{"id":2693,"date":"2013-05-28T15:23:24","date_gmt":"2013-05-28T15:23:24","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2693"},"modified":"2015-08-22T13:31:17","modified_gmt":"2015-08-22T13:31:17","slug":"tajna-pamcenja-vode-fundamentalni-mehanizam-zivota-kosmosa","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2693","title":{"rendered":"Tajna pam\u0107enja vode – fundamentalni mehanizam \u017eivota Kosmosa"},"content":{"rendered":"

\"vo<\/a>Dipl. in\u017e. <\/b>Goran<\/b> <\/b>Marjanovic<\/b><\/b><\/p>\n

Sasvim je nesumnjivo da je voda najva\u017enihji element na na\u0161oj planeti. Bez nje, \u017eivot na Zemlji bio bi nemogu\u0107. No \u2013 nisu u pitanju samo njena fizi\u010dko-hemijska svojstva koja direktno uti\u010du na pravilno funkcionisanje na\u0161eg organizma i mogu\u0107nost opstanka \u017eivih bi\u0107a, biljaka, \u017eivotinja i ljudi\u00a0 \u2013 nego i neke njene osobine koje vodu \u010dine fundamentalnim mehanizmom \u017eivota na Zemlji ali \u2013 po svemu sude\u0107i – i Kosmosa uop\u0161te !<\/p>\n

…<\/b> Tesla je prepoznao mudrost i snagu Russell-ovih u\u010denja i pozvao ga \u00abda zaklju\u010da svoje znanje na neko sigurno mesto tokom narednih 1000 godina \u2013 sve dok \u010dove\u010danstvo ne postane spremno za tako ne\u0161to\u00bb…<\/b><\/p>\n

<\/p>\n

Najnovija istra\u017eivanja ukazuju na sasvim nespornu \u010dinjenicu da je voda mnogo vi\u0161e od \u00abprostog\u00bb jedinjenja vodonika i kiseonika jer iskazuje izuzetno veliki broj anomalija – potpuno neprimeren tako jednostavnoj strukturi koju \u010dine dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika. Jezgro atoma kiseonika sadr\u017ei 8 protona i 8 neutrona a omota\u010d 8 elektrona (2s+6p) kada je atom elektro neutralan. Atom vodonika (protijum) \u010dini samo 1 proton u jezgru i 1 elektron u omota\u010du! Uprkos tome, sve su brojniji eksperimenti svetskih laboratorija koji na razli\u010dite na\u010dine dokazuju da voda ima mogu\u0107nost gotovo neograni\u010denog \u00abpam\u0107enja\u00bb! Ovo bi moglo zna\u010diti da informacije pohranjene u vodu koju pijemo, kupamo se u njoj …, \u00a0mogu uticati i na na\u0161e fizi\u010dke pa i mentalne sposobnosti, odnosno raspolo\u017eenje, zdravlje itd. jer \u010dak 72 procenta na\u0161eg tela \u010dini \u2013 voda!<\/p>\n

\"vo<\/a><\/p>\n

Ve\u0107ini nas su poznata istra\u017eivanja japanskog nau\u010dnika Masaru Emoto-a o tome kako voda reaguje na razli\u010dite spoljne uticaje izazvane elektromagnetnim i\/ili mehani\u010dkim talasima poput muzike, re\u010di – pa \u010dak i misli koje su joj upu\u0107ivane. Podsetimo se iznena\u0111uju\u0107ih rezultata koje je dr. Masaru dobio i na osnovu kojih se – sasvim slobodno – mo\u017eemo zapitati: da li je voda mo\u017eda \u017eivo stvorenje ?<\/p>\n

