{"id":2952,"date":"2013-12-19T06:38:53","date_gmt":"2013-12-19T06:38:53","guid":{"rendered":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2952"},"modified":"2015-08-22T13:28:39","modified_gmt":"2015-08-22T13:28:39","slug":"svemir-analiza-visih-dimenzija-teslin-oscilator","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/kpv.rs\/?p=2952","title":{"rendered":"Svemir- analiza vi\u0161ih dimenzija \u2013 Teslin oscilator"},"content":{"rendered":"

\"svemir<\/a>\u2026<\/b> Dinamiku oscilacije u Teslinom kalemu treba shvatiti logi\u010dki. Kada se shvati logi\u010dki i kad se oseti pribli\u017eno priroda takve oscilacije, tada se otvara mogu\u0107nost da se shvati iracionalnom stranom na\u0161eg uma.<\/b> Proces kroz koji prolazi energija kroz razli\u010dite nosioce odgovara jednom alhemijskom procesu pro\u010di\u0161\u0107enja\u2026<\/b><\/p>\n

\u2026<\/b> Na\u0161 svakodnevni um je zatvoren . Nama je najlak\u0161e da stvari zami\u0161ljamo u dve dimenzije i da probleme na koje nailazimo u \u017eivotu re\u0161avamo kao funkcije jedne nezavisno promenljive. Ako ovo, onda ono. To Gur\u0111ijev zove formativno mi\u0161ljenje\u2026.<\/b><\/p>\n

\u2026<\/b> U Teslinom oscilatoru, energija kru\u017ei po istim zakonima po kojima kru\u017ei u Sve\u010doveku i u Svemiru\u2026<\/b><\/p>\n

Po re\u010dima Gorana Marjanovi\u0107a, mikrosvet je kvantovan prostorno (K, L, M, N, P, Q nivoi), a kontinualan vremenski, dok je na\u0161, makrosvet, kvantovan vremenski, a kontinualan prostorno. Upravo u razumevanju ove \u010dinjenice se krije odgovor za\u0161to nama nisu poznata negativna masa i druga\u010diji oblici centrifugalne sile. Problem u razumevanju ovoga proisti\u010de iz toga \u0161to na na\u0161u svest uti\u010de vremenska kvantovanost.<\/p>\n

<\/p>\n

Mi smo zaglavljeni u jednoj ta\u010dki posmatranja koja je zavisna od okoline, \u0161to na\u0161a posmatranja \u010dini subjektivnim za neke pojave. Ove \u010dinjenice nas dovode do jedne druga\u010dije relativnosti od Ajn\u0161tajnove, u kojoj \u00a0\u010dovek ne mora da sedne u neku misaonu raketu i juri brzinom c, nego mo\u017ee pomeranjem svesti da menja njen kvantni nivo. Odavde tako\u0111e vidimo da su vreme i svest povezani. Svest je sada\u0161nji trenutak, a osnovna osobina svesti \u00a0je frekvencija svesti koja je kvantovana. Frekvencija svesti je koli\u010dina stvarnosti koju primimo u jedinici vremena. Niskom frekvencijom svesti postajemo svesni sporih promena. To nas dovodi do sveta zvezda, gde bismo mogli da vidimo planetarna kretanja. Pove\u0107avanjem frekvencije svesti postajemo svesniji brzih promena. Dovoljno visoka frekvencija svesti bi nas odvela do atoma gde bismo videli kretanja elektrona sporo kao tok reke. Na jo\u0161 vi\u0161oj frekvenciji svesti se ulazi u svet ideja.<\/p>\n

Na\u0161a svest je ukalupljena na jednu stalnu frekvenciju i mi ne mo\u017eemo da vidimo neke stvari koje su nam ispred nosa. Ova ukalupljenost se sve vi\u0161e vidi u dana\u0161njoj nauci. \u00a0U sve komplikovanijim matemati\u010dkim izrazima, ljudi su prestali da prate svoju intuiciju i postali roboti za matematiku.<\/p>\n

Sada\u0161nji trenutak je vremenska ta\u010dka. Kad se taj trenutak kre\u0107e, to \u010dini vremensku liniju -to je na\u0161 \u017eivot. Vremenska povr\u0161 je nastala od beskona\u010dno mnogo \u00a0\u017eivota, ostvarenih i neostvarenih. Neostvareni \u017eivoti su linije koje nisu u ravni sa trenutnim \u017eivotom pojedinca i okoline. Primer vremenske ravni bi bio \u017eivot na Zemlji, a zakrivljena povr\u0161 u vremenu su svi \u017eivoti koje je \u010dovek pro\u017eiveo i koje \u0107e pro\u017eiveti. Tu vreme kakvo je nama poznato, ne postoji. Vremensko telo bi bilo beskona\u010dno vremenskih ravni pore\u0111ano od mikro do makro sveta, odnosno od galaksije do atome i dalje. Kretanje du\u017e dimenzija vremena pra\u0107eno je promenom frekvencije svesti. Koju god frekvenciju da uzmemo za referentnu, \u010dovek \u0107e uvek do\u017eiveti trodimenzionalni prostor i vreme. Ono unutar njega \u0107e biti u integrisanom obliku i vi\u0161e frekvencije, a ono izvan njega \u0107e biti diferencirano, rastavljeno na sastavne elemente i ni\u017ee frekevncije od referntne. Prividan do\u017eivljaj kretanja izvan \u010doveka bio bi izazvan tom diferencirano\u0161\u0107u. Zapravo, ni\u0161ta se ne kre\u0107e ve\u0107 titra, samo je titranje izvan nas sporo, pa nam izgleda kao kretanje. Ono \u0161to mi do\u017eivljavamo kao materiju je u stvari titranje univerzuma unutar nas, \u010dije je titranje dovoljno brzo da ga mi do\u017eivljavamo kao kontinuitet. Analogija bi bila slede\u0107i primer – uzmimo to\u010dak sa \u017ebicama koji mo\u017ee da rotira. Dok miruje, ako gurnemo prst u to\u010dak, prst \u0107e najverovatnije pro\u0107i kroz to\u010dak, jer je koli\u010dnik rastojanja dve \u017ebice i debljine \u017ebice dovoljno velik.\u00a0 Me\u0111utim ako zarotiramo to\u010dak i gurnemo prst u \u017ebice, najverovatnije je da \u0107e se prst odbiti, pritom \u0107emo do\u017eiveti \u0161ok koji \u00a0je dosta sli\u010dan strujnom udaru. Dovoljno brzo kretanje materije unutar nas izaziva ose\u0107aj kontinuiteta, pa mi vidimo materiju kao nedeljivu.<\/p>\n

