{"id":2909,"date":"2013-11-12T22:04:10","date_gmt":"2013-11-12T22:04:10","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2909"},"modified":"2015-08-23T12:39:09","modified_gmt":"2015-08-23T12:39:09","slug":"psihostrukturologija-i-deo-2","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2909","title":{"rendered":"PSIHOSTRUKTUROLOGIJA I deo"},"content":{"rendered":"

\"Desevic<\/a>Psiholo\u0161ki sistem ima savr\u0161enu strukturu koja se mo\u017ee opisati re\u010dima, izmeriti i izmeniti. Pravilnost psiholo\u0161kog sistem omogu\u0107ava i razumevanje njegove evolucije.<\/p>\n

Predmet prou\u010davanja egzaktnih nauka je sredinom dvadesetog veka pomeren sa op\u0161tih saznanja na strukturu entiteta kojima se te nauke bave. Od tada zaklju\u010dke nauka koristi opsta teorija sistema (General systems theory) da bi razumela zakone koji vladaju unutar i izme\u0111u realnih sistema.<\/p>\n

Dvadeseti vek bio je vek strukture neorganskih i organskih sistema. Pred psihologijom je zadatak da u\u010dini da psihologija postane egzaktna nauka i deo op\u0161te teorije sistema, a da dvadeset i prvi vek postane vek strukture psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n

\u00a0Studija \u201ePsiholo\u0161ki sistem: struktura i izmena strukture“ se bavi ba\u0161 ovim temama.<\/p>\n

\u00a0<\/b><\/pre>\n
Psiholo\u0161ki sistem: struktura i izmena strukture<\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Abstrakt<\/p>\n
 <\/p>\n
Kao psiholog bavim se psihoterapijom vi\u0161e od 30 godina. Naj\u010de\u0161\u0107e mi se za pomo\u0107 obra\u0107aju osobe koje imaju psiholo\u0161ki neadekvatne reakcije, posebno oni koji zbog toga imaju somatske i psiholo\u0161ke tegobe i bol (napetost, strepnja, strah).<\/p>\n
 <\/p>\n
U\u00a0 prvim godinama psihoterapijskog rada moji klijenti i ja smo razgovarali, poja\u0161njavaju\u0107i tegobe zbog kojih su do\u0161li na psihoterapiju, i tegobe koje su imali u pro\u0161losti. To mi je omogu\u0107ilo da razumem:<\/p>\n
da psiholo\u0161ki deo psiholo\u0161kog sistema \u010dine samo \u017eivotna iskustva (u daljem tekstu “iskustva\u2019\u2019), i to: iskustvo u kome se \u010dovek trenutno nalazi, i se\u0107anja na ranija iskustva<\/p>\n
da svako iskustvo \u010dine spolja\u0161nje okolnosti i reakcije kojima \u010dovek reaguje na te okolnosti<\/p>\n
da su veze (u daljem tekstu “konekcije“) izme\u0111u okolnosti i reakcija iskustva istovremeno i konekcije celine psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
 <\/p>\n
Postepeno sam po\u010dela da shvatam da su sve okolnosti i reakcije svih iskustava delom iste (delom imaju iste sadr\u017eaje i istu strukturu). Zato sam po\u010dela da upore\u0111ujem okolnosti i reakcije, postavljaju\u0107i pitanja poput ovih:<\/p>\n
\u201eDa li su trenutna okolnost (mrak) i okolnost iz se\u0107anja x (maj\u010dine crne o\u010di) psiholo\u0161ki iste?\u201c<\/p>\n
\u201eDa li su trenutna reakcija (strah) i strepnja iz se\u0107anja x psiholo\u0161ki isti?\u201c<\/p>\n
 <\/p>\n
Moji klijenti uvek svedo\u010de da su njihove reakcije i okolnosti koje izazivaju te reakcije, za njih:<\/p>\n
razli\u010dite kada ih ne upore\u0111ujemo<\/p>\n
iste kada ih upore\u0111ujemo<\/p>\n
 <\/p>\n
Ovakva komparacija otkriva:<\/p>\n
–\u00a0 da su komponente razli\u010ditih iskustava, koja se de\u0161avaju u razli\u010ditom prostoru i vremenu, iste u psiholo\u0161kom smislu i realno (po svojoj strukturi)<\/p>\n
–\u00a0 da psiholo\u0161ki sistem ima svoju najmanju, osnovnu gradivnu (strukturalnu) komponentu (jedno iskustvo, koje sa svojim sadr\u017eajem i strukturom ulazi u gra\u0111u svega \u0161to \u010dovek kasnije do\u017eivljava na psiholo\u0161kom planu)<\/p>\n
–\u00a0 da se i sva druga iskustva tako\u0111e sadr\u017ee (traju) u narednim iskustvima (da su okolnosti i rekacije svih prethodnih iskustava konektovane)<\/p>\n
