{"id":2664,"date":"2013-04-29T19:34:49","date_gmt":"2013-04-29T19:34:49","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2664"},"modified":"2015-08-22T13:31:49","modified_gmt":"2015-08-22T13:31:49","slug":"telo-poseduje-samoizceljujuce-snage","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2664","title":{"rendered":"Telo poseduje samoizceljuju\u0107e snage"},"content":{"rendered":"

\"telo\"<\/a>Ako telo samo sebe le\u010di- \u010demu je onda potrebna medicina? Pita se Bruno Martin, autor knjiga iz oblasti spiritualnosti, istra\u017eiva\u010d dela Gur\u0111ijeva kao i zen budizma.<\/p>\n

Mo\u017eda ova tvrdnja zvu\u010di kao provokacija za mnoge bolesne ljude i lekare,ali se sve \u010de\u0161\u0107e ispostavlja da su samoisceljuju\u0107e snage tela neopravdano podcenjene. Ko bude tra\u017eio nai\u0107i \u0107e na brojne primere za to.<\/p>\n

<\/p>\n

Kriti\u010dni ortopedi tvrde da je 80% operacija ki\u010dme nepotrebno, jer se kod hernije diskusa ki\u010dmeni pr\u0161ljen odgovaraju\u0107im spoljnim tretmanom ili ve\u017ebama sam ponovo vrati u svoju poziciju. Za \u0161iroko rasprostranjeni infarkt srca se smatra da je izazvan za\u010depljenim aterijama, istinski razlog je blokada nervnog sistema parasimpatikusa stresom i drugim faktorima. Smanjenje rizika od infarkta srca se ne mora obaviti operacijom, ve\u0107 jednostavno re\u010deno opu\u0161tanjem, tako da parasimpatikus ponovo mo\u017ee da ispunjava svoj zadatak. Oba primera pokazuju da je inteligencija tela sasvim u mogu\u0107nosti da reguli\u0161e probleme ili opasnosti dr\u017ei na odstojanju. Podrazumeva se da se procesi isceljenja moraju podupirati tako da organizam ponovo preuzme regulaciju.<\/p>\n

Tako\u0111e su samoisceljuju\u0107e snage organizma dovoljno inteligentne da koriguju gre\u0161ku.<\/p>\n

Bruno Martin koristi termnin „inteligencija“ za jedno prirodno de\u0161avanje. Inteligencija je ne\u0161to \u0161to smo mi ljudi rezervisali samo za sebe i vrlo retko koristimo u vezi \u017eivotinja i biljaka koje se tako\u0111e pona\u0161aju inteligentno. Uobi\u010dajeno se na inteligenciju gleda identi\u010dno kao na razum, dok on taj izraz primenjuje i na finu me\u0111uigru u na\u0161em telu.<\/p>\n

Lekarima koji imaju u vidu samo funkcije tela i organa, nije lako da prihvate ne\u0161to kao njegovu sopstvenu inteligenciju. Nau\u010dni standardi propisuju da se kod nekog problema moraju preduzeti odre\u0111ene mere, ukoliko ih lekari ne bi primenili bili bi optu\u017eeni za nestru\u010dnost.<\/p>\n

Urgentne mere koje se preduzimaju u slu\u010daju infarkta srca u akutnom stadijumu su potpuno smislene. Ali \u010dim je pacijent iza\u0161ao iz krize treba se postarati da parasimpatikus ponovo preuzme svoju va\u017enu funkciju.<\/p>\n

Zdravlje i bolest su u stalnom protoku, stoga jer u jednom \u017eivom organizmu ne mo\u017ee uvek biti odmah pozvan odgovaraju\u0107i program da odgovori na svaki zahtev i izazov. 50 biliona telesnih \u0107elija sa razli\u010ditim zadatcima su za tako ne\u0161to vrlo kompleksne.<\/p>\n

Na svaku \u0107eliju uplivi\u0161e nepregledno mnogo impulsa i one reaguju na svoj na\u010din. Na najmanjem promeru na \u0107elijskom nivou teku u milisekundi istovremeno bezbrojni procesi a koji se moraju prilagoditi neophodnosti sveukupnog organizma. Tu se donose \u201codluke“- mo\u017eemo zamisliti koliki je rizik od pogre\u0161ne odluke neprestano prisutan, zato je zadivljuju\u0107e da se svi ti telesni procesi naj\u010de\u0161\u0107e uspe\u0161no prepli\u0107u me\u0111u sobom.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u0106elija je \u010dudo logistike<\/h3>\n

U svakom telu bilo ljudskom ili \u017eivotinjskom, teku neprekidno razni procesi tako organizovani da ni najbr\u017ei kompjuter ne mo\u017ee da ih simulira. Biohemujski poslanici neprekidno prikupljaju informacije o sveukupnom stanju organizma i brinu se da celokupni skup \u0107elija iznova reguli\u0161e svoju sposobnost funkcionisanja. Ta telesna inteligencija je postavljena u na\u0161im \u0107elijama.<\/p>\n

