![\"ivo](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/ivo-andric.jpg\")
<\/a>\u010cinjenica je da model Kvantovane Gustine Energije[1]<\/a> iskazuje veliku korelativnost sa Prirodom u veoma \u0161irokom rasponu veli\u010dina i doga\u0111aja. Jedan od mogu\u0107ih na\u010dina provere valjanosti iznetih hipoteza je kvantitativno pore\u0111enje analiti\u010dko-teorijskih predvi\u0111anja sa eksperimentalno utvr\u0111enim vrednostima. Na osnovu analize nekoliko savremenih eksperimenata izlo\u017eene u posebnom radu[2]<\/a>, mo\u017ee se lako uo\u010diti zaista velika efikasnost Modela …<\/p>\nU prilog ovakvim na\u0161im razmi\u0161ljanjima navodimo neke od „Znakova pored puta“ Ive Andri\u0107a[3]<\/a> :<\/p>\n „Nekad je i kod mene ne samo svaku re\u010d nego i svaki zvuk pratila cela povorka ose\u0107ajnih i misaonih asocijacija. Sada vi\u0161e toga nema. Zvuk je usamljen a re\u010d slaba, tako da mora\u0161 da je ponovi\u0161; pa i to ne poma\u017ee ni\u0161ta. I sve bi se to podnelo kad nas ne bi mu\u010dila misao, jasna i ta\u010dna u sebi, da sve te asocijacije i sada postoje i \u017eive oko mene, samo ih ja ne ose\u0107am i ne \u010dujem. A sve te, za mene ne\u010dujne lepote, drugi \u010duju, i beru ih i nose ku\u0107i kao pune naramke cve\u0107a.“<\/p>\n Ilustracije radi, citiramo jo\u0161 jedan od „Znakova“, kao zaista pravi, vrlo ma\u0161tovit i podsticajan umetni\u010dki prikaz beskrajne lepote prirode, pri \u010demu, ujedno, do punog izra\u017eaja dolazi sugestivna magija i mo\u0107 Andri\u0107eve poetske re\u010di:<\/p>\n „Na jezeru. U prvim no\u0107nim satima, nebo je bilo puno zvezda, u grozdovima. lzgledalo je da im se \u017ear sve vi\u0161e raspaljuje. Nije mi se spavalo. \u010cinilo mi se da vredi bdeti i pratiti hod i razgaranje zvezda u modroj vasioni. Oko pono\u0107i negde, ipak sam zaspao. A kad sam se, nekako pred zoru, probudio i iza\u0161ao na terasu, nebo je bilo izbledelo, tanak mesec je dogarao u dnu vidika; nestalo bogatih sazve\u017e\u0111a, kao \u010darolijom. Samo su sredinom neba sjale dve krupne ote\u017eale zvezde kao zadocnele na povratku posle \u010diste i svetle zvezdane orgije u modrini neba.“<\/p>\n Sasvim je jasno da bi ovakvo bogatstvo oblika i boja, moglo biti iskazano i nekom umetni\u010dkom slikom, dok bi to isto, kori\u0161\u0107enjem sasvim proizvoljnog broja pojedina\u010dnih matemati\u010dkih relacija ili bilo kakvih analiti\u010dkih iskaza npr. bilo naprosto \u2013 nemogu\u0107e !<\/p>\n Osnovno pitanje koje se name\u0107e je: \u0160ta je to onda istina? Jesu li to racionalne interpretacije nekog matemati\u010dkog izraza, ose\u0107aj koji nam daju na\u0161a \u010dula ili neka intuitivna slika koju kreira na\u0161 um na osnovu niza asocijacija? Odgovor mo\u017eemo potra\u017eiti u tuma\u010denjima koja nam nude savremena psihologija ili logika npr., ali nama se, u ovom trenutku, \u010dini mnogo primerenija slede\u0107a misao Ive Andri\u0107a:<\/p>\n „Kad \u010ditam ili slu\u0161am kako neko opisuje i prepri\u010dava ono \u0161to sam svojim o\u010dima video, ja uvi\u0111am jasno da je istinu, pravu istinsku istinu, nemogu\u0107e ta\u010dno utvrditi i nepromenjenu preneti dalje, do drugih ljudi i novih nara\u0161taja. To saznanje stalno me prati…“<\/p>\n Imaju\u0107i u vidu Sidartinu (H.Hese) poruku da se mudrost ne mo\u017ee preneti nego samo iskustvom ste\u0107i, pojam istine ne\u0107emo „poja\u0161njavati“ navo\u0111enjem bilo koje nau\u010dne definicije. Ipak, mi \u0107emo sasvim dobro, i rekao bih gotovo u potpunosti, mo\u0107i razumeti osnovnu poruku i su\u0161tinu ideje \u201cIstine\u201d iskazane u narednom „Znaku pored puta“:<\/p>\n „…0tkad postoji u meni svest o sebi i o svetu koji me okru\u017euje, ja sam sve pojave \u017eive i mrtve prirode, i sve \u0161to se sa njima i izme\u0111u njih de\u0161ava, posmatrao kao ne\u0161to sporedno i privremeno, kao neophodan uvod u ne\u0161to \u0161to treba da bude glavno i pravo. Uvek sam o\u010dekivao da se iz nereda, dosade i bezobli\u010dja oko mene odjednom pojavi op\u0161ta, bezvremena radost koja mi izgleda pouzdano obe\u0107ana, a koju verovatno nikad ne\u0107u videti. Sede\u0107i na obali Drine kao de\u010dak od dvanaest godina, ja sam zami\u0161ljao kako se sve \u0161to sad vidim i svakodnevno gledam, pesak, rakite, pusta jalija od nanesenog kamenja, kasaba sa krivim ulicama, nagnutim du\u0107anima, ljudima i stokom, pra\u0161inom i balegom – kako se sve to odjednom tanji i razilazi kao magla, a kako se na prvim razgaljenim mestima ve\u0107 naslu\u0107uje savr\u0161ena i divna su\u0161tina, rumeno, zlatno, dragoceno jezgro svega \u0161to \u017eivi i postoji. Savr\u0161enstvo i lepota ! Presijava i nazire se kao slutnja, kao jeste-nije-jeste, ono \u0161to treba da bude na\u0161 pravi svet i da to ostane zauvek.<\/p>\n Satima i danima varala me ta slutnja. Hiljadu puta mi je izgledalo da se ostvaruje, da se svet koji vidim, a koji nije drugo do maska i nali\u010dje i prelazan oblik, rasipa i nestaje, i da se jasnije ukazuje skriveno, a stvarno lice na\u0161eg pravog ljudskog, zemaljskog postojanja. I sve pada, i to lak\u0161e i br\u017ee od suvog li\u0161\u0107a, sa potpunom prirodno\u0161\u0107u izli\u0161nih i suvi\u0161nih stvari, a ukazuje se su\u0161tina planete koju zovemo Zemlja i stvorenja koje se zove \u010dovek. To ima u najboljim trenucima pred o\u010dima i od toga \u017eivi ono \u0161to se zove: ja.\u201c<\/p>\n Slika „… jeste-nije-jeste …“, koju je Ivo Andri\u0107 „video“, opisao i kao jedan od „Znakova“ (pored puta) ostavio za sobom, veoma je bliska isto\u010dnom, aspektivnom, vi\u0111enju prirode. Ona je zaista neshvatljivo bliska i za\u010du\u0111uju\u0107e sli\u010dna temporalnom (uglavnom \u201cisto\u010dnom\u201d) tuma\u010denju sveta, \u0161to je pouzdan znak visokog stepena dostignutih spoznaja i mo\u0107i asocijativnog mi\u0161ljenja …<\/p>\n Vrlo je verovatno da ne postoji, niti je ikada postojalo, niti \u0107e postojati, ljudsko bi\u0107e koje se barem jednom u svom \u017eivotu nije zapitalo: \u0161ta je Svemir, kada je on i kako nastao, ima li Vaseljena po\u010detak ili barem neki kraj, ne\u010dega,…, u ne\u010demu,…, ???<\/p>\n Na\u0161a razmi\u0161ljanja o tim i sli\u010dnim pitanjima izlo\u017eena su u modelu VOS[4]<\/a> a ona, naravno, nisu strana ni mnogim velikim i priznatim umovima sveta, kakav je bio Ivo Andri\u0107. U prilog tome, iz njegove metafizike i poetike izdvajamo jednu zaista interesantnu misao o vasioni:<\/p>\n „…0djednom mi se javila misao, ali kao tu\u0111a, bez veze sa onim kako ja ina\u010de mislim i \u0161ta radim.