{"id":2701,"date":"2013-06-01T22:27:09","date_gmt":"2013-06-01T22:27:09","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2701"},"modified":"2015-08-22T13:31:08","modified_gmt":"2015-08-22T13:31:08","slug":"transhumanizam-iili-duhovna-pobeda-nad-entropijom-1-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2701","title":{"rendered":"TRANSHUMANIZAM I\/ILI DUHOVNA POBEDA NAD ENTROPIJOM (1. DEO)"},"content":{"rendered":"

\"transhumanism_560-3101\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/i><\/b><\/p>\n

\u201c…Mensch Maschine, Halb Wesen und halb Ding<\/i><\/b><\/p>\n

Mensch Maschine,\u00a0 Halb Wesen und halb \u00dcberding…\u201d<\/i><\/b><\/p>\n

\u00a0(\u201e<\/i><\/b>\u010covek ma\u0161ina, polu bi\u0107e i polu stvar<\/i><\/b><\/p>\n

\u010covek ma\u0161ina, polu bi\u0107e i polu nadbi\u0107e\u201c)<\/i><\/b><\/p>\n

(Kraftwerk, \u2018Die Mensch Maschine\u2019)<\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i><\/b><\/p>\n

Tehnolo\u0161ka poezija Kraftwerk<\/b>-a, najzna\u010dajnije planetarne muzi\u010dko-konceptualne umetni\u010dke grupe druge polovine\u00a0 XX veka, profetski inauguri\u0161e spoj \u010doveka i ma\u0161ine kao ideal futuristi\u010dke utopije, te predstavlja himnu ra\u0111aju\u0107eg transhumanizma<\/b>.<\/p>\n

<\/p>\n

Transhumanizam <\/b>odra\u017eava milenijumski san \u010dove\u010danstva o eternalnoj vitalnosti i fizi\u010dkoj besmrtnosti<\/b>. Celularni informati\u010dki softver, neumitno uslovljen zakonom ve\u010dno rastu\u0107e entropije univerzuma, \u00a0odbrojava, poput tempirane bombe, temporalnost rastakanja habitualne forme slo\u017eenih \u017eivih organizama. U\u017easnuti neumitni\u0161\u0107u disinkarnacije i raspada materijalne forme koja \u010dini jedan kraj \u00a0psiho-korpralnog kontinuuma bi\u0107a, podvi\u017enici ljudskog duha kroz razne epohe sanjaju o ve\u0161ta\u010dkom kreiranju humanoida i\/ili spoju \u010doveka i stroja \u2013 od kabalisti\u010dko-starozavetnog golema, preko alhemi\u010darskog homunkulusa, romanti\u010darskog Frankensteina, pa sve do robota, i njegovog naslednika \u2013 kiborga. Kiborg<\/b>, krajnji ideal transhumanizma<\/b> predstavlja mehanicisti\u010dkog \u010doveka-ma\u0161inu, transhumanoida<\/b>, nat\u010doveka tehnolo\u0161kog doba, koji \u0107e ne samo hardverski ve\u0107 i softverski nadvladati \u010doveka<\/b> kakvog znamo danas, i u utopijskoj projekciji ta\u010dke tehnolo\u0161kog singulariteta<\/b>, dose\u0107i slobodu od ljudske kontrole i samovoljno preuzeti vo\u0111stvo nad planetom<\/b>, kao produkt evolucije artificijelno indukovane scijentisti\u010dki izazvanom simbiozom \u010doveka i ma\u0161ine<\/b>.<\/p>\n

\"RUR-Capek-1920\"<\/a>Kierkegaardovski<\/b> die Angst<\/i><\/b>, <\/i>nepojmljivi u\u017eas<\/i><\/b> koji ljudska bi\u0107a ose\u0107aju pred neumitnom dezintegracijom sopstvene telesne forme<\/i><\/b> poku\u0161ava se prevazi\u0107i transformacijom materije, nadogradnjom \u2018ljudske ma\u0161ine\u2019 mehani\u010dkim elementima. Pogled iz drugog ugla ukazuje na o\u010diglednost duhovnih zakona, koji, preko dejstva nematerijalnog informati\u010dkog polja stoje i iza kreacije i iza determinisane dezintegracije forme. Talasna genetika<\/b>, recentni eksperimentalni pravac u medicini i cyber-biofizici, dodiruje grani\u010dne slojeve svetova materije i informacije<\/b>, te ukazuje na alternativnu<\/b>, i spasonosnu stazu kojom nauka treba da krene<\/b> u avanturu nadvladavanja entropije: stazu implementiranja prirodnih, nematerijalnih zakona na transformaciju materije iznutra<\/b>, u pravcu vitalnosti \u017eivih organizama<\/b> bez promene njihove esencije<\/b>; i. uz to, o\u010duvanje<\/b> izvornog ljudskog uma i bi\u0107a<\/b> u borbi protiv stihije.<\/p>\n

Transhumanizam <\/b>je nad-nacionalni Weltanschauung<\/i> koji re\u0161enje problema vremenski limitirane ljudske egzistencije vidi u hibridu \u010doveka i ma\u0161ine, upotrebom visoke tehnologije, te aproksimacijom ljudskog intelektualnog kapaciteta ultrabrzim mikroprocesorima ra\u010dunara, sa tendencijom nadila\u017eenja humanog potencijala. Korporalne funkcije ljudskog organizma bi se ukr\u0161tale sa kontrolisanim entitetima nanotehnolo\u0161kih produkata, koji bi obezbedili po\u017eeljnu fiziologiju \u0107elija. Vremenom, ma\u0161ine bi, u humano-tehnolo\u0161kom hibridu, kiborgu, trebalo da, razvojem sopstvene artificijelne inteligencije i vrlinom tehnolo\u0161ke auto-evolucije, nadvladaju humanu komponentu hibrida<\/i><\/b>, i, u ta\u010dki tehnolo\u0161kog singulariteta<\/i>, preuzmu dominaciju i vladavinu<\/i><\/b> nad ljudskom rasom<\/i><\/b> \u2013 koja vi\u0161e ni bi ni postojala kao takva \u2013 ra\u0111aju\u0107i vi\u0161e bi\u0107e \u2013 nazvano \u2018transhuman\u2019<\/i><\/b>, ili tehnolo\u0161ki nat\u010dovek, ostavljaju\u0107i ljudsku rasu u laganom izumiranju zajedno sa drugim bioformama koje su ostale van evolutivnog \u2018glavnog toka\u2019. Signifikantna razlika je u tome \u0161to bi ovo bila, po prvi put u istoriji, ljudski usmerena i programirana evolucija, sa ciljem samouni\u0161tenja ljudske rase i ra\u0111anjem transhumanih supremativnih\u00a0 nad-ljudi<\/b> koji bi vladali planetom<\/b> u pravcu nepoznatom<\/b> ljudskom razumu<\/b>. Tada bi kvantilioni terabajta elektronskih mozgova, ukr\u0161teni sa artificijelnim celularnim strukturama nanotehnolo\u0161kih elemenata, prkose\u0107i entropiji vremenske samoeliminacije \u017eivih \u0107elija, kreirali svet posve druk\u010diji od na\u0161eg, baziran na hiperevoluiranim matemati\u010dkim zakonima filtriranim kroz feed-back beskrajnih petlji algoritama elektronskih mozgova supremativnim nad \u2018ljudskim, odvi\u0161e ljudskim\u2019 komponentama \u2018vi\u0161eg bi\u0107a\u2019 – nadolaze\u0107eg transhumana<\/b>.<\/p>\n