 <\/p>\n
Iskustvo koje \u0107e prvo u\u0107i u gra\u0111u svih komponenti psiholo\u0161kog sistema nazvala sam \u00a0glavno ili bazi\u010dno iskustvo. Bazi\u010dno iskustvo je jedno od na\u0161ih prvih se\u0107anja.<\/p>\n
 <\/p>\n
Sva iskustava, pa i aktuelno iskustvo, u sebi sadr\u017ee \u201epri\u010du\u201c (sadr\u017eaj) i strukturu (okolnosti, reakcije i konekcije) bazi\u010dnog iskustva. Bazi\u010dno iskustvo ima najve\u0107u psiholo\u0161ku mo\u0107 u psiholo\u0161kom sistemu.<\/p>\n
Bazi\u010dno iskustvo je:<\/p>\n
-konstanta psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
-nosilac informacija, tj. \u201eDNK\u201d psiholo\u0161kog sistema deo svakog \u201csimptoma\u201d \u201csudbina\u201d \u010doveka itd.<\/p>\n
 <\/p>\n
Psihostrukturalni transfer je proces uno\u0161enja komponenti (okolnosti, reakcija i konekcija) ranijih iskustava u naredna iskustva. Ovaj proces uslo\u017enjava sadr\u017eaje i strukturu ovih iskustava, i \u010dini da tokom \u017eivota:<\/p>\n
-reakcije postaju sve neadekvatnije spolja\u0161njim okolnostima<\/p>\n
-reakcije postaju tegobe<\/p>\n
-tegobe postaju intenzivne – bol<\/p>\n
 <\/p>\n
Bazi\u010dno iskustvo je na po\u010detku procesa struktuiranja psiholo\u0161kog sistema, a aktuelno iskustvo je na njegovom kraju.<\/p>\n
 <\/p>\n
Aktuelno iskustvo menja psiholo\u0161ki sistem unapred, tako \u0161to sa svojim komponentama ulazi u gra\u0111u narednih iskustava.<\/p>\n
 <\/p>\n
Se\u0107anja, razli\u010dita po sadr\u017eaju i intenzitetu (somatskih i psiholo\u0161kih tegoba i bola), kada se posmatraju iz aktuelnog \u017eivotnog iskustva, izjedna\u010davaju se sa njim – preuzimaju njegovu neadekvatnost i bol. To je na\u010din na koji aktuelno iskustvo retroaktivno menja psiholo\u0161ki sistem.<\/p>\n
*<\/p>\n
Op\u0161ta teorija sistema (General systems theory) izu\u010dava zakone koji vladaju unutar i izme\u0111u realnih sistema. Bazi\u010dni postulati Op\u0161te teorije sistema su:<\/p>\n
-celina predstavlja vi\u0161e od zbira delova<\/p>\n
-celina odre\u0111uje prirodu delova<\/p>\n
-delovi se ne mogu razumeti kada se posmatraju nezavisno od celine<\/p>\n
 <\/p>\n
Psihostrukturologija, <\/b><\/h1>\n
autorski rad Ljiljane De\u0161evi\u0107, pretenduje da postane op\u0161ta teorija strukture psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
Osnovni postulati psihostrukturologije su da u psiholo\u0161kom sistemu istu strukturu imaju delovi i celina sistema.<\/p>\n
Psihostrukturologija dokazuje da aktuelno iskustvo sadr\u017ei:<\/p>\n
-strukturu celine psiholo\u0161kog sistema koji je formiran do tog trenutka<\/p>\n
-strukturu svakog dela psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
Aktuelno iskustvo<\/strong><\/p>\n
–\u00a0 sebi podre\u0111uje (menja) strukturu celine psiholo\u0161kog sistema i svakog dela sistema<\/p>\n
–\u00a0 ne mo\u017ee sebi da podredi (da promeni) bazi\u010dno iskustvo<\/p>\n
Zbog uloge i mo\u0107i koje bazi\u010dno iskutvo ima u psiholo\u0161kom sistemu, to iskustvo je najve\u0107i zajedni\u010dki delilac, a istovremeno i najmanji zajedni\u010dki sadr\u017eilac psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Pru\u017eenu \u0161ansu, da aktuelno iskustvo trajno menja sistem, koristi psihostrukturologija. Metodom izmene strukture, kroz proces razumevanja aktuelnog iskustva, psihostrukturologija, menja sistem. Razumevanje aktuelnog iskustva budu\u0107e reakcije \u010dini:<\/p>\n
-adekvatnijim spolja\u0161njim okolnostima<\/p>\n
-manje bolnim<\/p>\n
 <\/p>\n
Primer<\/span><\/b><\/b>psihoterapijske<\/span><\/b><\/b>seanse<\/span><\/b><\/b><\/p>\n
Devoj\u010dica G. M. 9 godina. Pla\u010de kad joj se obrati u\u010diteljica ili odrasla osoba.<\/strong><\/p>\n