Da bi se dodatno shvatilo ovo, analizira\u0107u funkcije vi\u0161e promenljivih u prostoru. Kod funkcija jedne nezavisno promenljive uvek se dobije neka kriva linija izuvijana u R2<\/sup> prostoru. Funkcija dve nezavisno promenljive je uvek neka zakrivljena povr\u0161 u R3 <\/sup>prostoru. Pogledajmo funkciju sfere polupre\u010dnika 1 u Dekartovom koordinatnom sistemu. To je x2<\/sup>+y2<\/sup>+z2<\/sup>=1. Ovom funkcijom opisane su sve ta\u010dke na sferi. Takvo telo ne mo\u017ee da postoji u realnom svetu, jer je beskona\u010dno tanko. \u010cak i ako bi uspelo da postoji bilo bi veoma kratkog veka. Mene je zanimalo kojom funkcijom bi se opisala lopta, tj. telo koje nije beskona\u010dno tanko nego su u funkciju uklju\u010dene i ta\u010dke unutar sfere. Profesor mi je rekao da bi to bila funkcija x2<\/sup>+y2<\/sup>+z2<\/sup>\u22641.\u00a0 Mene taj odgovor nije zadovoljio jer sam o\u010dekivao jednakost. Razmi\u0161ljaju\u0107i o problemu do\u0161ao sam do jednakosti za takvo telo. To bi bila funkcija 4 promenljive x2<\/sup>+y2<\/sup>+z2<\/sup>+t2<\/sup>=1, gde su x, y, z, t\u0454[-1,1] u R4 <\/sup>prostoru, odnosno trodimenzionalni prostor plus vreme. Za razli\u010dite vrednosti t mi dobijamo sfere razli\u010ditih polupre\u010dnika. Po\u0161to su svi objekti nastali kretanjem ni\u017ee dimenzionalnih objekata, mi \u0107emo ovaj 4d objekat posmatrati kao kretanje sfere u toku vremena. Zato tu funkciju mo\u017eemo napisati u obliku x2<\/sup>+y2<\/sup>+z2<\/sup>+sin2<\/sup>\u03c9t=1, gde je \u03c9 frekvencija titraja sfere. U raznim trenucima u toku vremena, odnosno za razli\u010dite vrednosti t, dobijamo sfere razli\u010ditih polupre\u010dnika. Ta sfera raste iz ta\u010dke do sfere polupre\u010dnika 1, a zatim se smanjuje opet do ta\u010dke. Smanjivanjem frekvencije svesti odnosno pove\u0107avanjem \u03c9, promena polupre\u010dnika postaje veoma brza. Kada se postigne dovoljna brzina, dobijamo, u stvari, kontinuitet i telo koje nije \u0161uplje. To zna\u010di da je svaki materijalni objekat na\u0161e realnosti 4d objekat. I da mi u odnosu na svet atoma \u017eivimo u 4d prostoru, ali smo svesni samo 3d projekcije 4d objekata koje stvaraju atomi svojim kretanjem. \u0160to je vi\u0161a frekvencija svesti, to je u stvari ve\u0107a svesnost o tome kako se ni\u017eedimenzionalni objekti kre\u0107u, stvaraju\u0107i vi\u0161edimenzionalne objekte. Kada se frekvencija svesti dovoljno pove\u0107a, dolazimo do ta\u010dke, bezdimenzionog objekta iz koga je sve nastalo i u koji se sve vra\u0107a<\/b>. Objekat od koga je sazdan ceo svet, a koji nije ni iz \u010dega sazdan. A po\u0161to nije ni iz \u010dega sazdan, on i jeste ni\u0161ta. Dakle, ako je ta\u010dka ni\u0161ta, onda je i svet koji je iz ta\u010dke sazdan ni\u0161ta<\/b>. Rekli smo da je svest sada\u0161nji trenutak. Sada\u0161nji trenutak je vremenska ta\u010dka. Op\u0161tija definicija svesti bi bila: ,,svest je ta\u010dka„.<\/p>\n

Sada posmatrajmo \u0161ta je u stvari kilogramska masa. Ova na\u0161a opipljiva materija, nastala je titrajem atoma. Elektron se kre\u0107e oko jezgra nekom periodom T. Kada je frekvencija svesti mnogo manja od 1\/T, mi tad elektron vidimo kao trag, a atom u takvom vibriraju\u0107em stanju \u010dini gradivni blok opipljive materije koja ima kilogramsku masu. Elektron na vi\u0161oj frekvenciji svesti posmatra\u010da ima svoju elementarnu koli\u010dinu naelektrisanja u kulonima. Ali, na ni\u017eoj frekvenciji svesti posmatra\u010da, elektron ima i masu izra\u017eenu gramima. Po\u0161to u takvom stanju \u010dini na\u0161u opipljivu materiju, to zna\u010di da je jedinica gram u stvari kulon puta sekund \u00a0g= Cs(?), odnosno m~Q\/f(?), gde je f frekvencija titraja elektrona, a Q njegovo naelektrisanje. Po\u0161to elektron ima i masu i naelektrisanje, to zna\u010di da se i on sastoji od elementarne elektri\u010dne materije koja titra daju\u0107i mu mehani\u010dku masu. Elektron se delimi\u010dno nalazi u ovom na\u0161em diferenciranom svetu, a delimi\u010dno u integraljenom unutra\u0161njem svetu. On je tu na granici opipljivog i neopipljivog, a upravo o tome govori Hajzenbergov princip neodre\u0111enosti. Materija koja \u010dini ceo 6d univerzum je jedna i to je Etar. Ta materija se prividno razlikuje samo kad se gleda iz razli\u010ditih perspektiva. Unutar nas, Etar je integrisan i vidimo ga kao elektri\u010dnu materiju. Izvan nas, Etar je diferenciran i vidimo ga kao mehani\u010dku materiju.<\/p>\n