Iako ideja transhumanizma esencijalno predstavlja recentni\u00a0 izraz milenijumskih te\u017enji alhemi\u010dara, ezoterista i spritualnih pregalaca (o kojima \u0107e biti re\u010di docnije), u ovom delu teksta zadr\u017ea\u0107emo se na novijim<\/i> ishodi\u0161tima<\/i> ove ideje, kao i na ta\u010dkama susretanja prete\u010da, pristalica i pobornika koncepta, te razvojem i mogu\u0107im implikacijama teorije i prakse transhumanistikog pogleda na svet.<\/p>\n

Izraz \u2018transhuman\u2019 je izvorno prvi put upotrebio znameniti francuski hri\u0161\u0107ansko-ezoterijski filozof, nau\u010dnik\u00a0 i jezuit Pierre Teilhard de Chardin<\/b>. Me\u0111utim, Chardin<\/b>, \u010dovek izra\u017eene spiritualnosti, ne odvaja potrebu za materijalnim napretkom od imanentne te\u017enje \u010doveka za transcendentnim, i ve\u010dito izvorno humanim. On izraz \u2018transhumanizam\u2019, posve opozitno transhumanistima,\u00a0 koristi u smislu duhovnog rasta \u010dove\u010danstva, sa propratnim materijalnim napretkom koji je posledica duhovnog napretka. U znamenitoj knjizi <\/i>\u201cBudu\u0107nost \u010dove\u010danstva\u201d iz 1949., on u\u010di:<\/p>\n

\u00a0\u201cSloboda: to jest, prilika koja se pru\u017ea svakom \u010doveku\u00a0 (uklanjanjem prepreka i postavljanjem odgovaraju\u0107ih sredstava njemu na raspolaganje) da se \u2018transhumanizuje\u2019 razvijanjem svojih potencijala do\u00a0 najve\u0107e mere.<\/i><\/p>\n

Jednakost : prilika za svakog \u010doveka da u\u010destvuje, prema svojim sposobnostima i mo\u0107ima, u zajedni\u010dkom nastojanju da se promovi\u0161e, svako na razli\u010dit na\u010din, budu\u0107nost pojedinca i vrsta. Zaista, zar nije ova potreba i legitiman zahtev za participacijom u poslovima koji se ti\u010du \u010dove\u010danstva (potreba koju ose\u0107a svaki \u010dovek da koegzistencijalno \u017eivi sa ljudskom vrstom) koja, dublja od svih \u017eelja za materijalnim napretkom, danas uzburkava one klase i rase koje su do sada bile ostavljene \u2018izvan igre\u2019?<\/i><\/p>\n

Bratstvo:\u00a0 kao izme\u0111u \u010doveka i \u010doveka, u smislu organske interrelacije bazirane ne samo na na\u0161oj manje ili vi\u0161e slu\u010dajnoj koegzistenciji na povr\u0161ini zemlje, ili \u010dak na zajedni\u010dkom poreklu, ve\u0107 na \u010dinjenici da predstavljamo, svi zajedno, liniju fronta, greben na evolutivnom talasu jo\u0161 uvek pod kompletnim potopom.\u201d<\/i><\/p>\n

Recentna ishodi\u0161ta transhumanizma su raznolika: ideju tehnolo\u0161ke besmrtnosti Nikolaja Fjodorova<\/b>, ruskog filozofa hri\u0161\u0107ansko-kosmi\u010dke orijentacije susre\u0107e Nietzsche<\/b>-ova koncepcija „\u00dcbermensch-a“; John Burdon Sanderson Haldane<\/b>, britanski geneti\u010dar i darvinist u delu\u00a0\u00a0\u00a0 \u201cDedalus: nauka i budu\u0107nost \u201c(1923) promovi\u0161e isprva anatemisanu ideju scijentisti\u010dkog unapre\u0111enja biforme. Njegov prijatelj iz ranih dana, Julian Huxley<\/b>, biolog i brat znamenitog pisca Aldous Huxley<\/b>-a inauguri\u0161e re\u010d\u00a0 „transhumanizam“, 1957., u smislu nadrastanja izvorne ljudske prirode; John<\/b> Desmond Bernal<\/b>, britanski molekularni biolog i utemeljitelj rendgenske kristalografije\u00a0 reciklira ideju Fjodorova<\/b> o naseljavanju kosmosa,\u00a0 pobornik je upotrebe implanta i unapre\u0111enja ljudske inteligencije; \u00a0\u00a0Marvin Lee Minsky<\/b>, ameri\u010dki nau\u010dnik iz olasti ra\u010dunara i ve\u0161ta\u010dke inteligencije priziva hibrid ljudske i ve\u0161ta\u010dke inteligencije tokom 1960-ih godina, te promovi\u0161e mre\u017eu ve\u0161ta\u010dkih neurona.<\/p>\n

Max More<\/b>, britanski filozof, preuzima transhumanizam kao ideolo\u0161ku potku svoje filozofije usmerene ka optimisti\u010dkim vizijama budu\u010dnosti. On u californiji, SAD, tokom 1990., osniva \u201cInteligenciju\u201d, proto-transhumanisti\u010dki pokret, koji polako priprema internacionalnu<\/i><\/b> ekspanziju ka prepoznatom i prepoznatljivom transhumanizmu<\/i><\/b> kao globalnoj viziji izra\u017eenoj kroz potonju formalnu organizaciju. Novi milenijum, sa eksplozijom novih tehnologija, od \u0161iroke upotrebe mobilnih telefona, do sada ve\u0107 neizbe\u017enog interneta, dovodi do posledi\u010dnog eksponencijalnog rasta pokreta.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu, ne te\u010de sve tako glatko. Mnogi mislioci tradicijske religiozne provijencije kritikuju transhumanizam kao oli\u010denje hubrisa, solipsisti\u010dke volje koja alijenira \u010doveka i vodi u propast. Uklju\u010duje se \u010dak i Vatikan, sa zvani\u010dnom objavom iz 2002., pod nazivom\u00a0 \u201cPri\u010dest i upravljanje: <\/i>ljudske osobe kreirane po slici boga\u201d,\u00a0 u kojoj se tvrdi da je \u201cMenjanje genetskog identiteta \u010doveka kao ljudske osobe kroz proizvodnju infrahumanih bi\u0107a radikalno nemoralno“<\/i>. Francis Fukuyama<\/b>, znameniti ameri\u010dki post-hegelijanski filozof, poznat po delu \u201cKraj istorije\u201d, ukazuje na fatalnost implikacija transhumanizma po budu\u0107nost sveta, dok pobornici ideje uzvra\u0107aju sa argumentima hrabrosti, idealizma i imaginacije u slu\u017ebi progresa i ostvarenja vekovnih ideala ljudske rase.<\/p>\n