<\/p>\n – \u010cini mi se da je cela \u017eiva vasiona posejana svestima, onakvim kao \u0161to je moja, i vi\u0161im i ni\u017eim od nje. Sve su svesti u vasioni, ali ni u jednoj svesti nije sadr\u017eana cela vasiona. Mnogo te\u017ee mogu da zamislim mrtvu vasionu, tj. vasionu naseljenu mrtvim stvarima, u kojoj ne \u017eivi nikakva svest. I odmah mi se javlja pomisao da to \u0161to ja nazivam vasionom, sa svim onim \u0161to zami\u0161ljam u njoj, i nije drugo do moja svest sa njenim vidikom, njenim granicama i njenim dometom. Tako, i ne postoji neka vasiona koja je izvan na\u0161e svesti i koja se mo\u017ee objektivno utvrditi, nego postoje bezbrojne vasione bezbrojnih svesti, kao nepregledni broj krugova; neki se od njih seku, neki dodiruju, a neki i ne znaju jedan za drugog…“.<\/p>\n Radi lak\u0161eg pore\u0111enja Andri\u0107evih vizija Vaseljene i onih koje nudi na\u0161 Model, podsetimo se „strukture“ Jedinstva koju nudi model Kvantovane Gustine Energije -KGE\u00a0 (slika 1) i model Ve\u010dno Oscilujuceg Svemira (slika 2) …<\/p>\n <\/p>\n Posmatraju\u0107i dijagram stabilnih objekata (Sl.1), mo\u017ee se videti da je Svemir samo jedan od mnogo mogu\u0107ih objekata, sme\u0161tenih u drugom kvadrantu tog dijagrama, gde su ina\u010de sme\u0161teni objekti makrosvemira (planete, zvezde, galaksije). U tre\u0107em kvadrantu se nalaze objekti mikrosvemira (proton, elektron, neutrino). \u010covek i njegova okolina su sme\u0161teni u „sredini“, na prelazu iz drugog u tre\u0107i kvadrant i to ba\u0161 u ta\u010dki zlatnog preseka ordinate i \u201ddomena crnog\u201d. Oblast \u010detvrtog kvadranta pripada sferi „duhovnog“ aspekta na\u0161e stvarnosti, odnosno fenomenima koje karakteri\u0161u odgovaraju\u0107i nivoi svesnosti. Sve \u0161to se de\u0161ava u Jedinstvu (prostorvremematerije), de\u0161ava se kroz me\u0111uodnos delova i celine, jedne iste su\u0161tine iskazane gustinom energije, pri \u010demu princip rezonantnih odnosa, iskazanih i u obliku prirodnih konstanti, uvodi red i harmoniju na \u010ditavoj skali veli\u010dina. Upravo zbog toga je mogu\u0107e uo\u010diti niz interesantnih „podudarnosti“, sli\u010dnosti i analogija proisteklih iz „duboke“ i op\u0161te “ isprepletenosti“ samih („pojedinih“) objekata i njihovih uticaja jednih na druge. Op\u0161ti sklad i ure\u0111enost ovih ina\u010de vrlo slo\u017eenih me\u0111uodnosa ilustrovan je sa nekoliko veoma interesantnih detalja u delu koji sledi a detaljnije je izlo\u017een u \/4\/ …<\/p>\n <\/p>\n Globalna homogenost Ve\u010dno osciluju\u0107eg svemira podrazumeva ravnopravnost SVIH ta\u010daka i to u \u010detvero-dimenzionalnom<\/b> smislu. Svemir nije nastao na nekom ta\u010dno odre\u0111enom „mestu“ u „prostornom“ smislu, pa ni u odre\u0111enom trenutku u „vremenskom“ smislu. Veliki prasak nije, niti mo\u017ee biti vezan za neko vreme t=0, jer bi to zahtevalo nekog „apsolutnog“ („nepokretnog“ i „nepromenjivog“ npr.) posmatra\u010da. U ve\u010dno promenjivom Jedinstvu te\u0161ko da postoji i\u0161ta \u0161to bi u vi\u0161edimenzionalnom smislu mogli proglasiti apsolutno nepokretnim. To naravno ne zna\u010di da Velikog praska nije bilo, nego da svaki posmatra\u010d ima pravo na „svoj“ Veliki prasak,<\/b> bez obzira gde se nalazio u prostoru i vremenu. Po Modelu, Svemir se \u201dkre\u0107e\u201d u pravcu \u010detvrte dimenzije brzinom kojom se svetlost prostire u vakumu, pri \u010demu polupre\u010dnik zakrivljenosti u \u010detvrtoj dimenziji iznosi oko 1.5*1029<\/sup> metara, i to je razlog \u0161to faza „na\u0161e“ prostorne-ekspanzije (termin definisan u \/1\/) traje oko 25 biliona godina. Veoma je interesantno da upravo toliko traje i jedan \u201cBrahmin zivot\u201d \/v.4\/. Na\u0161 polo\u017eaj u vi\u0161edimenzionalnom Jedinstvu je takav da mi „svoj veliki prasak“ trenutno vidimo na „udaljenosti“ od petnaestak milijardi godina. Kada bi uspeli da mu se „vremenski“ pribli\u017eimo, opet ne bi uspeli da „jasnije“ vidimo „po\u010detak“ praska. U stvari taj nulti trenutak vremena nikada ne bismo mogli prona\u0107i, ba\u0161 kao \u0161to ni srednjevekovni moreplovci nisu uspeli da na\u0111u „kraj sveta“. To danas ne bi uspeli ni astronauti bez obzira na brzinu i du\u017einu svog kretanja. Po izlo\u017eenom modelu, ni eventualni putnici kroz „vreme“ ne bi mogli na\u0107i ni kraj ni po\u010detak … Identi\u010dne stavove nalazimo u jednom od „Znakova“:<\/p>\n „… Uop\u0161te, pada u o\u010di i zadivljuje \u010doveka srodnost oblika i istovetnost na\u010dina u svemu. Tako se du\u017e cele obale, sa svakim mestom i zaseokom ponavlja uvek isti predeo – po obliku, boji i mirisu.<\/p>\n Sve je isto, od masline i \u010dempresa do ptice u vazduhu i ribe u moru, od ku\u0107a i brodica do seljanke koja lako kora\u010da, i do o\u0161trog kosijera u njenoj ruci. Nema mogu\u0107nosti ni verovatno\u0107e da ta istovetnost negde izneveri, da se neki oblik izrodi. U svemu slobodna, neusiljena jednakost, ali ni traga od dosadne jednoli\u010dnosti. I kraj i ljudi vas svakog \u010dasa iznenade beskrajnom promenljivo\u0161\u0107u i bogatim varijacijama u osnovi uvek istih oblika. Gradi se jednako i radi i \u017eivi sli\u010dno. Kad se dobro pogleda: samo jedan jedini nerazmrsiv splet od naizmeni\u010dnog ra\u0111anja, starenja i nestajanja u svim stepenima i oblicima, koji svi zajedno sa\u010dinjavaju jedan jedini dosledan \u017eivot. Izgleda kao da ima samo mladih i onih koji to vi\u0161e nisu, da postoje samo ro\u0111eni, a od njih su jedni u gradu a drugi na groblju. -I nigde \u017ealbe ni vajkanja, nigde nereda ni otpora neminovnim promenama koje \u017eivot sam od njih tra\u017ei.“<\/p>\n Prema na\u0161im modelima KGE i VOS, op\u0161ta slika je gotovo ista. Ona zavisi od stanja kretanja objekata, od stanja kretanja samog posmatra\u010da i od odnosa gustine energije objekta i njegove „okoline“ \u010diji je sastavni deo i sam posmatra\u010d. Zapravo radi se o tome da je sve ono \u0161to opa\u017eamo oko nas (koje je \u2013 a priori – ujedno i u nama) samo PROLAZNI oblik neke semi-permanentne supstance pri \u010demu, i pored ogromnih napora nauke jo\u0161 nismo stigli do apsolutno permanentnog …, a njen \u201csemipermanetni nivo\u201d koji nazivamo \u201cponderabilnom materijom\u201d smatramo svojom realno\u0161\u0107u. Na\u017ealost, i takva \u201cdelimi\u010dna\u201d realnost je ograni\u010dena. Sa jedne strane to je tzv. \u201cLuksonski zid\u201d Isaka Asimova odnosno izmerena vrednost brzine svetlosti u vakuumu kao najve\u0107a mogu\u0107a brzina koju objekti sa realnom masom mirovanja nikada ne mogu dosti\u0107i, a sa druge strane to je vrednost Plankove konstante koja predefini\u0161e minimalne vrednosti prostor-vremena (~ 10^-35 m; ~ 10^-44 sec), \u201ciza\u201d kojih ne mo\u017ee postojati ni\u0161ta.