Prirodna, \u010dista, izvorska voda, nakon molitve, klasi\u010dne muzike i pozitivnih misli formirala je simetri\u010dne, gotovo savr\u0161ene kristale neverovatne lepote. Kristali zagadjene, ustajale vode bili su deformisani i vrlo nepravilne strukture. Destilovana voda uop\u0161te nije imala kristalan oblik, ali kada joj je re\u010deno \u00abhvala\u00bb ili su joj upu\u0107ene misli ljubavi i pa\u017enje formirala je predivne kristale. Isto tako, ukoliko bi se na posudi sa uzorkom vode napisala re\u010d \u00abAdolf Hitler\u00bb npr., ili bi se taj uzorak izlo\u017eio tehno ili hevi-metal muzici, ili bi joj se uputila neka pogrdna re\u010d \u2013 voda bi \u00abodgovarala\u00bb odgovaraju\u0107om kristalnom strukturom \u2013 amorfnim, nesimetri\u010dnim, tj. \u00abru\u017enim\u00bb oblicima kristala. Ukratko, prema istra\u017eivanjima dr. Masaru Emoto-a voda je \u017eiva i ima pam\u0107enje. Kada je pijemo, informacije koje su pohranjene u njoj prenose se na nas …<\/p>\n

Iz knjige \u00abPoruke skrivene u vodi\u00bb, Masaru Emoto-a, prenosimo nekoliko njegovih poruka. Citat:<\/p>\n

\u00abVoda poseduje sposobnost umno\u017eavanja i pam\u0107enja informacija. Mogli bi re\u0107i da voda okeana pamti stvorenja koja \u017eive u okeanu. Ledenjaci bi mogli sadr\u017eati milione godina pro\u0161losti na\u0161e planete. Voda kru\u017ei planetom, te\u010de kroz na\u0161a tela i \u0161iri se \u010ditavim svetom. Kada bi bili u stanju pro\u010ditati informacije sadr\u017eane u pam\u0107enju vode, \u010ditali bi pri\u010de epskih razmera. Razumevanje vode donosi nam razumevanje svemira, prirodnih \u010duda i samog \u017eivota.\u00bb Kraj citata.<\/p>\n

\"vo<\/a><\/p>\n

Hemijska formula vode je H2O, \u0161to zna\u010di da jedan njen molekul \u010dine dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika. Voda je supstanca bez mirisa, ukusa i boje, \u010dija je mehani\u010dka gustina 1 g\/cm3.<\/p>\n

U z\u0430visnosti od temper\u0430ture i pritisk\u0430, r\u0430stoj\u0430nj\u0430 izme\u0111u pojedinih molekul\u0430 vode su m\u0430nj\u0430 ili ve\u0107\u0430, \u0430 veze me\u0111u njim\u0430 j\u0430\u010de ili sl\u0430bije, p\u0430 se vod\u0430 j\u0430vlj\u0430 u vi\u0161e agregatnih st\u0430nj\u0430: \u010dvrsto (led), te\u010dno i g\u0430sovito (para). Prel\u0430z\u0430k vode iz jednog agregatnog st\u0430nj\u0430 u drugo posti\u017ee se pove\u0107\u0430njem \u00a0ili sm\u0430njenjem temper\u0430ture. Vod\u0430 prel\u0430zi u g\u0430sovito st\u0430nje z\u0430grej\u0430v\u0430njem do temper\u0430ture od 100\u00b0C. Prel\u0430z\u0430k vode iz te\u010dnog u g\u0430sovito agregatno st\u0430nje se n\u0430ziv\u0430 isp\u0430r\u0430v\u0430nje. \u010cvrsto \u0430greg\u0430tno st\u0430nje se posti\u017ee hl\u0430\u0111enjem do temper\u0430ture od 0\u00b0C. M\u0430nje je pozn\u0430to d\u0430 vod\u0430 delimi\u010dno isp\u0430r\u0430v\u0430 i n\u0430 ni\u017eim temper\u0430tur\u0430m\u0430 od 100\u00b0C, \u0430li ne u velikim koli\u010din\u0430m\u0430. Ovo isp\u0430r\u0430v\u0430nje omogu\u0107uje d\u0430 vod\u0430 neprest\u0430no kru\u017ei u prirodi, iz zemlje k\u0430 obl\u0430cim\u0430, p\u0430 potom n\u0430z\u0430d u vidu ki\u0161e i drugih p\u0430d\u0430vin\u0430. Sneg je t\u0430ko\u0111e vod\u0430, po\u0161to je sv\u0430k\u0430 p\u0430huljica krist\u0430l led\u0430 m\u0430lih dimenzij\u0430. Prel\u0430z vode iz \u010dvrstog u g\u0430sovito st\u0430nje n\u0430ziv\u0430 se Sublim\u0430cij\u0430.<\/p>\n