„\u0106elije donose mudre odluke, i rukovode se njima\u201d je sr\u017e istra\u017eivanja nobelovke Barbare Mek Klintok. Ona je otkrila transposone, \u201cska\u010du\u0107e gene\u201d i razjasnila da su mnoge genetske sekvence fleksibilne, a ne stati\u010dne. Tranposoni su u stanju sebe same da izdvoje iz genoma i uklju\u010de na drugo mesto. Oni su kreativni faktor za genetske mutacije, npr. promena u boji kukuruza ili nastanak multirezistentnih bakterija.<\/p>\n

Sveukupna uskla\u0111enost organizma funkcioni\u0161e i zato jer je \u0107elija ve\u0107 po sebi visoko inteligentno organizovana gra\u0111evina. Unutar \u0107elije se de\u0161ava neprekidno kretanje svih delova. Neprestano se prave novi proteini koji se na najmanjem prostoru re\u0111aju na vrlo karaktersti\u010dan na\u010din da bi imali mesta. Proteini se uglavnom formiraju u spiralnu strukturi i u ravne trake.<\/p>\n

\u201cSa proteinima svet molekula zadobija magi\u010dne mo\u0107i. Ovde se sre\u0107emo sa mogu\u0107no\u0161\u0107u da materija<\/p>\n

postaje \u017eiva.\u201d pi\u0161e Rupert \u0160eldreik. Proteini su mobilni molekuli! Primer za to su mi\u0161i\u0107i koji su od njih sa\u010dinjeni. Ako se mi\u0161i\u0107ni proteini ne bi mogli kretati kroz skra\u0107ivanje i izdu\u017eivanje bili bi kriti kao drvo.<\/p>\n

Ali ovo kretanje je jo\u0161 i ne\u0161to vi\u0161e: to je koordinirano kretanje miliona molekula. U \u0107eliji je kao u nekoj velikoj luci, roba dolazi, mora biti sortirana, lagerovana i dalje poslata. U velikom kao i u malom je od velikog zna\u010daja izbe\u0107i zastoj i koliziju, neometan proces transporta je \u017eivotno va\u017ean za svaki organizam. Za \u0107elijski transport se brinu molekulski motori, koji kao mali kontejneri prenose svoju robu. Njima je potreban transportni list da ne bi besciljno lutali u citoplazmi. Tu ulogu preuzima izme\u0111u ostalog mikrotubuli, duga, kon\u010dasta struktura koja se prote\u017ee kroz \u0107eliju. Istra\u017eivanjem je pokazano da razmak izme\u0111u transportera iznosi 17 nanometara. Ve\u0107ina delova koji bi u \u0107eliji mogli postati prepreka su manji od tog me\u0111uprostora. Tako se vidi kako su molekulski motori rafinirano uspeli da transport bez ikakvog otpora dovedu na cilj.<\/p>\n

Bilo bi suvi\u0161e mehanisti\u010dki posmatrati telo kao biokompjuter koji omogu\u0107ava komunikaciju me\u0111u \u0107elijama, tek neophodnu fleksibilnost reakcije, da iza\u0111e u susret svakom izazovu kroz \u201cneplanirane\u201d uticaje i novonastale probleme. Nova saznanja istra\u017eivanja gena pokazuju da \u0107elija i njeni geni ne funkcioni\u0161u kao mehani\u010dki ili digitalni \u010dasovnik, ve\u0107 grade kompleksnu, me\u0111usobno prepletenu mre\u017eu koja je i te kako dorasla novim zahtevima. „Na\u0161i pogledi oko transkripcije i gena moraju se sada dalje razvijati!\u201d ka\u017eu nau\u010dnici ameri\u010dkog National Institute of Health. U njihovim istra\u017eivanjima je zapa\u017eeno da model mre\u017ee genoma \u201c ukazuje na neka interesantna mehanisti\u010dka pitanja koja tra\u017ee odgovor.\u201d Drugim re\u010dima: Mehanisti\u010dki model vi\u0161e nije odr\u017eiv.<\/p>\n

Zajednica \u0107elija koje komuniciraju, mo\u017ee dodu\u0161e biti posmatrana kao slika ma\u0161ine, ali ne mo\u017ee se u laboratoriji napraviti neka \u0107elija i re\u0107i \u201cHajde, po\u010dni da \u017eivi\u0161!\u201d<\/p>\n