\u00a0Evo kako to izgleda sa aspekta na\u0161eg modela.<\/p>\n Do sada smo otkrili semi-permanentne vidove strukture materije na nekoliko nivoa. Svaki nivo ima svoju granicu energije ispod koje je permanentan. Na Zemlji se u prirodi sre\u0107u energije i temperature koje ne mogu razoriti jezgra atoma ali mogu pomerati (\u201cizbijati\u201d iz atoma) njihove elektrone. Zbog toga su jezgra atoma nosioci permanentnosti ovog na\u0161eg sveta a semipermanentnost njegovog omota\u010da (npr. valentnost, provodnost,…,) uzrok beskrajne raznovrsnosti ponderabilnih sistema koji se dobijaju povezivanjem atoma u molekule, njihovog nastajanja i raznih transformacija …<\/p>\n Oblast hiperfine strukture koja predstavlja granicu permanentnosti Svemira, u terminologiji Modela je opisana pojmom „iznutra“ i „izvana“. O\u010dito je da je ta „granica“ VRLO FLEKSIBILNA i UVEK SAMO PRIVIDNA, va\u017ee\u0107a samo za odre\u0111ena stanja kretanja objekata i posmatra\u010da, koja su predefinisana uglavnom zakonima kvantne teorije, specijalne i op\u0161te relativnosti …<\/p>\n Sasvim je nesporna \u010dinjenica da je BILO KAKVO KRETANJE U (na\u0161em) SVEMIRU, u bilo kom pravcu ili smeru, u osnovi KRU\u017dNOG KARAKTERA a na\u0161 privid pravolinijskog kretanja je samo fikcija (Descartesov koordinatni sistem je samo lokalno va\u017ee\u0107i, dok realnosti vi\u0161e odgovara Riemanova geometrija zakrivljenih povr\u0161ina). Najnovija nau\u010dna istra\u017eivanja potvr\u0111uju UBRZANU EKSPANZIJU Svemira \u0161to sasvim nedvosmisleno ukazuje na \u010dinjenicu da je teorija Velikog praska (Big Beng) jo\u0161 jedna od na\u0161ih logi\u010dkih zabluda, poput one, koju (svakodnevnim posmatranjem) \u201cvidimo svojim o\u010dima\u201d – da je Zemlja centar Sun\u010devog sistema, i samo jedna od mogu\u0107ih slika koju mi, „Zemljani“, kao posmatra\u010di mo\u017eemo „videti“ i smatrati (nekom svojom) istinom … Zapravo, u konkretnom slu\u010daju istina je – kao i uvek \u2013 dualna. Naime, planeta Zemlja zaista kru\u017ei oko Sunca – u prostoru, ali i Sunce istinski kru\u017ei oko Zemlje u vremenu (precesija) ! Dakle, ba\u0161 kako re\u010de Sidarta (H.Hese): \u201dI suprotnost svake istine tako\u0111e mora biti istinita\u201d. …<\/p>\n Fazu razvoja u kojoj se Svemir trenutno nalazi karakteri\u0161e proces, „prostorne ekspanzije“, u kojoj se materija iz „neizdiferenciranog“ stanja u oblasti vakuuma transformi\u0161e u njen korpuskularan oblik. Naime, po Modelu VOS materija, kroz procese kreacije (para) \u010destica i njihove anihilacije, „nastaje“ sukcesivno sa razvojem i \u0161irenjem Svemira zahvaljuju\u0107i nesimetri\u010dnosti u raspadu x-bozona. Pri tome je masa te materije proporcionalna veli\u010dini \u201dpre\u0111enog puta\u201d u \u010detvrtoj dimenziji, ili kako mi to vidimo u svom ni\u017eedimenzionalnom svetu – proteklom vremenu, odnosno pove\u0107anju polupre\u010dnika „na\u0161eg Svemira“. Proces koji se ovde odvija, vezan je za osobine vakuuma, a po analogiji podse\u0107a na proces kondenzacije kapljica vode iz prezasi\u0107ene pare pri adijabatskoj ekspanziji (Vilsonova komora)…<\/p>\n Po jednoj od osnovnih postavki modela, masa stabilnog (u prostornovremenskom smislu) objekta koja ispunjava odgovaraju\u0107u „zapreminu“ ima vrednost veoma blisku kvadratu polupre\u010dnika tog objekta, i pribli\u017eno je isti tokom cele faze prostorne-ekspanzije (sl.1), pa se kao svojevrstan trag razvoja Svemira ovaj odnos mo\u017ee uo\u010diti kod svih objekata obrazovanih na \u010ditavoj skali veli\u010dina, kako kod objekata koji sada ispunjavaju mikrosvemir (proton,elektron…), tako i kod objekata makrosvemira (zvezde, galaksije…). Zahvaljuju\u0107i tom procesu, u kojem je ukupan \u201dprira\u0161taj mase\u201d proporcionalan kvadratu a zapremina kubu dostignutog pre\u010dnika, uprkos smanjenja prose\u010dne gustine energije (i mehani\u010dke gustine), ovu fazu Svemir ipak zavr\u0161ava dolaskom u stanje crne rupe jer je vrednost tzv. \u0160varc\u0161ildovog pre\u010dnika odr\u0111ena linearnim odnosom mase i radijusa objekta …<\/p>\n Ovo je „slika“ razvoja Svemira bliska onoj kakvu nam nudi i teorija Velikog praska, a uz neke modifikacije u brzini odvijanja pojedinih faza tog procesa, i neke druge kosmolo\u0161ke teorije (teorija haoti\u010dne inflacije npr.). Imaju\u0107i u vidu na\u0161e tuma\u010denje strukture Jedinstva, su\u0161tina ovog istog procesa se mo\u017ee opisati i na potpuno druga\u010diji, sasvim nekonvencionalan na\u010din.<\/b> S obzirom da II kvadrant predstavlja oblast makrosvemira, \u010diju energetsku su\u0161tastvenost \u010dine predominantno korpuskularni objekti, dok smo IV kvadrantu pripisali duhovni aspekt na\u0161e realnosti (ispunjavaju ga objekti predominantno talasnog karaktera), razvojni „put“ Svemira opisan njegovim „kretanjem“ od IV ka II kvadrantu, mo\u017ee biti shva\u0107en i kao transformacija „Duha“ u „Materiju“, \u0161to je u Vedskoj tradiciji opisano kao „ra\u0111anje“ novog Brahmana: „… Iz Prakriti se pojavljuje drugi Brahman da na\u010dini novi svet, a prvobitni duh Puru\u0161a emanira sve du\u0161e koje je u prethodnom ciklusu „usisao“ i sve one ponovo vaskrsavaju …<\/p>\n Ono \u0161to ipak izdvaja na\u0161 model od svih ostalih je \u010dinjenica da mehanizam Ve\u010dno Osciluju\u0107eg Svemira ukazuje i na mogu\u0107nost SASVIM SUPROTNOG scenarija ra\u0111anja i \u017eivota Vaseljene. Umesto „jedino mogu\u0107eg puta“, od kreacije najsi\u0107u\u0161nijih mikro\u010destica, preko atoma do zvezda,…, kakav podrazumevaju sve savremene kosmolo\u0161ke teorije, kao sasvim ravnopravan, model VOS nudi jo\u0161 jedan, POTPUNO SINHRONO-SIMULTAN (da ne ka\u017eemo „istovremen“ jer je „vreme“, ba\u0161 kao i „prostor“ samo iluzija vi\u0111ena sa aspekta nase „dimenzionalnosti“) proces – sasvim suprotnog „smera“!<\/p>\n Vi\u0161e je nego interesantno \u0161to na\u0161 model dozvoljava da i krajnje metafizi\u010dke interpretacije Realnosti, poput onih H.P. Blavacke, postanu dovoljno prihvatljive i sa aspekta fizike – bez naru\u0161avanja njenih osnovnih postulata. U svojoj \u201dTajnoj doktrini\u201d[5]<\/a> Blavacka ka\u017ee: \u00b8\u00b8\u010cak i najvi\u0161e prvobitne Duhovne inteligencije, da bi postale bo\u017eanske, tj. Potpuno svesni Bog, moraju pro\u0107i kroz ljudski stadijum. Ljudski\u201d se ne odnosi naprosto na na\u0161e zemaljsko \u010dove\u010danstvo, ve\u0107 na smrtnike koji naseljavaju bilo koji svet, tj. na one inteligencije koje su dostigle odgovaraju\u0107u ravnote\u017eu materije i duha, kakvu mi imamo sada. Svaki Entitet mora za sebe da zadobije pravo da postane bo\u017eanski, kroz iskustvo sebe. … Nesvesno je razvilo Univerzum jedino u nadi da \u0107e ste\u0107i jasnu svest o sebi, drugim re\u010dima da \u0107e postati \u010cOVEK. Ovo takodje obja\u0161njava i skriveno kabalisti\u010dko zna\u010denje iskaza: \u201ddah postaje kamen, kamen postaje biljka, biljka postaje \u017eivotinja, \u017eivotinja postaje \u010dovek, \u010dovek postaje duh a duh postaje Bog.