Etar i hipersfera su vi\u0161edimenzionalni. Za razli\u010dite frekvencije svesti, mi vidimo razli\u010dite 3d projekcije vi\u0161edimenzionalnih objekata. Da bismo do\u017eiveli pravu prirodu Etra ili hipersfere potrebno je uvesti slede\u0107e -obele\u017eimo sa f1 frekevniju svesti, pri kojoj do\u017eivljavamo neki vi\u0161edimenzionalni objekat diferenciran, a sa f2 frekvenciju, pri kojoj do\u017eivljavamo isti taj objekat integrisan. Sada pretpostavimo da frekvencija osciluje izme\u0111u f1 i f2. Frekvenciju ovakve novodobijene oscilacije obele\u017eimo sa f3. Ovakva oscilacija f3 je oscilacija vi\u0161e svesti.\u00a0 Za pogodnu frekvenciju f3 \u0107e se do\u017eiveti vi\u0161edimenzioni objekat u njegovoj pravoj prirodi. Upravo se to de\u0161ava i u \u010doveku dok do\u017eivljava vi\u0161u svest. U tom stanju frekvencija mo\u017edanih talasa se menja poprili\u010dnom brzinom\u00a0 \u03b4-\u03b8-\u03b1-\u03b8-\u03b4- \u03b8-\u03b1, a frekvencija pri kojoj\u00a0 mo\u017edani talasi iz \u03b4 odu \u03b1, a zatim nazad u \u03b4 je frekvencija vi\u0161e svesti.<\/p>\n

Mehanizam kretanja u galaksiji<\/h2>\n

Ruski nau\u010dnici su otkrili da Sun\u010dev sistem kru\u017ei oko galaksije tako da se Zemlja, kre\u0107u\u0107i se oko Sunca, u stvari kre\u0107e po jednoj torusnoj putanji. Sam oblik torusa nije poznat. Mi \u0107emo poku\u0161ati da opi\u0161emo mehanizam periodi\u010dnog obrtanja polova na Zemlji.<\/p>\n

Primeni\u0107emo Faradejev zakon indukcije na kretanje planeta. To mo\u017ee nekom izgledati suludo, ali kad se realnije i bez predrasuda pogleda, shvati\u0107emo da i nije tako. Formule za elektri\u010dnu i gravitacionu silu su gotovo identi\u010dne. Lorencova i centrofugalna sila u dosta slu\u010dajeva imaju isti pravac i smer. Posmatrajmo slu\u010daj dve sfere. Prvu \u010dine \u010destice pozitivnog naelektrisanja, a drugu \u010destice pozitivne mase. Ako obe sfere po\u010dnu da rotiraju, na \u010destice prve sfere \u0107e delovati Lorencova sila, a na \u010destice druge sfere centrifugalna sila. Ove dve sile imaju isti pravac i smer.<\/p>\n

Kroz istoriju nauke mnogo napora je ulagano u povezivanje ove dve sile, ali nikako nisu mogli da se dobiju matemati\u010dki ispravni rezultati. \u0160ta to smeta da pove\u017eemo u potpunosti ove dve sile? Prvo, to je \u010dinjenica \u0161to nama nije poznata negativna masa. To nau\u010dnike, bez suptilnog dodira sa svetom ideja, nagoni da zaklju\u010de da negativna masa ne postoji, iako je cela vaseljena oko nas dualna. Druga stvar je \u0161to Lorencova i centrifugalna sila nisu identi\u010dne za sve oblike kretanja, nego samo za pojedine.<\/p>\n

Ono \u0161to mi do\u017eivljavamo kao vreme povezano je sa kretanjem Zemlje oko Sunca. \u017divimo u sada\u0161njosti u kojoj se dva toka svetlosnog etra sudaraju grade\u0107i potencijalnu jamu u kojoj se mi nalazimo. Jedan tok etra je pro\u0161lost, drugi je budu\u0107nost. Jedan je udah, drugi je izdah. Nama izmi\u010de drugi tok vremena. To \u010dini da mi ne vidimo sve aspekte stvarnosti oko nas i zbog toga nam izmi\u010de pojava negativne mase. Iz formule m=q\/f, masa mo\u017ee biti negativna samo ako je q<0 ili f<0. \u00a0Mi ne vidimo negativnu masu zato \u0161to nemamo napredniju tehnologiju da uti\u010demo na polaritet etra u materiji i zato \u0161to nam je svest zaklju\u010dana na konstatnoj frekvenciji, pa nam nije poznat suprotan tok vremena. Sada\u0161nji trenutak je ta\u010dka preseka dva toka vremena, pro\u0161losti i budu\u0107nosti. Na\u0161a svest nije potpuna, samim tim na\u0161 sada\u0161nji trenutak se ne nalazi na preseku dva toka vremena, ve\u0107 je blago izme\u0161ten iz prave sada\u0161njosti. Mi \u017eivimo u DO SADA, i zato do\u017eivljavamo dosadu kad nemamo ne\u0161to da nam zaokupi um. Psihi\u010dke mo\u0107i i sinhroniciteti su u stvari posledice vremenske uskla\u0111enosti dva toka vremena u pojedincu.<\/p>\n

