{"id":266,"date":"2011-06-22T17:18:10","date_gmt":"2011-06-22T17:18:10","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=266"},"modified":"2012-11-06T08:28:21","modified_gmt":"2012-11-06T08:28:21","slug":"kapetani-svojih-gena","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=266","title":{"rendered":"KAPETANI SVOJIH GENA"},"content":{"rendered":"

<\/strong><\/em><\/p>\n

Epigenika nas osloba\u0111a genetske determinisanosti i pokazuje da \u017eivotno polje, ishrana i unutra\u0161nja uverenja menjaju na\u0161 genetski sklop. Ljudi nisu \u017ertve svojih gena ve\u0107 kormilari…<\/strong><\/em><\/p>\n

\u201d<\/strong><\/em>Nova nauka-epigenetika obja\u0161njava za\u0161to pozitivne i negativne vizije tako sna\u017eno deluju na na\u0161e telo.<\/strong><\/em><\/p>\n

Priredila: Branka Mraz<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Celularni biolog Brus Lipton u knjizi \u201cInteligentne \u0107elije, kako iskustva upravljaju na\u0161im genima\u201c poziva nas na besplatnu vo\u017enju u zdrav i sre\u0107an \u017eivot.<\/p>\n

Prema konvencionalnoj medicini su oko 10% svih oboljenja raka genetski uslovljena. \u017dene sa genima BRCA1 ili BRCA2 su u opasnosti da razviju rak dojke, neke \u017eene su zato obe dojke amputirale bez da su imale ikakve te\u0161ko\u0107e. Na ovaj podatak Brus Lipton se zaprepa\u0161\u0107eno lupio \u0161akom po \u010delu.<\/p>\n

Uticaj gena je umnogome precenjen a da je preko 90% oboljenja raka uzrokovano spoljnim faktorima. Uo\u010deno je da usvojena deca u porodicama sa puno slu\u010dajeva raka sa istom verovatno\u0107om mogu oboleti kao i sopstvena deca. To pokazuje da je sredina odlu\u010duju\u0107a a ne geni.<\/p>\n

Puno je \u017eena sa tim tzv. rizi\u010dnim genima koje nikad ne dobiju rak. Mi treba da se fokusiramo na taj veliki procenat u zapitamo: \u0160ta su te \u017eene u\u010dinile da bi ostale zdrave? Odgovor bi se lako na\u0161ao kada bi se posmatrao \u017eivotni stil, verski sistem i pona\u0161anje. Ali u tom pravcu se premalo istra\u017euje.<\/p>\n

Placebo i nocebo efekati pokazuju pravac<\/strong><\/em><\/p>\n

Svi znamo za placebo efekat kome se mo\u017ee zahvaliti za tre\u0107inu izle\u010denja medikamentima. Ako neko veruje da ga \u0161e\u0107erna tabletica mo\u017ee izle\u010diti, velika je \u0161ansa da se to i desi. Tada ga ustvari le\u010de sopstvene misli.<\/p>\n

Suprotno od toga je nocebo efekat, funkcioni\u0161e isto kao placebo samo su u po\u010detku negativne misli. Ako neko ima veliki srah od smrti mo\u017ee od toga stvarno i da umre. Kako pozitivne misli mogu pomo\u0107i \u0107elijama, negativne ih mogu ubiti. Na\u017ealost mnogi lekari ne znaju koliku mo\u0107 poseduju na toj osnovi i \u0161ta u pacijentovom telu uzrokuju kada mu ka\u017eu: \u201eGenetska analiza je pokazala da postoju veliki rizik da obolite od raka.\u201c<\/p>\n

Novoj nauci-epigenetici je mogu\u0107e da objasni za\u0161to pozitivne i negativne vizije tako sna\u017eno deluju na na\u0161e telo.
\nU\u010dili smo u \u0161koli da nas geni predodre\u0111uju, da u genima le\u017ei da li \u0107e neko oboleti od raka ili alchajmera. Time su od ljudi na\u010dinjene \u017ertve sopstvenih gena i obeshrabreni su da se brinu o svom zdravlju. Na sre\u0107u epigenetika je zametnula klicu novog shvatanja.<\/p>\n

