{"id":2743,"date":"2013-07-03T16:14:52","date_gmt":"2013-07-03T16:14:52","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2743"},"modified":"2015-08-22T13:31:02","modified_gmt":"2015-08-22T13:31:02","slug":"transhumanizam-iili-duhovna-pobeda-nad-entropijom-2-deo","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2743","title":{"rendered":"TRANSHUMANIZAM I\/ILI DUHOVNA POBEDA NAD ENTROPIJOM (2. DEO)"},"content":{"rendered":"

\"human-dna\"<\/a>pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107<\/i><\/p>\n

\u2026<\/b>\u201eStoga se mo\u017ee re\u0107i da je danas, u XXI veku, ljudska rasa na ozbiljnoj raskrsnici.\u201c… <\/b><\/p>\n

Uvo\u0111enje umetni\u010dke vizije\u00a0 na stranice ovog teksta nije slu\u010dajno. Veza izme\u0111u ezoterije i nauke po pitanju transhumanizma i njegovih prete\u010da, nakon fantazmagorije M. Shelley<\/b>, ostvaruje se\u00a0 kroz viziju \u010de\u0161kog pisca Karela \u010capeka<\/b>. On u svom komadu \u201cR.U.R.\u201d (Rossum’s Universal Robots- Rossumovi univerzalni roboti) iz 1920., ianuguri\u0161e re\u010d robot. Roboti iz romana (i potonjih pozori\u0161nih izvo\u0111enja) predstavljaju ideal transhumanizma, u redukovanoj formi. Obdareni su ve\u0161ta\u010dkom inteligencijom i samosve\u0161\u0107u, humanoidni su, ali striktno mehani\u010dki, te svedeni na savr\u0161ene\u00a0 ljudske sluge. Re\u010d \u201crobot\u201d osmislio je \u010capekov<\/b> brat, umetnik Jozef \u010capek<\/b>, aludiraju\u0107i na slovenske re\u010di poput \u201crabotnik\u201d (radnik).<\/p>\n

Robot je nova re\u010d koja personifikuje\u00a0 milenijumske vizije kako ezoterista (kabala\/alhemija) tako i in\u017eenjera\/mehani\u010dara. On\u00a0 je neophodan korak ka ideji transhumanista \u2013 spoju \u010doveka i ma\u0161ine.<\/p>\n

Robot je, u nau\u010dno-tehni\u010dkoj terminologiji,\u00a0 mehani\u010dko sredstvo – ma\u0161ina, koja je vremenom evoluirala u stroj oboga\u0107en elektronskim elementima i mikroprocesorima.\u00a0\u00a0 Od jednostavnih eksperimentalnih robota iz prve polovine XX veka, preko industrijske robotike 1960-ih i 1970-ih godina, do autonomnih robota sa ograni\u010denom sposobno\u0161\u0107u u\u010denja, te sinhrono kontrolisanih grupa robota i najzad \u2013 hig end tehnologije \u2013 nanobota (robota kreiranih na bazi nanotehnologije \u2013 mikroskopskii sitnih strojeva) \u2013 razvija se humanoidna ma\u0161ina, u pravcu dosezanja ta\u010dke spajanja sa \u010dovekom i, mogu\u0107e, njegovog nadvladavanja.<\/p>\n

Sa ta\u010dke gledi\u0161ta in\u017eenjera\/konstruktora, proto-roboti nemaju veze sa evolucijom ljudske rase i idejom nat\u010doveka, ve\u0107 sa implementacijom poznatih zakona fizike i mehanike\u00a0 u svrhu kreiranja automatskih strojeva. Ctesibius<\/b> (III vek p.n.e.), in\u017eenjer drevne Gr\u010dke, konstrui\u0161e mehani\u010dke satove sa cikli\u010dno pokretnim figurama, na bazi hidro-pneumatike, Heron<\/b> (I vek p.n.e.), aleksandrijski matemati\u010dar, koristi znanja iz pneumatike i\u00a0 hidraulike za izradu automata na aeropogon i parni pogon.<\/p>\n

Ako je verovati drevnom kineskom spisu \u201cLie Zi\u201d (III v. p.n.e.), pronalaza\u010d i in\u017eenjer Yan Shi<\/b> je u \u010dast tada\u0161njeg vladaoca Kine konstruisao mehani\u010dkog \u010doveka prirodnih dimenzija\u00a0 a koristiv\u0161i pritom ko\u017eu, drvo i ugradi\u0161i ve\u0161ta\u010dke organe.\u00a0 Lu Ban<\/b>\u00a0 konstrui\u0161e artificijelne ptice sa mogu\u0107nostima stvarnog letenja na mehani\u010dki pogon\u00a0 – \u201cma yuan\u201d,\u00a0 koje potom zaista i uspe\u0161no lete.<\/p>\n

In\u017eenjer Su Song<\/b> (1020\u20131101) je kreirao satni toranj sa mehani\u010dkim elementima, na hidrauli\u010dni pogon. Imao je programabilni mehanizam sa razli\u010ditim melodijama automatski sviranim pomo\u0107u bregova i poluga koje aktiviraju perkusije za razli\u010dite mehani\u010dki upisane paterne.<\/p>\n

Tok razvoja mehani\u010dkih automatskih strojeva se razviija i ubrzava: Al-Jazari<\/b>, arapski umetnik, in\u017eenjer i matemati\u010dar,\u00a0 \u00a0konstrui\u0161e primitivni \u00a0programabilni automat u XIII veku; Leonardo da Vinci<\/b>, znameniti renesansni umetnik i in\u017eenjer, radi na projektu \u201cmehani\u010dkog \u010doveka\u201d \u2013 viteza\/robota krajem XV veka; Jacques de Vaucanson<\/b>, francuski umetnik i izumitelj, \u00a0kreira\u00a0 \u201cDigestivnu mehani\u010dku\u00a0 patku\u201d koja ume da jede, ma\u0161e krilima, i izlu\u010duje, u XVIII veku. U Japanu se, po\u010detkom XIX veka,\u00a0 konstrui\u0161u prvi proto-roboti sa funkcijama svojstvenim pravim potonjim robotima – mehani\u010dke \u201cKarakuri\u201d, igra\u010dke koje su slu\u017eile \u010daj, ispaljivale strelice, i slikale (in\u017eenjer: Hisashige Tanaka<\/b>). U drugoj polovini XIX veka automati se koriste u vojne svrhe \u2013 kao daljinski mehani\u010dki kontrolisani razara\u010di sa satnim mehanizmom, daljinski vo\u0111ena torpeda i sl.<\/p>\n

U prvoj polovini XX veka se pojavljuju i prvi \u201czvani\u010dni\u201d roboti, iako jo\u0161 uvek kao izraz borbe za presti\u017e i ploda kreativnosti tehno-entuzijasta i bez upotrebljive svrhe, tako\u00a0\u00a0 1928 na godi\u0161njoj izlo\u017ebi Dru\u0161tva modernih in\u017eenjera u Londonu\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 biva izlo\u017een \u010deli\u010dni elektri\u010dni\u00a0 robot koji imitira \u010doveka; sli\u010dan stroj ali sa daljinskim upravljanjem dominira na\u00a0 Svetskim izlo\u017ebama\u00a0 iz 1939. i\u00a0 1940.<\/p>\n

Tokom druge polovine XX veka, ubrzano evoluira percepcija i instrumentalizacija robota: od ma\u0161ina (programabilnih ili ne), koje slu\u017ee kao zamena za ljude, u obavljanju te\u0161kih i opasnih poslova, ka ideolo\u0161ki projektovanim budu\u0107im kiborzima i androidima sa sna\u017enim socijalnim i sociolo\u0161kim implikacijama.<\/p>\n