\u00a8 Sa aspekta na\u0161eg modela ovaj se \u201dproces\u201d mo\u017ee se opisati kao rast i razvoj Svemira suprotan (inverzan) onom koji je opisan teorijom Big Benga \u2013 \u201dput\u201d ka \u201ddole desno\u201d, \u0161to predstavlja proces \u201ddisolucije\u201d supstance u odgovaraju\u0107e nivoe svesnosti …<\/p>\n Ovakav mehanizam „razvoja“ Svemira ukazuje na mogu\u0107nost da neka „op\u0161ta energetska slika“ hologramski strukturisanog Jedinstva UVEK ostaje IDENTI\u010cNA samoj sebi, potpuno analogna svojoj „PRA-IDEJI“ – odnosno,<\/b> u terminologiji fraktalne geometrije, „slici-roditelju“!<\/b> Po svemu sude\u0107i Priroda, dosledno po\u0161tuju\u0107i jednostavnost (kao krajnji domet Savr\u0161enstva), od bezbroj mogu\u0107ih varijabli menja samo odnos korpuskularno-talasne forme energetskih sadr\u017eaja<\/b> u osnovi VE\u010cNO-ISTIH objekata.<\/b> Ipak, „slike“ koje mi, dimenziono ni\u017ea bi\u0107a, „vidimo“ su beskrajno razli\u010dite<\/b> iako nastaju „samo“ strukturnim transformacijama objekata iz „talasne“ u „korpuskularnu“ formu (u „ovde“ naravno, dok je u „tamo“ obrnuto). Naime, jedino postoje\u0107a realnost, po na\u0161em modelu, su talas\u010destice odnosno \u010desticatalasi, pri \u010demu se odnos talas\/\u010destica menja shodno promeni stanja kretanja i relativnom odnosu objekta, sredine i posmatra\u010da. Na taj se na\u010din menja „rezolucija“, odnosno „kvalitet“ (\u010desti\u010dne) „slike“ koju neki posmatra\u010d „vidi“<\/b> (meri). U ovoj fazi razvoja Ve\u010dno Osciluju\u0107eg Svemira, njegova temperatura opada pa „rezolucija“ tj. „korpuskularnost“ stabilnih objekata raste …<\/p>\n Ovaj proces u nasem dijagramu (sl.1) odgovara „putu“ (Prostor-Vreme-Energetskim (materija) transformacijama) od „gore-levo ka dole-desno“, odnosno od oblasti MakroSvemira, preko MikroSvemira do oblasti \u010detvrtog kvadranta. Ovde nagla\u0161avamo \u010dinjenicu da na\u0161 Model pod pojmom „vrele ka\u0161e“ koji se ina\u010de koristi u raznim kosmolo\u0161kim teorijama, podrazumeva neku „Svemirsku pra-supu“ sa\u010dinjenu od niza „superluminalnih korpuskula“, \u0161to na\u0161 Model u potpunosti poistove\u0107uje sa pojmom subluminalnih EM talasa. Velike talasne du\u017eine primerene ovakvim „sporim“ EM talasima, u potpunosti odgovaraju stabilnim objektima iz oblasti IV kvadranta. Ina\u010de, mirno\u0107a i nekretanje su atributi koji se u svim mitovima i religijama sveta pripisuju nekom „duhovnom Apsolutu“ koji (ili iz kojeg) „nastaje svet … U svakom slu\u010daju, ovaj proces je, o\u010dito, sasvim analogan Vedskom tuma\u010denju „Brahminog \u017eivota“, kada se Prakrti (materijalni svet) transformise u Puru\u0161u (Duh)… Pojam Jedinstva podrazumeva JEDINSTVENU strukturu ProstorVremeMaterije pri \u010demu su pojmovi „prostora“, „vremena“ i „energije“ samo prividno-zasebne kategorije koje mi, svojim \u010dulima i sve\u0161\u0107u, ili preciznije re\u010deno – fokusom na\u0161e svesti, IZDVAJAMO iz tog jedinstva. „Prostor“, „vreme“ i „materija“ su dakle samo „fragmenti“ multidimenzionalne celine Jedinstvo. To su samo „delimi\u010dne-projekcije“, odnosno „dimenziono-ni\u017ee-slike“ (\u201csub-fraktali\u201d), koje neki posmatra\u010d, shodno svome polo\u017eaju i stanju kretanja u tom Jedinstvu mo\u017ee „videti“ (meriti). „Prostorno-energetska komponenta“ Jedinstva je obuhva\u0107ena pojmom TALAS\u010destice odnosno \u010cESTICAtalasa. U domenu malih, u stvari „podsvetlosnih“ brzina (H3\/KGE), energija izra\u017eena u obliku mase, zatvorena je u trodimenzionalnom smislu „unutar“ odre\u0111ene zapremine pa se takav oblik kretanja materije u vidu „diskretnih energetskih paketa“ iskazuje kao \u010destica koja ima svoju masu mirovanja i odgovaraju\u0107i polupre\u010dnik. Isti ti „diskretni energetski paketi“, odnosno kvanti energije, koji se kre\u0107u brzinama manjim od maksimalno mogu\u0107e brzine ali ve\u0107im od brzine prostiranja svetlosti (H3\/KGE), „otvoreni su u trodimenzionalnom smislu prema van“, jer se tada (znatnije -> specijalana TR) kre\u0107u i u pravcu \u010detvrte dimenzije. U \u010detverodimenzionalnom smislu to je opet „unutra“, ali sa „druge“ strane od „unutra“ u trodimenzionalnom smislu. Njih do\u017eivljavamo kao zra\u010denje ili prostiranje energije bez potrebe za korpuskularnom sredinom. Objekti koji se kre\u0107u brzinama vrlo bliskim brzini prostiranja svetlosti, iskazuju svojstva i \u010destice i talasa (dualizam svetlosti npr.). Kategorija „vreme“, kao i svi „objekti“ Jedinstva, tako\u0111e mo\u017ee biti razli\u010dito vi\u0111ena od strane razli\u010ditih posmatra\u010da. Na\u0161a pretpostavka po kojoj se Svemir nalazi u stanju prostorne-ekspanzije, zapravo zna\u010di da se on kre\u0107e u „pravcu“ \u010detvrte dimenzije. BA\u0160 TO njegovo kretanje ili bolje re\u010deno promene koordinata neke ta\u010dke (objekta) u onoj dimenziji koja u vi\u0161edimenzionalnom Jedinstvu ima klasi\u010dno-prostorni smisao \u010detvrte dimenzije, a koje „projektovano“ u na\u0161 trodimenzionalni (u klasi\u010dno-prostornom smislu) svet, mo\u017eemo opisati kao kretanje najsli\u010dnije onom u smeru od „unutra“ prema „izvan“ – i jeste ono \u201cne\u0161to\u201d \u0161to mi do\u017eivljavamo, merimo, i izra\u017eavamo pojmom: vreme. Na\u0161a nemo\u0107 da ovu kategoriju u svom umu potpuno „poistovetimo“ sa pojmom „prostora“ proizilazi iz na\u0161e, \u010dvrsto ukorenjene, navike \u010dulnog poimanja sveta a \u010dovek ne poseduje \u010dulo za „vreme“, \u010detvrtu „prostornu“ dimenziju, \u0161to „vreme“ po svojoj su\u0161tastvenosti zapravo jeste, pa ono za nas jednostavno – ne postoji kao neposredna kategorija nego samo kao posredna, u istom smislu kakav ima npr. pojam „perspektive“ – pseudo-3D kategrorije, kojom se slu\u017eimo za „prikaz“ stvarne tre\u0107e dimenzije unutar „2D-sveta“ (fotografije, slike …). Prema tome, koliko god se mi trudili, jasno je da u dimenziono ni\u017eem svetu na\u0161e „realnosti“, koja je o\u010dito KRAJNJE SUBJEKTIVNA, formiranom