U prvom delu seanse poja\u0161njene su aktuelne reakcije (plakanje koje prati ose\u0107anje straha i tuge) kada joj se obrati odrasla osoba. U drugom delu seanse su poja\u0161njenjena se\u0107anja u kojima je ona na isti na\u010din reagovala na odrasle osobe. U tre\u0107em delu seanse je poja\u0161njeno se\u0107anje u kome je ona prvi put reagovala takvim reakcijama. (Kada je imala 5 godina slomila je kristalnu vazu, nakon \u010dega ju je majka grdila i ona je zbog toga plakala.) \u010cetvrti deo seanse je rad na poja\u0161njenju veza.<\/p>\n
 <\/p>\n
Devoj\u010dica je potvrdila:<\/p>\n
da su reakcije (tegobe) iz svih se\u0107anja razli\u010dite kada ih posmatra odvojeno<\/p>\n
da reakcije, me\u0111utim, kada ih me\u0111usobno poredi, kao da su iste sa tegobama iz aktuelnog \u017eivotnog iskustva<\/p>\n
da sve osobe iz njenih iskustava (posebno majka i u\u010diteljica), kada ih poredi, kao da su jedna osoba.<\/p>\n
 <\/p>\n
Devoj\u010dica je tako\u0111e potvrdila da bi se moglo re\u0107i:<\/p>\n
kao da od iskustva sa vazom ne prestaje da pla\u010de,<\/p>\n
da i danas, kada joj se obrati odrasla osoba, reaguje kao da jo\u0161 uvek stoji pred majkom koja je grdi…<\/p>\n
STRUKTURA PSIHOLO\u0160KOG SISTEMA <\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
I DEO<\/b><\/p>\n
\u00a0<\/b><\/p>\n
I. UVOD<\/b><\/p>\n
\u00a0<\/span><\/b><\/p>\n
Psihostrukturologija <\/span><\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
\u201ePsihostrukturologija\u201cpokre\u0107e niz teorijskih i metodolo\u0161kih pitanja u vezi sa:<\/p>\n
-strukturom psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
-terapijom (izmenom) psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
-dijagnostikom (merenjem) psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
 <\/p>\n
\u201ePsihostrukturologija\u201c sadr\u017ei slede\u0107e studije:<\/p>\n
\u201eStruktura psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
\u201eMetoda izmene strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
\u201ePsihomatemati\u010dka logika\u201c<\/p>\n
\u201eGeometrija psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
\u201ePatologija strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
\u201eDijagnostika strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
\u201eMetode dijagnostike strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
\u201ePriru\u010dnik dijagnostike strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
 <\/p>\n
\u201ePsihostrukturologija\u201c dokazuje da pravilnu strukturu imaju:<\/p>\n
sve faze razvoja psiholo\u0161kog sistema<\/i><\/p>\n
sva oboljenja psiholo\u0161kog sistema <\/i><\/p>\n
sve konekcije izme\u0111u psiholo\u0161kog i drugih sistema\u00a0 <\/i><\/p>\n
stru\u010dne delatnosti, kao \u0161to su psihodijagnostika i psihoterapija, ako slede strukturu tih pojava<\/p>\n
*<\/p>\n
Knjiga koja je pred nama sadr\u017ei dve studije:<\/p>\n
\u201eStruktura psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
\u201eMetoda izmene strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
 <\/p>\n
Obe studije se bave samo jednim tipom strukture psiholo\u0161kog sistema: neurotskom C psiholo\u0161kom strukturom. To je zdrava i zrela psiholo\u0161ka struktura sa uspostavljenim i o\u010duvanim konekcijama.<\/p>\n
 <\/p>\n
Poreme\u0107aji i oboljenja strukture psiholo\u0161kog sistema, njihovo le\u010denje i diferencijalna dijagnostika, predmet su studija:<\/p>\n
\u201ePatologija strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
\u201eDijagnostika strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c<\/p>\n
 <\/p>\n
II<\/b>.<\/b>\u00a0 RAZVOJNE <\/b>FAZE<\/b> <\/b>PSIHOLO<\/b>\u0160<\/b>KOG<\/b> <\/b>SISTEMA<\/b>\u00a0 <\/b><\/p>\n
\u00a0<\/b><\/p>\n