Novija istorija razvoja automata koju je , na neki na\u010din anticipirao Nikola Tesla<\/b> sa idejama o sintezi elektronike i mehanike\u00a0 vezana je za hibrid elektronike, tehnike daljinskog upravljanja (inaugurisao Tesla<\/b>, 1898.) i industrijske mehanike. Prve autonomne robote je kao deo neprofitnog istra\u017eiva\u010dko-razvojnog projekta, 1948. konstruisao William Grey Walter<\/b> u Engleskoj, a samo \u0161est godina docnije, \u00a0George \u00a0Devola<\/b> kreira (u posve pragmati\u010dne svrhe),\u00a0 \u00a0\u00a0robota \u201cUnimate\u201d, baziranog na digitalnoj tehnologiji i kibernetski upravljanog. Potonji robot se koristio za konkretne primene u industriji, od po\u010detka 1960-ih godina. Koncept\u00a0 digitalizacije i kibernetske kontrole se razvija, i ubrzava. Danas, roboti su povezani sa ra\u010dunarima ili sadr\u017ee mikroprocesore; opseg njihovog kretanja u tri dimenzije, zahvaljuju\u0107i razvoju elektronsko-mehani\u010dkih sklopova, upotrebi novih materijala i kompjuterskim simulacijama, te neizbe\u017enim elektronskim senzorima i mogu\u0107nosti samou\u010denja i autoupdate-ovanja programabilnih patterna je dramati\u010dno pove\u0107an. Razvoj nanotehnologije i nanobota \u2013 minijaturnih robota koji vr\u0161e korekcije na celularnom nivou u organizmu dalje pro\u0161iruje granice i, uz daljinski upravljane implante, te vezu izme\u0111u mo\u017edanih impulsa, inputa datog preko interneta sa ma koje razdaljine (u hiljadama kilometara) i \u201codgovora\u201d implanta u ljudskom telu ili vice versa- pokretanje mehani\u010dkih sklopova \u2013 \u0161aka npr., pomo\u0107u implanta iz mozga na ma koju daljinu inicira realnost ideala \u00a0transhumanista. Hibrid izme\u0111u \u010doveka i ma\u0161ine, \u201ckiborg\u201d je ve\u0107 istinski i uveliko prisutan, silom sinhronosti ljudskog bi\u0107a, nanobota, implata, mikroprocesora i interneta. Ali, za sada, procesima kompozita \u010doveka i ma\u0161ine<\/b> upravljaju ljudska inteligencija<\/b>, i ljudski korporalno-umni habitus<\/b>.<\/p>\n

Inovativna re\u0161enja susre\u0107u teorijske nau\u010dne postulate iz oblasti industrijske mehanike robota. Filozofske opservacije o posledicama inauguracije robota u moderni svet susti\u017eu futuristi\u010dke vizije pisaca nau\u010dne fantastike. Razli\u010dite oblasti ljudskog duha, vrlinom ubrzanja komunikacija kasnog XX veka omogu\u0107avaju virtualnu sintezu razli\u010ditih saznajnih aspekata i pristupa povodom pitanja vezanim za robote. Tako nastaje i robotika<\/i><\/b>, nau\u010dno polje vezano za sve tehnolo\u0161ke i tehni\u010dke oblasti povezane sa robotima \u2013 od projektovanja i sklapanja, do operacija, programiranja, procesinga, fidbeka, te filozofskih\/socijalnih\u00a0 implikacija emanacije i aktivnosti te instrumentalizacije robota.<\/p>\n

Isaac Asimov<\/b>, tehnolo\u0161ki vizionar, futurista i znameniti pisac romana nau\u010dne fantastike, \u00a0u noveli „Runaround“ iz 1942., uvodi re\u010d \u201crobotika\u201d\u00a0 On inauguri\u0161e \u00a0\u00a0„Tri zakona robotike“ koji va\u017ee kako za potonje umetnike i njihove imaginarne svetove futuristi\u010dkih utopija, tako i za realne kiberneti\u010dare i dizajnere robotizovanih procesa industrije te sinergiju robota i ljudi u oblastima visoke tehnologije (a mo\u017eda i budu\u0107em dru\u0161tvu kiborga , ako se ostvare snovi transhumanista). Asimov<\/b>, u stvari, defini\u0161e robote, tj. kakvi moraju biti, bilo u romansijerskoj ma\u0161ti, bilo u stvarnosti dru\u0161tva budu\u0107nosti. On u pomenutoj noveli defini\u0161e famozne zakone robotike:<\/p>\n

\u201c1. Robot ne mo\u017ee da povredi ljudsko bi\u0107e ili, usled odsustva akcije, da dozvoli da se ljudsko bi\u0107e izlo\u017ei povredi. <\/i><\/p>\n

2. Robot mora da se pokorava ljudskom bi\u0107u, osim kada bi takva nare\u0111enja bila u konfliktu sa prvim zakonom. <\/i><\/p>\n

3. Robot mora da \u0161titi sopstvenu egzistenciju sve dok takva za\u0161tita nije u konfliktu sa prvim ili drugim zakonom.\u201d<\/i><\/p>\n

Asimov uvodi cyber-etiku kao neizbe\u017ean i neophodan faktor prezervacije humanosti i humanog u odnosima sa inteligentnim samousavr\u0161avaju\u0107im \u010dovekolikim androidima. Me\u0111utim, zakoni se, naravno, odnose na ma\u0161ine, ali ne i na transhumane<\/i>, koji bi trebalo da predstavljaju nad-evolutivnu, vladaju\u0107u rasu biomehani\u010dkih \u201cmutanata\u201d van ikakve ljudske kontrole.<\/p>\n

Projekcija budu\u0107nosti transhumanista uvodi nas u civilizaciju ma\u0161ina koje vladaju implementiraju\u0107i zakone matematike oli\u010dene u ve\u0161ta\u010dkoj inteligenciji li\u0161enoj svega drugog osim sinteti\u010dkog mi\u0161ljenja, logike, hipertrofirane hladnim umom stroja. \u017dive \u0107elije se zamenjuju sinteti\u010dkim u\u00a0 (nad) ljudskim organima, tehnika savla\u0111uje prirodu, prkose\u0107i neumitnom zakonu entropije, izazovu za sve generacije od pamtiveka.<\/p>\n

S druge strane, alternativa dehumanizaciji i soldifikaciji jeste \u2013 reprogramiranje \u017eivih \u0107elija kao takvih<\/i>, razumevanjem softvera<\/b> \u00a0koji iz informati\u010dkog polja nevidljivo uti\u010de na rast \u0107elija, organa, embriona, organizama… Shvatanjem prirodnog zakona mo\u017ee se formirati model funkcionalnog celularnog sklopa a disfunkcija se mo\u017ee otkloniti ne mehani\u010dki (nanobotima) ve\u0107 organski, sinergetskim uskla\u0111ivanjem sa prirodnim poretkom, gde se, na osnovu regeneracije \u0107elijske DNK, \u0107elija sama po sebi, bez invazivnih metoda, vra\u0107a u ispravno, prirodno stanje. Alternativna metoda borbe protiv entropije tj. bolesti, starenja i smrti, bazirana na ovim principima jeste nauka u osvitu i povoju \u2013 talasna genetika.<\/p>\n

Peter Garajev<\/b>, ruski geneti\u010dar i akademik, kao aktualizator kontinuiteta istra\u017eivanja\u00a0 jo\u0161 od pionirskih radova sovjetskih nau\u010dnika A. G. Gurvi\u010da<\/b> i A. A. Lubi\u0161eva<\/b> iz 1930-tih godina, razvio je teoriju talasne genetike koja uvodi polja elektromagnetnih i akusti\u010dnih talasa kao eksterne ali krucijalne faktore za upravljanje genetskim materijalom \u017eivih bi\u0107a.<\/p>\n

Talasna genetika je nauka u razvojnoj, istra\u017eiva\u010dkoj\u00a0 fazi, i bazirana na eksperimentima. Garajev, <\/b>uz pomo\u0107 <\/b>\u00a0\u00a0A. A. Berezin<\/b>-a iz odeljenja Teorijskih pitanja Ruske akademije nauka, kao i njihovog zajedni\u010dkog saradnika, fizi\u010dara\u00a0\u00a0 A A Vaciliev<\/b>-a,\u00a0 procesuiraju empirijske podatke i, na tragu hipoteza Ruperta Sheldrake<\/b>-a, britanskog bilologa spirituelne orijentacije, poku\u0161avaju da kreiraju unapre\u0111enu teoriju morfi\u010dkih polja, prilago\u0111enu zakonima fizike i matematike (kibernetike), te sinhronu sa lingvisti\u010dkim teorijama o strukturi jezika. Oni poku\u0161avaju da dekodiraju i formatizuju \u2018jezik DNK\u2019 programiran digitalnim softverom prirode vidljivim u frekvenciji svetlosti\/elektromagnetnog polja.<\/p>\n