Jednostavna istina glasi: jedan gen je \u0161ematski plan. Kao neki papir sa instrukcijama kako za telo napraviti protein. Karakter proteina naprotiv odre\u0111uje karakter biologije. I koji proteini \u0107e nastati u bilansu sa genima odre\u0111uje epigenetski konstruktor. On bira \u0161ematske planove i uobli\u010duje ih pod odre\u0111enim uslovima. Epigenetika kao odgovor na uticaje okoline mo\u017ee da napravi 30 000 razli\u010ditih vrsta o\u010ditavanja proteina.<\/p>\n

Osobe sa vi\u0161estrukim poreme\u0107ajem li\u010dnosti mogu u minutu od osobe A da se promene u osobu B i da pritom menjaju telesne osobine. Mogu umesto braon o\u010diju da imaju sive ili iznenada se bolesti kao dijabetes ili alergije od kojih su patili, ne mogu konstatovati. Tokom minuta im se ne izmeni samo pona\u0161anje nego i biologija. Ova du\u0161evna bolest nam pokazuje \u0161ta je mogu\u0107e telu ako se duh promeni.<\/p>\n

Tajna spontanog izle\u010denja<\/strong><\/em><\/p>\n

Jo\u0161 jedan zanimljiv fenomen je spontano izle\u010denje. Neka osoba, obolela od raka, za koju su svi rekli da umire, menja svoju svest i npr. kre\u0107e na daleki put, na slede\u0107em pregledu rak se vi\u0161e ne mo\u017ee ustanoviti.<\/p>\n

Zajedni\u010dki faktor kod svih spontanih izle\u010denja je preokret u verovanju.<\/p>\n

\u0160ta se to desi u telu ako svet posmatramo drugim o\u010dima?<\/strong><\/em><\/p>\n

1967.Lipton je radio na mati\u010dnim \u0107elijama. Iz embrionalne \u0107elije mogu se razviti sve mogu\u0107e \u0107elije: mi\u0161i\u0107ne, ko\u0161tane ili nervne. Kada se rodimo u nama ostaju jo\u0161 neke nediferencirane \u0107elije. Svakim danom izgubimo milijarde \u0107elija ko\u017ee, telesnih, krvnih itd. Odakle dobijamo nove? Iz mati\u010dnih \u0107elija!<\/p>\n

\u201eUzeo sam jednu mati\u010dnu \u0107eliju u petrijevu posudu i prepustio je procesu deobe. Za dve nedelje imao sam hiljade genetski identi\u010dih \u0107elija. Podelio sam ih u tri nove posude sa razli\u010ditom te\u010dno\u0161\u0107u. Jedna je odgovarala okru\u017eenju mi\u0161i\u0107nih \u0107elija, druga ko\u0161tanih i tre\u0107a \u0107elija masti. Svaka prema okolini, na osnovu epigenetskog mehanmizma, mati\u010dne \u0107elije su se razvile u odgovaraju\u0107e telesne \u0107elije.<\/p>\n

To, dakle, zna\u010di da okru\u017eenje oblikuje.<\/p>\n

Drugi primer: Ako uzmem \u0107eliju iz zdrave sredine i stavim u sud sa rastvorom iz bolesnog tela, tada se i te \u0107elije razbole i umru. Ukoliko tako obolele \u0107elije pre nego izumru, ponovo vratim u zdravu sredinu, one opet ozdrave.<\/p>\n

Sve se to mo\u017ee preneti na celog \u010doveka, samo \u0161to se on sastoji od 50 biliona \u0107elija. Mozak je taj koji o njihovom okru\u017eenju odlu\u010duje.\u201c<\/p>\n

Snaga misli ili stanje svesti je stanje \u017eivota<\/strong><\/em><\/p>\n

Ako npr. otvorimo o\u010di i ugledamo nekog koga volim, mo\u017edana hemija \u0107e osloboditi oxytocin ili dopamin. Te materije nam prenose ose\u0107aj ljubavi ali i podsti\u010du zdravi rast \u0107elija.<\/p>\n