\u017divot kao i do sad mora nastati u jednom autopoietskom – samostvaraju\u0107em procesu, \u010dak i u laboratorijskim uslovima. Sem toga svakom \u017eivom bi\u0107u pripadaju osnovne stvari kao volja za \u017eivotom, ose\u0107anja, opa\u017eanja i manje, vi\u0161e sna\u017ean ose\u0107aj sopstva- na \u0161ta se inteligencija izgleda fokusira. Dakle, ako smo kod teme inteligencija povezani sa najunutarnjijom tajnom \u017eivotnosti, kojoj se ne mo\u017ee pri\u0107i samo nau\u010dno, ve\u0107 u povezanosti nauke i fenomenologije. Svi mi znamo kako se \u017eivot ose\u0107a iznutra, posmatramo druga bi\u0107a koja se sli\u010dno pona\u0161aju, pokazuju \u017eivotnu volju i ose\u0107aj. \u201cInteligencija je priroda u telu\u201d, ne da se razumeti kao ne\u0161to apstraktno, jer smo ta\u010dno to \u0161to jesmo a ne do\u017eivljavamo sebe kao apstraktne ma\u0161ine.<\/p>\n

Obnovljivost je osobina \u017eivota na osnovu visoke kompleksnosti ljudskog tela ne postoji jasno odre\u0111en momenat kad zapo\u010dinje bolest. Simptomi bolesti se naj\u010de\u0161\u0107e opa\u017eaju mnogo kasnije, dok proces bolesti nesvesno traje ve\u0107 neko vreme.<\/p>\n

Organizam ne funkcioni\u0161e perfektno upravo jer je \u017eiv. Za razliku od bicikla ili nekog aparata, organizam mo\u017ee i mora da se uvek iznova obnavlja do u duboku starost. Fleksibilnost i obnovljivost su osnovne osobenosti \u017eivota. I to obja\u0161njava u izvesnom stepenu, da proces isceljenja nastaje kada prirodni procesi budu dovedeni u ravnote\u017eu i ponovo normalno funkcioni\u0161u.<\/p>\n

Osim toga moraju se istra\u017eiti uzroci bola ili bolesti. Inteligentan organizam mo\u017ee neko vreme da \u201cpokriva\u201d nezdravi na\u010din \u017eivota ali ve\u0107 prema trajanju i genetskom materijalu \u010doveka jednom do\u0111e do oboljenja. \u010cak i zdrav na\u010din \u017eivota ne \u0161titi od bolesti, po\u0161to uvek postoje razli\u010diti faktori koji uplivi\u0161u; okru\u017eenje, psiha, napor itd. Uzrok bolesti je mnogostruk tako da ne postoji uop\u0161teno pravilo. Va\u017ean faktor za odr\u017eanje zdravlja je odr\u017eavanje i ja\u010danje telesne i du\u0161evne vitalnosti, da bi se sa mogu\u0107im \u0161tetnim dejstvima spolja i iznutra organizam delotvorno suo\u010dio. Telesno i du\u0161evno aktivni, pozitivni ljudi su o\u010digledno re\u0111e bolesni \u2013 Garancija za zdravlje ne postoji, jer je rizik deo \u017eivota.<\/p>\n

Isto koliko je bolest mnogostrana, na mnogo na\u010dina se mo\u017ee posti\u0107i ozdravljenje. Ipak, tretmani i medikamenti treba da budu samo podstrek samoizle\u010denju tela. Mnogo tih impulsa je neophodno da bi se sile u telu probudile. Ako se stanje \u010doveka pobolj\u0161a sa alternativnom ili \u0161kolskom medicinom, ne mo\u017ee se sa sigurno\u0161\u0107u tvrditi odakle poti\u010de pobolj\u0161anje. Jednostrani odnos uzroka-dejstva -pona\u0161anja ne postoji. Posebno se to jasno vidi kod tzv. placebo efekta. Taj efekat je po sebi \u010dudo, \u0161ta se to odigra u organizmu da bi mu bilo bolje bez delotvornog leka.<\/p>\n

Procesi ozdravljenja deluju prema medicinskom gledi\u0161tu potpuno obja\u0161njivo. Ipak, iza svake metode stoji zagonetka inteligentnog samoizle\u010denja. U slu\u010daju oboljenja treba uvek prvo da se oslonimo na samoizceljuju\u0107e snage tela i da ih podstaknemo sa odgovaraju\u0107im merama, pre svega sa sopstvenom inteligencijom.<\/p>\n

Tokom \u017eivotnog veka telo se nebrojeno puta izle\u010di samo, to se odigra automatski i sasvim prirodno, da i ne primetimo. Na\u0161e telo je perfektno.<\/p>\n

Prevela i priredila Branka Mraz<\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako telo samo sebe le\u010di- \u010demu je onda potrebna medicina? Pita se Bruno Martin, autor knjiga iz oblasti spiritualnosti, istra\u017eiva\u010d dela Gur\u0111ijeva kao i zen budizma. Mo\u017eda ova tvrdnja zvu\u010di kao provokacija za mnoge bolesne ljude i lekare,ali se sve \u010de\u0161\u0107e ispostavlja da su samoisceljuju\u0107e snage tela neopravdano podcenjene. Ko bude tra\u017eio nai\u0107i \u0107e na […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18,36],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2664"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2664"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2664\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2667,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2664\/revisions\/2667"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2664"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2664"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2664"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}