Uvod<\/span><\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Zdrav psiholo\u0161ki sistem ulazi u svoju zrelu fazu sa pojavom onoga \u0161to \u0107e postati prva se\u0107anja. Jedno od prvih se\u0107anja, koje smo nazvali bazi\u010dno \u017eivotno iskustvo, ima presudan uticaj na proces struktuiranja psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Sa bazi\u010dnim iskustvom, zdrav psiholo\u0161ki sistem po\u010dinje da se struktuira tako \u0161to se sva iskustva, bez ostatka, unose. tj. nastavljaju da traju (da postoje, da imaju uticaj) u narednim iskustvima.<\/p>\n
 <\/p>\n
Ovakav na\u010din struktuiranja psiholo\u0161kog sistema dovodi do toga:<\/p>\n
da se pona\u0161amo kao da se delom jo\u0161 uvek nalazimo u svom bazi\u010dnom iskustvu<\/p>\n
da ne mo\u017eemo jasno da vidimo (ne mo\u017eemo psiholo\u0161ki da opa\u017eamo) strukturu na\u0161eg psiholo\u0161kog sistema iz pozicije u kojoj se nalazimo<\/p>\n
-da ne razumemo i ne kontroli\u0161emo u potpunosti svoje postupke (reakcije)<\/p>\n
-da ne mo\u017eemo u potpunosti koristiti svoj maksimalni psiholo\u0161ki potencijal<\/p>\n
-da svoj psiholo\u0161ki sistem do\u017eivljavamo delom kao da je nesvestan<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Psiholo\u0161ki sistem nije nesvestan. On nam je nerazumljiv.<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Nedeljivost psiholo<\/span><\/b>\u0161<\/span><\/b>kog<\/span><\/b><\/b>sistema<\/span><\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Psiholo\u0161ki sistem je nedeljiv. Za potrebe razumevanja psiholo\u0161kog sistema, posmatramo ga deo po deo.<\/p>\n
Faze<\/span>i\/ili<\/span>tipovi<\/span>psiholo<\/span>\u0161<\/span>kog<\/span>sistema<\/span><\/p>\n
 <\/p>\n
Psiholo\u0161ki sistem u svom razvoju mo\u017ee da pro\u0111e kroz \u010detiri faze. Razlikujemo \u010detiri tipa strukture: A, B, C i D.<\/p>\n
 <\/p>\n
C tip psiholo\u0161ke strukture je zrela, najslo\u017eenija faza psiholo\u0161kog sistema. Karakteri\u0161e je veliki broj slo\u017eenih komponenti i konekcija. C tip psiholo\u0161ke strukture naj\u010de\u0161\u0107e sre\u0107emo kod zdrave (neurotske) strukture, ali i kod poreme\u0107aja i degeneracije strukture.<\/p>\n
 <\/p>\n
Neurotska struktura je zdrava psiholo\u0161ka struktura. Reakcije osobe neurotske strukture su adekvatne dvema komponentama:<\/p>\n
celini dotad formiranog psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
okolnostima datog iskustva<\/p>\n
 <\/p>\n
A tip psiholo\u0161ke strukture karakteri\u0161e mali broj komponenti jednostavne strukture, koje su povezane malim brojem konekcija. A tip psiholo\u0161ke strukture sre\u0107e se kod svih vrsta poreme\u0107aja i degeneracije sistema, ali i kod zdrave (neurotske) strukture.<\/p>\n
 <\/p>\n
B tip psiholo\u0161ke strukture je prelazni tip strukture, sa karakteristikama i A i C strukture.<\/p>\n
 <\/p>\n
Odrasla osoba mo\u017ee trajno da ostane u A ili u B fazi psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
1.\u00a0 Primarna A faza psi\u00adho\u00adlo\u00ad\u0161kog sistema (A tip psiholo\u0161kog sistema) struktuira se od momenta ro\u0111enja, a zavr\u0161ava se sa periodom pojave govora. U ovoj fazi psiholo\u0161kog sistema dete:<\/p>\n
reaguje na mali broj spolja\u0161njih okolnosti, psiholo\u0161ki jednostavnim reakcijama<\/p>\n
u naredna \u017eivotna iskustva unosi samo tip okolnosti i tip reakcija, a ne unosi njihov sadr\u017eaj i strukturu<\/p>\n
 <\/p>\n
2.\u00a0 Sekundarna A faza psi\u00adho\u00adlo\u00ad\u0161kog sistema (A tip psiholo\u0161kog sistema) je struktura odrasle osobe koja je trajno ostala u A fazi psi\u00adho\u00adlo\u00ad\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
3.\u00a0 Primarna B faza psi\u00adho\u00adlo\u00ad\u0161kog sistema (B tip psiholo\u0161kog sistema) struktuira se od pojave govora do pojave onoga \u0161to \u0107e postati na\u0161a prva se\u00ad\u0107a\u00adnja.<\/p>\n
 <\/p>\n