Ali, ako otvorimo o\u010di i ugledamo ne\u0161to zastra\u0161uju\u0107e, mozak osloba\u0111a hormone stresa koji redukuju rast \u0107elija. Hormoni stresa uti\u010du na \u010doveka da se bori ili da be\u017ei. Toga radi doprinose da je prokrvljenost manja u organima za varenje a ve\u0107a pre svega u rukama i nogama. Taj adrenalinski sistem nas \u0161titi od spoljnih opasnosti. Njemu nasuprot imuni sistem nas \u0161titi od bakterija i virusa iznutra. Oboje ko\u0161ta telo puno energije. Ako mora da se bori istovreveno spolja i iznutra, npr. ima infekciju a pred njim stoji gladan lav, telo \u0107e se najpre koncentrisati na problem sa lavom. Hormoni stresa ne samo da redukuju \u0107elijski rast, ve\u0107 i sni\u017eavaju imuni sistem da bi u\u0161tedeli energiju.<\/p>\n

Ako takav stres do\u017eivimo na kratko vreme to nije stra\u0161no, ali danas smo skoro svi u neprekidnom stresu. Istra\u017eivanjima je pokazano da se sna\u017ean stres mo\u017ee odraziti i na epigenom imunih \u0107elija.<\/p>\n

To govori koliko je bitno imati pozitivan pogled na svet.<\/p>\n

Ako izmenimo svoju svest mo\u017eemo i gene menjati. Mozak \u0161alje signale tako da su hemijske materije oslobo\u0111ene u krvi. Krv se kao medium menja a sa njom i okru\u017eenje \u0107elija. Signali dospevaju do \u0107elijskih membrana a membrana je mozak \u0107elije, ona odlu\u010duje koje supstance prolaze unutra. Struktura joj je potpuno ista kao kompjuterskog \u010dipa. Jezgro \u0107elije je je samo mesto reprodukcije koje dobija od membrane signal \u0161ta treba da se desi sa proteinom. Tako deluju epigenetski signali iz okru\u017eenja preko membrane na gene.<\/p>\n

Jezik vibracije<\/em><\/strong><\/p>\n

Kada se jedna \u0107elija obra\u0107a drugoj to se de\u0161ava u odre\u0111enoj meri preko hemijskih materija, ali daleko va\u017enije su vibracije. Konvencionalna nauka bazirana je na Njutnovoj fizici koja polazi od toga da je na\u0161 univerzim sa\u010dinjen od materije. Ako telo gledamo kao materiju onda ga tako i tretiramo materijalnim, hemijskim medikamentima. To mi\u0161ljenje je jo\u0161 1930. oboreno. Kvantna fizika ka\u017ee da se Univerzum ne sastoji od materije ve\u0107 od energije. To \u0161to dr\u017eimo za materiju je iluzija.<\/p>\n

Nevidljivi svet pokre\u0107e vidljivi. Svi materijalni procesi desili su se ve\u0107 u kvantnom polju.<\/p>\n

Ako imamo neke misli, kreiramo neku vrstu orkestra od vibracija. Signali vibracija dospevaju do \u0107elijskih receptora koji su kao antene. Kada frekvencije pogode to na \u0161ta su na\u0161timovane signal mo\u017ee dati \u0107eliji impuls da promeni formu nekog proteina, da pokrene va\u017ene \u017eivotne procese. Ako se misli kre\u0107u u smeru rasta i radosti podsti\u010du se druga\u010diji procesi nego kada vladaju strah i potreba za odbranom.<\/p>\n