O anomalijama vode vi\u0161e re\u010di \u0107e biti u delu koji sledi a ovde nagla\u0161avamo jedno od njenih najva\u017enijh, vi\u0161e nego paradoksalnih, osobina \u2013 ali veoma zna\u010dajnih za \u017eivot svih bio-struktura.<\/p>\n

Anom\u0430lij\u0430 vode koja ima klju\u010dnu va\u017enost z\u0430 \u017eivot je njeno svojstvo d\u0430 najve\u0107u gustinu ima na +4\u00b0C, tako da led (0\u00b0C), tj. voda u \u010dvrstom stanju, im\u0430 m\u0430nju gustinu od vode u te\u010dnom st\u0430nju. Ovo je razlog \u0161to se vodene povr\u0161ine zalede po povr\u0161ini, a sav podvodni biljni i \u017eivotinjski svet normalno nastavlja \u017eivot u vodi ispod leda. \u0160tavi\u0161e, sloj leda i snega koji po njemu eventualno napada\u00a0postaje svojevrsna izolacija i\u00a0 \u0161titi vodu od daljeg\u00a0 zale\u0111ivanja. Kada bi se voda prilikom mr\u017enjenja pona\u0161ala \u201cnormalno\u201d, \u017eivot bi bio nemogu\u0107. Obzirom na ekolo\u0161ke me\u0111uzavisnosti, ovo je veoma va\u017eno i za ostatak \u017eivog sveta. Osim toga, ova pojava omogu\u0107uje da reke nesmetano teku ispod leda. Kada bi reka bila skroz zale\u0111ena na nekom delu svog toka, pristi\u017eu\u0107a (nezale\u0111ena) voda morala bi da potra\u017ei novi put … i eto poplava i bez ki\u0161e. …<\/p>\n

Pomenuta anomalija susre\u0107e se samo jo\u0161 kod livenog gvo\u017e\u0111a, bizmuta i antimona. Ipak, kod ovih supstanci ona nema ni pribli\u017eno isti zna\u010daj kao kod vode. Sve druge supstance (prema Mendeljejevom Periodnom sistemu elemenata ima ih 118) prilikom hla\u0111enja i o\u010dvr\u0161\u0107avanja smanjuju svoju zapreminu, tj. pove\u0107avaju gustinu !<\/p>\n

Dodu\u0161e i voda se hla\u0111enjem skuplja kao i druga tela ali – za vodu – ovo pravilo va\u017ei samo do \u010detiri Celzijusova stepena iznad nule. Ako je hladimo i dalje, ona po\u010dinje da se \u0161iri !? I kada se na nula stepeni sasvim zaledi, o\u010dvrsla voda (led) ima zapreminu devet procenata ve\u0107u nego pre po\u010detka hla\u0111enja. Ono \u0161to veoma \u010dudi je intenzitet sile kojom led deluje na zidove cevi i posuda. Svi znamo da zimi, po\u010desto, \u201ckao od \u0161ale\u201d, popucaju \u010dak i jake metalne cevi, blokovi i hladnjaci automobilskih motora i gotovo svaka posuda u kojoj se voda zaledi. Sa druge strane, ovo neobi\u010dno svojstvo vode ujedno je i jedan od\u00a0na\u010dina na koji ona razara stene i oblikuje reljef planete Zemlje, znala\u010dkom uporno\u0161\u0107u ve\u0161tog i strpljivog majstora.<\/p>\n

Mo\u017ee se re\u0107i da su anomalije i paradoksi, ba\u0161\u00a0kao \u010duda i misterije,\u00a0 tako\u0111e deo na\u0161eg sveta pri \u010demu su oni u prili\u010dnoj meri \u201cravnomerno\u201d raspore\u0111eni na mno\u0161tvo pojava kojima smo okru\u017eeni. Ono \u0161to je ipak najneobi\u010dnije u tom \u00abskupu neobi\u010dnosti\u00bb je \u010dinjenica da se voda uop\u0161te ne uklapa u tu ravnomernost jer je za sebe \u201cpokupila\u201d nesrazmerno veliki broj anomalija i paradoksa.<\/p>\n