kroz na\u0161e ISKUSTVO, interakcijom na\u0161ih \u010dula i svesti, kategorija „vreme“ prosto NE MO\u017dE biti do\u017eivljena „direktno“ nego samo posredno, opisana nizom sukcesivnih „prostor-materija“ slika, velike sli\u010dnosti, koje najpribli\u017enije mogu biti opisane kroz pojam „starenja“. Drugim re\u010dima, „projekcijom“ dela „Realnosti“ u na\u0161u „realnost“ izvorna slika znatno gubi na „istinitosti“ jer na originalnu li\u010di u istoj meri u kojoj li\u010de npr. neka umetni\u010dki oblikovana i oslikana vaza i njena senka na zidu … Prema tome na\u0161 Svemir \u201cosciluje\u201d (u Vedskim spisima isti proces je opisan kao disanje Brahme …) ali na ovde opisani na\u010din, tako da „istovremeno“, dok prostorno-ekspandira njegov, za nas „unutra\u0161nji“ deo, dotle se prostorno-sa\u017eima njegov, za nas „vanjski“ deo. Materija koja je sadr\u017eana unutar iste „hiper-sfere“, sada to sasvim jasno mo\u017eemo videti, niti nestaje iz jednog (unutra\u0161njeg) sveta, niti se pojavljuje „niotkud“ u drugom „vanjskom“ svetu. Ona samo menja mesto egzistencije shodno svom obliku i na\u010dinu kretanja, pri \u010demu crne i bele rupe igraju zna\u010dajnu ulogu, deluju\u0107i svojim poznatim mehanizmima …<\/p>\n Drugim re\u010dima, Model nam ukazuje na \u010dinjenicu da sve \u0161to nas okru\u017euje, mo\u017eemo videti na vi\u0161e na\u010dina, shodno na\u0161im \u017eeljama i na\u0161em cilju, ali isto tako i na\u0161im mogu\u0107nostima i isklju\u010divo na na\u010din primeren \u201cposmatra\u010du\u201d i njegovom polo\u017eaju u prostornovremenskom kontinuumu. Ukratko, rezultat nekog nau\u010dnog eksperimenta je UNAPRED predefinisan fizi\u010dkim uslovima u kojima se taj eksperiment izvodi ali ISTO TAKO i samim prisustvom i NAMEROM eksperimentatora da to uradi, kako to potvr\u0111uju i savremni nau\u010dni eksperimenti iz oblasti kvantne fizike …<\/p>\n Na\u0161 Svemir (a tako\u0111e i bilo koji drugi svemir) je „takav kakav jeste“, zbog op\u0161te harmonije i dijalekti\u010dkog jedinstva crne i bele rupe, za sada hipoteti\u010dnih „generatora“ osnovnih, su\u0161tinsko-strukturnih faza dimenziono vi\u0161eg oblika kretanja prostorvremematerije, u modelu opisanih pojmovima prostorne-ekspanzije i prostornog-sa\u017eimanja, cikli\u010dno promenjivih perioda razvoja, evolucije i involucije Svemira i, naravno, „ve\u010dnog“, ili bolje re\u010deno, ve\u010dno promenjivog Jedinstva gde su „duh“ i „materija“ – ba\u0161 kao „talas“ i „\u010destica“ – samo dva razli\u010dita vi\u0111enja jedne iste su\u0161tastvenosti …<\/b> U sasvim nekonvencionalnoj formi, moglo bi se re\u0107i, dve „kopija-projekcije“ razli\u010dite „rezolucije“ neke iskonske „pra-ideje“ …<\/b><\/p>\n Sa aspekta vi\u0161e Realnosti, u svetu dimenziono vi\u0161eg nivoa, veza izme\u0111u pojedinih kategorija mo\u017ee biti i linearna i nelinearna, pri tome kontinualna ili diskretna. Na\u017ealost, obi\u010dnom \u010doveku ovako ne\u0161to je nezamislivo jer mi sve objekte i procese smatramo kontinualnim i u prostornom i u vremenskom smislu. U stvarnosti to uop\u0161te nije tako pa nije nikakvo \u010dudo \u0161to nam je sasvim nepojmljiva i „DIREKTNA“ veza makro i mikro svemira odnosno TRENUTNA POVEZANOST PROSTORNO PROIZVOLJNO UDALJENIH OBJEKATA (u nauci: \u201cEntaglement\u201d, EPR effect, Bell paradox,…). Na\u0161 um nije u stanju da zamisli sliku gde atom i galaksija pripadaju ISTOM KONTINUUMU jer njihova razli\u010ditost i razdvojenost u prostoru i\/ili vremenu podrazumeva diskontinuitet. Krivac za to su, kako smo to ve\u0107 rekli – na\u0161a \u010dula i mentalna slika „realnosti“ koju nam ona kreiraju. Obja\u0161njenje je zapravo vrlo prosto. Ako posmatramo kretanje jedne ta\u010dke po kru\u017enici, pri \u010demu se ona kre\u0107e konstantnom brzinom, dakle bez ubrzanja ili usporenja, sti\u010demo neki op\u0161ti utisak na\u010dina kretanja koji je sasvim primeren pojmu kontinuiteta. Projekcija ISTOG tog kretanja u dimenziono ni\u017ei „svet“ daje „sliku“ SU\u0160TINSKI sasvim druga\u010dijeg na\u010dina kretanja. Posmatra\u010d iz sveta „du\u017ei“, koji u svom svetu posmatra i meri samo projekciju tog istog kretanja, mo\u017ee da vidi i meri samo „linearno-oscilatorno“ kretanje, gde se brzina, kao kod klatna, menja od maksimalne do minimalne vrednosti, kada „ta\u010dka“ MENJA SMER kretanja, pri \u010demu u tim ta\u010dkama dobija maksimalno ubrzanje. Vidimo da dimenziono ni\u017ea slika iste realnosti daje ILUZIJU promenjivog, ubrzano-usporenog kretanja kakvo U STVARNOM kretanju ta\u010dke po kru\u017enici UOP\u0160TE NE POSTOJI. Bar ne u istom smislu jer su „promena smera“, brzine i ubrzanja jednostavno „utkane“ u dvodimenzionalno-kru\u017enu formu kretanja. Prelaz sa KONTINUIRANOG kretanja u beskrajnom kontinuumu kona\u010dnih dimenzija (kru\u017enica) na jednodimenzionalno NE-KONTINUIRANO kretanje izme\u0111u dve krajnje, dijametralno suprotne ta\u010dke, gde se od jedne do druge mo\u017ee sti\u0107i samo kretanjem suprotnog smera UNUTAR istog (dimenziono ni\u017eeg) kontinuuma, stvara ILUZIJU DISKONTINUITETA<\/b>.<\/p>\n Privid se ra\u0111a samom „projekcijom“ u „ni\u017eu“ realnost tako \u0161to se skup sasvim ravnopravnih ta\u010daka unutar kru\u017enice „preslikava“ u novi skup me\u0111usobno „razdvojenih“ ta\u010daka gde svakoj od njih odgovara druga\u010dija brzina i ubrzanje. Aluzije na neeuklidski kontinuum, kona\u010dnih dimenzija ali beskrajan, su namerno nagla\u0161ene jer je to jedna od „slika“ Svemira. Ako ponovo pogledamo sliku 6, mo\u017eemo jasno videti zasto \u010covek, u svom „linearnom“ ProstorVremeMaterija modelu „vidi“ (ProstorMaterija) granice, (obzirom na „dostignute“ odnose u gustinama energije i pojam semipermanentnih nivoa, trenutno su to „kvarkovi“ na jednoj i „Svemir“ na „suprotnoj“ strani) kojih u Vi\u0161oj Realnosti jednostavno NEMA. Mesto“ gde se „lopta preokre\u0107e naopako“, predstavlja „granicu“ na kojoj „udaljavanje“ prelazi u „pribli\u017eavanje“, gde se prostorna-ekspanzija preobra\u0107a u prostorno-sa\u017eimanje, i \u0161to je za nas najinteresantnije, gde „izvan“ postaje „unutar“ pa „\u010destica“ postaje „talas“ a „talas“ „\u010destica“ …<\/p>\n Iz svakodnevnog \u017eivota znamo da gledaju\u0107i u ogledalo vidimo – sami sebe. Ako pogledamo na\u0161 dijagram stabilnih objekata (sl.1), vidimo da se \u010covek nalazi na sredini „puta“ izme\u0111u „Misli“ i „Svemira“. Uz slobodu mi\u0161ljenja kakvu nudi Model, pojmu hiperfine strukture Jedinstva, gde se odigrava „preobra\u0107anje“ formi stabilnih objekata, toj „granici“, u apstraktno – asocijativnom smislu mo\u017eemo pridru\u017eiti pojam – „ogledala“.