi, stoji na tri, te u potonjoj epohi\u00a0 Dvapara Yugi \u2013 na dve. U na\u0161em, moralno izvitoperenom eonu zvanom\u00a0 Kali Yuga (\u201cMra\u010dno doba\u201d), ona stoji na samo jednoj nozi.<\/p>\n

Znamenito hinduisti\u010dko drevno epsko \u0161tivo\u201cMahabharata\u201d pripoveda:<\/p>\n

\u201c (…)\u00a0 nije bilo siroma\u0161nih ni bogatih; nije bilo potrebe za radom, jer sve \u0161to je ljudima trebalo dobijalo se pomo\u0107u mo\u0107i volje; glavna vrlina je bila napu\u0161tanje svih svetskih \u017eelja. (…)\u00a0 Yuga je bila bez bolesti; nije bilo smanjivanja s godinama; nije bilo mr\u017enje ili ta\u0161tine, ili zlih pomisli; ni tuge, ni straha. Celo \u010dove\u010danstvo je moglo da dosegne uzvi\u0161eno bla\u017eenstvo. (…)\u201d<\/i><\/p>\n

Period merenja vremena u hinduizmu se naziva Manvantara ili Manuvantara,\u00a0 \u0161to zna\u010di \u201cdoba Manu-a\u201d. Manvantara je se jo\u0161 naziva i Manu-vim \u017eivotnim vekom.<\/p>\n

Pogledajmo tabelu analognu hri\u0161\u0107anskoj Dispenzacionalisti\u010dkoj tabeli, sa prethodnih stranica ovog teksta:<\/p>\n

\"misa<\/a><\/p>\n

Ergo, vidimo da se isti ili sli\u010dni sadr\u017eaji evidentno ispoljavaju u razli\u010ditim tradicijama: sve one u\u010de o razli\u010ditim epohama, koje ispoljavaju odre\u0111ene modalitete odnosa izme\u0111u \u010doveka i sadr\u017eaja zakona vi\u0161eg reda. Ako bi kroz delanje ljudskog roda emanirali arhetipovi vrline, dobrote, harmonije i ljubavi \u2013 u svim tradicijama to bi rezoniralo sa prvobitnim eonom \u2013 \u2018zlatnim dobom\u2019 \u2013 vremenom kada su ljudi \u017eiveli zajedno sa bogovima i izvr\u0161avali njihovu volju. \u0160ta se iz toga mo\u017ee zaklju\u010diti i \u0161ta to prakti\u010dno zna\u010di za ljudsku rasu, danas i ovde?<\/p>\n

Osnovnu problema predstavlja limitiran odnos prema vremenu<\/i>. Taj stav podrazumeva linearnost vremenskog toka, te nostalgi\u010dnu usmerenost ka nepovratno izgubljenoj pro\u0161losti ili pak nadu\/strepnju\u00a0 usmerenu ka dalekoj i nespoznatljivoj budu\u0107nosti. Na nivou kogitivnog, to je doista i ta\u010dno. Me\u0111utim,\u00a0 kada se pojedinac putem evoluirane svesti izmesti sa nivoa mi\u0161ljenja na nivo celovitog bi\u0107a (tj. na nivo sinteze svesnog i nesvesnog, ekvilibrijuma rada leve-racionalne\u00a0 i desne-intuitivne hemisfere mozga), onda odnos prema vremenu postaje posve druga\u010diji. U tom stanju, na vi\u0161em nivou svesti, preko eidetskih slika (ili \u2018velikih\u2019 snova) se mogu \u2018primiti\u2019 jasne slike (na materijalnom planu) jo\u0161 neodigrane budu\u0107nosti. Ili, obrnuto: putovanje duha se mo\u017ee usmeriti ka dalekoj (opet, na materijalnom planu) \u2018zauvek izgubljenoj\u2019 pro\u0161losti koja se sagledava u umu ba\u0161 onako kao \u0161to se zaista dogodila. Ovo su duhovna iskustva hiljada posve\u0107enika raznih tradicija, ostvarena u istoriji ljudske rase. A spontano se mogu dogoditi i svakome od nas, naro\u010dito kroz prekognitivne snove, ili \u2018bljeskove\u2019 spasonosne intucije, npr.<\/p>\n