Tokom 1972, Robert Chester Wilson Ettinger<\/b> , ameri\u010dki akademik i osniva\u010d krionike (tehnike zamrzavanja tela radi nadvladavanja fizi\u010dke smrti i dosezanja ve\u010dite mladosti u budu\u0107nosti, nakon odmtrzavanja i tretiranja potonjom visokom tehnologijom) i \u201cDru\u0161tva Imortalista\u201d , razvija pragmati\u010dno \u0161irenje transhumanisti\u010dkog pokreta i pogleda na svet u delu \u201cNat\u010dovek u \u010doveku\u201d.<\/i><\/p>\n

Futurizam i automatizacija \u010doveka kao ta\u010dka gledi\u0161ta naveli su jednog od prvih profesora futurologije , Fereidoun M. Esfandiary<\/b>-ja,\u00a0 amerikanca poreklom iz iranske visoke klase, da promeni li\u010dno\u00a0 ime u broj, FM-2030<\/b> , veruju\u0107i da \u0107e 2030.-te godine do\u017eiveti 100-ti ro\u0111endan, u purifikovanom futuristi\u010dkom svetu oslobo\u0111enog bilo kakvih predmodernih recidiva koji uklju\u010duju ime ili nacionalnost.\u00a0 Na njujor\u0161kom univerzitetu \u201cNova \u0160kola\u201d,\u00a0 \u201960-ih godina XX veka, on preispituje humanost kao takvu, te pledira ka ra\u0111anju nove rase ljudi \u2013 postumanog tipa (a to su ljudi fascinirani novim tehnologijama), sa tendencijom evoluiranja ljudskog bi\u0107a\u00a0 u nat\u010doveka (\u2018transhuman\u2019). On priziva novu avangardu ljudske rase, nazivaju\u0107i ih \u201cupwingerima\u201d da kreiraju novi svet, utopiju nove tehnofilne rase, stazom ispunjenom optimizmom koje priziva novo \u201czlatno doba\u201d nastupaju\u0107eg \u010doveka-ma\u0161ine. FM-2030<\/b> je objavio \u201eUpwingerski Manifesto\u201d (1973.), u kome opisuje vizije upwingerskih promotera trijumfa futurizma:<\/p>\n

\u00a0\u201c\u017delimo da \u0161irimo novi trijumfalni duh \u2013 optimizam slobodan od krivice, ose\u0107aja srama, slobodan od samoporicanja. \u017delimo da \u0161irimo svest da smo osvit predivnog novog doba. Postoji nova nada u svetu. <\/i><\/p>\n

MI,\u00a0 Upwingeri,\u00a0 ne pripadamo nijednoj politi\u010dkoj partiji \u2013 ne kandidujemo se za kabinete, ne tra\u017eimo mo\u0107. Mi smo dugoro\u010dni pokret sa dve principijelne funkcije: <\/i><\/p>\n

Prvo. Mi smo katalizatori. Mi \u017eelimo da informi\u0161emo, stimuli\u0161emo, kreiramo polet.
\nDrugo. Mi smo aktivisti. \u017delimo da pokrenemo projekte za dosezanje na\u0161ih ciljeva. <\/i><\/p>\n

Mi, Upwingeri se ni\u010demu ne pokoravamo. <\/i>Ne smatramo ljudske probleme nere\u0161ivim \u2013 niti ciljeve nedosti\u017enim. Po prvi put u istoriji imamo mo\u0107, sredstva, genijalnost da re\u010dimo SVE na\u0161e vekovima stare probleme. Da ostvarimo SVE\u00a0 na\u0161e najsmelije vizije. <\/i><\/p>\n

Treba nam nova lista prioriteta, inteligentno planiranje, posve\u0107enje, vizija. Na taj na\u010din, mo\u017eemo ostvariti sve.<\/i><\/p>\n

OPTIMIZAM – IZOBILJE – UNIVERZALIZAM – BESMRTNOST\u201d.<\/i><\/p>\n

Formalizacija transhumanizma po\u010dinje 1980-ih godina na\u00a0 Kalifornijskom univerzitetu , gde\u00a0 FM-2030<\/b> inauguri\u0161e doktrinu \u201ctre\u0107eg puta\u201d – puta futurizma. Natasha Vita-More<\/b> , ameri\u010dki dizajner i profesor, \u00a0pi\u0161e \u201cIzjavu transhumanisti\u010dke umetnosti\u201d i organizuje TV program \u201cUpdate-ovanje trans-stole\u0107a\u201d koju redovno prati i do sto hiljada gledalaca. 1986., Kim Eric Drexler<\/b>, ameri\u010dki in\u017eenjer molekularne nanotehnologije, uvodi koncept baziran na nanotehnologiji i molekularnim asemblerima (nanoasemblerima). On iste godine osniva\u00a0 \u201cInstitut za predvi\u0111anje\u201d sa ciljem promovisanja nanotehnologije u budu\u0107nosti.<\/p>\n

\"Tomas<\/a>Formalizacija pokreta ekspandira naredne decenije, te se transhumanizam, potpra\u017eno idejno uvo\u0111en pre svega od strane nau\u010dnika, kre\u0107e ka formiranju zvani\u010dne ideolo\u0161ke matrice. Re\u010d pripada teoreti\u010darima , i tako, 1998., filozofi\u00a0 Nick Bostrom<\/b> i David Pearce<\/b> inauguri\u0161u\u00a0 \u201cSvetsku transhumanisti\u010dku organizaciju\u201d (\u201cWorld Transhumanist Association \u201d – WTA), kao zvani\u010dnu nevladinu trans-nacionalnu organizaciju globalnog dejstva. Cilj je uvo\u0111enje supremacije transhumanisti\u010dke doktrine u oblastima zvani\u010dne planetarne nauke, etike i politike.\u00a0 Ova organizacija nailazi na plodno tlo transformisanog sveta u kome \u017eivimo, pro\u017eetog planetarnom kulturom, virtuelnom globalnom zajednicom, baziranom na unifikuju\u0107im visokim cyber-tehnologijama u nastupaju\u0107em novom milenijumu. Ona deklamuje \u00a0\u201cTranshumanisti\u010dku deklaraciju\u201d, 2002., iste godine kada Vatikan podi\u017ee glas protiv novih tendencija kreiranja nad-rase kiborga. Nove tendencije ljudskog profetizma, iako antagonizirane mo\u0107nim tradicijskim kontra-diskursima, kona\u010dno i\u00a0 formalno postaju ono, o \u010demu \u00a0su decenijama sanjale \u2013 deo \u2018mainstream\u2019 scene suprotstavljenih \u2018zvani\u010dnih\u2019 planetarnih ideolo\u0161kih sistema.<\/p>\n

\u201cTranshumanisti\u010dka deklaracija\u201d uvodi formalnu definiciju transhumanizma i pledira na preuzimanje legitimnog prava na proaktivnu transformaciju ljudske rase i sveta scijentisti\u010dkim sredstvima:<\/p>\n