Primarna B faza psiholo\u0161kog sistema (istovremeno) ima \u201edva po\u010detka\u201c struktuiranja. Prvi po\u010detak struktuiranja primarne B faze je period razumevanja govora. Drugi po\u010detak struktuiranja primarne B faze je period pojave govora.<\/p>\n
 <\/p>\n
Period razumevanja govora je zavr\u0161ni period struktuiranja primarne A faze, i po\u010detak struktuiranja primarne B faze psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Period pojave prvih se\u0107anja je zavr\u0161ni period struktuiranja primarne B faze i po\u010detak struktuiranja C faze psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Dete \u010diji je psiholo\u0161ki sistem u primarnoj B fazi, menja sistem tako \u0161to:<\/p>\n
reaguje sve slo\u017eenijim reakcijama na ve\u0107i broj spolja\u0161njih okolnosti<\/p>\n
u naredna iskustva po\u010dinje da unosi delove sadr\u017eaja i delove strukture prethodnih iskustava<\/p>\n
 <\/p>\n
4. Sekundarna B faza psi\u00adho\u00adlo\u00ad\u0161kog sistema (B tip psiholo\u0161kog sistema) jeste struktura odrasle osobe koja trajno ostaje u B fazi psi\u00adho\u00adlo\u00ad\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
A i B faze (Aph, Bph) psiholo\u0161kog sistema u najve\u0107oj meri su odgovorne za usvajanje znanja i ve\u0161tina.<\/p>\n
 <\/p>\n
5.\u00a0 C faza (Cph) je zrela faza zdravog psiholo\u0161kog sistema. Ova faza se struk\u00adtu\u00adi\u00adra od perioda prvih se\u0107anja (od oko 4. godine) i ima vi\u0161e \u201epo\u010detaka\u201c i vi\u0161e \u201ekrajeva\u201c.<\/p>\n
 <\/p>\n
Prvi \u201ekraj\u201c C faze psiholo\u0161kog sistema je oko 35. godine. To je period po\u010detka stagnacije sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Drugi \u201ekraj\u201c \u00a0C faze psiholo\u0161kog sistema je oko 45. godine (pribli\u017eavanjem kra\u00adju re\u00adpro\u00adduk\u00adtiv\u00adnog pe\u00adri\u00ado\u00adda). U toj fazi psiholo\u0161ki sistem po\u010dinje da destruktuira i da dobija karakteristike svoje D faze.<\/p>\n
 <\/p>\n
6.\u00a0 D faza psiholo\u0161kog sistema je faza destruktuiranja sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Destruktuiranje psiholo\u0161kog sistema je gubitak delova strukture sistema. Psiholo\u0161ki sistem destruktuira i zavisno i nezavisno od degeneracije centralnog nervnog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
U zavisnosti od tipa strukture kojem je sistem pripadao pre destruktuiranja, razlikujemo: DA, DB, DC i DC-M.I.S. tip strukture (DAph, DBph, DCph i DC-M.A.S.ph).<\/p>\n
 <\/p>\n
7. C-M.A.S. je struktura nastala kao rezultat vi\u0161e uspe\u0161nih M.I.S seansi. (M.A.S je predmet studije: \u201eMetoda izmene strukture psiholo\u0161kog sistema\u201c).<\/p>\n
 <\/p>\n
III. \u00a0NEUROTSKA C PSI\u00adHO\u00adLO\u00ad\u0160KA STRUKTURA<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Makrostrukturalne <\/span>komponente <\/span>psiholo\u0161kog sistema<\/span><\/p>\n
 <\/p>\n
Strukturu psiholo\u0161kog sistema \u010dine dve grupe makrostrukturalnih (makrogradivnih) komponenti:<\/p>\n
-biolo\u0161ko-organske ili neurobiolo\u0161ke komponente (nepsiholo\u0161ke) komponente<\/p>\n
-psiholo\u0161ke komponente<\/p>\n
 <\/p>\n
Biolo\u0161ko-organske komponente psiholo\u0161kog sistema su:<\/p>\n
-nasle\u0111e<\/p>\n
-karakteristike prenatalnog perioda<\/p>\n
-pol<\/p>\n
-somatska oboljenja<\/p>\n
-oboljenja psihol\u0161kog sistema<\/p>\n
-psihoaktivne supstance, itd.<\/p>\n
 <\/p>\n
Biolo\u0161ko-organske komponente nisu predmet prou\u010davanja ove studije.<\/p>\n
 <\/p>\n
Psiholo\u0161ke komponente (psiholo\u0161ki deo) psiholo\u0161kog sistema \u010dine:<\/p>\n
– zapam\u0107ena isksutva (se\u0107anja)<\/p>\n
– aktuelno iskustvo<\/p>\n
 <\/p>\n
San je tako\u0111e iskustvo. Ima sadr\u017eaj i strukturu iskustva.<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Iskustvo (psihostrukturalno<\/span><\/b> iskustvo) <\/span><\/b><\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Iskustva delimo na:<\/p>\n