<\/p>\n U terminologiji na\u0161eg Modela ista energetska su\u0161tastvenost – neki konkretan stabilni objekat – mo\u017ee biti iskazan u \u010desti\u010dnoj ili talasnoj „formi“ egzistencije materije. Na taj na\u010din, „Svemir-objekat“ je zapravo ogledalska slika „Misao-objekta“, odnosno „Prakrti“ je samo korpuskularna forma „Puru\u0161e“ …<\/p>\n U skladu sa tim i na\u0161a ideja, koja je „do ju\u010de“ mogla biti svrstana samo u oblast ezoterije, da „… slaba\u0161an sjaj dalekih zvezda koje vidimo na no\u0107nom nebu, mo\u017eda predstavlja samo „odsjaj“ na\u0161ih vlastitih misli …“,<\/b> postaje nakako \u201csmislenija\u201d …<\/p>\n Jedna od mogu\u0107ih interpretacija Realnosti, kakve nam nude Modeli KGE i VOS, data je na slici 7. Svesni smo da je ova „pseudo-tro-dimenzionalna“ „slika“ samo bleda senka slo\u017eenih multidimenzionalnih odnosa „forme“ i „sadr\u017eine“, Jedinstva i njegovih „Stabilnih objekata“, ali se ipak nadamo da nama ona, barem u nekoj meri, mo\u017ee pojasniti na\u0161e osnovne ideje. Na slici globalno – homogenog ustrojstva – Jedinstva, jasno su izra\u017eeni lokalni diskontinuiteti gustine energije, koje mi, kao „lokalne skupine materije“ u njenoj korpuskularnoj formi nazivamo npr. zvezdama, protonima itd., koje pritom „u sebi“ sadr\u017ei i objekte „suprotne polarnosti“, u ProstorVremeMaterija smislu, iskazane u „talasnoj“ formi. \u0160ta re\u0107i za kraj, kao zaklju\u010dak? Obzirom da po na\u0161em Modelu kraj ne postoji (nikada nigde i ni u \u010demu), i ovaj tekst \u0107e, kao i svi ostali na\u0161i tekstovi, imati samo ne\u0161to „umesto zaklju\u010dka“. Neka to budu misli na\u0161eg velikana pisane re\u010di, Ive Andri\u0107a, a zaklju\u010dak donesimo sami, svako za sebe …<\/p>\n <\/p>\n „Javi se misao, jasna i munjevita, kao otkri\u0107e, jedna od onih jutarnjih misli koje ne traju dugo, ali nikad ne izblede potpuno, nego se posle du\u017eeg ili kra\u0107eg vremena javljaju ponovo, neizbe\u017eno i sigurno. Misao da ljudski rod, zajedno sa svim onim \u0161to je smislio, stvorio ili otkrio i nazvao imenom – ne postoji, i da je sve to zajedno plod zablude i igra slu\u010daja. Ra\u0111anje, \u017eivot i njegove promene – sve je to gre\u0161ka na\u0161eg vida i varka kratkog uma, posledica na\u0161e brzopletosti i lude potrebe da svaki \u010das poku\u0161avamo da zaustavimo mo\u0107ni i nezadr\u017eljivi tok \u017eivota, da iz njega izdvajamo pojedinosti i da ih progla\u0161avamo trajnim, kona\u010dnim, svojim. A u stvari, sve \u0161to postoji i \u0161to nas pokre\u0107e i nosi, mu\u010di i ubija nije drugo do naivna i sujetna igra koju nije trehalo po\u010dinjati i koju bi valjalo tiho i neprimetno prekinuti \u0161to pre.<\/p>\n To je nauk ranog jutra i odmornog duha. …\u201d.<\/p>\n Mo\u017eda to zapravo zna\u010di – vratiti se svom izvoru (?), da bi na taj na\u010din, aktualizacijom neke druge, nove ideje, u nekom novom \u201dkrugu\u201d, u stvari zapo\u010deo novi ciklus kretanja „od izvora ka u\u0161\u0107u“, …<\/p>\n U na\u0161im analizama nagla\u0161ena je ravnopravnost SVIH ta\u010daka unutar kontinuuma odre\u0111ene kategorije. Ova \u010dvrsta matemati\u010dka i duboko – filozofska istina name\u0107e jo\u0161 jednu vrlo zanimljivu misao. Pogledajmo gornju sliku jo\u0161 jednom. Veoma je interesantno da se u „sredi\u0161tu“ izme\u0111u „sveta korpuskula“ i „sveta talasa“ nalazi ba\u0161 proton, \u010destica \u010diji je polupre\u010dnik gotovo potpuno isti kao i pripadaju\u0107a Comptonova talasna du\u017eina. Poznato je da je proton najstabilnija \u010destica u prirodi sa najdu\u017eim periodom poluraspada. Imaju\u0107i to u vidu, mo\u017eemo re\u0107i da je on \u201denergetski ekvator\u201d NA\u0160EG SVETA – sredi\u0161te<\/b> izme\u0111u „na\u0161eg“ \u201dizvan\u201d i onog „iznutra“ sveta, tj. Onog \u201du kojem \u017eivimo\u201d i „onog drugog“ kojem smo u skladu sa osobinama oblasti \u010detvrtog kvadranta, pripisali duhovni aspekt na\u0161e stvarnosti… “ Istina ima mnogo i raznih, dovoljno da svi ljudi budu u pravu … “\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/i><\/b> U Beogradu, Jun, 2006.g.<\/i><\/p>\n <\/p>\n [1]<\/a> Model Kvantovane Gustine Energije, http:\/\/users.beotel.net\/~gmarjanovic\/srindex.html<\/a><\/p>\n<\/div>\n [2]<\/a> A new ideas eksperimental verification, \u00a0http:\/\/users.beotel.net\/~gmarjanovic\/expr.html<\/a><\/p>\n<\/div>\n [3]<\/a> \u00a0„Znakovi pored puta“, Ivo Andri\u0107, Prosveta, Beograd, 1977.g.<\/p>\n<\/div>\n [4]<\/a> Model VOS, http:\/\/users.beotel.net\/~gmarjanovic\/srindex.html<\/a><\/p>\n<\/div>\n [5]<\/a> H.P. Blavacka, Tajna doktrina, Kosmogeneza, Stanca 5.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n\n “ I STVORI BOG \u010cOVIJEKA PO OBLI\u010cJU SVOJEMU … “\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 PRVA KNJIGA MOJSIJEVA, GL.1.2.27.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pi\u0161e dipl. in\u017eenjer Goran Marjanovi\u0107 \u010cinjenica je da model Kvantovane Gustine Energije[1] iskazuje veliku korelativnost sa Prirodom u veoma \u0161irokom rasponu veli\u010dina i doga\u0111aja. Jedan od mogu\u0107ih na\u010dina provere valjanosti iznetih hipoteza je kvantitativno pore\u0111enje analiti\u010dko-teorijskih predvi\u0111anja sa eksperimentalno utvr\u0111enim vrednostima. […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[11,38,47,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2821"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2821"}],"version-history":[{"count":6,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2821\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3404,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2821\/revisions\/3404"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2821"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2821"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2821"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nIpak, njegova saglasnost sa objektivnom stvarno\u0161\u0107u, mnogo je uo\u010dljivija ako ih primenimo na CELOKUPNO hologramski struktuirano ustrojstvo ProstorVremeMaterije – Jedinstvo, gde je Svemir samo jedan od niza realno postoje\u0107ih domena, odnosno „svetova“ razli\u010ditih osobina i dimenzionalnosti, koji se razlikuju ne samo po prostorno-vremenskim kvalitetima nego i po nizu osobina i svojstava \u201cfenomena\u201d iz \u201cVi\u0161e Realnosti\u201d, tj. \u201cdimenzija\u201d koje na\u0161em umu, \u010dulima i mernim ure\u0111ajima pogotovo, jo\u0161 uvek nisu dostupni.