\u201c(1) Intelektualni i kulturni pokret koji afirmi\u0161e mogu\u0107nost i po\u017eeljnost\u00a0 fundamentalnog unapre\u0111enja ljudskih uslova\u00a0 preko primenjenog razuma, naro\u010dito razvojem i \u010dinjenjem \u0161iroko dostupnim tehnologija\u00a0 za eliminisanje starenja i za uma\u0161re\u0111enje u velikoj meri ljudskih intelektualnih, fizi\u010dkih i psiholo\u0161kih kapaciteta.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 (2) Studija o posledicama, obe\u0107anjima, i potencijalnim opasnostima od tehnologija koje \u0107e nam omogu\u0107iti da prevazi\u0111emo fundamentalne ljudske limite, i srodnih studija o etni\u010dkim pitanjima\u00a0 uklju\u010denih u razvoj i upotrebu ovakvih tehnologija. (…)\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 (4) Transhumanisti zastupaju moralno pravo za one, koji toliko \u017eele da upotrebe tehnologiju s ciljem da pro\u0161ire svoje mentalne i fizi\u010dke\u00a0 (uklju\u010duju\u0107i reproduktivne) kapacitete i da unaprede kontrolu nad sopstvenim \u017eivotima. Mi tra\u017eimo li\u010dni rast iznad na\u0161ih trenutnih biolo\u0161kih ograni\u010denja.\u201d<\/i><\/p>\n

Aktivizam kontinualno prerasta u pragmati\u010dnu sferu institucionalizacije, te koristi blagodati marketin\u0161kih znanja ne bi li pokret prerastao u masovnu i nezaobilaznu snagu u polju globalne politike i nauke. Tako, 2008., nakon serioznog\u00a0 istra\u017eivanja \u2018intelektualno-politi\u010dkog tr\u017ei\u0161ta\u2019u svrhu delovanja na ciljne grupe te implementacije \u2018zakona velikih brojeva\u2019, WTA menja ime u\u00a0 „Humanity+“, stvaraju\u0107i \u2018user-friendly\u2019 sliku u javnosti i sprovode\u0107i PR akcije planetarnog citizenship-a, proaktivno se suprotstavljaju\u0107i \u00a0moralisti\u010dko-tradicijsko-religioznim oponentima. Novoimenovana organizacija \u00a0periodi\u010dno izdaje\u00a0 \u201ch+ Magazine\u201d koji privla\u010di \u0161iru populaciju, te se mo\u017ee re\u0107i da transhumanizam danas predstavlja zna\u010dajnog zvani\u010dnog igra\u010da u svetskoj areni aktivnih suprotstavljenih ideolo\u0161kih obrazaca i njihovih promotera. U me\u0111uvremenu, transhumanisti ulaze i u oficijelne sfere politike, formalno i transparentno deluju\u0107i\u00a0 kroz politi\u010dke partije i parlamente pojedinih zemalja.<\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/b>Raymond „Ray“ Kurzweil<\/b>, \u201cikona\u201d transhumanizma,\u00a0 najprominentniji aktivista, promoter, kreativni \u00a0vizionar sa pragmati\u010dnim dostignu\u0107ima, predstavlja paradigmati\u010dnu li\u010dnost kojom \u0107emo se podrobnije baviti na stranicama koje slede.<\/p>\n

Ray Kurzweil<\/b> je ro\u0111en 1948, a igrom sinhroniciteta, iste godine George Orwell<\/b> objavljuje tehnolo\u0161ku antiutopiju, roman \u201c1984.\u201d\u00a0 Kurzweil <\/b>je renesansna li\u010dnost informati\u010dkog doba i njegovo obimno delo pokriva raznolike\u00a0 sfere. On je pisac, pronalaza\u010d, promoter futurizma, direktor in\u017eenjeringa za avangardne projekte kao \u0161to su ma\u0161insko u\u010denje ili procesing jezika\u00a0 u Google-u…<\/p>\n

Ray<\/b> je li\u010dno motivisan za promociju i pragmati\u010dno postvarenje transhumanizma i njegovih produkata. Bio je emotivno devastiran smr\u0107u svog oca Fredric Kurzweil<\/b>-a, kompozitora klasi\u010dne muzike\u00a0 i \u010doveka ispunjenog plemenito\u0161\u0107u. Ray<\/b> se nije mogao pomiriti sa fatalnim gubitkom, i ceo \u017eivot je posvetio\u00a0 fjodorovljevskom<\/i>\u00a0 poku\u0161aju vaskrsavanja sopstvenog oca. Njegova vizija je usmerena na kloniranje Frederic-a Kurzweila<\/b>, preko DNK, koja je ekshumirana iz o\u010devog groba.<\/p>\n

U tom traganju za reinkarniranjem ljudi tehnolo\u0161kim sredstvima, Kurzweil se posvetio istra\u017eivanju high-end tehnolo\u0161kih mogu\u0107nosti za unapre\u0111enje humanosti, paralelno promovi\u0161u\u0107i transhumanisti\u010dko-futuristi\u010dke vizije u svojim knjigama.<\/p>\n

Kurzweil<\/b> postaje globalno poznat 1984., po istoimenom muzi\u010dkom instrumentu sa sampling<\/i> mogu\u0107nostima, koji su najpre prihvatili entuzijasti poput ameri\u010dke konceptualne umetnice Laurie Anderson<\/b>, a potom ulazi u masovnu upotrebu, radikalno i revolucionarno menjaju\u0107i kompletnu muzi\u010dku scenu u pravcu digitalnog zvuka, produkcije i asembla\u017ea samplovanih klastera koji tretiraju \u0161irok kontinuum realnih zvukova \u2013 od grmljavine do simfonijskog orkestra.<\/p>\n

Pokrenut humanim ciljevima, Ray<\/b> se bavi oblastima povezanim sa hendikepiranim ljudima, sa ciljem da im omogu\u0107i normalno funkcionisanje \u2013 uz pomo\u0107 tehnolo\u0161kih sredstava. Uklju\u010den je u projekte i postignu\u0107a poput: tehnologije prepoznavanja govora, sinteze govora tekst \u2013 tekst,\u00a0 omni-font prepoznavanja opti\u010dkih karaktera (OCR), kao i\u00a0 CCD ravnog skenera, revolucionarne \u010ditaju\u0107e ma\u0161ine sa opcijom \u2018\u0161tampanje-govor\u2019 (za slepe), inicijalne komercijalne\u00a0 prepoznava\u010de\u00a0 govora sa funkcionalnim re\u010dnikom…<\/p>\n

Kurzweil<\/b> je \u010dovek plemenitih pobuda \u2013 iniciran i vo\u0111en neprihvatanjem smrti kao takve. Njegove ideje nisu plod sterilnih ideolo\u0161kih konstrukata ili fasciniranosti novim tehnologijama. Iskren je u \u017eelji da pomogne \u010dove\u010danstvu, \u0161to dokazuje pragmati\u010dnost njegovih postvarenih vizija iz oblasti regeneracije devastiranih ljuskih \u010dula hibridom uma, ma\u0161ine i softvera.<\/p>\n