To stoga, jer su celokupna pro\u0161lost, sada\u0161njost i budu\u0107nost<\/b>, na vi\u0161em nivou svesti<\/b>, zapravo sadr\u017eaji morfi\u010dkog polja<\/b> u kome informacioni paketi<\/b>, od kogitivnih diskursa, do simboli\u010dkih slika, predstavljaju izraz zakona vi\u0161eg reda<\/b>. Zakoni vi\u0161eg reda su ekskluzivno duhovni i posve izvan polja materije-energije-prostora-vremena. To zna\u010di da je i samo vreme ni\u0161ta drugo do simboli\u010dka emanacija projekcije ve\u010dnosti. Vreme esencijalno nije ni\u0161ta drugo do izraz spiritualne zakonitosti. A sa duhovnim sadr\u017eajima op\u0161te na\u0161a psiha i na\u0161a svest, u stepenu do koga smo napredovali na duhovnom putu. U meta-vremenskoj ta\u010dki oslonca, sagledavamo \u2018istorijske doga\u0111aje\u2019, bilo iz li\u010dne, bilo iz op\u0161te istorije kao istinski realne, ovde, sada i uvek \u2013 u na\u0161oj sopstvenoj du\u0161i. Oni su tim jasniji i slikovitiji, \u0161to smo vi\u0161e u rezonanci sa morfi\u010dkim poljem (ili: li\u010dnim\/kolektivnim nesvesnim) od koga primamo simboli\u010dke \u2018informacione pakete\u2019. Ono \u0161to se naziva materijalnom stvarno\u0161\u0107u, mi i ne mo\u017eemo druk\u010dije percipirati do na nivou psihe. Stepen evolucije svesti determini\u0161e i stepen percepcije \u2018istinske realnosti\u2019. Istinska realnost uklju\u010duje mnogo vi\u0161e od konvencija usvojenih scijentisti\u010dkim principima uma redukovanog na \u2018nau\u010dni metod\u2019 – laboratorijski empirizam, racionalizam i indukciju. Jer je takav um li\u0161en intuitivno-transcendentnih spoznaja koje se nikako ne mogu a priori<\/i> negirati, budu\u0107i da su milenijumima predmet \u010dinjenji\u010dnih iskustava \u2018duhovnih laboratorija\u2019 u svakom od nas, naravno u razli\u010ditim stepenima intenziteta i u\u010destalosti.<\/p>\n

\u0160ta to prakti\u010dno zna\u010di? Odgovor se posredno krije u opserviranoj\u00a0 analogiji razli\u010ditih tradicija, te u op\u0161etljudskoj orijentaciji ka mitskoj pro\u0161losti ili idealnoj budu\u0107nosti, nevezano da li su u pitanju Francis Bacon<\/b>, Rudolf Steiner<\/b>, ili Sv. Avgustin<\/b> npr. Stvar je u tome, da se de facto<\/i> svi oni \u2013 od empiri\u010dara i hermeti\u010dara, do hinduisti\u010dkih gurua i judeo-hri\u0161\u0107anskih svetaca, okre\u0107u ka istom ishodi\u0161tu, tj. morfi\u010dkom polju, sa kojim komuniciraju na nivou dubina svoje iluminirane du\u0161e. Oni primaju simboli\u010dke informacione pakete koje, u zavisnosti od sadr\u017eaja, sme\u0161taju (na nivou diskursa, i samo diskursa) u drevnu pro\u0161lost ili pak daleku budu\u0107nost.\u00a0 Informacioni paketi, po svojoj su\u0161tini, pripadaju sada\u0161njosti, i ni\u010demu drugom do sada\u0161njosti, ako se pravilno shvati njihova esencija. Svrha poruka<\/b> koje dolaze iz sfere metakognitivnog<\/b> jeste usmeravanje, regulisanje i korigovanje<\/b> istorije \u010dove\u010danstva u pravcu harmonije, morala, uve\u0107anja ljudskog dostojanstva i o\u010duvanja prirodne sredine i benevolentnog stava prema ekosistemima \u2013 bogatstvu \u017eivota koji nas okru\u017euje<\/b>. Stoga su izbledela snaga eshatolo\u0161ko-futuristi\u010dkog koncepta posustalih religioznih sistema, kao i zastra\u0161uju\u0107a nekrofilnost konzumerizma i tehnicizma kao pukih ostataka izlizanog i redukovanog hermetizma, li\u0161enog izvorne spiritualnosti, zapravo aspekti koji, budu\u0107i li\u0161eni nade i smisla, paradoksalno, daju povod za optimizam.<\/p>\n