Na\u0161i sistemi organa, organi i \u0107elije su programirani pomo\u0107u genetskog materijala oli\u010denog u DNK. Bolesti i smrt nastaju na \u0107elijskom nivou. Pona\u0161anje \u0107elija zavisi isklju\u010divo od DNK. DNK je nosilac informacije koja dolazi iz nematerijalnog polja prirodnog zakona. Informacija se mo\u017ee prostorno identifikovati kao hologram talasnog traga. Laboratorijski eksperimenti ruskih nau\u010dnika su pokazali da se oko embriona \u017eivog bi\u0107a tretiranog laserskim zrakom formira hologramski trag kao vizuelni odraz informacije vezane za rast i potonji razvoj embriona. Interesantno je, da, ako se embrion ukloni sa mesta ispitivanja, svetlosno-hologramski trag ostaje. Dakle, informacije vezane za \u0107elije \u017eivih organizama i njihove funkcije uop\u0161te nisu locirane u samim \u0107elijama! Najbolje tek sledi: tretiranjem bolesnih eksperimentalnih \u017eivotinja hoilogramskim tragom zdravih jedinki, informacija \u2019zdravlja\u2019 interferira, na nivou DNK\/\u0107elija sa disfunkcionalnom strukturom \u0107elija bolesnih jedinki, i potom dolazi do reprogramiranja bolesnih \u0107elija (isklju\u010divo putem neinvazivne inputirane informacije) i posledi\u010dnog ozdravljenja bolesnih \u017eivotinja! Poznavaocima Sheldrake<\/b>-ovog\u00a0 postulata o morfi\u010dkom (morfogenetskom (!)) polju koje uslovljava pona\u0161anje i razvoj organizama, od bazi\u010dno fizi\u010dkih, pa sve do psihi\u010dkih i duhovnih aspekata, ovakvo eksperimentalno otkri\u0107e o dislokaciji idejnog uzroka u odnosu na materijalnu posledicu uop\u0161te ne iznena\u0111uje.<\/p>\n

U svom radu \u201eUvod u talasnu genetiku\u201c, Garajev<\/b> u\u010di:
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 \u201eKvintesencija teorije talasnog genoma\u00a0 mo\u017ee biti predstavljena na slede\u0107i na\u010din: \u00a0genom najvi\u0161ih organizama\u00a0 se razmatra kao da je bio-kompjuter, koji formira\u00a0 prostorno-vremenski \u00a0mre\u017eni okvir biosistema. U tom biosistemu se koriste nosioci frontova polja\u00a0 epi-genetsko-matri\u010dnih talasa, kojima se pridodaju gen-hologrami\u00a0 i takozvani\u00a0 solitoni (solitarni talasi) DNK \u2013 razli\u010diti tipovi akusti\u010dnih i elektromagnetnih polja, proizvedenih biogenetskim aparatom\u00a0 organizma\/biosistema koji se razmatra\u00a0 i medijum je strate\u0161ke regulatorne\u00a0 razmene podataka\/informacija\u00a0 izme\u0111u \u0107elija, tkiva i organa biosistema.
\nTako\u0111e je vitalno primetiti da\u00a0 su hologramske mre\u017ee\/okviri, koji su tako\u0111e elementi promenljivih struktura solitona,\u00a0 u stvari, najjednostavniji diskretni slu\u010dajevi informacije kodiranog porekla, usidrene u hromozomskom kontinuumu organizma.<\/i><\/p>\n

 <\/p>\n

Danas dominantno gledi\u0161te u pogledu genetike i molekularne biologije je da : <\/i><\/p>\n

1. genetski aparat funkcioni\u0161e u potpunosti kao materijalna struktura<\/i><\/p>\n


\n2. sve funkcije genetske kontrole\u00a0 organizma okupiraju pribli\u017eno\u00a0 2 % od DNK biosistema\u00a0 i ispunjavaju odre\u0111ene funkcije kao \u0161to je replikacija\u00a0 RNK i proteina, takozvana kodirana DNK organizma. Ostalih\u00a0 98% se smatra da je\u00a0 \u201cjunk DNA\u201d ne obavljaju nikakve genetske funkcije, \u0161to mo\u017ee predstavljati\u00a0 groblje virusa DNK.<\/i><\/p>\n

Biolozi i geneti\u010dari koriste jezik analogija i metafora da objasne\u00a0 kako operi\u0161e genetski aparat. Genetski aparat, koji\u00a0 se sastoji od 46 hromozoma,\u00a0 se sagledava kao biblioteka koja sadr\u017ei 46 tomova ili knjiga. Svaka knjiga (hromozom), sadr\u017ei tekst (instrukcije – kako izgraditi organizam) koji se sastoki od re\u010denica (DNK) koje se sastoje od re\u010di (gena). A svaka re\u010d (gen) sastoji se od 4 slova (izvesnih \u201chemijskih slova\u201d), tj.\u00a0 \u201cgenetski alfabet\u201d sastoji se samo od 4 \u201cslova\u201d. Materijalna realizacija molekula DNK\u00a0 su famozne duple helikoide, sastoje se od segmenata koji su geni. U su\u0161tini, genetski aparat operi\u0161e na slede\u0107i na\u010din. Tekstovi, zapisani u\u00a0 \u201cjeziku DNK\u201d, su najpre prevedeni od strane organizma\u00a0 u\u00a0 \u201cjezik RNK\u201d a potom u\u00a0 \u201cjezik proteina\u201d. A proteini su ono, od \u010dega smo uglavnom napravljeni (ne ra\u010dunaju\u0107i vodu). Proteini vr\u0161e dve principijelne funkcije u organizmu: oni metaboli\u0161u supstance koje jedemo i u\u010destvuju u\u00a0 morfogenezi, tj. razvoju\u00a0 prostorno-temporalne organizacije organizma.<\/p>\n

Treba naglasiti da je\u00a0 primarni fokus teorije talasnog genoma na preostalih ranije spomenutih 98% hromozona kao klju\u010dne \u201cintelektualne\u201d strukture svih \u0107elija organizma uklju\u010duju\u0107i mozak. ti hromozomi su oni, koji delaju na talasu, na\u00a0 \u201cidealnom\u201d nivou (finog polja).\u201c<\/i><\/p>\n

 <\/p>\n

Empirijski podaci govore sami za sebe, a posve\u0107enici talasne genetike su u postupku verbalizovanja i definisanja kognitivnog diskursa nau\u010dne discipline\u00a0 u ra\u0111anju, na tragu formiranja procesno-softversko-hardverskog laboratorijskog aparata za sofisticirano high-tech isceljivanje bez traga invazivnih metoda, blagotvornim reprogramiranjem \u2018celularnih paketa\u2019. Garajev<\/b> u pomenutom tekstu otkriva postignu\u0107a i fascinantne mogu\u0107nosti talasne genetike koje obe\u0107avaju humani odgovor<\/b> \u00a0na neumitnost \u00a0entropije, i\u00a0 to- prirodnim sredstvima<\/b>, ne naru\u0161avanjem harmonije ekosistema, ve\u0107 njihovim\u00a0 re-harmonizovanjem, od nivoa \u0107elija, sve do biosfere<\/b>:<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201cOvi principi nam omogu\u0107avaju da projektujemo\u00a0 i kreiramo esencijalni element kvantnog bio-kompjutera\u00a0 od koga je specijalno pode\u0161eni laserski zrak\u00a0 sa izvesnim talasnim du\u017einama i frekventnim karakteristikama.<\/i><\/p>\n