Iako naizgled jednostavan, molekul vode o\u010dito ima veoma kompleksan sastav jer voda ima \u2013 verovali ili ne \u2013 \u010dak 69 svojstava [vidi ref. 1, (<\/i>phase<\/i> <\/i>anomalies<\/i> = 12, <\/i>density<\/i> <\/i>anomalies<\/i> = 22, <\/i>material<\/i> <\/i>anomalies<\/i> = 14, <\/i>thermodynamic<\/i> <\/i>anomalies<\/i> = 11, <\/i>physical<\/i> <\/i>anomalies<\/i> = 10)<\/i>] po kojima su njena pona\u0161anja sasvim druga\u010dija od onih koja karakteri\u0161u druge supstance u sli\u010dnim uslovima. Kao gas, voda je jedan od najlak\u0161ih poznatih, kao te\u010dnost mnogo je gu\u0161\u0107a nego \u0161to \u00abbi trebalo\u00bb dok je u \u010dvrstom stanju mnogo lak\u0161a nego \u0161to se o\u010dekuje u poredjenju sa njenim te\u010dnim oblikom. Iako atipi\u010dna po svojim osobinama, voda je najra\u0161ireniji oblik supstance u te\u010dnom stanju na Zemlji. Konkretno, visoka sila kohezije (privla\u010dna sila istovrsnih molekula) rezultuje visokom temperaturom isparavanja-kondenzacije i niskom ta\u010dkom zamrzavanja-topljenja tako da se mi i na\u0161a planeta prakti\u010dno \u00abkupamo\u00bb u te\u010dnoj vodi. Visok procenat vode u svim bio-strukturama o\u010dito je neslu\u010dajan jer, npr, veliki toplotni kapacitet i visoka toplotna provodnost vode uz veoma visok sadr\u017eaj vode u organizmu doprinose mogu\u0107nosti termoregulacije, odnosno vrlo efikasne kontrole telesne temperature. Visoka latentna temperatura isparavanja (energija potrebna da odredjena koli\u010dina te\u010dnosti ispari) spre\u010dava dehidraciju organizma i \u2013 sa druge strane, suprotno \u2013 doprinosi mogu\u0107nosti evaporativnog hladjenja tela. Zbog velikog toplotnog kapaciteta okeani i mora se pona\u0161aju kao ogromni rezervoari toplote obezbedjuju\u0107i tako umerene temperaturne promene zemlji\u0161ta i povoljne klimatske uslove u mnogo \u0161irim regionima gde bi oni \u2013 bez ovog mehanizma – bili mnogo nepovoljniji. Na primer, Golfska struja nosi tropsku toplotu u severozapadnu Evropu. Zbog svoje polarnosti i relativno visoke dielektri\u010dne konstante, voda je odli\u010dan rastvara\u010d, jonizuje i omogu\u0107uje laku razmenu protona izmedju molekula i tako doprinosi bogatstvu jonskih interakcija u biologiji. Visoka povr\u0161inska napetost vode kombinovana sa njenim svojstvima \u0161irenja pri zamrzavanju podsti\u010de eroziju stenovitog materijala daju\u0107i nam zemlji\u0161te pogodno za poljoprivredu.<\/p>\n

Sve su nam ovo manje-vi\u0161e poznate stvari. Ali kako objasniti sposobnost vode da pamti ?<\/p>\n