\u017divotni stil menja gene<\/strong><\/em><\/p>\n

Mnoga istra\u017eivanja potvr\u0111uju da duh uplivi\u0161e epigenetiku.<\/p>\n

Jedno takvo je izveo Din Orni\u0161 2008. kada je tretirao grupu bolesnika sa problemima prostate tri meseca samo sa izmenom \u017eivotnog stila. Ti ljudi po sopstvenoj \u017eelji nisu uzimali lekove ali su za to vreme jeli dosta vo\u0107a, povr\u0107a, ko\u0161tica i punovrednih proizvoda. Dnevno su sprovodili neki telesni program npr. pola sata \u0161etnje. Sem toga su svakodnevno jedan sat radili neki program za redukovanje stresa, recimo meditaciju. Pre i posle ta tri meseca uzete su geneti\u010dke analize, koje su na kraju ovog perioda pokazale promene na 500 gena. Aktivnost gena koje \u0161tite zdravlje je narasla, dok oni koji su uplivisali bolest su se isklju\u010dili, tako da su ljudi mogli vedeti da im se rak razgra\u0111uje.<\/p>\n

Time-magazin i Spiegel izvestili su o tome kako stil \u017eivota i vera mogu uticati na gene. Brus Lipton jo\u0161 od 1985.govori o tome ali sad je vreme izgleda dozrelo. Tek sad on mo\u017ee do\u0107i do javnosti i stanovni\u0161tvu pru\u017eiti informacije. Veruje \u010dvrsto da ljudi trebaju informacije da njihove misli upravljaju njihovim \u017eivotima.<\/p>\n

Isceljuju\u0107a energija je besplatna<\/p>\n

To znanje nije po volji farmaceutskih koncerna. Kada bi svako sebe sam le\u010dio energijom, medikamenti bi ostali neprodati. Energetska medicina nema ne\u017eeljeno dejstvo i besplatna je.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de uticaja ve\u0161ta\u010dkih elektromagnetnih polja na ljude stvari stoje ovako: Frekvencije koje su upotrebljene su iste koje telo upotrebljava, tako da imamo vibracijsko zaga\u0111enje okoline. Ko ne spozna da su vibracije i energija zna\u010dajni za \u0107elijsku komunikaciju taj ne mo\u017ee ni shvatiti da ve\u0161ta\u010dko zra\u010denje optere\u0107uje zdravlje. Telekomunikacijska industrija kao i farmaceutska poku\u0161avaju to to znanje ostane zatvoreno ne bi li prodavali svoju robu. Zato je te\u0161ko da ova tema dospe do novina ili televizije. Te firme pla\u0107aju ogromne sume medijima i mogu da imaju uticaj na njihovu sadr\u017einu.<\/p>\n

Svim srcem pozitivno<\/p>\n

Uprkos re\u0161enosti da se pozitivno misli i \u017eivi, nailazimo \u010desto na duboke unutra\u0161nje modele koji nas sabotiraju.<\/p>\n

Sa jedne strane je svesnost sa kreativnim mislima a sa druge nesvesno manje kreativno, koje reprodukuje ono \u0161to mu je utkano. Uvek pritisne dugme i vrti plo\u010du starih navika. Za razliku od svesnog ono ne zna razliku izme\u0111u pro\u0161losti i sada\u0161njosti. Za nesvesno je jo\u0161 uvek u punoj stvarnosti ne\u0161to \u0161to se zbilo pre tri godine. Problem je \u0161to svesno kontroli\u0161e samo 1 do 5% na\u0161eg \u017eivota, dok 95 do 99% kontroli\u0161e nesvesno.<\/p>\n

Neko \u017eeli da je zdrav, da ima dobre odnose i dobar posao, to su sve \u017eelje svesnog koje deluju svega 5%.<\/p>\n

Stvar je u tome da su temelji za duboka uverenja polo\u017eeni u prvih \u0161est godina \u017eivota sa najbli\u017eim osobama. Ako ta uverenja nisu podsticajna, \u0161to je uglavnom slu\u010daj, \u010dovek sabotira celi \u017eivot sebe samoga. Ko to nije shvatio misli da je univerzum protiv njega, \u0161to nije tako. Ako roditelji detetu uvek prenose npr. da se pravi blesav, da ne zaslu\u017euje nagradu itd. lako je mogu\u0107e da ni kao 40- godi\u0161njak ne postigne uspeh u poslu iako mu svest govori da bi lako bio i \u0161ef.<\/p>\n