\nKvantni bio-kompjuter mo\u017ee da izvede:
\ni. Skeniranje i \u010ditanje talasno\/poljnog ekvivalenta genetsko-metaboli\u010dkih podataka iz (mati\u010dnih) \u0107elija, tkiva, organa donatorovog bio-sistema, pomo\u0107u fotona laserskog zraka;
\nii. Konverziju protona dobijenih u \u0161irokom lancu talasnih du\u017eina koji \u010duvaju skenirane i pro\u010ditane podatke;
\niii. Precizno i istaknuto predstavljanje takvih skeniranih i transformisanih\u00a0 glavnih\/dominantnih radio-talasa sa podacima\u00a0 kod organizma primaoca, lociranih na izvesnoj distanci donatorovog bio-sistema (od nekoliko santimetara do 20 km);
\niv. Strate\u0161ku kontrolu\/upravljanje metabolizmom i post-embrionskom morfogenezom organizma primaoca prema dva vektora\/moda:
\na. \u201cRadi\/kao \u0161to ja radim\u201d \u2013 \u0161to je hologramski princip, i
\nb. Transmisija talasa\/polja signala koji sadr\u017ei komande koje aktiviraju\u00a0 zahtevane programe u\u00a0 mati\u010dnim \u0107elijama, ili, , na primer, pacovima; programi koji upravljaju\/vode razvoj\u00a0 mati\u010dnih \u0107elija na njihovom putu, kao u na\u0161im eksperimentima, gra\u0111enja pakreasne \u017elezde kod pacova. Namerava se da se ovi vektori\/modovi upotrebe kod ljudi.<\/i><\/p>\n

Danas smo u mogu\u0107nosti da programiramo\/upravljamo\/kodiramo mati\u010dne \u0107elije razli\u010ditih vrsta\u00a0 spomo\u0107u kvantnog bio-kompjutera. Kvantni bio-kompjuter inicira komande bazirane na talasu\/polju\u00a0 date \u0107elijama i tkivima donatora\/primaoca, i u skladu s tim mati\u010dne \u0107elije izlo\u017eene talasu\/polju bi\u0107e\u00a0 podstaknute na vo\u0111enu citodiferencijaciju \u0161to dovodi do pojave i razvoja planiranih\/projektovanih novih organa i tkiva. Ovo \u0107e nas dovesti bli\u017ee \u010dinjenici su\u0161tinskog pove\u0107anja o\u010dekivane du\u017eine \u017eivotnog veka.\u201d<\/p>\n

U nastavku teksta\u00a0 \u0107emo se ozbiljnije pozabaviti fenomenom entropije, za \u010dije savladavanje posve\u0107enici, tokom hiljada godina, ula\u017eu ogromne napore razli\u010ditim duhovnim i in\u017eenjersko-tehnolo\u0161kim sredstvima..<\/p>\n

Pojam entropije<\/b> se javlja u termodinamici, nauci koja se bavi promenom stanja materije – zapreminom, pritiskom, koli\u010dinom materije i temperaturom tela \u00a0koje vr\u0161i mehani\u010dki rad.\u00a0 Rudolf Clausius<\/b>, nema\u010dki fizi\u010dar je, u drugoj polovini XIX veka, izu\u010davaju\u0107i termodinami\u010dke pojave,\u00a0 definisao promenljivost stanja unutar radnog tela, te ga je matemati\u010dki definisao kao gubitak toplote unutar radnog fluida, pri vr\u0161enju rada. On je uveo (ekstenzivnu) veli\u010dinu – \u00a0entropiju, \u00a0kao\u00a0 meru promene unutarnjeg\u00a0 (toplotnog) sadr\u017eaja tj energije disipacije \u00a0termodinami\u010dkog sistema ili radnog tela u procesu promene stanja (prilikom vr\u0161enja rada radno telo menja temperaturu, te se na osnovu merenja iste izra\u010dunava i koli\u010dina toplote).<\/p>\n

Prethodni uvidi va\u017ee za entropiju kao ekstenzivnu veli\u010dinu makrosistema. Me\u0111utim entropija se mo\u017ee izraziti i kao intenzivna veli\u010dina, posmatrana kao izraz statisti\u010dke te\u017eine stanja mikro\u010destica \u010destica unutar sistema (toplota nije ni\u0161ta dugo do mera unutarnjeg kretanja mikro\u0161estica u sistemu). U tom smislu, entropija je logaritamska mera\u00a0 ukupne sume stanja mikro\u010destica sa velikom verovatno\u0107om aktualizovanja:<\/p>\n

 <\/p>\n

gde je k<\/i>B<\/sub> Boltzmannova konstanta, k<\/i>B <\/sub>= 1.38065\u00d710\u221223<\/sup>\u00a0J K\u22121<\/sup>. Zbir \u01a9 predstavlja ukupnost svih \u00a0mikrostanja sistema koja se mogu aktualizovati, a\u00a0 Pi<\/sub><\/i> predstavlja verovatno\u0107u nala\u017eenja sistema u \u00a0i<\/i>-tom mikrostanju. Ova definicija va\u017ei za osnovna stanja, bez relativnih me\u0111ufaza. Kod postavke bazirane na druga\u010dijem temelju, va\u017ei:<\/p>\n

 <\/p>\n

gde je \u00a0matrica gustine. Ona je uop\u0161tenija, ali za poseban (koji se i koristi u praksi) slu\u010daj termalnog ekvilibrijuma i energetski definisanih stanja (po\u010detno i krajnje), nije neophodna. Ali je veoma prakti\u010dna kao bazi\u010dna definicija entropije, tj. sve druge formule za\u00a0 S<\/i> mogu biti matemati\u010dki izvedene iz nje, ali obrnuto ne va\u017ei.<\/p>\n

Na univerzitetskim katedrama za izu\u010davanje termodinamike, \u0161irom sveta se koristi redukovana formula za entropiju, koja je mnogima poznata, a to je:<\/p>\n

 <\/p>\n

gde je\u00a0 Pi=1\/\u03a9 gde je \u03a9 broj mikrostanja. Ova formula va\u017ei za\u00a0 fundamentalnu pretpostavku statisti\u010dke termodinamike ili fundamentalni postulat u statisti\u010dkoj mehanici, a to je da se zauzimanje ma kog mikrostanja pretpostavlja jednako verovatnim, \u0161to va\u017ei za izolovani sistem u ekvilibrijumu. U tom sistemu su fiksirani zapremina, broj molekula, i unutra\u0161nja energija (koja zavisi od stanja\/promena stanja mikro\u010destica).<\/p>\n

Entropija, definisana na osnovu teorije verovatno\u0107e, izra\u017eava\u00a0 termodinami\u010dko svojstvo koje ozna\u010dava koliko je sistem blizu ekvilibrijuma \u2014 \u0161to je upotpunjavanje internog nereda (jer nered ima mnogo ve\u0107u statisti\u010dku te\u017einu od reda \u2013 to je jasno i bez teorije verovatno\u0107e).\u00a0 Iz ovoga svojstva entropije sledi da je ona mera na\u0161e neizvesnosti, nesigurnosti, neure\u0111enosti, odsustva pouzdanog definisanja\u00a0 u pogledu\u00a0 sistema (na nivou konstitutivnih \u010destica).<\/p>\n

Dakle, entropija<\/b> je mera nereda, haosa<\/b>. Rudolf Clausius<\/b>, u Drugom zakonu termodinamike<\/i>, tvrdi da \u201cEntropija univerzuma te\u017ei maksimumu<\/b>\u201d.<\/p>\n

Jasno je za\u0161to pojam entropije, kako vidimo, izvorno tehni\u010dki, dobija \u0161iroke implikacije u oblastima filozofije, psihologije, teorije sistema, findamentalne fizike… I jasno je \u0161ta Clausiusova<\/b> tvrdnja (bazirana na egzaktnoj matematici) ozna\u010dava: ako univerzuim te\u017ei maksimalnoj entropiji, onda celokupna (vidljiva, merljiva) stvarnost te\u017ei haosu, raspadanju i \u2013 nestanku (ta\u010dnije: toplotnoj smrti, ekvilibrijumu svih postoje\u0107ih energija).<\/p>\n