Obrtanje polova planeta \u0107emo poku\u0161ati da objasnimo primenjuju\u0107i Faradejev zakon indukcije na kretanje planeta. A da bih mogao da ga primenim, to zna\u010di da mora da postoji negativna masa i da su mikro i makro svet izomorfni. Iako smo mi slepi da spoznamo te pojave, jedino nam je mogu\u0107nost da poslu\u0161amo svoje srce. Univerzum je jedan, za\u0161to bi jedni zakoni va\u017eili za mikro, a drugi za makro svet.<\/p>\n

Radi lak\u0161e vizualizacije, zamislimo da kretanje Zemlje oko Sunca u dugom periodu godina izgleda kao duga\u010dki kalem A. Sada se odaljimo od tog kalema dok ne postane mali , i zamislimo ga uvijenog oko novog spiralnog kalema B. Posmatrajmo \u0161ta \u0107e se de\u0161avati ako pretpostavimo da za planetarna kretanja va\u017ee Faradejevi zakoni. Zemlja \u0107e kretanjem oko Sunca u centru kalema A indukovati magnetsku Silu. U kalemu B \u0107e kroz navojke te\u0107i obrtno magnetno polje koje u centru ne\u0107e ni\u0161ta indukovati. Kako se pre\u010dnik kalema B smanjuje, obrtno magnetno polje \u0107e te\u0107i po sve manjem pre\u010dniku. Kada se taj pre\u010dnik kriti\u010dno smanji u neposrednoj blizini centra galaksije, do\u0107i \u0107e do izra\u017eaja centripetalno ubrzanje. Po\u0161to magnetno polje mo\u017ee da indukuje elektri\u010dno polje samo ako je promenljivo tj. ako se kre\u0107e nekim ubrzanjem, kako je prisutno centripetalno ubrzanje magnetno polje \u0107e indukovati elektri\u010dno polje u centru kalema B. Ovo elektri\u010dno polje \u0107e indukovati novo magnetno polje koje \u0107e poni\u0161titi magnetno polje kalema A. To \u0107e verovatno dovesti do privremenog\u00a0 ga\u0161enja Sunca. Zemljino polje \u0107e u interakciji sa novoindukovanim poljem biti u labilnoj ravnote\u017ei \u0161to \u0107e dovesti do toga da Zemlja zarotira za 180 stepeni.<\/p>\n

Ovo je samo model koji ilustruje zakone. Stvarno kretanje je druga\u010dije. U stvarnosti, sunca se kre\u0107u du\u017e krakova spirale galaksije. Na ve\u0107em rastojanju od centra ugao \u03b1 izme\u0111u ravni sun\u010devog sistema i ravni galaksije je nula. Kako se sun\u010dev sistem pribli\u017eava centru galaksije, taj ugao raste, dosti\u017eu\u0107i u centru galaksije 90\u00b0. U tom trenutku se doga\u0111a ve\u0107 opisana pojava. Sunca iz centra galaksije stvaraju elektri\u010dno i magnetno polje koje deluje na sunca iz periferije da pove\u0107aju ugao \u03b1.<\/p>\n

Zanimljivo je da je to elektri\u010dno polje u centru galaksije odgovorno za razdvajanje polariteta etarske materije u \u00a0univerzumu, odnosno dva toka vremena. Mi \u017eivimo u pozitivnom polu. Negativni pol je nama nedosti\u017ean. Negativan pol simultano egzistira sa pozitivnim polom, ali je u njemu protok vremena u odnosu na na\u0161 sistem negativan. Zato nam je nedosti\u017ena negativna masa. Ono \u0161to dr\u017ei polove galaksije razdvojene su takozvani odbojnici. To su u na\u0161em pozitivnom polu galaksije zvezde, a u mikro svetu, to su atomi. Odbojnici se sastoje od materije pola u kom se nalaze, ali specifi\u010dnim kretanjem se pona\u0161aju kao da su iz suprotnog pola. To kretanje sam opisao u slu\u010daju dve sfere koje rotiraju oko svoje ose. Tada se u centru sfere pravi gradijent elektri\u010dnog, odnosno gravitacionog polja od spolja na unutra, pa se centar pona\u0161a kao da je suprotnog znaka od svoje okoline.<\/p>\n

Ako pogledamo sliku galaksije i zamislimo da se Sun\u010dev sistem kre\u0107e po zavojnici oko krakova spirale ka centru, ova slika \u0107e dobiti druga\u010diji smisao.<\/p>\n

Mehanizam nastanka Teslinog talasa<\/h2>\n

\"T-7TS<\/a><\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

 <\/p>\n

TeslaGen T-7TS<\/h3>\n

Uvek sam ose\u0107ao da je Teslin kalem ne\u0161to posebno, da to nije obi\u010dan kalem koji varni\u010di, ve\u0107 aparat koji je u stanju da u\u0111e u interakciju sa suptilnim nivoima na\u0161eg bi\u0107a. U radovima Gorana Marjanovi\u0107a pro\u010ditao sam da su Teslini talasi longitudinalni, skalarni talasi. Sam Tesla u svom dnevniku opisuje svoje talase kao elektri\u010dne poreme\u0107aje, a ne elektromagnetne poreme\u0107aje. U dubini svog bi\u0107a znao sam da je to istina, ali moderna nauka to nije prihvatala. I stvarno, kako mo\u017ee naelektrisanje koje osciluje da ne napravi magnetsku komponentu oscilacije. Ako je istina da je Teslin talas elektri\u010dni longitudinalni talas i ako je istina da naelektrisanje koje osciluje indukuje magnetsku oscilaciju, tada naelektrisanje koje se kre\u0107e u Teslinom kalemu i pravi talas mora da ima takvu geometriju kretanja da se magnetska komponenta oscilacije poni\u0161ti.<\/p>\n