Optimizam<\/b> se sastoji u toma da, kada se odbaci redukovani pogled<\/b> na kategoriju vremena<\/b>, i sadr\u017eaje koji idu sa njim, ljudsko bi\u0107e mo\u017ee sagledati realnost<\/b> onakvu kakva zaista jeste<\/b> \u2013 a to je spoj ve\u010dnosti i bi\u0107a, <\/b>emaniran u spoju psihe i morfi\u010dkog polja<\/b>. Ovaj spoj se odvija ovde, sada, i svuda i uvek<\/b> \u2013 iako pojedinci toga uop\u0161te nisu svesni.<\/p>\n

Su\u0161tina je u tome da uvek i svuda<\/b>, u svakome od nas<\/b>, ergzistiraju i emaniraju istovremeno sve epohe<\/b> \u2013 od \u2018zlatnog doba\u2019 do zlokobne \u2018Kali Yuge\u2019. Svaki \u010dovek je istovremeno predstavnik svakog pomenutog doba, a od stepena njegove svesti zavisi da li \u0107e \u2018\u017eiveti zajedno sa bogovima u harmoniji\u2019 ili \u0107e pak sprovoditi nagonski moitivisanu op\u0161tu devastaciju bli\u017enjih i prirode ispoljenu la\u017eima i nekrofilijom \u2018Kali Yuge\u2019. Pritisnuti op\u0161tim odsustvom spiritualnog smisla \u017eivota s jedne strane, i krizom pomu\u0107ene \u2018scijentisti\u010dko-tehnolo\u0161ke\u2019 utehe konzumerizma usled posrnulog kurentnog ekonomskog modela s druge, pojedinci bi se, odricanjem od svih kogitinih paradigmi (kao empirijski dokazano neefikasnih) mogli okrenuti jedino preostalom putu, a to je put u esenciju \u0161to nadvladava polje materije-energije-prostor-vremena. I tada bi fascinacija drevnom Atlantidom ili nedosti\u017enim budu\u0107im Eshatonom mogli izbledeti pred istinskim susretom sa harmonijom, dobrotom, lepotom i scijentisti\u010dko-tehnolo\u0161kim re\u0161enjima za opstanak \u010dove\u010danstva i ekosistema Zemlje, koji su svima na dohvat ruke \u2013 unutar njihove (produhovljene) psihe<\/i><\/b>.<\/i><\/p>\n

Nikola Tesla<\/b> je spoznao tu istinu, primaju\u0107i eidetske slike<\/b> superslo\u017eenih 3D-struktura budu\u0107ih pronalazaka za progres i dobrobit \u010dove\u010danstva kao planove kosmi\u010dkog uma<\/b>\u00a0 \u0161to treba da se samo formalno materijalno postvare<\/b>. Primao ih je\u00a0 kao ve\u0107 gotove kognitivne\u00a0 pakete\u00a0 li\u0161ene potrebe za empiristi\u010dkim eksperimentima \u2018odve\u0107\u2019 ljudskog razuma koji vode nizu gre\u0161aka i stranputica… I time je pokazao da je istinski usvojio istinu autenti\u010dnog hri\u0161\u0107anstva<\/b>, oli\u010denu u ve\u010dno aktuelnoj anago\u0161koj<\/b>poruci Jevan\u0111elja:<\/p>\n

\u201cUpitaju ga farizeji: \u2018Kad \u0107e do\u0107i kraljevstvo Bo\u017eje?\u2019 Odgovori im: \u2018Kraljevstvo Bo\u017eje ne dolazi primjetljivo. Niti \u0107e se mo\u0107i kazati: ‘Evo ga ovdje!’ ili: ‘Eno ga ondje!’ Ta evo – kraljevstvo je Bo\u017eje me\u0111u vama! <\/b>(podvukao M. V.)“ (Lk, 17 (20-21))<\/i><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 \u201eNa tom ostrvu Atlantidi bilo je osnovano veliko i divno kraljevstvo kojeje vladalo celim ostrvom, mnogim drugim ostrvima i delom kontinenta. Osim toga od zemalja sa ove strane moreuza dr\u017ealo je Libiju sve do Egipta, a Evropu sve do Tirenlje. Ova je, dakle, sila, ujediniv\u0161i sve svoje snage, poku\u0161ala da u jednom […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[9,11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2537"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2537"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2537\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2546,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2537\/revisions\/2546"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2537"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2537"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2537"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}