Zato \u00a0se, na svaki na\u010din, te\u017ei pobedi nad neredom koji, \u010dini se na nivou prou\u010davanja univerzuma kroz matemati\u010dka saznanja o rasporedima statisti\u010dke te\u017eine mikro\u010destica, deluje sudbinski nesavladiv. Kako entropija te\u017ei maksimumu, sve je besmisleno, a Freudov<\/b> psiholo\u0161ki \u201cprincip tanatosa\u201d kao da je, zakonom platonovske simetrije, sinhron sa istovetnim zakonom samodezintegracije \u010ditavog kosmosa.<\/p>\n

Naravno da pove\u0107anje entropije determinisano prethodno opserviranim\u00a0 zakonima i postulatima, primenjeno na planu ljudskog bi\u0107a i organizma, neizbe\u017eno uslovljava starenje i raspad korporalnog habitusa \u010doveka, sve do postizanja stanja inertne materije, i njenog sjedinjavanja \u00a0sa organskim i neorganskim elemtima i jedinjenjima prirode u bezobli\u010dnoj igri atoma koja ni najmanje ne podse\u0107a na konkretnu osobu \u010diju je formu prethodno \u010dinila.<\/p>\n

U\u017easnuti ovim saznanjima, transhumanisti, kao predstavnici ateisti\u010dko-materijalisti\u010dke nauke XX i XXI veka, poku\u0161avaju da entropiju bioforme savladaju implantima ma\u0161ina, \u010dija se postojanost \u010dini ve\u0107om, od one koja vlada u svetu \u017eivih \u0107elija, organa i organskih sistema. Da bi se sve to \u2018dr\u017ealo pod kontrolom\u2019, kogitivni procesi se ubrzavaju mikroprocesorima, \u010dija (projektovana za budu\u0107nost) ve\u0161ta\u010dka inteligencija treba da se upusti u mahnitu trku sa neuzbe\u017enim rastakanjem forme entiteta univerzuma – uz side effects<\/i> \u2013 nestajanje ljudske rase i potonju borbu ma\u0161ina protiv prirode…<\/p>\n

Ako se kosmos i entropija shvataju na ovaj na\u010din, do sada izlo\u017een, \u010dini se da su stvari bezizlazne i da su transhumanisti u pravu \u2013 propast je neizbe\u017ena, a u borbi protiv nje dozvoljeni su \u00a0\u010dak i post-evolutivna biologija i samoukidanje ljudske rase. Me\u0111utim, entropija \u2013 na nivou scijentisti\u010dke definicije i formule nepromenjena \u2013 mo\u017ee se shvatiti i druga\u010dije, ako se preispita definicija, esencija i ishodi\u0161te te teleolo\u0161ka usmerenost haosa (\u2018nereda\u2019) per se<\/i>, a time su se bavili, i jo\u0161 uvek se bave, istra\u017eiva\u010di fundamentalne fizike spiritualne orijentacije,\u00a0 koji, koriste\u0107i se relevantnim teorijama haosa, te beskompromisnim\u2019hladnim\u2019 jezikom matematike, pokazuju i ukazuju da priroda nije tako nekrofilna (samouni\u0161tavaju\u0107a u pravcu nezaustavljivog procesa neure\u0111enosti) kako izgleda na prvi pogled, te da iza haosa stoji (spasonosni) poredak.<\/p>\n

Paul Davies<\/b>, britanski fizi\u010dar, smatra da je \u201ehaos\u201c (koji je mogu\u0107e \u010dak i\u00a0 matemati\u010dki opisati – Kochovim krivama i fraktalima) samo ljudska predstava o transformacijama stanja sistema \u00a0o kome nemamo dovoljno podataka vezanih za po\u010detne uslove sistema, da bi kompjuterskom simulacijom predvideli tok njegovog pona\u0161anja. Davies<\/b> relativizuje i pojam \u201ereda\u201c tvrde\u0107i da \u201edeterminizam\u201c pona\u0161anja sistema predstavlja onaj oblik pona\u0161anja u prirodi, koji je \u00a0limitiran na mali broj slu\u010dajeva. U stvari, ni red ni haos nisu proizvoljni i ireverzibilni. Oni su u dinami\u010dkom dijalekti\u010dkom jedinstvu, koje ima teleolo\u0161ki smisao \u2013 red\u00a0 prelazi u haos, koji dovodi do transformacije sistema u novi slo\u017eeniji poredak,\u00a0 kako Davies<\/b> u knjizi \u201eKosmi\u010dki plan\u201c opisuje:<\/p>\n

\u201eMnogi fizi\u010dki sistemi se pona\u0161aju konvencionalno u razli\u010ditim uslovima, ali se mo\u017ee dogoditi da stignu do ta\u010dke iza koje se predvidljivost iznenada gubi. Vi\u0161e ne postoji jedan jedini put, i sistem je u mogu\u0107nosti da \u2019bira\u2019 izme\u0111u \u010ditavog niza alternativa. Ovo obi\u010dno ukazuje na nagli prelaz u novo stanje, koje mo\u017ee imati veoma razli\u010dita svojstva. U mnogim slu\u010dajevima sistem iznenadnim skokom dolazi u mnogo slo\u017eenije i zamr\u0161enije stanje. Posebno su zanimljivi slu\u010dajevi u kojima dolazi do spontanog javljanja prostornih uzoraka ili vremenskih ritmova. U takvim stanjima kao da postoji odre\u0111eni stepen globalne kooperacije<\/b>. Sistemi u procesu prelaska u takva stanja nazivaju se samoorganizuju\u0107im<\/b>.\u201c<\/i><\/p>\n

Davies <\/b>dalje podrobnije opisuje vezu reda i haosa, te daje optimisti\u010dki zaklju\u010dak do koga su u recentno vreme do\u0161li ozbiljni istra\u017eiva\u010di fizike i kosmologije, a to je da kosmos ne ide u pravcu samouni\u0161tavaju\u0107e toplotne smrti, da entropija ne raste u nedogled, i da se poredak i nered me\u0111usobno prepli\u0107u uslovljeni kosmi\u010dkim zakonima:<\/p>\n

\u201eJedno od zna\u010dajnih otkri\u0107a proisteklih iz prou\u010davanja slo\u017eenih sistema je tesna povezanost izme\u0111u samoorganizacije i one vrste haosa o kojoj je ranije bilo govora. U jednom smislu haos je suprotan organizaciji, ali u drugom su to sli\u010dni pojmovi<\/b>. Da bi se pobli\u017ee odredilo njegovo stanje i haos i organizacija zahtevaju mno\u0161tvo podataka; pored toga, oboje sadr\u017ee elemet nepredvidljivosti. Fizi\u010dar David Bohm je naglasio da slo\u017eeno ili \u0107udljivo pona\u0161anje ne treba smatrati nesre\u0111enim. Da bi se pobli\u017ee odredilo ovakvo pona\u0161anje potrebno je veoma mnogo podataka, dok je nered u termodinami\u010dkom sistemu povezan sa nedostatkom podataka. Bohm \u010dak tvrdi da je nasumi\u010dnost jedna vrsta reda<\/b>. (…) Dugo se smatralo paradoksalnim da univerzum koji o\u010digledno umire pod dejstvom drugog zakona termodinamike istovremeno biva sve slo\u017eeniji i organizovaniji. Danas razumemo da je mogu\u0107e da u univerzumu istovremeno rastu organizacija i entropija<\/b>. Optimisti\u010dke i pesimisti\u010dke strelice vremena mogu postojati zajedno; uprkos drugom zakonu, u univerzumu se mo\u017ee videti stvarala\u010dki jednosmerni napredak<\/b>.\u201c<\/i><\/p>\n

Interesantno\u00a0 je da Stephen Hawking<\/b>, znameniti britanski fizi\u010dar materijalisti\u010dke orijentacije, pripada krugu nau\u010dnika koji su odbacili\u00a0 ideju bespovratnog kraja univerzuma. Njegovi argumenti su vezani za sopstvenu teoriju crnih rupa \u2013 naime, prema drugom zakonu termodunamike, entropija raste u nedogled. A kako je entropija mera nereda, po Hawkingu<\/b>, \u00a0mogu\u0107e je smanjiti totalnu kosmi\u010dku entropiju\u00a0 jednostavnim ubacivanjem mase kosmi\u010dkih tela u crnu rupu. Dakle, \u010dak i materijalisti\u010dka fizika budi nadu u optimizam, \u0161to ukazuje na mogu\u0107nost smanjivanja entropije bez borbe protiv prirode per se<\/i>, jer, kako izgleda, prirodom ne vlada nepovratni princip haosa i destrukcije forme (\u017eive\/ne\u017eive), ve\u0107 je on o\u010digledno u funkciji ru\u0161enja jedne vrste poretka i organizacije, radi uspostavljanja slo\u017eenije organizacije, i poretka vi\u0161eg reda.<\/p>\n