Na osnovu analogije sa protokom fluida, mo\u017ee se pretpostaviti da se naelektrisanje kroz navojke Teslinog kalema kre\u0107e spiralno. Posmatrao sam vodu kako mi se sliva niz ruku. Kad se slila do najdu\u017eeg prsta ruke i napustila ga primetio sam slede\u0107e – voda se kretala po povr\u0161ini prsta i zbog Kuando efekta, voda je pratila zakrivljenost jagodice. To je dovelo do toga da se \u010destice vode sudare kad su napustile prst. Zbog sudara, posle napu\u0161tanja prsta, vodeni tok je po\u010deo da rotira. Struja u navojcima kalema se zbog visoke frekevencije kre\u0107e po povr\u0161ini provodnika (skin-efekat). Kad varni\u010dar u primarnom kolu prekine tok, to dovodi do kolapsiranja strujnog toka sa povr\u0161ine u centar provodnika. Nakon toga strujni tok po\u010dinje da vrtlo\u017ei. Odatle sledi da je spiralno proticanje struje kroz provodnik osobina slobodne oscilacije koja nastaje naglim pra\u017enjenjem kondezatora u LC kolu sa velikim faktorom prenapona. Takva oscilacija se induktivnom spregom prenosi sa primara na sekundar Teslinog transformatora.<\/p>\n

Va\u017eno je primetiti i slede\u0107u osobinu kalema. U kalemu kroz koji te\u010de struja, prilikom naglog prekidanja strujnog toka, napon izme\u0111u priklju\u010daka kalema \u0107e naglo sko\u010diti. Ova osobina prosto sledi iz zakona odr\u017eanja energije. Ako se strujni tok naglo prekine, magnetska energija kalema postaje nula. Zbog zakona odr\u017eanja energije, magnetska energija ne mo\u017ee da nestane i ona se transformi\u0161e u elektri\u010dnu, a to vidimo kao skok napona.<\/p>\n

Posmatrajmo sada kalem u \u010dijim navojcima struja vrtlo\u017ei. Ta struja mo\u017ee da se predstavi vektorom gustine povr\u0161inske struje J<\/b>s<\/sub><\/b>. Taj vektor mo\u017ee da se razlo\u017ei na vertikalnu i horizontalnu komponentu. Horizontalna komponenta struje(Jhs<\/sub><\/b>) daje kalemu induktivne osobine i u centru kalema osciluje magnetsko polje. Vertikalna komponenta struje(Jvs<\/sub><\/b>)\u00a0 u centru zavojka indukuje magnetno polje koje u centru kalema indukuje elektri\u010dno polje. To elektri\u010dno polje je odgovorno za kapacitivne osobine kalema na RF frekvencijama. Obele\u017eimo ugao izme\u0111u vektora J<\/b>s<\/sub><\/b> <\/b>i Jhs<\/sub> <\/b>sa \u03b1. Tada je koeficijent vrtlo\u017eenja strujnog toka ks <\/sub>=sin \u03b1, ks<\/sub> \u0454[0,1], \u03b1\u0454[0,\u03c0\/2].<\/p>\n

Struja se u kalemu naglo prekida i naglo uspostavlja zbog osobina varni\u010dara. I prekidanje i uspostavljanje strujnog toka izizava skok napona u kalemu. Transformacija magnetske u elektri\u010dnu energiju se ne de\u0161ava sama od sebe, ve\u0107 mora da postoji ne\u0161to \u0161to \u0107e tu transformaciju izvr\u0161iti. Naglo uspostavljanje strujnog toka ne\u0107e smesta stvoriti magnetsko polje u centru kalema, ve\u0107 \u0107e napon da sko\u010di. Elektri\u010dno polje koje stvara napon je elektri\u010dno polje centra kalema indukovano od Jvs<\/sub><\/b>. To zna\u010di da je u tom trenutku ks<\/sub> =1, odnosno \u03b1=90\u00b0. Uspostavljanjem strujnog toka ks<\/sub> \u0107e da opada. Naglo prekidanje strujnog toka tako\u0111e izaziva skok napona. To zna\u010di da postoji elektri\u010dno polje u centru kalema koje je indukovano od\u00a0 Jvs<\/sub><\/b>. I tada je ks<\/sub> =1, odnosno \u03b1=90\u00b0. Odatle sledi da u Teslinom kalemu osciluje vrednost ks<\/sub>. Ve\u0107 mo\u017eemo da zamislimo kako izgleda takva oscilacija. Vrednost ks<\/sub> eksponencijalno opada, a zatim eksponencijalno raste sa dva vremenska razmaka izme\u0111u maksimalnih vrednosti. Prvi razmak odgovara trajanju varnice, a drugi vremenskom intervalu bez varnice.<\/p>\n