Kurzweilova<\/b> znamenita knjiga \u201cDoba spiritualnih ma\u0161ina\u201d\u00a0 je istovremeno predmet masovne konzumacije (bestseler na internetu) ali i najaktuelniji, najva\u017eniji izazov za ozbiljna filozofsko eti\u010dka-pitanja koja se ti\u010du opstanka \u010dove\u010danstva, onakvim kakvim ga znamo danas. U transhumanisti\u010dkoj bibliji \u201cDoba spiritualnih ma\u0161ina\u201d,\u00a0 Kurzweil opisuje svoje predvi\u0111anje sveta kojim dominiraju transhumani, u 2099. godini:<\/p>\n

\u201cLjudsko mi\u0161ljenje se integri\u0161e sa\u00a0svetom inteligencije ma\u0161ina koji je inicijalno stvorila ljudska vrsta..\u00a0\u00a0 <\/i>In\u017eenjering ljudskog mozga u obrnutom smeru izgleda da je kompletiran.\u00a0 Stotine specijalizovanih regiona je u potpunosti skenirano,\u00a0 analizirano i shva\u0107eno.\u00a0 Ma\u0161ine\u00a0 se baziraju na ovim ljudskim modelima,\u00a0 koji su unapre\u0111eni i pro\u0161ireni,\u00a0 uporedo sa mnogo novih masivnih paralelnih algoritama.\u00a0Ova unapre\u0111enja, kombinovana sa enormnim napretkom\u00a0 u brzini i kapacitetu\u00a0 elektronskih\/*fotonskih kola,\u00a0 obezbe\u0111uju supstancijalne prednosti \u00a0inteligenciji baziranoj na ma\u0161inama.\u00a0<\/i><\/p>\n

\u00a0 Inteligencije bazirane na ma\u0161inama\u00a0 u potpunosti su izvedene iz ovih pro\u0161irenih modela\u00a0 ljudske inteligencije\u00a0 za sebe tvrde da su ljudske,\u00a0 iako njihovi mozgovi nisu bazirani na\u00a0 \u0107elijskim procesima na bazi ugljenika,\u00a0 ve\u0107 pre na elektronskim i fotonskim \u2018ekvivalentima\u2019.\u00a0 Ve\u0107ina ovih inteligencija nije vezana za\u00a0 specifi\u010dne\u00a0 ra\u010dunarsko-procesne jedinice [CPU – prim. M.V.]\u00a0 (to jest,\u00a0 komada hardvera).\u00a0 Broj ljudi baziranih na softveru daleko prevazilazi one ljude, koji jo\u0161 uvek u svojim mozgovima vr\u0161e prirodnu\u00a0obradu podataka baziranu na neuronskim \u0107elijama. \u00a0Inteligencija bazirana na softveru\u00a0 mo\u017ee, po svojoj volji, da manifestuje tela:\u00a0 jedno ili vi\u0161e virtuelnih tela na razli\u010ditim nivoima virtuelne realnosti kao\u00a0i \u00a0fizi\u010dka tela kreirana nanotehnolo\u0161kim in\u017eenjeringom\u00a0\u00a0 \u00a0upotrebom instantno \u00a0rekonfigurabilnog\u00a0 \u00a0mno\u0161tva nanobota \u00a0[nanotehnolo\u0161kih robota – prim. M.V.]\u00a0<\/i><\/p>\n

\u00a0\u010cak i me\u0111u ovim ljudskim inteligencijama koje jo\u0161 uvek koriste\u00a0neurone bazirane na ugljeniku je sveprisutna upotreba tehnologije neuralnih implanta,\u00a0 koja opbezbe\u0111uje enormno pove\u0107anje\u00a0 ljudskih perceptivnih i kognitivnih mo\u0107i.\u00a0 Ljudi koji ne koriste takve implante, \u00a0nisu u mogu\u0107nosti da zna\u010dajno u\u010destvuju\u00a0 u razgovoru sa onim ljudima koji ih koriste.\u00a0 Postoji mno\u0161tvo na\u010dina\u00a0 na koje se kombinuju ovi scenariji.\u00a0Koncept o tome \u2018\u0161ta je ljudsko?\u2019\u00a0 je zna\u010dajno promenjen.\u00a0 Prava i mo\u0107i razli\u010ditih manifestacije ljudske\u00a0 i ma\u0161inske inteligencije i\u00a0 njihovih razli\u010ditih kombinacija \u00a0predstavljaju primarno politi\u010dko i filozofsko pitanje,\u00a0 iako su inteligenciji baziranoj na ma\u0161inama data osnovna prava\u00a0\u00a0.\u201d<\/i><\/p>\n

Klju\u010dno pitanje vezano za Kurzweila<\/b>, kao i za transhumanizam uop\u0161te, jeste pitanje tehnolo\u0161kog singulariteta<\/b>. Ta\u010dka singulariteta<\/b> je ona, u kojoj neraskidivi hibrid \u010doveka i ma\u0161ine<\/b> dose\u017ee<\/b>, putem nanotehnolo\u0161kih robota, implanta, elkektronskih tokova i mikroprocesora isprepletanih sa ljudskom histologijom, fiziologijom i anatomijom, ta\u010dku superinteligencije<\/b>, omogu\u0107avaju\u0107i kiborgu-posthumanu da upravlja tokom civilizacije po svojoj volji<\/b>. Superinteligencija je posledica evolucije ve\u0161ta\u010dke inteligencije sposobne za autohtono samousavr\u0161avanje, i ona \u0107e povesti dru\u0161tvo u pravcu poznatom samo njoj samoj, dok \u0107e (odve\u0107) ljudska inteligencija nestati u glibu inferiornosti u odnosu na ma\u0161ine.<\/p>\n

Izraz \u201ctehnolo\u0161ki singularitet\u201d, uveden polovinom XX veka od stane matemati\u010dara John von Neumann<\/b>-a, postaje poznat kroz delo Vernor Vinge<\/b>-a, profesora matematike sa univerzuteta San Diego, USA, i pisca nau\u010dne fantastike. U intrigantnoj knjizi \u201cSingularnost je blizu\u201d, Ray Kurzweil<\/b> citira profetski tekst Vernor Vinge-<\/b>a o singularitetu, iz 1993. godine:<\/p>\n

\u201cKoje su posledice ovog doga\u0111aja? Kada inteligencija-ve\u0107a od-ljudske bude upravljala progresom, taj \u0107e biti daleko vi\u0161e ubrzan. U stvari, nema razloga da sam progres ne uklju\u010di stvaranje jo\u0161 inteligentnijih entiteta \u2014 u jo\u0161 kra\u0107em vremenskom periodu. Najbolja analogija koju vidim je sa evolucionarnom pro\u0161lo\u0161\u0107u:\u00a0 \u017eivotinje se mogu prilagoditi problemima i biti inventivne, ali \u010desto ne pre nego \u0161to prirodna selekcija obavi posao \u2014 svet dela kao svoj sopstveni simulator u slu\u010daju prirodne selekcije. Mi ljudi imamo mogu\u0107nost da internalizujemo svet i upravljamo problemima tipa „\u0161ta ako?“ u na\u0161im glavama; mo\u017eemo re\u0161iti mnoge probleme hiljadu puta br\u017ee nego prirodna selekcija. Sad, kreiranjem sredstava za izvr\u0161avanje ovih simulacija na mnogo ve\u0107im brzinama, ulazimo u re\u017eim\u00a0 toliko\u00a0 radikalno razli\u010dit od na\u0161e ljudske pro\u0161losti\u00a0 koliko smo mi ljudi razli\u010diti od ni\u017eih \u017eivotinja. Sa ljudske ta\u010dke gledi\u0161ta, ova promena \u0107e zna\u010diti odbacivanje svih prethodnih pravila, mo\u017eda u treptaju oka, eksponencijalni beg iznad svake nade za kontrolom.\u201d<\/i><\/p>\n