Ergo, nakon milenijumske te\u017enje posve\u0107enika ljudskog roda da zaustave neizbe\u017eni proces degeneracije tkiva \u010dovekovog organizma, procesa devastacije organa i organskih sistema, auto-programiranog starenja \u0107elija, i potonje smrti te rastakanja forme u bezobli\u010dnu inertnu materiju koja se spaja sa neure\u0111enim konfuznim klasterom okolne mrtve materije, dolazi do revolucionarnih pomaka.<\/p>\n

Postoje dve alternative<\/b> u pristupu re\u0161avanju problema entropije i smrti<\/b> \u2013 materijalisti\u010dka<\/b>, i spiritualna<\/b>.<\/p>\n

Pozabavimo se materijalisti\u010dkom alternativom<\/b>; Vrlinom visoke tehnologije i kontinualne ekspanzije informati\u010dke revolucije, mogu\u0107e je uticati na procese unutar \u0107elija, do nivoa DNK. Razvojem kobernetske nauke, uz pomo\u0107 nanotehnologija i elektronsko-ra\u010dunarskih pomagala, te implanta, mikroprocesora i senzora, simulira se proces ljudskog mi\u0161ljenja i ostvaruje se konekcija te feed-back izme\u0111u misli i pokreta pojedinih organa. I obrnuto, elektromagnetni input iz ra\u010dunara, putem interneta, radio veze, D\/A kovektora, senzora, implanta i nanobota \u2013 pokre\u0107e ljudske udove na daljinu (\u010dak i preko interneta, pa\u00a0 je i distanca od hiljadu kilometara\u00a0 irelevantna). Time se ostvaruje san o pobedi nad entropijom prirode, na na\u010din kreiranja post-evolutivnog eona, stvaranja nove hibridne rase koja \u0107e nadvladati \u010dove\u010danstvo i stvoriti \u2019raj ma\u0161ina\u2019 \u2013 carstvo transhumana. Ovo carstvo \u0107e zaustaviti tok evolucije prirode, i usmeriti ga u skladu sa sopstvenom (ma\u0161inskom, kogitivnom, matemati\u010dkom) logikom.<\/p>\n

S druge strane, talasna genetika nudi suprotno re\u0161enje<\/b>. U skladu sa recentnim modelima univerzuma, u kojima fizi\u010dari otkrivaju da je rast entropije privremen, i usmeren samo ka kreiranju nereda kao sredstva za ru\u0161enje jednostavnije organizacije sistema, radi stvaranja slo\u017eenije strukture, talasni geneti\u010dari nemaju nameru da menjaju prirodu per se<\/i>, ve\u0107 da, nasuprot, stvaraju regeneraciju obolelih tkiva u skladu sa prirodnim zakonima<\/i>. Oni laserom transponuju, \u2019kopiraju\u2019 hologramski svetlosni trag (kao nosilac informacije o zdravlju) na bolesne jedinke i tako ih reprogramiraju na mod \u2019zdravlja\u2019. Time se ne menja ljudski organizam, ne poni\u0161tava se psiho-habitualni kontinuum jednike. Inteligencija ostaje ljudska, i samo ljudska, kao i telo. Ali, proces degeneracije se zaustavlja prirodnim sredstvima \u2013 instaliranjem informati\u010dko-svetlosnog softvera koji jednostavno vra\u0107a korporalno-energetske procese u prirodno stanje.<\/p>\n

Priroda kakvu vidimo samo je odraz informati\u010dkog polja van materije-energije-prostora-vremena. Informacije, koje odre\u0111uju prirodne zakone, i potonje materijalno-energetske strukture i forme upravljaju univerzumom, nedotaknute materijom (jer su izvan i iznad njenog domena).\u00a0 Ako podrobnije preispitamo ishodi\u0161te kabalista i alhemi\u010dara, duhovnih\u00a0 prete\u010da transhumanizma, \u00a0vide\u0107emo da je njihov diskurs esencijalno posve druga\u010diji od transhumanisti\u010dkog.<\/p>\n

Kabalisti, tvorci Golema, su se vezivali za re\u010d, broj i svetlost.\u00a0 Oni su smatrali da svaka re\u010d (i slova od koje se sastoji) ima broj, koji ima energiju kreacije (ili razaranja). Pored \u201eZohara \u2013 knjige sjaja\u201c, Biblija je njihovo osnovno polazi\u0161te. Sama Biblija je, smatraju kabalisti, neka vrsta, danas bi smo rekli, softvera, putem kojih se ostvaruje kosmogonija. Osmotrimo malo Bibliju iz tog ugla, koja na samom po\u010detku Starog zaveta u\u010di:<\/p>\n

\u201e3 \u05d5\u05b7\u05d9\u05b9\u05bc\u05d0\u05de\u05b6\u05e8 \u05d0\u05b1\u05dc\u05b9\u05d4\u05b4\u05d9\u05dd \u05d9\u05b0\u05d4\u05b4\u05d9 \u05d0\u05b9\u05d5\u05e8 \u05d5\u05b7\u05d9\u05b0\u05d4\u05b4\u05d9\u05be\u05d0\u05b9\u05d5\u05e8\u05c3 4 \u05d5\u05b7\u05d9\u05b7\u05bc\u05e8\u05b0\u05d0 \u05d0\u05b1\u05dc\u05b9\u05d4\u05b4\u05d9\u05dd \u05d0\u05b6\u05ea\u05be\u05d4\u05b8\u05d0\u05b9\u05d5\u05e8 \u05db\u05b4\u05bc\u05d9\u05be\u05d8\u05b9\u05d5\u05d1 \u05d5\u05b7\u05d9\u05b7\u05bc\u05d1\u05b0\u05d3\u05b5\u05bc\u05dc \u05d0\u05b1\u05dc\u05b9\u05d4\u05b4\u05d9\u05dd \u05d1\u05b5\u05bc\u05d9\u05df \u05d4\u05b8\u05d0\u05b9\u05d5\u05e8 \u05d5\u05bc\u05d1\u05b5\u05d9\u05df \u05d4\u05b7\u05d7\u05b9\u05e9\u05b6\u05c1\u05da\u05b0\u05c3 <\/i><\/p>\n

3 I re\u010de Bog: „Neka bude svjetlost!“ I bi svjetlost. 4I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame\u201c<\/i><\/p>\n

(\u201eKnjiga postanka\u201c, 1, 3-4),<\/p>\n

Novi zavet ne donosi ni\u0161ta esencijalno druga\u010dije:<\/p>\n

\u201e1\u1f10\u03bd \u1f00\u03c1\u03c7\u1fc7 \u1f26\u03bd \u1f41 \u03bb\u03cc\u03b3\u03bf\u03c2, \u03ba\u03b1\u1f76 \u1f41 \u03bb\u03cc\u03b3\u03bf\u03c2 \u1f26\u03bd \u03c0\u03c1\u1f78\u03c2 \u03c4\u1f78\u03bd \u03b8\u03b5\u03cc\u03bd, \u03ba\u03b1\u1f76 \u03b8\u03b5\u1f78\u03c2 \u1f26\u03bd \u1f41 \u03bb\u03cc\u03b3\u03bf\u03c2. 2\u03bf\u1f57\u03c4\u03bf\u03c2 \u1f26\u03bd \u1f10\u03bd \u1f00\u03c1\u03c7\u1fc7 \u03c0\u03c1\u1f78\u03c2 \u03c4\u1f78\u03bd \u03b8\u03b5\u03cc\u03bd. 3\u03c0\u03ac\u03bd\u03c4\u03b1 \u03b4\u03b9’ \u03b1\u1f50\u03c4\u03bf\u1fe6 \u1f10\u03b3\u03ad\u03bd\u03b5\u03c4\u03bf, \u03ba\u03b1\u1f76 \u03c7\u03c9\u03c1\u1f76\u03c2 \u03b1\u1f50\u03c4\u03bf\u1fe6 \u1f10\u03b3\u03ad\u03bd\u03b5\u03c4\u03bf \u03bf\u1f50\u03b4\u1f72 \u1f15\u03bd \u1f43 \u03b3\u03ad\u03b3\u03bf\u03bd\u03b5\u03bd 4\u1f10\u03bd \u03b1\u1f50\u03c4\u1ff7 \u03b6\u03c9\u1f74 \u1f26\u03bd, \u03ba\u03b1\u1f76 \u1f21 \u03b6\u03c9\u1f74 \u1f26\u03bd \u03c4\u1f78 \u03c6\u1ff6\u03c2 \u03c4\u1ff6\u03bd \u1f00\u03bd\u03b8\u03c1\u03ce\u03c0\u03c9\u03bd\u00b7<\/i><\/p>\n