Razmagnetizacija<\/h2>\n

Pogledajmo sad kako dolazi do razmagnetizacije. Prekidanjem strujnog toka ks<\/sub> \u0107e postati jedan. Tada Jhs<\/sub><\/b> postaje nula, \u0161to dovodi do razmagnetizacije centra kalema. Jvs<\/sub><\/b>\u00a0 \u0107e indukovati magnetsko polje B1<\/sub><\/b> u centru zavojka, koje \u0107e indukovati elektri\u010dno polje u centru kalema. Ovo elektri\u010dno polje \u0107e indukovati novo magnetskoo polje B<\/b>2<\/sub><\/b> u centru zavojka suprotnog smera od B1<\/sub><\/b>. B1<\/sub> <\/b>i <\/b>B<\/b>2 <\/sub><\/b>\u0107e da se potru, \u0161to \u0107e dovesti do potpune razmagnetizacije. Vidimo da je ovakva razmagnetizacija mogu\u0107a jedino u kalemu pobu\u0111ivanom Teslinim oscilatornim kolom gde je zbog varni\u010dara oscilacija impulsna. Po\u0161to je Er<\/sub><\/b> indukovano, ono ne\u0107e biti vezano za na\u0161 referenti sistem, ve\u0107 za sistem koji u odnosu na na\u0161 miruje. Taj referentni sistem je etar. Er<\/sub><\/b> \u0107e izazvati poreme\u0107aj etra. Poreme\u0107aj etra je poreme\u0107aj integrisane i diferencirane materije. Iz perspektive etra to je jedno isto, ali iz na\u0161e perspektive su to dijamentralno suprotni svetovi. Pod uticajem etarskog poreme\u0107aja, materija izvan nas \u0107e oscilovati mehani\u010dki, dok \u0107e unutar nas oscilovati elektri\u010dno. Poreme\u0107aj etra stvara suptilno polje koje \u0107e biti suprotnog smera od Er<\/sub><\/b>. <\/b>Potiranjem vektora B1<\/sub> <\/b>i <\/b>B<\/b>2 <\/sub><\/b>presta\u0107e da postoji magnetsko polje koje stvara elektri\u010dno polje Er<\/sub><\/b>\u00a0 <\/sub><\/b>u centru kalema, samim tim, u tom trenutku presta\u0107e da postoji i Er<\/sub><\/b>. Ali \u0107e nastaviti da postoji polje etarskog poreme\u0107aja. Po\u0161to je Er<\/sub><\/b> promenljivo <\/b>u toku vremena ono \u0107e izazvati oscilaciju etra kroz poreme\u0107aje.\u00a0 Razmagnetizaciju dokazuje i eksperiment. Kad se meri magnetno polje u blizini Teslinog kalema koji je u rezonanciji, magnetsko polje \u0107e biti toliko manje koliko je rezonancija preciznije postignuta. Magnetno polje \u0107e postojati samo u kratkim intervalima vremena kad je ks<\/sub> <1, nedovoljnog inteziteta da izazove ve\u0107i nadra\u017eaj mernog instrumenta.<\/p>\n

Ako se napravi posebna konstrukcija kalema tako da u njemu nastaje stoje\u0107i talas, desi\u0107e se slede\u0107e. Vektor Er<\/sub><\/b> novog i reflektovanog talasa \u0107e tada biti iste frekvencije, faze i prostira\u0107e se jedan ka drugom. To \u0107e izazvati njihovo potiranje. Oni mogu na dva na\u010dina da se potru:<\/p>\n

\"svem<\/a><\/p>\n

Prvo potiranje izazva\u0107e kontrakciju etra i na tom mestu \u0107e postojati negativan potencijal. Drugo potiranje \u0107e izazvati ekspanziju etra i na tom mestu \u0107e postojati pozitivan potencijal. Na ovaj na\u010din nastaje talas elektri\u010dnog potencijala koji je u potpunoj analogiji sa mehani\u010dkim talasom izvan nas. Potencijal nije u stanju da vr\u0161i rad kao elektri\u010dno polje. To zna\u010di da ovaj talas ne odaje energiju spolja\u0161njoj sredini kao transverzalni elektromagnetni talas.<\/p>\n

Teslin talas ima pet komponenti. Prva komponenta je elektricitet koji vrtlo\u017ei po povr\u0161ini navojaka kalema. Druga komponenta je poreme\u0107aj koji se kre\u0107e kroz centar navojaka du\u017e linija magnetskih silnica. Ovaj poreme\u0107aj se naj\u010de\u0161\u0107e kre\u0107e brzinom svetlosti. Elektricitet, prate\u0107i taj poreme\u0107aj kao senka, u trenucima kad je ks<\/sub>=1 dosti\u017ee pribli\u017eno beskona\u010dnu brzinu. Talas potencijala nastao u trenutku razmagnetizacije kalema \u010dini tre\u0107u i \u010detvrtu komponentu Teslinog talasa. Tre\u0107a komponenta je polje elektri\u010dnog potencijala, \u010diji je nosilac integrisana materija unutar nas. \u010cetvrta komponenta je mehani\u010dki talas \u010diji je nosilac diferencirana materija izvan nas. Ove \u010detiri komponente zajedno su senka pete komponente Teslinog talasa koja ih objedinjuje, a to je Etar.<\/p>\n

Tesla je drugu komponentu talasa \u00a0zvao elektri\u010dni poreme\u0107aj. Primetio je da nastaje u prirodi tokom grmljavine i razvio je poseban ure\u0111aj koji je bio osetljiv na njih. Na jednom mestu u svom dnevniku ka\u017ee da bi ure\u0111aj reagovao \u00a0kada bi se nekoliko ljudi uhvatilo za ruke. Tesla je bio svestan da su ljudi generatori slabih elektri\u010dnih impulsa.<\/p>\n

Poreme\u0107aji se naj\u010de\u0161\u0107e kre\u0107u brzinom svetlosti, ali posebnom konstrukcijom oscilatora mogu se oja\u010dati i poreme\u0107aji koji se kre\u0107u subluminalnim, kao i superluminalnim brzinama.\u00a0 Kada poreme\u0107aj pro\u0111e kroz neko LC kolo, on \u0107e kondezator u kratkom trenutku podi\u0107i na ve\u0107i potencijal od ravnote\u017enog, a zatim \u0107e ga naglo spustiti na potencijal ni\u017ei od ravnote\u017enog. Ovo izaziva slobodno oscilovanje LC kola. Svaki materijalni objekat na\u0161e realnosti ima svoju parazitsku kapacitivnost i induktivnost. Elektri\u010dni porem\u0107aj izaziva slobodno oscilovanje svih realnih objekata na koje nai\u0111e. Ipak najvi\u0161e \u0107e pobuditi ona LC kola koja imaju rezonantnu frekvenciju jednaku frekvenciji poreme\u0107aja.<\/p>\n