Jedna od osobina vode koja je korelativna sa njenom strukturom je njena dielektri\u010dna konstanta \/2.\/ \u010diju vrednost dana\u0161nja nauka sa lako\u0107om mo\u017ee pratiti do \u010detvrte decimale, a \u0161to nam omogu\u0107uje uporednu analizu njenih energetskih stanja i odgovaraju\u0107ih svojstava. Nadalje, svaki molekul vode emituje (i apsorbuje) elektromagnetne signale u vrlo \u0161irokom spektru frekvencija \u0161to takodje omogu\u0107uje istra\u017eivanja svojstava vode – kako onih dobro poznatih – tako i onih najkontroverznijih. Po\u0161to su atomi unutar molekula vode jonizovani, tj. imaju naelektrisanja koja \u010dine mini-dipole, usled vibracija koje nastaju od energije iz okru\u017eenja, oni emituju elektromagnetne talase u mikrotalasnom podru\u010dju. Rastojanje atoma vodonika i kiseonika je toliko da molekul vibrira u infracrvenom opsegu pri \u010demu je talasna du\u017eina oko 3.2 mikrometra. Usled interakcije (ekscitacija) vidljive svetlosti sa elektronima u vi\u0161im energetskim nivoima atoma kiseonika, ti elektroni (relaksacija) emituju fotone frekvencije od oko 10^15 Hz. To je najve\u0107a u\u010destanost molekula vode. Vi\u0161e frekvencije generi\u0161u slo\u017eenije forme – molekule povezane u ve\u0107e grupe \u2013 tzv. klastere, koje mo\u017ee sa\u010dinjavati i nekoliko stotina molekula pri \u010demu razli\u010dite strukture, analogno svom nivou slo\u017eenosti, generi\u0161u odgovaraju\u0107e, uglavnom vrlo \u0161iroke i slo\u017eene spektre elektromagnetnih signala tako da voda \u00abkao da nije voda …\u00bb.<\/p>\n

Savremena merenja i eksperimenti [npr. 2,3,4,5] potvrdjuju sposobnost vode da pamti informacije kao i mogu\u0107nost homeopatskih lekova da memorisane signale prenesu organizmu putem rezonantnih procesa. Na\u017ealost ova eksperimentalno utvrdjena realnost nemo\u017ee se objasniti klasi\u010dno-\u010desti\u010dnom (fermionskom) strukturom vode (protoni, neutroni,…) predstavljene hemijskim jedinjenjem kiseonika i vodonika nego samo njenom \u00abdubljom\u00bb energetskom strukturom koju sa\u010dinjavaju tzv. Bozoni, \u010destice (nosioci polja osnovnih fizi\u010dkih sila) koje tvore simetri\u010dno sastavljena kvantna stanja, dakle materijalnom strukturom sazdanom od fotona \u2013 odnosno \u00absvetlosti\u00bb!<\/p>\n

O tome kako medjusobno komuniciraju \u0107elije, uz nau\u010dne sugestije koje nas vode ka usvajanju ideje o telu kao energetskom sistemu, a ne kao zbiru materije, tj. sistemu gde rad tela vode skriveni kvantni procesi, a materija je tek njihov prekriva\u010d, vidljivi glasnik nevidljivih zbivanja …, zainteresovani mogu na\u0107i u tekstu \u00abSvetlost na tragu duha\u00bb, objavljenom u ovom casopisu [7] a u narednom delu \u017eelim predstaviti – vrlo neobi\u010dne ali zaista sjajne – ideje jednog prili\u010dno kontroverznog nau\u010dnika \u2013 Waltera Russella, koji nam svojim nekonvencionalnim tuma\u010denjem strukture materije, pa samim tim i strukture vode, nudi i mogu\u0107nost obja\u0161njenja njenih neobi\u010dnih osobina i svojstava.<\/p>\n

Walter Russell [8] proveo je prvu polovinu svog \u017eivota kao slikar portreta, arhitekta, kompozitor, kipar i filozof. Godine 1920, objavljivanjem svoje tabele Periodnog sistema elemenata kojim je pro\u0161irio i dopunio prethodni Mendeljejev sistem, predvideo je postojanje deuterijima i tricijuma (izotopi vodonika), kao i transuraniumskih elemenata kao \u0161to su plutonijum i neptunijum. Do 1927.godine eksperimenti\u0161u\u0107i u \u00abWestinghouse Lamp Laboratories\u00bb, uspeo je transmutirati (preobraziti, pretvoriti) vodu u 17 razli\u010ditih supstanci !? Iako njegove ideje nikada nisu prihva\u0107ene od strane \u0161ire nau\u010dne javnosti, na bazi svojih nau\u010dnih radova, nakon \u0161to su u nekoliko laboratorija izolovana sva \u010detiri nova elementa koje je predvideo, Ameri\u010dka akademija nauka dodelila mu je titulu doktora 1941. godine. U kasnijim godinama svog \u017eivota, dr. Russell je objavio nekoliko knjiga o na\u010delima transmutacije elementa a zatim se posvetio svojim novim nau\u010dnim principima ekolo\u0161kih sistema i tehnologijama slobodne energije. Umro je 1963. godine u 92. godini \u017eivota. Objavljuju\u0107i vest o tome, Walter Cronkite, ameri\u010dki novinar, najpoznatiji kao voditelj ve\u010dernjih vesti na TV CBS, komentari\u0161u\u0107i Russellovu smrti, nazvao ga je „… Leonardo da Vin\u010di na\u0161eg vremena“.<\/p>\n