1U po\u010detku bija\u0161e Rije\u010d i Rije\u010d bija\u0161e u Boga i Rije\u010d bija\u0161e Bog. (2) Ona bija\u0161e u po\u010detku u Boga. (3) Sve postade po njoj i bez nje ne postade ni\u0161ta. Svemu \u0161to postade (4) u njoj bija\u0161e \u017eivot i \u017eivot bija\u0161e ljudima svjetlo\u201c<\/i><\/p>\n

(\u201eEvan\u0111elje po Ivanu\u201c, 1, 1-3)<\/p>\n

I u \u201cZoharu \u2013 knjizi sjaja\u201d, osnovnoj kabalisti\u010dkoj svetoj knjizi, nalazimo sli\u010dne poruke:<\/i><\/p>\n

\u201cU po\u010detku “ (Postanje 1:1) – kada je volja Kralja po\u010dela <\/i>da se ispoljava, on je urezao znamenja u nebesku sferu (koja ga okru\u017eiva\u0161e). U najskrivenijim\u00a0 dubinama, iz tajanstva en sofa , Beskona\u010dja, suknuo je tamni plam, nalik na izmaglicu, oblikuju\u0107i se u neoblikovanom – zatvoren u prstenu te sfere, ni bele ni crne, ni crvene ni zelene, niti bilo koje boje. Tek kada je ovaj plam po\u010deo da poprima veli\u010dinu i obim, stvori\u0161e se zra\u010de\u0107e boje. Iz najunutarnjijeg sredi\u0161ta plama izbilo je vrelo iz kojeg su se razlile boje na sve ono \u0161to je ispod, skriveno u tajnovitoj skrivenosti en sofa<\/b> . <\/i>Vrelo je izbilo, a ipak se jo\u0161 nije probilo kroz eter (sfere).\u00a0 Ne bi se ni dalo razaznati, sve dok sa kona\u010dnim praskom nije zablistala skrivena vrhovna ta\u010dka. Iznad ove ta\u010dke ni\u0161ta se vi\u0161e ne mo\u017ee pojmiti. Zato je ona nazvana re\u0161it, po\u010detak – prva re\u010d (od deset) pomo\u0107u koje je univerzum stvoren<\/b>.[podvukao M. V.]\u201d<\/i><\/i><\/p>\n

\u00a0<\/i><\/p>\n

Alhemi\u010dari, kreatori Homunkulusa tako\u0111e se bave sli\u010dnom tematikom. Znameniti alhemi\u010dar Orthelius<\/b> u \u201cAurori II\u201d u\u010di:<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201cPostoje dva blaga: jedno je pisana rije\u010d, a drugo rije\u010d \u0161to je postala \u010dinjenicom (verbum factum). U \u2018pisanoj rije\u010di\u2019 (verbum scriptum) Krist je jo\u0161 u povojima u svojoj kolijevci (in circus suis involutus), kok je u \u2018verbum dictum et factum\u2019 rije\u010d, naprotiv, utjelovljena u Bo\u017eijim stvorenjima, gdje se tako re\u0107i mo\u017ee dodirnuti prstima; iz tih morali bi smo podi\u0107i na\u0161e blago, jer rije\u010d nije ni\u0161ta drugo do oganj, \u017eivot i duh (…)\u201d<\/i><\/p>\n

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/i>U svim citiranim arhajskim tekstovima, pokreta\u010dima ideja kracije Golema i Homunkulusa, dominiraju dva pojma: re\u010d<\/b> i svetlost<\/b>.<\/p>\n

Sinhronost sa aktuelnim postignu\u0107ima istra\u017eiva\u010da talasne genetike je vi\u0161e nego o\u010digledna, oni \u010dak pominju re\u010di<\/b> i lingvistiku genoma, \u201cjezik DNK\u201d, \u201cjezik proteina\u201d i sl., dok se \u0107elije i tkiva le\u010de pomo\u0107u svetlosti<\/b> kao nosioca informacije \u201czdravlja\u201d.<\/p>\n

Talasna genetika, i potonje postoje\u0107e i jo\u0161 nepostoje\u0107e nau\u010dne discipline discipline spiritualne orijentacije, razumeju da biblijsko-kabalisti\u010dko-alhemi\u010darska re\u010d zapravo predstavlja \u2013 informaciju. Priroda<\/b> govori u \u0161iframa.<\/b> Ona deluje na ljudsku psihu \u00a0(kroz snove, vizije itd.) simbolima<\/b> \u00a0koji transformi\u0161u njenu strukturu, a na materijalni svet\u00a0 – zakonima<\/b> (softveri) po kojima se procesi u svemiru odvijaju. I simboli i zakoni su kodirani \u2013 treba ih protuma\u010diti, razumeti… Kako vidimo, svetlosni hologramski trag oko embriona ili pak \u010ditavog (zdravog) organizma predstavlja kodiranu informaciju o projektovanoj funkcionalnoj strukturi entiteta. Psihi\u010dke slike i predstave tako\u0111e nisu ni\u0161ta drugo do \u2013 odre\u0111ene forme svetlosti (koje tako\u0111e nose odre\u0111ene informacije, za reprogramiranje psihi\u010dkog aparata). Kroz informaciju, oli\u010denu u re\u010di i kodiranu svetlo\u0161\u0107u, ljudima se otkriva projekat, softver \u00a0funkcionalne prirode, ljudskih bi\u0107a, ekosistema i \u010dak univerzuma. Va\u017eno je shvatiti da se informacija mora primiti u esencijalnom vidu, percipirati i shvatiti kao deo celine ve\u0107e od \u010doveka, te uskladiti tehni\u010dko-tehnolo\u0161ka postignu\u0107a sa evidentnim ciljem harmonizovanja sa kosmosom i evolutivnim tokom.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, kako vidimo, saznajni pristup informaciji sveden na kogitivno (oli\u010den u jednodimenzionalno-logi\u010dkim matemati\u010dkim modelima kao osnovi kompjuterskog softvera, koji\u00a0 promovi\u0161u transhumanisti) predstavlja delimi\u010dnu implementaciju \u00a0prirodnih zakona (baziranu na delimi\u010dnoj informaciji) sa ciljem pobede nad celokupnom prirodom, pomo\u0107u planiranog carstva hibridnih transhumana u dobu ma\u0161inski preusmerene evolucije.<\/p>\n