Ova teorija lepo obja\u0161njava za\u0161to je Teslin kalem multitalasni oscilator. Kalem i kondezator su geometrijski elementi koji se u prirodi uvek javljaju u paru. \u00a0Kru\u017ena u\u010destanost je , gde je K geometrijska veli\u010dina koja zavisi od oblika kalema i kondezatora, a c je brzina svetlosti. To zna\u010di da rezonantna u\u010destanost LC kola, zavisi od geometrije kola i brzine poreme\u0107aja koji se kroz to kolo kre\u0107e. Na\u0161i merni ure\u0111aji ne mogu da mere drugu komponentu oscilacije, \u010dija je brzina i frekvencija koju u kolu proizvoi konstanta.\u00a0 Mi mo\u017eemo samo prvu komponentu da merimo. Vrtlo\u017eni tok elektriciteta, menjaju\u0107i ks<\/sub> , menja i brzinu protoka kroz LC kolo. Tada se menja i kru\u017ena u\u010destanost. Poreme\u0107aj \u0107e za razli\u010dite brzine, videti razli\u010dite induktivnosti i kapacitivnosti u kolu. Tada \u0107e isto kolo menjati rezonantnu frekvenciju oscilovanja.<\/p>\n

Sve\u010dovek<\/h2>\n

Dinamiku oscilacije u Teslinom kalemu treba shvatiti logi\u010dki. Kada se shvati logi\u010dki i kad se oseti pribli\u017eno priroda takve oscilacije, tada se otvara mogu\u0107nost da se shvati iracionalnom stranom na\u0161eg uma.<\/b> Proces kroz koji prolazi energija kroz razli\u010dite nosioce odgovara jednom alhemijskom procesu pro\u010di\u0161\u0107enja.<\/b> U tom procesu energija gubi grube i dobija suptilnije nosioce(tela). Ukupno ima \u010detiri nosioca energije u Teslinom kalemu koja su apsolutnoj analogiji sa \u010detiri \u010dovekova tela. Prvo telo je elektrcitet, kod \u010doveka fizi\u010dko telo. Drugo telo je elektri\u010dni poreme\u0107aj koji se kre\u0107e du\u017e linija magnetskih silnica centra zavojka. Kod \u010doveka, drugo telo je astralno telo. Tre\u0107e telo je elektri\u010dno polje centra kalema Er<\/sub><\/b>, kod \u010doveka mentalno telo ili kako Gur\u0111ijev ka\u017ee, nadzornik. To telo je odgovorno za bu\u0111enje \u010detvrtog tela, \u00a0koje Gur\u0111ijev naziva bo\u017eanskim, \u00a0a u Teslinom kalemu je etarski poreme\u0107aj. Sva \u010detiri tela simultano egzistiraju u jednom rezonantnom stanju.<\/p>\n

Na\u0161 svakodnevni um je zatvoren . Nama je najlak\u0161e da stvari zami\u0161ljamo u dve dimenzije i da probleme na koje nailazimo u \u017eivotu re\u0161avamo kao funkcije jedne nezavisno promenljive. Ako ovo, onda ono. To Gur\u0111ijev zove formativno mi\u0161ljenje.<\/b> Nama je jako te\u0161ko da razmi\u0161ljamo u recimo 3 dimenzije i da umom uo\u010davamo zakonitosti pojava koje su u matemati\u010dkoj prirodi funkcije vi\u0161e promenljivih. Dok je \u010dovek zarobljen u formativnom mi\u0161ljenju, on gubi percepciju o kontinuitetu doga\u0111aja. Svaki trenutak je tada odse\u010den od prethodnih i budu\u0107ih. U tom stanju ne mo\u017eemo da spoznamo odre\u0111ene fluktuacije sada\u0161njeg trenutka odnosno svesti. Zanemarivanje tih fluktuacija \u010doveka mogu odvesti u pravu misaonu i emotivnu buru.<\/p>\n

Fluktuacija svesti je skalrna oscilacija za koju va\u017ei isti zakon koji va\u017ei za Teslin oscilator i za planetarna kretanja. Dubljim razumevanjem razmagnetizacije vide\u0107emo da taj zakon va\u017ei u apsolutno svakoj pojavi u svetu.<\/p>\n

\u010covekove misli stvaraju elektri\u010dne talase. Na\u0161e te\u017enje i \u017eelje su indukovane na\u0161im mislima. Te\u017enja je po prirodi onda magnetske prirode. Ako su linije magnetske sile na\u0161e te\u017enje \u00a0takve da se slabo zatvaraju u konture, \u010dovek je nesre\u0107an. Svako prekidanje magnetske sile te\u017enje \u010doveka vezanog za spoljni svet \u010dini nesre\u0107nim.<\/p>\n

U centru galaksije dolazi do razmagnetizacije. Bo\u017eansko Sunce se uti\u0161a i u\u017eiva u ti\u0161ini uma bez te\u017enje, ali \u010dovek bremenit \u017eeljama je nemiran. Veoma je te\u0161ko izboriti se sa nemirom, pa \u010dovek, pou\u010den primerom ljudi iz svoje bliske okoline ide linijom manjeg otpora i u tom trenutku pada u san i zaboravlja sebe. Do te mere smo razvili sposobnosti zaboravljanja sebe da nas samo kosmi\u010dki poreme\u0107aji mogu prodrmati iz sna.<\/b> Ti poreme\u0107aji bi trebalo u nama da izazivaju stanje najve\u0107e lepote, a doba u kojima oni deluju bi trebalo da budu doba duhovnog i nau\u010dnog napretka cele civilizacije. Me\u0111utim, \u010dovek ne\u0107e da se probudi, pa ovi kosmi\u010dki poreme\u0107aji izazivaju u \u010doveku stanje velikog nezadovoljstva koje on projektuje u spoljni svet. Na taj na\u010din nastaju pusto\u0161enje i ratovi.<\/p>\n