Godine 1927, Walter Russell je objavio knjigu „The Universal One“, u kojoj je tada\u0161njem nau\u010dnom establi\u0161mentu poku\u0161ao objasniti svoje kosmi\u010dke zakone. To mu nije uspelo u potpunosti pa je narednih dvadeset godina razradjivao svoje ideje a rezultat je knjiga „The Secret of Light“, koju je objavio 1947. godine. U osnovi, W. Russell je osoba koja je imala izuzetno napredna shvatanja ali ona nikada nisu prihva\u0107ena od strane zvani\u010dne nau\u010dne javnosti. \u010cak ni danas.<\/p>\n

Russell-ov Periodni sistem elemenata ima muzi\u010dko-spiralno-vrtlo\u017enu strukturu zbog \u010dega neodoljivo asocira na razmi\u0161ljanja Viktora Schaubergera ali neka stru\u010dna analiza niti direktna veza izmedju njihovih radova nikada nije napravljena. Ovde posebno nagla\u0161avam \u010dinjenicu da Tabela periodnog sistema elemenata Waltera Russella predstavlja dvodimenzionalni prikaz trodimenzionalnog koncepta \u010detverodimenzionalne realnosti.<\/span> Sastoji se od 9 oktava, tj. perioda energetskog talasa gde svaki hemijski element ima svoje \u00abmesto\u00bb u tom TALASU cikli\u010dnih, prostorno – vremenskih promena<\/p>\n

\"vo<\/a><\/p>\n

Russsellovu kosmogoniju zaista nije lako razumeti. Verovatno je to glavni razlog \u0161to je ona i danas potisnuta iz nau\u010dnih razmatranja. Ilustracije radi navodimo nekoliko njegovih ideja.<\/p>\n

Prema savremenom konceptu gravitacije ona je (uvek i samo) privla\u010dna sila kojom jedan supstancijalni objekt deluje na drugi i koja materijalne objekte sa masom „vu\u010de“ (privla\u010di) „od izvan prema unutra“, ka centru mase. Prema dr. Russellu, gravitacija je cikli\u010dna<\/span> sila koja kontroli\u0161e sa\u017eimanje (komprimovanje) hladno\u0107e u toplotu, i \u0161irenje (ekspanziju) toplote u hladno\u0107u“; gravitacija proizvodi toplotu sa\u017eimanjem hladno\u0107e da bi nevidljiva svetlost postala vidljiva; gravitacija isijava (zra\u010di) hladno\u0107u \u0161irenjem toplote da bi vidljiva svetlost postala nevidljiva. … „Prvi princip Prirode u proizvodnji energije i izgradnji materije je proizvodnja toplote od hladno\u0107e svemira (prostora). Tako generisana toplota zra\u010di se nazad u hladno\u0107u da bi se kompletirao talasni ciklus koji se automatski ponavlja u ovom ve\u010dnom svemiru beskona\u010dnog kontinuiteta“.<\/p>\n

Generalna postavka dr. Russella, koja se po principu fraktalnog niza preslikava na sve nivoe egzistencije i strukturne mehanizme je njegova tvrdnja da je univerzum zasnovan na principu ujedinjene, ritmi\u010dke, uravnote\u017eene razmene. Ova fizi\u010dka teorija koju je izlo\u017eio u svojim knjigama \u00abThe Secret of Light\u00bb (1947) i \u00abThe Message of the Divine Iliad\u00bb (1948\u201349), nije prihva\u0107ena od tada\u0161njih \u00abmejnstrim\u00bb nau\u010dnika a dr. Russell smatra da je to uglavnom zbog razli\u010ditosti u shvatanju i tuma\u010denju postojanja uma i materije; Dr. Russell postojanje uma smatra uzrokom dok nau\u010dnici uop\u0161te postojanje uma smatraju efektom (posledicom).<\/p>\n