Jasno je, s obzirom na evidentni teleolo\u0161ki pravac razvoja univerzuma (gde haos nastaje samo da bi se razru\u0161io prethodni materijalno-energetski model, a uspostavio slo\u017eeniji, progresivniji \u2013 \u0161to su odavno uvideli alhemi\u010dari (koji su, imitiraju\u0107i prirodu, obavljali procese solve et koagula<\/i>) i drugi duhovnici, da je suprotstavljanje evolutivnom toku, sa striktno antropocentri\u010dnim ciljevima, samo utopijska imaginacija. Proto-transhumanisti\u010dka civilizacija bi, paradoksalno, staju\u0107i u odbranu \u010dove\u010danstva od bolesti i smrti, po defaultu i ciljevima nadvladavanja ljudskog, uni\u0161tila ljudski rod. Potom, svedena na hipertrofirani elektronski razum, i sama bi nestala sa scene, u solipsizmu algoritama i procedura artificijelne inteligencije nemo\u0107nih pred prirodnim stihijama. ona im se ne bi mogla efikasno suprotstaviti. U odnosu \u010doveka i prirode, nu\u017eno je da \u010dovek koristi obe hemisfere mozga \u2013 racionalnu i iracionalnu. U sinhronom radu obe hemisfere, ljudski mozak rezonira sa frekvencijom Zemlje, i harmonizuju\u0107i se\u00a0 sa njom, dobija spasonosne intuitivne (iz informati\u010dkog polja) uvide za re\u0161avanje racionalno nepremostivih problema. Uostalim, i sam Ray Kurzweil<\/b> je za svoj proto-transhumanisti\u010dki rad bio inicijalno motivisan iracionalnim podsticajima \u2013 neute\u0161nom ljubavlju prema preminulom ocu i ljubavlju prema hendikepiranim, nemo\u0107nim ljudima. A iracionalni motivi emaniraju iz \u2013 leve hemisfere mozga! Zato, transhumana civilizacija konstituisana na kognitivnom nasle\u0111u isklju\u010divo desne hemisfere mozga, hipertrofiranom superbrzim elektronskim kolima nad-mikroprocesora budu\u0107nosti, ne\u0107e biti u stanju da se odupre prirodnim izazovima u hipoteti\u010dki radikalno promenjenim sistemskim uslovima, nedostupnim i nepoznatim futuristi\u010dkim (posve racionalnim) algoritmima superkompjutera. Novonastali haos koji bi priroda mogla da priredi transhumanima nije re\u0161iv bez esencijalne komunikacije sa njom,\u00a0 bez intuicije integralnog ljudskog bi\u0107a (koje uklju\u010duje i desnu hemisferu mozga). Transhumanisti\u010dka pobeda nad haosom entropije, plauzibilna za kumulativno elektronski integrisane uslove stanja sistema, poznate do trenutka procesuiranja artificijelne inteligencije, transformisa\u0107e se u fatalan poraz u dramati\u010dno izmenjenim uslovima. Artificijelna inteligencija, li\u0161ena beskona\u010dnih sposobnosti oduhovljene ljudske du\u0161e, ne\u0107e mo\u0107i da se reprogramira toliko brzo, da bi adekvatno reagovala \u00a0na nove okolnosti. To \u0107e biti kraj transhumane civilizacije, zalutale na slepi kolosek. Ova hipoteti\u010dna civilizacija, a da toga nije ni svesna, i sama predstavlja deo prirodnog procesa evolucije (koji bi htela da poni\u0161ti), i, to, ironi\u010dno,\u00a0 onaj deo \u00a0– predvi\u0111en za \u00a0vrste u izumiranju, nesposobne za prilago\u0111avanje i opstanak.<\/p>\n

Holisti\u010dki shva\u0107en univerzum, sa kontinuiranim samorazvojem, baziran je na hiperkompleksnoj strukturi informati\u010dkog polja (van materije-energije-prostora-vremena) koja ga kreira, (putem zakona generisanja, dekonstrukcije i reprogramiranja prostora i vremena te njihovog sinhroniciteta) i usmerava u pravcu evolutivne ekpanzije \u00a0svih njegovih elemenata, hteli oni to ili ne. Ve\u0107 je odavno u kvantnoj fizici pokazano da i elektroni imaju izvestan stepen svesti (\u010dime se dosta bavio znameniti David Bohm<\/b>), ba\u0161 kao \u0161to je imaju i raznolike materijalno-energetske slo\u017eene strukture, uklju\u010duju\u0107i i ljudska bi\u0107a. Ukoliko se svest ma kog entiteta prirode, govore\u0107i u terminima Ruperta Sheldrake<\/b>-a,\u00a0 vibraciono uskladi sa nematerijalnim usmeravaju\u0107im morfi\u010dkim (informati\u010dkim) poljem te dosegne stanje \u201cmorfi\u010dke rezonance\u201d, doti\u010dni entitet, pa bio to i \u010dovek, bi\u0107e harmonizovan sa univerzumom. U suprotnom, svaka ideja borbe protiv supersofisticirane strukture nad-ljudske inteligencije koja nevidljivo, kroz informati\u010dko polje, pro\u017eima svemir, vodi ka dezintegraciji, dekonstrukciji i devastaciji strukture bioforme onoga, ili onih, koji pose\u017eu za takvom idejom.<\/p>\n

Stoga se mo\u017ee re\u0107i da je danas, u XXI veku, ljudska rasa na ozbiljnoj raskrsnici.<\/p>\n

Njeni kogitivni kapaciteti su ogromni i svakim danom se uve\u0107avaju. Tehnolo\u0161ka i teorijska paradigma scijentisti\u010dko-filozofske elite dose\u017ee do fundamentalnih osnova vremensko-prostorno-energetske\u00a0 strukture prorodnih fenomena i procesa. Ali, ukoliko se inaugurisanje \u00a0nove paradigme \u010dove\u010danstva svede samo na kogitivni aspekt saznanja, \u00a0samouni\u0161tenje \u010dove\u010danstva se mo\u017ee smatrati o\u010dekivanim.<\/p>\n

Ukoliko se pak uzmu u obzir i (isklju\u010divo integralno i esencijalno \u00a0ljudski<\/b>) potencijali obe mo\u017edane hemisfere koji omogu\u0107avaju da se intuitivni uvidi intenzivno do\u017eivljavaju, te stoga shvataju ozbiljno i primenjuju, i pritom se sistematski prou\u010di i protuma\u010di\u00a0 milenijumska duhovna ba\u0161tina \u0161to kroz jezik ezoterije pripoveda o interakciji izme\u0111u ljudskog psiho-korporalnog aparata i \u2018nevidljive\u2019 inteligencije prirode, potonji postupci \u010dove\u010danstva, bivaju\u0107i uskla\u0111eni sa planom iz \u2018vi\u0161ih sfera\u2019, vodi\u0107e ka op\u0161toj harmonizaciji i uspostavljanju poretka pro\u017eetog regeneracijom \u2013 od zdravlja i dugove\u010dnosti, preko\u00a0 za\u0161tite prirodne sredine, do, posledi\u010dno \u2013 funkcionalnijeg ljudskog dru\u0161tva. Tada \u0107e se ispuniti milenijumske vizije neshva\u0107enih, usamljenih posve\u0107enika, koji su li\u010dno komunicirali sa inteligencijom univerzuma, ali ljudsko okru\u017eenje \u2013 od formalnih \u2018elita\u2019 do neprosve\u0107enih masa nije imalo kapacitete da shvati poruke glasnika Vi\u0161eg Uma i aktualizuje jednostavan ezotrijski credo, oli\u010den u u\u010denju Hermes Trismegistos-<\/b>a, iz dela \u201cTabula smaragdina\u201d:<\/p>\n

\u201cOno \u0161to je dole odgovara onome \u0161to je gore, a \u0161to je gore odgovara onome \u0161to je dole kako bi se izvr\u0161ila \u010dudesna operacija sjedinjenja.\u201d<\/strong> <\/i><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

pi\u0161e: Mi\u0161a Vasi\u0107 \u2026\u201eStoga se mo\u017ee re\u0107i da je danas, u XXI veku, ljudska rasa na ozbiljnoj raskrsnici.\u201c… Uvo\u0111enje umetni\u010dke vizije\u00a0 na stranice ovog teksta nije slu\u010dajno. Veza izme\u0111u ezoterije i nauke po pitanju transhumanizma i njegovih prete\u010da, nakon fantazmagorije M. Shelley, ostvaruje se\u00a0 kroz viziju \u010de\u0161kog pisca Karela \u010capeka. On u svom komadu \u201cR.U.R.\u201d […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,38],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2743"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2743"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2743\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3407,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2743\/revisions\/3407"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2743"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2743"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2743"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}