Te nesvesne programe nije lako promeniti. Ako vam neko ka\u017ee da se pona\u0161ate isto kao va\u0161 otac, prvo \u0107ete se trgnuti i zapitati da li je to ta\u010dno. Ako ustanovite da je taj neko u pravu ljuti\u0107emo se na sebe i hteti da to vi\u0161e ne radimo.<\/p>\n

Ali, na ovaj na\u010din ne zahvatamo ma\u0161inu nesvesnog, koja stalno ponavlja staru mustru. Mo\u017eemo sebi davati komande dok ne poplavimo u licu a da se ni\u0161ta ne promeni. Pozitivnim mislima \u010dovek mo\u017ee kreirati divne ideje, ali ako ne odgovaraju automatizovanim programima, ne\u0107e profunkcionisati. Da bi se tu ne\u0161to izmenilo mora se u nesvesno osloboditi programa.<\/p>\n

Metodu svako mora za sebe prona\u0107i, jer ono \u0161to odgovara jednom ne odgovara drugome.<\/p>\n

Brus Lipton je godinama bio zastupnik na tvrdoj liniji geneti\u010dke determinisanosti. 1985. je napravio preokret:<\/p>\n

\u201e U to doba nije bilo poznato alternativno znanje. Tek 1999. sam do\u0161ao u dodir sa epigenetikom. Ali tada sam po\u010dinjao uvi\u0111ati da mi moje nesvesno uvek \u0161alje negativne misli. Nakon \u0161to sam ih posmatrao zaklju\u010dio sam da mi te misli privla\u010de nocebo \u2013efekat. Poku\u0161avao sam tada da uvek negativne mislo preobrazim u pozitivne i da to stalno ponavljam. To je bilo vrlo naporno i trajalo je dugo, tada nisam znao nikakvu metodu koja bi mi olak\u0161ala. Ali ipak jednom su po\u010dele negativne misli re\u0111e da izranjaju, a na njihovom mestu nastupile su pozitivne.<\/p>\n

Skoro svaki \u010dovek ima jedan period \u017eivota u kome je nesvesno vrlo prisutno. Ako pitate nekoga da li je bio nekad stvarno zdrav, pun energije i zaista voleo \u017eivot i on to potvrdi, na pitanje kada je to bilo, uglavnom je odgovor: To je bilo kad sam bio zaljubljen.<\/p>\n

U tim fazama \u010dovek \u017eivi u momentu, samopouzdan je, zadovoljan je i kreativan. Ali jednom pro\u0111e i medeni mesec, \u010dovek je uposlen svakodnevnicom, ne \u017eivi u sada\u0161njem trenutku, brine za posao, auto, penziju\u2026 Uranja ponovo u navike i ma\u0161ina nesvesnog biva jo\u0161 oja\u010dana. Tada se desi da ka\u017ee partnerki : \u201cPona\u0161a\u0161 se kao tvoj otac, \u010dudna si, ko si ti uop\u0161te?\u201c Isto tako do\u017eivljava i ona njega.<\/p>\n

Medeni mesec je pro\u0161ao onda, kada se ne sre\u0107u vi\u0161e dva svesna u prvoj liniji, nego se sretnu dva nesvesna.\u201c<\/p>\n

Ako se pa\u017eljivo suo\u010dimo sa svojim nesvesnim programima tada mo\u017eemo celi \u017eivot provesti kao na medenom mesecu.<\/p>\n

Budisti uvek podsti\u010du na budnost i svesno \u017eivljenje u trenutku.<\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Epigenika nas osloba\u0111a genetske determinisanosti i pokazuje da \u017eivotno polje, ishrana i unutra\u0161nja uverenja menjaju na\u0161 genetski sklop. Ljudi nisu \u017ertve svojih gena ve\u0107 kormilari… \u201dNova nauka-epigenetika obja\u0161njava za\u0161to pozitivne i negativne vizije tako sna\u017eno deluju na na\u0161e telo. Priredila: Branka Mraz Celularni biolog Brus Lipton u knjizi \u201cInteligentne \u0107elije, kako iskustva upravljaju na\u0161im genima\u201c […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18,34],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/266"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=266"}],"version-history":[{"count":5,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/266\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2392,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/266\/revisions\/2392"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=266"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=266"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=266"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}