Prema postavkama Modela Kvantiranih Gustina Energije [9], Upanishadskim i drugim Vedskim tekstovima – Istina je na strani dr. Waltera Russella! \u010cak i moderna nauka, tj. savremena eksperimentalna realnost ide u prilog ovako \u00abslobodoumnih\u00bb ideja. Naime – Sonoluminiscencija\u00a0(npr.) je pojava pri kojoj se delovanjem mehani\u010dkih talasa iz domena ultrazvuka kreiraju kavitacioni mehuri\u0107i u\u00a0vodi (pojava nastajanja delimi\u010dnog vakuuma u te\u010dnosti usled zvu\u010dnih talasa velikog intenziteta, odgovaraju\u0107e frekvencije …) koji odjednom narastu a zatim iznenada implodiraju (sa\u017eimanje) i pri tome emituju kratak svetlosni impuls. \u010cinjenica da savremena nauka nema ba\u0161 nikakvo obja\u0161njanje za ovaj, eksperimentalno verifikovan dogadjaj u vi\u0161e svetskih laboratorija, ne umanjuje njegovu asocijativnu vezu \u00abprirodnih zakona\u00bb Realnosti i Ideja slobodoumnih istra\u017eiva\u010da poput dr. W.Russella.<\/p>\n

O tome u kolikoj meri su njegove ideje bile napredne govore re\u010di jednog od najve\u0107ih nau\u010dnih genija na\u0161e civilizacije \u2013 Nikole Tesle.<\/p>\n

Zaista je vi\u0161e nego interesantno da su se ova dva velikana nau\u010dne misli sreli i razmenili mi\u0161ljenja. Ta\u010dan datum njihovog sastanka nikada nije utvrdjen, ali je ipak sasvim nesporno da su se sreli i razmenili svoje ideje, shvatanja i do detalja raspravili svoje kosmogonije. Tesla je prepoznao mudrost i snagu Russell-ovih u\u010denja i pozvao ga \u00abda zaklju\u010da svoje znanje na neko sigurno mesto tokom narednih 1000 godina \u2013 sve dok \u010dove\u010danstvo ne postane spremno za tako ne\u0161to\u00bb.<\/p>\n

Da ove Tesline re\u010di, u \u010diju mo\u0107 prosudjivanja ne bismo trebali sumnjati, zaista nisu bez osnova mo\u017eemo videti i sami iz prilo\u017eene slike: \u00abThe Russell Periodic Chart of Elements, No.1.\u00bb. Naime, prema \u0161iroko prihva\u0107enom Periodnom sistemu elemenata Mendeljejeva za koji svi znamo i koji se u\u010di u \u0161kolama svih nivoa, prvi hemijski element je vodonik. Njega, kako smo ve\u0107 rekli, \u010dini jedan proton u jezgru i jedan elektron koji oko nje kru\u017ei. Naravno ovo je \u00abslika\u00bb atoma Nielsa Bohra koja sa aspekta moderne kvantne fizike izgleda mnogo druga\u010dije ali za na\u0161e potrebe dovoljno je ta\u010dna. Dakle, sa aspekta nauke, atom je osnovna gra\u0111evna jedinica supstance. Atom se sastoji od jezgre (koju \u010dine protoni i neutroni) i elektrona koji se nalaze u \u00abljuskama\u00bb oko jezgre.<\/p>\n

Dana\u0161nji model atoma koji nazivamo \u00abkvantno-mehani\u010dki model\u00bb predstavlja unapredjen Bohrov model i u njemu elektroni ne kru\u017ee ba\u0161 po kru\u017enicama, nego ih \u2013 naravno u skladu sa Heisenbergovim principom neodredjenosti – mo\u017eemo na\u0107i u \u0161iroj zoni odgovaraju\u0107ih elektronskih oblaka …<\/p>\n