-aktuelna<\/p>\n
-zapam\u0107ena (se\u0107anja)<\/p>\n
-nezapam\u0107ena<\/p>\n
 <\/p>\n
Kada iskustvo posmatramo kao deo strukture psiholo\u0161kog sistema, nazivamo ga \u00a0\u201epsihostrukturalno iskustvo\u201c.<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Struktura <\/span><\/b>iskustva<\/span><\/b><\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Strukturu (psihostrukturalnog) iskustva \u010dine:<\/p>\n
-sve komponente dotad formiranog psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
-okolnosti i reakcije datog iskustva<\/p>\n
-konekcije me\u0111u okolnostima i reakcijama datog iskustva, i komponentama dotad formiranog psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
 <\/p>\n
U daljem tekstu koristi\u0107emo nazive:<\/p>\n
okolnosti (za spolja\u0161nje okolnosti)<\/p>\n
odgovor (za ukupnost reakcija)<\/p>\n
 <\/p>\n
Okolnosti iskustva<\/span><\/b><\/b><\/p>\n
Okolnosti iskustva \u010dine:<\/p>\n
drugi organski sistemi<\/p>\n
drugi psiholo\u0161ki sistemi (drugi ljudi)<\/p>\n
neorganski sistemi<\/p>\n
prostor<\/p>\n
vreme<\/p>\n
itd.<\/p>\n
 <\/p>\n
Sa drugim sistemima (okolnostima) psiholo\u0161ki sistem je pravilno konektovan preko reakcija.<\/p>\n
 <\/p>\n
Reakcije <\/span><\/b>iskustva<\/span><\/b><\/b><\/p>\n
Reakcije na okolnosti su:<\/p>\n
– \u010dulne reakcije (opa\u017eanje)<\/p>\n
– psiholo\u0161ke reakcije<\/p>\n
– manifestne reakcije<\/p>\n
– somatske reakcije<\/p>\n
– pam\u0107enje<\/p>\n
itd.<\/p>\n
 <\/p>\n
Psiholo\u0161ke reakcije su: <\/b><\/p>\n
-emocionalne (ose\u0107anja)<\/p>\n
-intelektualne (kognitivne)<\/p>\n
 <\/p>\n
Manifestne<\/b> <\/b>reakcije<\/b> su:<\/b><\/p>\n
-verbalne<\/p>\n
-neverbalne<\/p>\n
 <\/p>\n
Verbalna reakcija je govor sa svojim sadr\u017eajima.<\/p>\n
 <\/p>\n
Neverbalne reakcije su:<\/b><\/p>\n
-direktne neverbalne reakcije<\/p>\n
-indirektne neverbalne reakcije<\/p>\n
 <\/p>\n
Direktne neverbalne reakcije su:<\/b><\/p>\n
-na\u010din govora<\/p>\n
-mimika<\/p>\n
-motorika (grafomotorne reakcije, pokreti tela)<\/p>\n
 <\/p>\n
Indirektne neverbalne reakcije su:<\/b><\/p>\n
-spolja\u0161nji izgled<\/p>\n
-status li\u010dne higijene, itd.<\/p>\n
 <\/p>\n
Vlastite reakcije \u010dovek:<\/b><\/p>\n
-psiholo\u0161ki opa\u017ea (u daljem tekstu \u201eopa\u017ea\u201c)<\/p>\n
-reaguje na njih (reakcije na reakcije)<\/p>\n
-pamti<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Okolnosti i reakcije kao psiholo\u0161ki procesi <\/span><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Opa\u017eanje i pam\u0107enje spolja\u0161njih okolnosti i vlastitih reakcija su:<\/p>\n
-psiholo\u0161ki procesi<\/p>\n
-psiholo\u0161ke funkcije<\/p>\n
-psiholo\u0161ke reakcije<\/p>\n
 <\/p>\n
Okolnosti i vlastite reakcije, kada su zapam\u0107ene, bez ostatka nastavljaju da traju u narednim \u017eivotnim iskustvima, i postaju deo psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Submikro komponente<\/span><\/b><\/b>neurotske C strukture<\/span><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Okolnosti i reakcije, kao komponente iskustva, imaju sadr\u017eaj i strukturu (imaju svoje komponente). Komponente okolnosti i reakcija su submikro psihostrukturalne komponente.<\/p>\n
 <\/p>\n
Submikro psihostrukturalne komponente, sa svojim sadr\u017eajem i strukturom, deo su strukture:<\/p>\n
iskustva<\/p>\n
celine psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
 <\/p>\n
Istovremenost kao specifi\u010dnost <\/span><\/b>neurotske C strukture<\/span><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
U teorijskim stavovima, odnosno u tekstovima, koji obja\u0161njavaju neurotsku C strukturu psiholo\u0161kog sistema, pojavljuje se re\u010d \u201eistovremeno\u201c.<\/p>\n
 <\/p>\n
Re\u010d \u201eistovremeno\u201c odra\u017eava specifi\u010dnost neurotske C strukture, po kojoj su dve ili vi\u0161e pojava istovremeno:<\/p>\n