Poreme\u0107aj u \u010doveku menja vremensku koordinaciju i izaziva pro\u0161irenje sada\u0161njeg trenutka prave\u0107i impuls oscilacije vi\u0161e svesti. U tom trenutku \u010doveku je predo\u010dena bezvrednost njegovog ega i li\u010dnosti. On ne mo\u017ee da se pomiri sa tim da je on mno\u0161tvo li\u010dnosti koje imaju opre\u010dne ukuse i poglede na svet, koje on jednako podr\u017eava. Hristovo u\u010denje nas upravo priprema za ovakve doga\u0111aje: \u201eKad ti neko udari \u0161amar, ti mu okreni i drugi obraz.\u201c<\/p>\n

Gur\u0111ijev je uo\u010dio da ovakvi \u0161okovi u obi\u010dnom \u010doveku mogu izazvati dva stanja. Ako \u010dovek ima dobre odbojnike, on \u0107e da se uspava pre nego \u0161to \u0161ok deluje. U drugom slu\u010daju izaziva negativnu emociju. Metodom samoposmatranja mi mo\u017eemo da pratimo na\u0161e unutra\u0161nje stanje i da svaku pojavu negativne emocije klasifikujemo i odredimo koji je njen uzrok i na taj na\u010din do\u0111emo do spoljnog stimulansa koji je to stanje izazvao.<\/p>\n

Od velikog zna\u010daja su \u0161okovi koji izazivaju zaboravljanje<\/b> sebe.<\/b> Sama \u010dinjenica \u0161to se \u010dovek zaboravio, zna\u010di da nije bio svestan dok se samoposmatrao, ako je to uop\u0161te i radio. Sve na\u0161e misli su vo\u0111ene asocijacijama. A asocijacije se pokre\u0107u \u0161okovima (elektri\u010dni poreme\u0107aj u Teslinom kalemu ). \u0160okovi nastaju kao kulminacija na\u0161eg mi\u0161ljenja. Ako ne primetimo tu kulminaciju, \u0161ok koji nastane nas uspava. Predmet na\u0161eg mi\u0161ljenja je naj\u010de\u0161\u0107e neka \u017eelja, tj. cilj mi\u0161ljenja. Primeti\u0107emo da kako mi\u0161ljenje sazreva, predmet mi\u0161ljenja se ekscituje i povratno deluje na na\u0161e asocijacije razbuktavaju\u0107i misli. Kad proces povratnog delovanja na misli potpuno sazri, dolazi do razmagnetizacije uma i do nestajanja predmeta mi\u0161ljenja, odnosno \u017eelje. Ono \u0161to ostaje je dvojni samorefleksivni um. Ako ne primetimo dvojni um, na\u0161a misao nestaje nestajanjem \u017eelje i mi se zaboravimo. Kada zaboravimo sebe, samoposmatranje je izgubljeno i ne mo\u017eemo ga vi\u0161e nikad vratiti. Ipak, mo\u017eemo\u00a0 da vratimo misli i prona\u0111emo trenutak gde je predmet misli nestao i na koji na\u010din se pojavio dvojni um, koji nismo uspeli da primetimo jer smo bili zaokupljeni prolaznim ciljom. Tada \u0107emo u budu\u0107nosti znati na kom mestu vrebaju morske sirene. Ovaj drugi um, nastao povratnim delovanjem predmeta mi\u0161ljenja na asocijacije, je na\u0161 um. Ako ho\u0107emo da se samoposmatramo, to je jedino mogu\u0107e u stanju dvojnog uma. Taj drugi um ima negativan talasni broj u odnosu na na\u0161 ukalupljeni um. Ako su nam misli razgla\u0161ene, ovde mo\u017ee da nastane isti proces kao u Teslinom kalemu. Simbol dvojnog uma je dvoglavi orao.<\/p>\n

U Teslinom oscilatoru, energija kru\u017ei po istim zakonima po kojima kru\u017ei u Sve\u010doveku i u Svemiru.<\/b> Tesla je rekao da onog trenutka kad \u010dovek po\u010dne da prou\u010dava nefizi\u010dke procese, nauka \u0107e napredovati za 5 godina koliko je napredovala za 100 godina prethodnog razvoja. Upravo potpuna analogija Oscilatora, Svemira i Sve\u010doveka, \u010doveku daje mogu\u0107nost da saznanja iz jedne oblasti preslika u drugu. Da saznanje dobijeno prou\u010davanjem oscilatora, primeni na razumevanje procesa u Sve\u010doveku. Ono \u0161to su Hristove parabole za \u010doveka religije, to je Teslin oscilator za \u010doveka nauke. Ta \u010dinjenica Teslin oscilator \u010dini bitnom okosnicom duhovnog razvoja \u010dove\u010danstva u 21. veku. Amin.<\/p>\n

Autor: Luka Lopin<\/strong><\/p>\n\n

\nPodelite \u010dlanak: \n
\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n\n\"Podelite\n<\/a>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u2026 Dinamiku oscilacije u Teslinom kalemu treba shvatiti logi\u010dki. Kada se shvati logi\u010dki i kad se oseti pribli\u017eno priroda takve oscilacije, tada se otvara mogu\u0107nost da se shvati iracionalnom stranom na\u0161eg uma. Proces kroz koji prolazi energija kroz razli\u010dite nosioce odgovara jednom alhemijskom procesu pro\u010di\u0161\u0107enja\u2026 \u2026 Na\u0161 svakodnevni um je zatvoren . Nama je najlak\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":53,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[17,38,47,5],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2952"}],"collection":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/53"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2952"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2952\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2959,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2952\/revisions\/2959"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2952"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2952"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/kpv.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2952"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}