Vinge<\/b> tehnolo\u0161ki singularitet sme\u0161ta u 2030. godinu, dok je Kurzweil<\/b> oprezniji sa optimizmom, te ne veruje da \u0107e se post-evoluciono doba ustanoviti pre 2045. Inspirisani Moore-ovom zakonom<\/i>, definisanim na osnovu predvi\u0111anja o radikalnoj ekspanziji broja i tehnolo\u0161kog unapre\u0111anja kompjutera, tranzistora integralnih kola itd., a koje je izveo Gordon Earle Moore<\/b>, ameri\u010dki biznismen i suvlasnik korporacije \u201cIntel\u201d, transhumanisti, aproksimativno, u skladu sa stepenom rasta informati\u010dke tehnologije, ta\u010dku tehnolo\u0161kog singulariteta sme\u0161taju u period oko 2040. godine.\u00a0 Tada bi trebalo da nastupi post-evolutivni i post-ljudski period, u kome bi AI (ve\u0161ta\u010dka inteligencija) hibridi preuzeli upravljanje tokom evolucije, koriste\u0107i matemati\u010dke zakone obra\u0111ene procesorskom inteligencijom superiornijom od ljudske. Ray Kurzweil<\/b>, autenti\u010dni vizionar, u pomenutom delu \u201cSingularnost je blizu\u201d evoluiranog kiborga smatra jednostavno \u2013 \u010dovekom, ali tehnolo\u0161ki i softverski nadmo\u0107nim \u00a0u odnosu na biolo\u0161ko ljudsko bi\u0107e. Izme\u0111u \u010doveka i ma\u0161ine vi\u0161e nema razlike, te Kurzweil<\/b> transhumane smatra bi\u0107ima koja se ne mogu difinisati jer su iznad biogije i njenih ograni\u010denih koncepata:<\/p>\n

\u201cJo\u0161 uvek \u010dovek? Neki posmatra\u010di referi\u0161u na singularni period kao\u00a0 „posthumani“ i referi\u0161u na anticipaciju ovog perioda kao posthumanizma. Me\u0111utim, za mene biti \u010dovek zna\u010di biti deo civilizacije koja te\u017ei da pro\u0161iri svoje granice. Mi ve\u0107 dose\u017eemo iznad na\u0161e biologije brzo sti\u010du\u0107i sredstva da je reprogramiramo i uve\u0107amo. Ako bi \u010doveka modifikovanog tehnologijom kao ne vi\u0161e ljudskog, gde bi smo povukli liniju granice? <\/i>Da li je \u010dovek sa bioni\u010dkim srcem jo\u0161 uvek \u010dovek? <\/i>\u0160ta mislite o nekome sa neurolo\u0161kim implantom? A \u0161ta o nekome sa dva neurolo\u0161ka implanta? \u0160ta o nekome sa deset nanobota u svom mozgu? A sa 500 miliona nanobota? Da li treba da uspostavimo granicu na 650 miliona nanobota?: ispod nje, vi ste jo\u0161 uvek \u010dovek, iznad nje, posthuman?\u00a0 Na\u0161e integrisanje sa tehnologijom ima aspekte klizavog terena, ali onog, koji se kliza u obe\u0107avaju\u0107em pravcu, a ne dole ka Nietzsche-ovom ambisu. Neki posmatra\u010di odnose se prema ovoj integraciji lao prema kreiranju novih \u2018vrsta\u2019.\u00a0 Ali \u010ditava ideja vrsta je biolo\u0161ki koncept, a ono \u0161to mi radimo je transcendiranje biologije. Transformacija, koja je u osnovi singulariteta, nije samo\u00a0 jo\u0161 jedan u dugom nizu koraka u biolo\u0161koj evoluciji. Mi obaramo samu biolo\u0161ku evoluciju.\u201d<\/i><\/p>\n

Trijumf nad silama entropije putem kreiranja artificijelnog \u017eivog bi\u0107a o kome sanjaju transhumanisti, predstavlja milenijumski cilj posve\u0107enika, i on se samo iznova inkarnira u novim formama, pa i u formi traganja za tehnolo\u0161kim singularitetom. Istorija ideja o artificijelnom bi\u0107u je jedna od formi jeste i legenda o Golemu<\/b> i njegova magijska emanacija.<\/p>\n

Golem<\/b> izvorno predstavlja plod jevrejske ezoterne tradicije, te je predmet narodnih legendi, starozavetnih autora, te potonjih kabalista i rabina. Golem\u00a0 (\u05d2\u05d5\u05dc\u05dd<\/b>\u200e) predstavlja ve\u0161ta\u010dki stvoreno humanoidno bi\u0107e, savladavanjem entropije – transformacijom bezobli\u010dne mase (ili zemlje, praha)\u00a0 u smisleni red bioforme.<\/p>\n

Sama re\u010d ozna\u010dava amorfnu materiju, kao u Bibliji:<\/p>\n

\u201eZametak (izvorno: \u2019bezobli\u010dna masa\u2019, na hebrejskom: \u05d2\u05dc\u05de\u05d9<\/b>, tj. Golem<\/b> \u2013 prim. M. V.) moj vide\u0161e o\u010di Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabele\u017eeni, kad ih jo\u0161 nije bilo nijednog.\u201c<\/i><\/p>\n

(Psalmi,\u00a0 139:16).<\/p>\n

Hebrejska \u201eMishna\u201c tako\u0111e govori o Golemu<\/b>, kao metafori nekultivisane, nedovr\u0161ene (\u2019bezobli\u010dne\u2019) li\u010dnosti.<\/p>\n

Talmud kao dodatno tuma\u010denje Tore, povezuje \u201ePrvu knjigu Mojsijevu (Postanje)\u201c sa ve\u0107 pomenutim Psalmom 139. Tako se ostvaruje stvaranje Adama kao Golema (\u05d2\u05d5\u05dc\u05dd) tj. bezobli\u010dne mase od praha, pre nego \u0161to mu je udahnut \u017eivot i data forma:<\/p>\n

\u201cKako je stvoren Adam? Prvog sata je sakupljen njegov prah, drugog je stvoren oblik (ili, prema G. Scholemovom<\/b> tuma\u010denju u knizi \u2019Kabala i njena simbolika\u2019 – Golem<\/b>, bezobli\u010dna masa iz koje se oblik stvara, prim. M. V.), tre\u0107eg je postao telo, \u010detvrtog su mu udovi bili spojeni, petog su se razvili otvori, \u0161estog je u bjega umetnuta du\u0161a, sedmog je stao na noge, \u00a0osmog je Eva bila sparena sa njim \u00a0(…) \u201c<\/i><\/p>\n