i struktura i funkcija<\/p>\n
i razli\u010dite i iste<\/p>\n
i deo i celina<\/p>\n
i tip i poreme\u0107aj strukture<\/p>\n
i naredne i prethodne<\/p>\n
i funkcija i dimenzija<\/p>\n
i spolja\u0161nja okolnost i deo sistema<\/p>\n
i spolja\u0161nja okolnost i celina sistema<\/p>\n
i reakcija i deo sistema<\/p>\n
i reakcija i celina sistema<\/p>\n
i vreme i deo sistema<\/p>\n
i vreme i celina sistema<\/p>\n
i ono \u0161to se meri i merni instrument<\/p>\n
i po\u010detak i kraj<\/p>\n
itd.<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Re\u010d \u201eistovremeno\u201c tako\u0111e odra\u017eava specifi\u010dnost neurotske C strukture, po kojoj pojedine faze psiholo\u0161kog sistema istovremeno imaju vi\u0161e \u201epo\u010detaka\u201c i vi\u0161e \u201ezavr\u0161etaka\u201c.<\/p>\n
 <\/p>\n
Simbol psiholo\u0161kog sistema (pogledati sajt http:\/\/www.psychostructurology.rs) odra\u017eava istovremenost kao su\u0161tinsko svojstvo neurotske C strukture psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Konekcije neurotske C psiholo\u0161ke strukture<\/span><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Sve komponete neurotske C psiholo\u0161ke strukture povezane su jednom konekcijom. Za bolje razumevanje te celovite i nedeljive konekcije, podelili smo je na:<\/p>\n
horizontalne konekcije (veze unutar \u017eivotnih iskustava)<\/p>\n
vertikalne konekcije (veze izme\u0111u \u017eivotnih iskustava)<\/p>\n
eksterne konekcije – konekcije sa drugim sistemima<\/p>\n
 <\/p>\n
Horizontalne k<\/span><\/b>onekcije<\/span><\/b><\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Horizontalne konekcije psiholo\u0161kog sistema su veze unutar svakog pojedina\u010dnog iskustva.<\/p>\n
Strukturu (veze) svakog iskustva (horizontalne konekcije) \u010dine:<\/p>\n
makrokomponente psiholo\u0161kog sistema (sve komponente dotad formiranog psiholo\u0161kog sistema)<\/p>\n
mikrokomponente psiholo\u0161kog sistema (okolnosti i reakcije datog iskustva)<\/p>\n
konekcije izme\u0111u makro i mikro komponenti psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
 <\/p>\n
Zna\u010di, konekcije koje postoje unutar svakog iskustva istovremeno su:<\/p>\n
konekcije datog iskustva<\/p>\n
konekcije celine psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
 <\/p>\n
Horizontalne konekcije su mikrostrukturalne konekcije psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Horizontalne (mikrostrukturalne) konekcije deo su vertikalnih (makrostrukturalnih) konekcija psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
U u\u017eem smislu horizontalne konekcije su konekcije izme\u0111u okolnosti i reakcija svakog pojedina\u010dnog iskustva.<\/p>\n
 <\/p>\n
Posmtranjem komponenti jednog iskustva (okolnosti, reakcija i njihovih konekcija), posmatramo i celinu sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Vertikalne konekcije<\/span><\/b><\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Svaka horizontalna konekcija, sa svim svojim komponetama, nepromenjena, traje u svim narednim iskustvima. Fenomen konstantnosti iskustva u sistemu je psihostrukturalni transfer.<\/p>\n
 <\/p>\n
Trajanje horizontalne konekcije iskustva u narednim iskustvima, \u010dini jednu makropsiholo\u0161ku – vertikalnu konekciju psiholo\u0161kog sistema, ili vertikalnu psihostrukturalnu konekciju psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Svaka vertikalna konekcija ulazi u sastav (deo je) svake horizontalne konekcije svakog narednog iskustava – u sastavu je svake komponente i svake konekcije psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Razumevanje konekcija <\/span><\/b>neurotske C strukture<\/span><\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Od svih konekcija psiholo\u0161kog sistema mogu se opa\u017eati jedino horizontalne konekcije, konekcije izme\u0111u okolnosti i reakcija iskustva.<\/p>\n