Bilo kako bilo, problem koji se name\u0107e na osnovu ovakvih shvatanja strukture materije je obja\u0161njenje (i uop\u0161te \u2013 mogu\u0107nost poimanja tako ne\u010dega) prve tri oktave Russellovog periodnog sistema koji u tom delu, predvidja postojanje jo\u0161 24 nova, dana\u0161njoj nauci sasvim nepoznata, elementa PRE vodonika !<\/p>\n

Kako objasniti strukturu \u00abTomiona, Albertona,…, Alphanona …,\u00bb tih \u010dudnih \u00abatoma\u00bb koji bi svi \u2013 po logici ustanovljenoj u Mendeljejevom Periodnom sistemu elemenata, koji koristimo i danas – trebalo da imaju manje od jednog protona u jezgru i manje od jednog elektrona u omota\u010du ?<\/p>\n

Te\u0161ko.<\/p>\n

Jo\u0161 te\u017ee je osobine vode objasniti \u00abslo\u017eenim, heksagonalnim, prstenastim oblicima koje formiraju atomi kiseonika sa naizmeni\u010dnim spletovima atoma na vi\u0161em ili ni\u017eem nivou od svojih suseda grade\u0107i tako toroidalne trodimenzionalne strukture …\u00bb [10 ].<\/p>\n

Ostaje nam dakle da se u odgonetanju \u00abTajne pam\u0107enja vode\u00bb – kao fundamentalnog mehanizam \u017eivota Kosmosa vratimo razmi\u0161ljanjima Waltera Russella i\/ili Teslinim tehnologijama. Na tom putu sigurno nam mo\u017ee pomo\u0107i nauka ali i nekonvencionalne ideje poput onih kakve su promovisali svi oni kojima luksonski zid – pa \u010dak ni plankova konstanta – nisu predstavljale barijere u razmi\u0161ljanju.<\/p>\n

\u00a0<\/b><\/p>\n

Reference<\/p>\n

 <\/p>\n

1. Anomalije vode: http:\/\/www.lsbu.ac.uk\/water\/anmlies.html<\/a><\/p>\n

2. The Memory of Water, Wolfgang Ludwig<\/p>\n

3. V.D. Khavryntchenko and O.V. Zhalko-Tytarenko: Memory Effects in Water. Quantum Chemistry Modelling and Vibrational Spectra Verification. 2nd World Congress for Electricity and Magnetism in Biology and Medicine, June 8-13, 1997, Bologna, Italy.<\/p>\n

4. C.W.Smith: Is a Living System a Macroscopic Quantum System? The Center for Frontier Sciences at Temple University, 7<\/span>, no. 1 (1998).<\/p>\n

5. M. Schiff: The memory of water<\/p>\n

6. C. Dalla Via: Ph\u00e4nomen Wasser, vgs-Verlag, K\u00f6ln, 1997.<\/p>\n

7. Svetlost na tragu duha, http:\/\/kpv.rs\/?p=1605<\/a><\/p>\n

8. Walter Russell, http:\/\/peswiki.com\/index.php\/PowerPedia:Walter_Russell<\/a><\/p>\n

9. Samoostvarenje apsoluta, http:\/\/kpv.rs\/?p=142<\/a><\/p>\n

10. Structure of the Water Molecule, http:\/\/www.infoplease.com\/encyclopedia\/science\/water-structure-water-molecule.html<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dipl. in\u017e. Goran Marjanovic Sasvim je nesumnjivo da je voda najva\u017enihji element na na\u0161oj planeti. Bez nje, \u017eivot na Zemlji bio bi nemogu\u0107. No \u2013 nisu u pitanju samo njena fizi\u010dko-hemijska svojstva koja direktno uti\u010du na pravilno funkcionisanje na\u0161eg organizma i mogu\u0107nost opstanka \u017eivih bi\u0107a, biljaka, \u017eivotinja i ljudi\u00a0 \u2013 nego i neke njene osobine […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[3,4,35,47],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2693"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2693"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2693\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2700,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2693\/revisions\/2700"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2693"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2693"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2693"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}