\nSlika Prirode koju nam mo\u017ee opisati nauka, pa \u010dak i nekonvencionalna, ograni\u010dena je ne samo principima nau\u010dno va\u017ee\u0107ih teorija nego i na\u0161om logikom koja je izgra\u0111ena u svetu gde materija koriste\u0107i elektro-slabo-jako-gravitacionu interakciju deformi\u0161e prostorvreme, grade\u0107i tako nama znani „svet“. Klasi\u010dno nau\u010dne spoznaje nesumnjivo su istinite \u2013 u smislu neke \u201clokalno va\u017ee\u0107e\u201d teorije, me\u0111utim, svi mi, manje ili vi\u0161e, naprosto intuitivno ose\u0107amo da je ta i takva slika neuporedivo siroma\u0161nija od neke „prave“, istinske Realnosti, koju svi naslu\u0107ujemo ali nam ona uvek nekako izmi\u010de …
\nKonvencionalna nauka mo\u017ee nam dati odgovore samo za neki jasno definisan sistem, dakle sistem sa ta\u010dno odre\u0111enim po\u010detnim uslovima i precizno odre\u0111enim zakonim<\/i><\/b>a. Isti eksperiment sa identi\u010dnim po\u010detnim uslovima mora uvek dati isti rezultat. S obzirom na to, imaju\u0107i u vidu ograni\u010denost oblasti definisanosti niza prirodnih pojava, o\u010dito je da nam nauka mo\u017ee dati odgovore samo za neki![\"Goran](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/Goran-sa-T-7LL.jpg\")
<\/a><\/i><\/b>, proizvoljno veliki ali ipak (ProstornoVremenski) ograni\u010den, „lokalno“ va\u017ee\u0107i sistem. Kako onda spoznati objekte iz ekstremno „udaljenih“ oblasti, a pogotovo doga\u0111aje iz domena tzv. „Vi\u0161e Realnosti“? Jedan od mogu\u0107ih odgovora glasi: apstraktnim mi\u0161ljenjem !
\nKao vi\u0161i oblik mi\u0161ljenja, ono nam je \u2013 kao Bo\u017eanskom, kreativno-misaonom bi\u0107u i mnogo primerenije. Naime, po svojoj prirodi, ljudski um je zapravo neka vrsta „sprave za metafore“. S obzirom da osnovu apstraktnog na\u010dina mi\u0161ljenja \u010dine asocijacije, na\u0161em umu je mnogo lak\u0161e iskazati svoju „pravu“ snagu i mo\u0107 imaginacije kori\u0161tenjem „slikovitih izraza u prenosnom zna\u010denju“. Ipak, bez obzira na to, ovakav na\u010din mi\u0161ljenja se re\u0111e koristi jer nije primeren diskontinualnom modu Realnosti i analitici zbog \u010dega ne daje dobre rezultate u obi\u010dnom, svakodnevnom \u017eivotu, gde \u010dovek mora ta\u010dno izmeriti te\u017einu vre\u0107e krompira npr. ,…, izra\u010dunati koliko to ko\u0161ta itd. Ipak, iako nam mo\u017eda i nije ba\u0161 nu\u017eno potrebno u obi\u010dnom \u017eivotu kakvim \u017eivi ve\u0107ina ljudi, apstraktno mi\u0161ljenje, svojstveno uglavnom umetni\u010dki nadarenim ljudima, nudi mogu\u0107nost poimanja mnogo lep\u0161ih i bogatijih slika objektivne stvarnosti i predstavlja izuzetno mo\u0107nu alatku za dostizanje neuporedivo sadr\u017eajnijih spoznaja …<\/p>\n![\"Slika_1\"](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/Slika_1.jpg\")
<\/a><\/p>\n
\n\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0Ekskluzivnost modela se ogleda u tome \u0161to su svi ti (stabilni) objekti potpuno ravnopravni u smislu POTPUNE istovetnosti strukturne su\u0161tine svih njih, uklju\u010duju\u0107i i „sredinu“ kroz koju se \u201dkre\u0107u\u201d, bez obzira da li su oni korpuskularne ili talasne prirode.<\/b><\/p>\n![\"Slika_2\"](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/Slika_2.jpg\")
<\/a><\/p>\n
\nOno \u0161to je naprosto fascinantno je \u010dinjenica da na\u0161a analiza odnosa gustine energije stabilnih objekata \/v.1\/ ukazuje na istu onu su\u0161tastvenost kakvu opisuje Ivo Andri\u0107, \u010dovek koji nije poznavao ni fiziku ni astronomiju … Ipak, njegov poetski opis Reralnosti kakvom je on vidi, ukazuje na onu istu, naprosto neverovatnu, doslednost Prirode u beskrajnom variranju jednog istog motiva, odnosno ideje. Ru\u017ea, tulipan,…, orhideja, ili jednostavno – Cvet. Lako\u0107a kojom to \u010dini – kao da potvr\u0111uje drevnu isto\u010dnu misao: Jednostavnost je krajnji domet savr\u0161enstva!<\/p>\n![\"Slika_3\"](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/Slika_3.jpg\")
<\/a><\/p>\n![\"Slika_4\"](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/Slika_4.jpg\")
<\/a><\/p>\n
\nRazlika na\u0161ih tuma\u010denja i svih trenutno va\u017ee\u0107ih kosmolo\u0161kih teorija nije dakle samo u VRSTI energetskih transformacija koje podrazumeva pojam „razvoja“ Svemira, nego u sasvim DRUGA\u010cIJEM TUMA\u010cENJU PROSTORNOVREMENSKE STRUKTURE. Isto tako, u Modelu VOS-a jasno je nagla\u0161eno da pojam „oscilovanja“ va\u017ei SAMO ZA ODRE\u0110ENU KATEGORIJU POSMATRA\u010cA. Analiza multidimenzionalne strukture Jedinstva je data u \/3\/ a ovde navodimo samo najinteresantnije detalje.<\/p>\n
\nAnalogija sa op\u0161tom strukturom Jedinstva je o\u010dita i sasvim jasno ukazuje na „hologramsko“ ustrojstvo njegovih pojedinih kategorija. Imaju\u0107i u vidu postavke teorije relativnosti, jasno je da se „na drugu stranu“ od „sa na\u0161e strane vi\u0111enog“ (merenog) „iznutra“, sti\u017ee ili kretanjem brzinama ve\u0107im od brzine kojom se odvija prostorna ekspanzija<\/b> (kojom se, u pravcu IV dimenzije, „naduvava Svemir-balon“) u smislu specijalne teorije relativnosti, ili usled odgovaraju\u0107ih prostor-vreme deformacija<\/b> u smislu op\u0161te teorije relativnosti, delovanjem „mehanizma“ \u010dija je struktura podrobno opisana pojmom crne rupe. Po Modelu „onaj \u0161to je \u201cizvan\u201d u odnosu na na\u0161e \u201cunutra“, za posmatra\u010da koji miruje, „prostorno“ je „udaljen“ oko 1029<\/sup> metara, a „tamo“ se mo\u017ee „pre\u0107i“ i iz „ovde“ kretanjem brzinom koja prema\u0161uje eksperimentalno izmerenu vrednost brzine svetlosti, pri \u010demu ona ne mo\u017ee biti ve\u0107a od teorijske Maxwellove vrednosti. S obzirom da je (trenutno dostignuti) pre\u010dnik Svemira oko 1026<\/sup> m, Plavi pomak npr. je sasvim o\u010dekivana pojava. Naravno, ne smemo gubiti iz vida da su SVE granice u prirodi prividne. One se javljaju samo pri sudaru razli\u010ditih dimenzionih skala, pa termini crnih i belih rupa podrazumevaju kao realnu i egzistenciju niza „sivih“ objekata, tj. prostorno vremenskih struktura raznih „nijansi“ u smislu gravitaciono – elektro – slabo – jake „otvorenosti – zatvorenosti“ \u0161to, imaju\u0107i u vidu dualizam talas-\u010destica \u010dini neku „na\u0161u“ (za nas kao posmatra\u010de sa datog vreme-mesta, naravno i jedino – mogu\u0107e realnu) objektivnu stvarnost, a koja je zapravo samo mali deo („za nas izdvojene“) Realnosti, podskup iz, prakti\u010dno beskona\u010dnog, skupa realnih objekata – doga\u0111aja neke op\u0161te, multidimenzionalne Su\u0161tastvenosti koju naj\u010de\u0161\u0107e nazivamo Priroda … Na\u0161 poku\u0161aj ilustracije „stvarnog“ odnosa „prostor“-„vreme“-„materija“ kategorija unutar Jedinstva dat je na slici 4, koja je dobijena „kombinovanjem“ „prostor-energija“ (sl. 1) i „prostor“-„vreme“ (sl.2) odnosa.<\/p>\n![\"Slika_5\"](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/Slika_5.jpg\")