 <\/p>\n
Vertikalne konekcije psiholo\u0161kog sistema, mogu jedino da se razumeju tokom M.A.S. procesa.<\/p>\n
 <\/p>\n
Karakteristike <\/span><\/b>konekcija<\/span><\/b><\/b>neurotske C strukture<\/span><\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Svaka komponenta iskustva istovremeno je:<\/p>\n
gradivna komponenta iskustva<\/p>\n
deo horizontalnih konekcija iskustva<\/p>\n
gradivna komponenta celine psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
deo vertikalnih konekcija psiholo\u0161kog sistema<\/p>\n
 <\/p>\n
Po\u010detak nove vertikalne <\/span><\/b>konekcije<\/span><\/b><\/b>neurotske C strukture<\/span><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
\u010covek okolnosti opa\u017ea selektivno. Opa\u017ea one okolnosti na koje je, u psiholo\u0161kom smislu, i ranije reagovao.<\/p>\n
 <\/p>\n
\u010covek na psiholo\u0161ki poznate okolnosti reaguje psiholo\u0161ki poznatim reakcijama i time ih dovodi u psiholo\u0161ki poznate konekcije.<\/p>\n
 <\/p>\n
U svakom iskustvu samo mali deo okolnosti, mali deo reakcija i mali deo konekcija, u psiholo\u0161kom smislu, je nov – prvi put se javlja.<\/p>\n
 <\/p>\n
Okolnosti, \u00a0reakcije i konekcije koje se u datom iskustvu prvi put javljaju, u bazi su jedne nove vertikalne konekcije.<\/p>\n
\u00a0<\/span><\/p>\n
Nezapam\u0107ena iskustva<\/span><\/b> neurotske C strukture <\/span><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
Nezapam\u0107ena iskustva su relevantna za struktuiranje psiholo\u0161kog sistema. Nezapam\u0107ena iskustva su psihostrukturalna iskustva.<\/p>\n
 <\/p>\n
Razlika izme\u0111u zapam\u0107enih i nezapam\u0107enih iskustava je u tome \u0161to su komponente zapam\u0107enih iskustava:<\/p>\n
relevantnije za sadr\u017eaj sistema<\/p>\n
mogu se opa\u017eati iz pozicije aktuelnog iskustva<\/p>\n
mogu se koristiti u procesu izmene sistema (M.A.S.)<\/p>\n
 <\/p>\n
Komponente nezapam\u0107enih iskustava:<\/p>\n
relevantnije su za sticanje znanja i ve\u0161tina<\/p>\n
ne mogu se opa\u017eati iz pozicije aktuelnog iskustva<\/p>\n
koriste se u rocesu izmene sistema kada se pove\u017eu sa zapam\u0107enim iskustvima<\/p>\n
 <\/p>\n
Nezapam\u0107ena iskustva su psi\u00adho\u00adstruk\u00adtu\u00adral\u00adni me\u00ad\u0111u\u00adpro\u00adsto\u00adr, zbog mesta koje imaju u strukturi neurotske C faze psiholo\u0161kog sistema.<\/p>\n
 <\/p>\n
Zapam\u0107enim i nezapam\u0107enim iskustvima je zajedni\u010dko to \u0161to se njihove komponente mogu koristiti u procesu psihodijagnostike.<\/p>\n
 <\/p>\n
Psiholog Ljiljana De\u0161evi\u0107<\/b><\/b><\/p>\n
 <\/p>\n
 <\/p>\n
 <\/p>\n\n
\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Psiholo\u0161ki sistem ima savr\u0161enu strukturu koja se mo\u017ee opisati re\u010dima, izmeriti i izmeniti. Pravilnost psiholo\u0161kog sistem omogu\u0107ava i razumevanje njegove evolucije. Predmet prou\u010davanja egzaktnih nauka je sredinom dvadesetog veka pomeren sa op\u0161tih saznanja na strukturu entiteta kojima se te nauke bave. Od tada zaklju\u010dke nauka koristi opsta teorija sistema (General systems theory) da bi razumela […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[18,12],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2909"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2909"}],"version-history":[{"count":4,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2909\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2912,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2909\/revisions\/2912"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2909"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2909"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2909"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}