(Talmud, \u2019Traktat Aboth\u2019, poglavlje 1, str. 7).<\/p>\n

Inspirisani Torom koja u\u010di o informati\u010dkom polju (Bog je stvarao svet re\u010dima<\/i>, tj. samoaktualizuju\u0107im informacionim paketima koji otelotvoruju prirodne zakone), hebrejski ezoterici su, tokom potonjih vekova, blagodare\u0107i poznavanju zakona simetrije izme\u0111u duhovnog sveta i sveta materije, koristili imena Boga (\u201eShem\u201c) za interakciju izme\u0111u psihe, materije i polja zakona (de facto<\/i>, morfi\u010dkog polja). Na osnovu njihovog okultnog dela, koje je esencijalno ostalo skriveno od o\u010diju neposve\u0107enih, egzoterijski savremenici su ostavili posredna svedo\u010denja o Golemu, kao plodu magijskog delovanja, koja su posve neproverena ali inspirativna kao trag o povesti te\u017enje ljudskog duha da savlada smrt i entropiju. Tako, stavljanjem imena Bo\u017eijeg (Shem) u usta i na \u010delo Golema, on bi o\u017eivljavao i postajao sna\u017eno bi\u0107e bez sopstvene volje, ispunjen vitalnom silom i podlo\u017ean bespogovornoj volji gospodara koji ga je stvorio. Tako bi simboli\u010dki \u010dovek ponovio dejstvo iz \u201eKnjige postanja\u201c, te preuzeo ulogu \u201eBoga na zemlji\u201c o kome Biblija i u\u010di, na mnogo mesta.<\/p>\n

Poznate pri\u010de o Golemu vezuju se za hebrejske okultiste kao \u0161to su Eleazar ben Judah iz Wormsa<\/b> (1165.-1230.). Gaon R. Eliyahu Ba\u2019al Shem<\/b>, predak\u00a0 Jacob Emden<\/b>-a (umro 1776.), koji o njemu pismeno svedo\u010di, , Judah Loew ben Bezalel<\/b>-a, pra\u0161kog rabina iz kasnog 16. veka i druge.<\/p>\n

Najpoznatija legenda o Golemu vezana je za Rabbi Eliyahu-a iz Che\u0142ma<\/b> (1550. \u20131583.). Po najstarijim izvorima, legenda ka\u017ee da je\u00a0 Golem iz Che\u0142m<\/i>-a kreiran iz praha, narastao do gigantskih razmera, i otrgao se volji svog gospodara .\u00a0 Rabin ga je deaktivirao upotrebom kabalisti\u010dkih ezoterijskih formula, ali se bezobli\u010dna masa raspala u njegovom pravcu i zgnje\u010dila ga je. Analogija sa transhumanisti\u010dkim vizijama kiborga sa nadljudskom inteligencijom koji preuzima vlast nad planetom, i mogu\u0107im ambivalentnim posledicama, name\u0107e se sama od sebe.<\/p>\n

Gerschom Scholem<\/b>, izuzetan poznavalac kabale i hebrejske tradicije, u pomenutom delu \u2019Kabala i njena simbolika\u2019 bavi se fenomenom Golema <\/i>iz mnogo uglova \u2013 od ezoterijsko-anago\u0161kog tuma\u010denja Biblije od strane kabalisti\u010dkih u\u010ditelja, pa sve do raznolikih primera misti\u010dne ekstaze oli\u010dene u vizijama (da li samo vizijama?-Scholem<\/b> je otvoren prema ovom pitanju) okultista vezanim za prakti\u010dno kreiranje Golema. Scholem<\/b> upozorava na esencijalno kabalisti\u010dko u\u010denje o opasnosti od disharmonije koja u univerzumu nastaje kada se zloupotrbljavaju prirodni zakoni u antropocentri\u010dne svrhe:<\/p>\n

\u201eOvde se u kabalisti\u010dkom stvaranju Golema susti\u017eu dva motiva,\u00a0 koji se \u010dak me\u0111usobno i ukr\u0161taju. U novom tuma\u010denju i preradi izve\u0161taja u moralisti\u010dku legendu iskrsava jo\u0161 jedna dublja opomena. Stvaranje Golema, koja je za haside bila potvrda toga da je \u010covek stvoren po Bo\u017eijem obli\u010dju, pretvara se u izvr\u0161enom smelom pro\u0161irenju natpisa na njegovom \u010delu u opomenu: uspe\u0161no stvaranje Golema koje se ne vr\u0161i samo simboli\u010dki bio bi uvod u \u2018smrt Boga\u2019! Oholost stvaraoca okrenula bi se protiv Boga. Ovu misao je bezimeni kabalist veoma jasno isticao, dok se u drugom izve\u0161taju \u010dini da je tek nagove\u0161tena.\u201c<\/i><\/p>\n

Adekvatni produkt gnosti\u010dko-hri\u0161\u0107anske tradicije, esencijalno simetri\u010dan \u00a0hebrejskom Golemu je – Homunculus<\/b>, delo evropskih alhemi\u010darskih postignu\u0107a i desjtvovanja tokom srednjeg veka. \u00a0<\/i><\/p>\n

Homunculus<\/b> na latinskom zna\u010di \u201cminijaturni \u010dovek\u201d\u00a0 i ozna\u010dava umanjenu verziju potpunog ljudskog bi\u0107a, ve\u0161ta\u010dki kreiranu prema alhemijskom zakonu simetrije (\u201cas above, so below\u201d), prema kome se \u010dovek razvija iz celovitog, ali umanjenog \u010dove\u010duljka \u2013 kao proto-modela. Alhemi\u010dari su te\u017eili da, spiritualnim, psiholo\u0161kim i\u00a0 proto-hemijskim\u00a0 postupcima realizuju figuru homunkulusa, humanoidno bi\u0107e koje realizuje arhetip \u010doveka kao takvog. Pri tome su, deluju\u0107i na materiju, zapravo menjali sopstvenu svest, realizuju\u0107i simboli\u010dke hemijsko-fizi\u010dke postupke \u010dija percepcija se odra\u017eavala na potpra\u017eni rast svesti i psihe eksperimentatora. Otuda, kao i u slu\u010daju kabalista, nije posve odre\u0111eno da li su pritom ostvarivali i posledi\u010dne ciljane materijalne ekvivalente kao nusprodukte psihotvorbe, \u0161to bi uklju\u010divalo i kreiranje realnog homunkulusa, \u017eivota iz ne\u017eive materije.<\/p>\n

Alhemi\u010dari crpu inspiraciju iz narodnih fantazmagorija \u2013 koje se tako\u0111e baziraju na istom ishodi\u0161tu, polju kolektivnog nesvesnog tog doba. Tako je u centru pozornosti biljka Alreona (Mandagora), koja, oblika homologog \u00a0humanoidu, po srednjevekovnim evropskim etni\u010dkim tradicijskim legendama, ni\u010de i razvija se podstaknuta semenom \u010doveka osu\u0111enog na smrt ve\u0161anjem.<\/p>\n