<\/a><\/p>\n
\nOva konstatacija daje za pravo onima koji „vreme“ smatraju samo iluzijom, ali i onima koji ga smatraju ne\u010dim realnim. Naravno, sve zavisi od „polo\u017eaja“ i „dimenzionalnosti“ posmatra\u010da. U tom smislu treba biti shva\u0107en i pojam „oscilovanja“ koji se koristi u Modelu VOS gde relativnost dolazi do punog izra\u017eaja. Kretanje „nadsvetlosnim“ brzinama (uz H3\/KGE) podrazumeva kretanje „sa one druge strane“ od na\u0161eg „iznutra“, pri \u010demu je sve recipro\u010dno na\u0161em Svemiru. Ovaj na\u010din kretanja tako\u0111e podrazumeva kretanje u pravcu \u010detvrte dimenzije (vreme), ali sada u „SUPROTNOM“ smeru. Dakle, brzina kretanja objekta koja je za nas ve\u0107a od brzine svetlosti, za „sinhrono-simultanog“ posmatra\u010da „sa one strane“ je manja od te brzine. Dok je svet u kojem \u017eivimo, za nas u stanju prostorne-ekspanzije, za „suprotnog“ posmatra\u010da on je u stanju prostornog-sa\u017eimanja! Isto tako, iako je „ona druga strana“, za nas kao posmatra\u010de „odavde“, u fazi prostornog sa\u017eimanja, ona je – za posmatra\u010da iz „tamo“ – u fazi prostorne ekspanzije! Kada se mi nalazimo u stanju crne rupe, on se nalazi u stanju bele rupe. Naravno, va\u017ei i obrnuto. Dakle sve je sasvim analogno na\u0161oj dimenziono ni\u017eoj Realnosti na Zemlji gde su npr., za nas kao posmatra\u010de sa severne hemisfere, oni na ju\u017enoj – „naglava\u010dke“! Naravno i mi, u odnosu na njih, hodamo – „naopako“…<\/p>\n![\"Slika_6\"](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/Slika_6.jpg\")
<\/a><\/p>\n
\nPo svojoj „korpuskularnoj“ strukturi on je skup „loptastih“ elemenata \u010diji pre\u010dnik „raste“. Ono \u0161to je za nauku realno merljivo je i uo\u010deno i eksperimentalno verifikovano kao „\u0161irenje Svemira“ (Hubble-ov zakon …). Ipak, po na\u0161em modelu, taj proces „bujanja“ se odvija na \u010ditavoj dimenzionoj skali, od \u201cVrhovnog duhovnog Apsoluta\u201d, preko kvarkova“ do „Svemira“ \u00a0…<\/p>\n
\nPotpuno ISTI „mehanizam“ dimenzionog preslikavanja mo\u017ee se primeniti i na kategoriju „vreme“. Ovu ideju smo poku\u0161ali ilustrovati slikom 7. S obzirom na (barem) \u010cETVERODIMENZIONALNU ZATVORENOST Svemira, njegovo kretanje u tom pravcu ima kru\u017eni karakter. „Preslikavanjem“ u na\u0161 3D svet, mi kao posmatra\u010di mo\u017eemo „videti“ samo LINEARNI model vremena, u kojem se ta\u010dke „polarnosti“ kontinuirane strukture ProstorVremena iskazuju kao neke „po\u010detno“-„krajnje“ ta\u010dke. Realno, to su ta\u010dke gde se lopta, „Svemir-balon“, ZA NAS KAO POSMATRA\u010cE, „preokre\u0107e naopako“. Prema tome, u Realnom, „nelinearnom“ modelu vremena, kontinuumu dimenziono vi\u0161e, ZATVORENE, strukture (oblika kru\u017enice, elipse…) UOP\u0160TE NE POSTOJI ta\u010dka kojoj bi se mogla pridru\u017eiti neka vremenska kategorija „po\u010detka“ ili „kraja“ „vremena“. Ipak, NA\u0160 konkretan polo\u017eaj u strukturi ProstorVremeMaterije je takav da MI „SVOJ“ Veliki prasak „vidimo“ na udaljenosti od oko petnaestak milijardi godina …
\nU op\u0161tem slu\u010daju mo\u017ee se re\u0107i da je diskontinuum zapravo dimenziono ni\u017ea slika kontinuuma.<\/b> Izdvajanjem kategorija „polarnosti“ (ta\u010daka koje su u principu sasvim ravnopravne SVIM ostalima), i njihovom projekcijom u dimenziono ni\u017ei svet dobijamo njima-odgovarajuce „krajnje po\u010detne“ ta\u010dke koje imaju smisao neke krajnosti odnosno ograni\u010denosti. Ako ovaj pojam asocijativno ve\u017eemo za pojam „granice“ koju nam name\u0107e semi-permanentna struktura materije, dobijamo veoma lepu i jednostavnu sliku Jedinstva. Njegova multidimenzionalna zatvorenost podrazumeva da kretanjem u bilo kom pravcu ili smeru moramo sti\u0107i u polaznu ta\u010dku. Naravno sa druga\u010dijim „vremenskim“ koordinatama.
\nMo\u017eda je ovo pravi trenutak da se podsetimo misli Vladike Nikolaja Velimirovi\u0107a: „Seno \u0161to ga konj no\u0107as jede ve\u0107 je nebrojeno puta jelo“ …<\/b><\/p>\n![\"Slika_7\"](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/uploads\/2013\/08\/Slika_7.jpg\")
<\/a><\/p>\n
\n\u201cKako gore, tako i dole\u201d – re\u010de jo\u0161 davno Tot Atlanti\u0111anin, \u201cKako na nebu \u2013 tako i na zemlji\u201d,\u00a0 ka\u017ee Biblija, a u skladu sa na\u0161im Modelom, OP\u0160TA slika – uvek je ista, bez obzira gde i \u0161ta „gledali“. Sve ono \u0161to mo\u017eemo videti teleskopom, gledaju\u0107i ka „van“, mo\u017eemo videti i mikroskpom gledaju\u0107i ka „unutra“.<\/p>\n
\nU skladu sa tim mo\u017eemo napomenuti da je i SAM \u010covek (kao jedan od niza stabilnih objekata) u odnosu na neke delove Jedinstva „unutar“, a u odnosu na neke druge „izvan“ \u010dime je ljudskoj vrsti, izgleda, dodeljena mnogo zna\u010dajnija i odgovornija uloga o vlastitoj i tu\u0111im sudbinama nego \u0161to smo toga (trenutno) svesni.<\/b> Budu\u0107nost \u0107e pokazati da li MI to i zaslu\u017eujemo !<\/p>\n
\nDu\u0161ko Radovi\u0107, Jugoslovenski knji\u017eevnik.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/i><\/p>\n
<\/p>\n
\n
\n\n![\"Podelite](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/plugins\/jw-share-this\/email.png\")
\n<\/a>\n\n![\"Podelite](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/plugins\/jw-share-this\/fb.png\")
\n<\/a>\n\n![\"Podelite](\"http:\/\/kpv.rs\/wp-content\/plugins\/jw-share-this\/twitter.png\")
\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"