\"VE<\/a>Paracelsus<\/b>, znameniti iscelitelj, astrolog i alhemi\u010dar, \u201cotac\u201d farmakolo\u0161ke medicine i homeopatije,\u00a0 odri\u010de mogu\u0107nost stvaranja homunkulusa iz korena biljke mandagore kao puko sujeverje, te kritikuje opsenare koji u svrhu \u0161arlatanskih\u00a0 \u201cmagijskih\u201d operacija trguju \u010dovekolikim oblicima korenova, artificijelno \u201cdora\u0111enim\u201d rezbarenjem od strane narodnih zanatlija. Tajna kreacije je u proto-ljudskom bi\u0107u, tj. njegovoj esenciji i minijaturnom modelu \u2013 ljudskom semenu. On je i autor izraza\u00a0 \u201chomunkulus\u201d (ili je prvi, koji ga zvani\u010dno upotrebljava)\u00a0 u delu \u201eDe natura rerum\u201c (1537). U pomenutom spisu, Paracelsus<\/b> daje uputstvo za kreiranje homunkulusa:<\/p>\n

\u201cDa sperma \u010doveka istruli u zape\u010da\u0107enoj tikvi \u010detrdeset dana do najve\u0107eg stepena\u00a0 truljenja u kobilinoj utrobi, ili bar toliko dugo dok ne o\u017eivi i po\u010dne da se pokre\u0107e, i mrda se, \u0161to se jasno vidi. Nakon toga,\u00a0 izgleda\u0107e, na neki na\u010din kao \u010dovek, proziran, bez tela.. Ako se, nakon toga, vispreno nahrani arkanumom ljudske krvi, i hrani do \u010detiri nedelje, a potom dr\u017ei u ravnomernoj toploti kobilje utrobe, od tada raste \u017eivo ljudsko dete, sa svim svojim udovima kao svako drugo dete, ro\u0111eno od \u017eene, ali mnogo manje.\u201d<\/i><\/p>\n

Post-paracelsusijanska alhemija se tako\u0111e bavi homunkulusom, sa referencama na simboli\u010dko-psiholo\u0161ki nivo, oli\u010den u kabalisti\u010dkim delovanjima i ciljevima, o kojima se ve\u0107 govorilo ranije u ovom tekstu.\u00a0 Kreiranje homunkulusa ima ambivalentno zna\u010denje, izme\u0111u bukvalnog i anago\u0161kog \u2013 okultno-alhemijsko stvaranje \u201cnovog bi\u0107a\u201d na psiholo\u0161kom planu implicira kreiranje \u201cnovog \u010doveka\u201d u sebi \u2013 regeneraciju iskonske ljudskosti, ra\u0111anje gnosti\u010dkog, unutarnjeg Hrista, te transmutaciju \u017eive (bezli\u010dne du\u0161e, podlo\u017ene spolja\u0161njim uticajima) u zlato (duhovne du\u0161e, nepromenljive u promenama, i ispunjene vi\u0161im self-om).<\/p>\n

K. G. Jung<\/b>, znameniti \u0161vajcarski psiholog i poznavalac alhemije nedvosmisleno uvi\u0111a simboli\u010dki karakter alhemijskih procesa (uklju\u010duju\u0107i i onaj kreiranja \u00a0\u00a0\u00a0anthroparion-a\u00a0 <\/i>tj. corpus subtile<\/i>, tj. homunkulusa) i te\u017enju za psiholo\u0161kim rastom i oduhovljenjem. U delu \u201cPsihologija i Alkemija\u201d on u\u010di:<\/p>\n

\u201cKod Jakoba B\u00f6hmea (1575-1924) usporedba lapis \u2013 Krist ima zna\u010dajnu ulogu, ali se ovdje ne bih \u017eelio u to upu\u0161tati. Kao karakteristi\u010dno mjesto spomenut \u0107u \u2018de signatura rerum\u2019.<\/i><\/p>\n

I iz ovoga se gradiva jasno vidi \u0161to je kona\u010dan cilj alkemije. Ona je \u017eeljela proizvesti \u2018corpus subtile\u2019, preobra\u017eeno i uskrslo tijelo: to jest, tijelo koje je istodobno duh. U toj nakani ona se dodiruje s kineskom alkemijom \u0161to nam je poznato iz teksta \u2018Tajne Zlatnoga cvijeta\u2019. Tu je posrijedi \u2018Dijamantsko tijelo\u2019, to jest, besmrtnost, koja se posti\u017ee preobrazbom tijela. Dijamant je zbog svoje prozirnosti, svojega sjaja i svoje tvrdo\u0107a podoban simbol. Stoga, ka\u017ee i Orthelius, kako mudraci nisu prona\u0161li nikakav bolji lijek od onoga koji su, zbog njegove tvrdo\u0107e, prozirnosti i rubinske boje prozvali kamenom mudraca.\u201d<\/i><\/p>\n

Kao kontrast spiritualnom i simbili\u010dkom tretiranju vizije o \u201cupravljanom\u201d ve\u0161ta\u010dki stvorenom bi\u0107u, materijalisti\u010dki (bukvalni) golem\/homunkulus reinkarnira u umetni\u010dkim vizijama Mary Shelley<\/b> u njenom romani\u010darskom proto-cyber-punk romanu\u00a0 \u201cFrankenstein\u201d iz 1818. Primetna je tehnolo\u0161ka evolucija postupka kreacije \u201cbi\u0107a\u201d. Od misti\u010dne invokacije i vizualizacije bo\u017eijeg imena kojima se priziva Golem, preko kreiranja homunkulusa\u00a0 putem alhemijskih postupaka\u00a0 transmutacije materije u proto-hemijskim laboratorijama do emanacije \u201cbi\u0107a\u201d koje kreira imaginarni Dr Frankenstein u najsavremenijoj laboratoriji svog doba, elektricitetom i high-end tehnikom ranog XIX veka. Time se ideja o ve\u0161ta\u010dkom \u017eivotu prebacuje na polje nauke i tehnologije.<\/p>\n

\u00a0(KRAJ 1. DELA)<\/b><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 \u201c…Mensch Maschine, Halb Wesen und halb Ding Mensch Maschine,\u00a0 Halb Wesen und halb \u00dcberding…\u201d \u00a0(\u201e\u010covek ma\u0161ina, polu bi\u0107e i polu stvar \u010covek ma\u0161ina, polu bi\u0107e i polu nadbi\u0107e\u201c) (Kraftwerk, \u2018Die Mensch Maschine\u2019) \u00a0 Tehnolo\u0161ka poezija Kraftwerk-a, najzna\u010dajnije planetarne muzi\u010dko-konceptualne umetni\u010dke grupe druge polovine\u00a0 XX veka, profetski inauguri\u0161e spoj \u010doveka i ma\u0161ine kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2701"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2701"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2701\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3408,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2701\/revisions\/3408"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2701"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2701"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2701"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}